logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    6.008 пута прочитано    Датум: 29.05.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

To je bio Sabor SPC?“Gospode, ko prebiva u domu Tvom (tj.Crkvi) i ko će se nastaniti u Gori Svetoj Tvojoj? Koji hodi neporočan i tvori pravdu, koji govori istinu u srcu svom.”(Ps.14.1-2)

+++

“Kada bi i ceo svet usvojio učenje koje je suprotno Pravoverju, ja ga neću usvojiti, niti ću odstupiti od Evanđelskog i Apostolskog Učenja i od Predanja Svetih Otaca, pa makar me i na smrt predali” -Sveti Martin Ispovednik-

Sažaljivi i milosrdni Bože, pred tobom plačemo, pogledaj na suze naše u prašini i čuj uzdahe naše!

Evo već danima prebivamo u plaču velikome. Srca naša preispunjena su bolom i jedino im oči naše, oči koje liju suze kao izvori vodu, tegobu olakšavaju. „Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, utroba mi se uskolebala, srce se moje prevrće u meni“ (Plač. 1,20). Vazda podižemo ruke prema Prestolu veličanstvene Slave Tvoje, i jednako u molitvi prebivamo da nam prosvetliš um, da nam daš, Gospode, „srce razumno“, da bi mogli „raspoznavati dobro i zlo“ (sr. 1. Car.3,9).

„Pogledaj, Gospode, muku moju, jer se neprijatelj poneo. Neprijetelj poseže rukom na sve drage stvari njegove, i on gleda kako narodi ulaze u svetinju njegovu, za koje si zapovedio: da ne dolaze na sabor tvoj. …Zato je plačem, oči moje, oči moje liju suze, jer je daleko od mene utješitelj, koji bi ukrijepio dušu moju; sinovi moji propadoše, jer nadvlada neprijatelj“ (Plač. 1. 9,10 i 1,16).

Mučno je bilo svakom čestitom Srbinu gledati kako se kormilari lađom Crkve srpske, lađom koja treba da plovi prema večnom pristaništu Carstva Božijega. Samo velika vera u Boga može čoveka da sačuva od strašne i pogubne sablazni, koja se poput mračnog oblaka nadvila nad glavama verujućeg naroda. Kako se strašno i jezivo, poput snažnih gromova, prolamaju stihovi:

„Vero naša, ko te ubi reci?

Ubiše me pred oltarom žreci“

„A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovu, i da potone u dubinu morsku. Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan“ (Mat.18,6-7).

„Teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! govori Gospod“(Jer.23,1).

O, episkopi Crkve srpske! „Još je malo vremena svetlost sa vama; idite dok svetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide. Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti (Jov. 12. 35,36). Zašto ne verujete u svetlost, zašto idete po tami? Osam dana, osam dana za verujući narod dugih kao večnost, „saborovaste“ u mraku! Zar vi, koji ste poslenici u vinogradu Gospodnjem, vi koji treba da ste sinovi svetlosti, zar vi ljubite mrak?! Svakome je poznato ko ljubi mrak i u mraku prebiva.

„Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave oca vašega koji je na nebesima (Mat. 5. 14-16).

Zašto se ne svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave oca vašega koji je na nebesima? Naš je Gospod rekao sinedrionu sataninom: „Ja govorih javno svijetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gdje se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih (Jov. 18,20). Gospod, dakle, nije imao nikakve tajne sabore sa apostolima, čije bi odluke, potom, doterene saopštavao „javnosti“. Zašto ne sledujete primeru ruske Crkve koja, čak više puta dnevno, obaveštava javnost o radu Svetog sabora tako što na internet postavlja zapisnike sa zasedanja?

Mnogi su od vas izgleda zaboravili (ograđujemo blagočestive, kojih ima, hvala Bogu!), u obesti svojoj, da ste tu gde jeste zbog naroda. Vi ste zaboravili da narodnu muku jedete i pijete. Ti velelepni, faraonski dvorovi u kojima živite, ti skupoceni automobili u kojima se vozite, sva ta vaša putovanja na kojima ste nam (sa malo izuzetaka) pripremali srdačan prijem u Vatikanu, sve je to narodno i od muke narodne uzeto. Dakle, sve to što imate, i u čemu blagujete, jeste naše, a ne vaše. I bilo bi i vaše, i dali bismo vam i više, ali je naš uslov za to da nas putem Božijim u Carstvo Božije vodite, a ne papinim putem u pakao. O, da! Uče ovi krivoverci da „bez naroda nema crkve“. Međutim, razumemo mi to učenje veoma dobro: po tom učenju narod ima pravo i obavezu samo da plaća namete (kao u vreme turskih zulumćara) i da govori: Amin! Prošlo je to vreme, gospodo novotarci – bezakonici!

