Вести

Ako u svetootačkoj literaturi postoje reči kojima se može opisati sadašnje stanje u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, onda su to ove reči:

izvor: savest.org; 28.05.2008

+++

„I pošto blagoslovi narod, episkop reče: Sada ćete poznati duhove koji su od Boga. I obrativši se onda Zariju, on poče voditi s njim veliku prepirku. No volh beše veoma vešt u svojim obmanama, gord i bezobziran u govoru; on se staraše da odnese pobedu ne istinom već hvalisavom i bestidnom mnogogovorljivošću. Zbog toga krotki i bezazleni episkop ne mogaše volha nadvladati rečima. I žao bi narodu što Zarij nadmašuje episkopa u prepirci“.

Verni narod je mnogo očekivao od ovog majskog zasedanja Sabora. Tačnije: očekivao je sve. I sada, kada se to „sve“ nije dogodilo, mnogima je žao i razočarani su. Američka kinematografija nam je od detinjstva istrenirala uslovni refleks da dobro uvek trijumfuje posle 80-90 minuta, tj. na kraju filma. I sada, kada je borba između pravoslavlja i globalizma najzad počela, nama se već čini da predugo traje, i da se mora hitno okončati, jer naš uslovni refleks ne može više podneti ovakvo stanje. I svi se pitaju: kad će već jednom blagočešće da trijumfuje?!

U svakom slučaju, ovogodišnje majsko zasedanje SA Sabora i saopštenje koje je dato posle zasedanja, porodilo je mnoge nedoumice kod vernika Srpske Pravoslavne Crkve, i mnogi su reagovali suviše burno. Sabor je bio zapanjen saopštenjima medija, a narod je zapanjen saopštenjem Sabora. Kao Paja-Patak pred komplikovanim mehanizmom kad se češka po glavi i pita: „Čemu ovo služi? A uz to i ne radi“.

Nije ni čudo. Sabor radi iza zatvorenih vrata, a episkopi su dali zavet ćutanja. To se u fudbalskom žargonu globalista kaže: uslovi idealni za igru. U prevodu: ako nisi opterećen moralnim normama, možeš do mile volje da koristiš i nedozvoljena sredstva. Da li baš do mile volje?

Na primer, pre početka Sabora vladika Atanasije Jevtić je poslao Saboru pokajničko pismo u kome moli arhijereje za oproštaj i moli da ga prime na zasedanje Sabora. To nije ništa novo, već smo ranije videli kako taj metod izgleda na delu – najpre javno izruži arhijereja Božijeg, a onda kaže: neka mi sabrat oprosti, živim sa narodom (za razliku od njega), pa zato imam pogana usta. Naravno, hrišćani smo, uvek bi trebalo jedni drugima da opraštamo, pa su arhijereji i ovoga puta tako postupili. Tasi je sve oprošteno i primljen je opet na zasedanje Sabora. Ali čim je prvi put dobio reč, on je opet počeo da ruži pravoslavne episkope, i time je pokazao da je pokajničko pismo ustvari bilo samo način da on dođe na Sabor. Ali tu lekciju su pravoslavni episkopi već naučili. Ovoga puta je vladika Filaret, u svojstvu člana sinoda, razrešio vladici Atanasiju sve grehe i otpustio ga s mirom. Zaista, kad je Tasa odlazio u sali je vladao mir.

A onda…

Onda su globalisti morali pristupiti „Planu B“, pošto „Plan A“ nije uspeo. Šta to znači? To znači da sve ono što je kapiten trebalo da radi na terenu sada moraju da preuzmu na sebe ostali igrači. To je vrlo odgovorna uloga, koju je Tasa obavljao kao niko drugi, i bio je u tome zaista nenadmašan. Uloga se sastoji samo u jednom: ne davati nikome u Saboru da dođe do reči. To se postiže upornom i neprekidnom vikom i mnogogovorljivošću. Po svoj prilici, saigrači su dostojno zamenili izbačnog kapitena. Radnici patrijaršije pričaju kako je iz sale dopirala takva galama, da se uopšte nije moglo razaznati čiji su glasovi. Globalisti su atmosferu sa stadiona preneli u Sabor, i pravoslavni episkopi, prirodno, nisu mogli da ih nadviču i nadgovore.

„Ma šta bre, ma koje bre, ma motku treba uzeti pa rasterati tu (da ne kažemo šta)“ – to su česti komentari ljudi sa slabijim živcima. Možda se tako smiruje situacija u štali, ali ovo je Sabor Arhijereja, i pravoslavni episkopi u svakom slučaju treba da sačuvaju svoju dostojanstvenost.

„Dobro, onda neka svako pitanje stave na glasanje, pa da vidimo“. Naravno, ali ko stavlja predlog na glasanje? Stavlja predsedavajući. Ako nema predsedavajućeg, onda sednica zapravo još nije ni počela. Tako je i bilo. Dva dana su se lomila koplja oko ovog ključnog pitanja: ko će predsedavati. Od toga zavisi čitav tok daljeg zasedanja Sabora. Jer, ako globalista predsedava, on će dozvoljavati episkopu bačkom Irineju da priča i po pet sati ako treba, samo da bi time maksimalno relativizovao sve što kažu pravoslavni episkopi. I naravno – važna pitanja neće ni stavljati na glasanje.

Posle dva dana globalne galame pravoslavni episkopi su shvatili da se na taj način ništa ne može postići. Nije sramota reći da pravoslavni episkop ne može ništa postići galamom i mnogogovorljivošću. Naprotiv, to je pohvala za njega. U žitiju svete mučenice Evgenije, koje smo citirali na početku, sveti Elij, krotki i bezazleni episkop, ne mogaše nadvladati rečima volha Zariju. Isto se to dogodilo i na majskom Saboru. Pravoslavni episkopi su osetili da će svako dalje nadmetanje na ovakav način samo ići na ruku globalistima, jer bezvlašće i haos je njihov prirodni element, u kome se oni osećaju kao riba u vodi. Zato su odlučili da prekinu tu glupu agoniju, to jest da odlože odlučujuću bitku za neki drugi datum, kada se ukaže bolja prilika.

Otkud nama ovakvo tumačenje episkopskih pobuda? Posle Sabora, na mnogim mestima su pravoslavni episkopi javno poručili narodu da se ništa ne brine i da događaje na ovom saboru ne doživljava kao tragediju, i da prava bitka tek predstoji. Na osnovu tih reči i mnogih drugih zapažanja mi smo pokušali da na najbolji način formulišemo rasuđivanje kojim su se blagočestive vladike rukovodile kada su pristale da Saborom predsedava Sinod. Ako smo negde pogrešili, neka nam pravoslavni episkopi oproste, i neka nas upute na pravi način razmišljanja po ovom pitanju. Naime, mi ne smatramo da smo bolji i pravoslavniji od naših najboljih vladika, pa ako oni ne čupaju kosu zbog svega što se dogodilo na saboru, ni mi to nećemo činiti.

Bilo kako bilo, svi episkopi su se složili da se majski Sabor bar formalno održi, kad su već sedeli u patrijaršiji dva dana, a to je moglo jedino ako pravoslavni popuste i prihvate da se predsedavanje Saborom bazira na 62. članu Ustava, iako je predsedavanje Saborom u patrijarhovom odsustvu regulisano 61, a ne 62. članom. Bitno je sledeće:

primenom 62. člana Ustava automatski se primenjuje i 63. član, a to znači da Sabor ne može donositi nikakve važne odluke, pa može da se završi istog dana kad je i počeo, tj. trećeg dana njihovog okupljanja u patrijaršiji (jer je tek tog dana počeo).

Zašto se ipak nije završio tog dana? Zato što su blagočestivi episkopi ipak odlučili da pokrenu važna pitanja, ne da bi ona bila rešena (jer jasno je da nisu mogla biti rešena, obzirom na 63. član Ustava SPC), nego da bi najzad bila pokrenuta. Na primer, pitanje o učenju vladike Ignjatija Midića ranije nije ni pominjano na Saboru, a sada, posle spektakularnog izbacivanja vladike Atanasija Jevtića sa Sabora, pokrenuto je i stavljeno na dnevni red. Ta činjenica sama po sebi predstavlja veliki korak u borbi koja upravo počinje.

Prirodno je da globalisti neće sedeti skrštenih ruku, pa tako treba shvatati i ovo saopštenje koje su na kraju progurali kroz Sabor. U saopštenje su stavili ono što njima odgovara, a prećutali ono što im ne odgovara. Kada odvagamo jedno i drugo, smatramo da je mnogo važnije ono što su prećutali od onoga što su stavili u saopštenje. I jedno i drugo, pak, biće predmet ponovnog razmatranja na pravom Saboru, koji će imati pravog predsedavajućeg.

Mi imamo puno poverenje u naše pravoslavne episkope, i ako su oni procenili da to saopštenje ne može naneti štetu Crkvi, pa su ga pustili da ide u tom vidu, onda ćemo se i mi potruditi da to tako shvatimo i prihvatimo. U tom duhu ćemo u okviru ove teme (Pod vlašću sinoda) napisati sve što smatramo da je bitno u vezi sa pojedinostima iznetim u saopštenju, kao i sa ostalim detaljima vezanim za ovogodišnje majsko zasedanje. Konkretno, u narednom tekstu će biti reči o vlasti Sinoda nad Saborom.

28. maj 2008

savest.org

Obaveštenje (savest.org)

„Mi ne gajimo blagonaklonost prema publikovanju naših tekstova zajedno sa materijalom koji je u bilo kom pogledu suprotan onome što mi pišemo. Ali isto tako ne gajimo iluziju da je moguće to sprečiti“ 

savest.org

+++ 

Redakcijski komentar novinar.de

Poštovani čitaoci ukoliko hoćete da steknete potpuni uvid kako je tekla „tajna misija“ dvojice srpskih (sic?) episkopa u italijanskoj Raveni i dok čekate na drugi nastavak „Pod vlašću Sinoda“ preporučujemo vam da pročitate i sledeće članke:

– Eho Ravenskog skandala

– „Mini“ Ravena tajno održana u Velikoj Plani

– Ekumenska farsa

– Radni susret katoličkih i pravoslavnih ekumenista tajno održan u V.Plani

– Moj potpis u Raveni

– Nadbiskup Stanislav Hočevar: Dijalog -znak zdravog društva

– Da se vlasi ne dosete!

 

….ima još. Ukucajte u polje „Pretraga“ reč „ravena“ ……

 

Srđan Marjanović