Opterećen mukom neizmernom, u zavadi i svađi sa sveštenstvom, koje ima veliki strah od krivovernih i bezakonih vladika (jer silom i žestinom upravljaju umesto ljubavlju), suočen sa dugovremenim samovoljnim i bezakonim promenama poretka Svete Liturgije, podeljen na pristalice „stare“ i „nove“ prakse služenja, suočen sa strašnim (i po posledicama neizmerivim) trovanjem duša učenika bogoslovskih škola jeretičkom naukom, narod je molio, pisao, dovijao se kako je znao i umeo sve u nadi da ćete vi, koji ste za to pozvani, konačno rešiti mnoge probleme, ili bar početi da ih rešavate. I na kraju, posle višegodišnjeg narodnog strpljivog čekanja, vi ste mu na kraju pljunuli u lice! Nisu ovo teške i nepromišljene reči, ovo su reči dobro odmerene!

Iz Braničeva upućen vam je zahtev sa oko 850 potpisa pravovernih i revnosnih čeda svetosavskih. Verni je narod prepoznao izdaju svetog Pravoslavlja u Raveni, i to vam jasno saopštio. A šta vi učiniste? Bolni krik i vapaj srca narodnog vi ne čuste! Zgaziste u prašini pod nogama svojim suze narodne! O, kako je težak mrak u kome prebivate! Iz dubine toga mraka više i ne vidite svoj narod, Božiji narod.

Samo nam Bog daje snagu da izdržimo ove preteške dane. Mi smo strpljivo čekali, nismo se oglašavali, sve dok ne saznasmo tačno šta beše zaista na Saboru. Na osnovu verodostojnih informacija mi se, dakle, oglašavamo.

Vi, oci Sabora, rekoste ovako: „Sabor je usvojio izveštaj Komisije Svetog arhijerejskog sabora o dijalogu sa predstavnicima Rimokatličke crkve u Raveni (Italija) i konstatovao da se taj dijalog nije vodio na štetu Pravoslavne Crkve“. I sada bismo mi, prost i neuk narod, ovakvu odluku vašu prihvatili da ste vi, oci, imali pred sobom takozvani Ravenski dokumenat, da ste ga dobro proučili i o njemu raspravljali, pa ga onda kao bezopasnog po Pravoslavlje, prihvatili (moramo i to primetiti da vi i ne govorite o potpisanom „dokumentu“, nego o vođenom „dijalogu“). Ali, (o kako je teško naći sada reči da iskažemo sav naš bol i jad) vi ste izdaju u Raveni prihvatili i „usvojili“ na osnovu usmenog „izveštaja“ dvojice osvedočenih izdajnika Svete vere pravoslavne: Ignjatija Midića i Irineja Bulovića! Njih su dvojica, znači, ta famozna „Komisija Svetog arhijerejskog sabora“, koja je Saboru podnela usmeni „izveštaj“.

O blagočestivi episkopi, Gospod naš Isus Hristos rekao je: „Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! (Mat.10,16). Naivnost i lakovernost nisu hrišćanske vrline. To je, možda, oprostivo u svakodnevnom životu. Ali kada je u pitanju sveto Pravoslavlje, nema opravdanja. Mučno nam je i pomisliti da ste ovo učinili (ne dao Bog) „straha radi judejskoga“, ili, (što bi bilo još i gore) zbog svoje neobaveštenosti.

„…Suočen sa velikim duhovnim izazovima našeg vremena, Sveti arhijerejski sabor se bavio vitalnim pitanjima života, ustrojstva i misije Srpske pravoslavne crkve“.

Ne, gospodo novotarci – bezakonici! Vitalna pitanja vaša nisu i naša! Vaše je vitalno pitanje „ustrojstva Crkve“ bilo kako da bolesnom Patrijarhu otmete vlast, i uspeli ste u tome. Puč vam je (za sada) uspeo. I ispuni se proročanstvo Svetog Anatolija Optinskog: „Jeretici će se dočepati vlasti nad Crkvom i postaviće svoje sluge svuda; pobožni će se gledati sa prezirom. On (Gospod) rekao je, po plodovima njihovim poznaćete ih i tako, po plodovima njihovim, kao i po delima jeretika, teži da ih razlikuješ od istinskih pastira. Ovo su duhovni razbojnici, koji razdiru duhovno stado, i ući će u tor (Crkve) ulazeći na druge načine, koristeći silu i zgaziti božanske ustave. Gospod ih naziva lopovima“ (up. Jovan 10:1).

Vama nije bilo vitalno pitanje kako da episkope bezakonike – raskolnike prinudite da poštuju odluke koje ste sami doneli. A da ih zbog neposlušnosti Saboru kaznite, to vam, očigledno, nije ni palo na pamet. Svako od njih (pa čak i sami sveštenici) počeo je da stvara neki svoj liturgijski poredak. Njihova bezumnička tvrdnja da „Sabor nije iznad episkopa“ na primeru našeg Sabora pokazala se tačnom: Sabor srpske Crkve očigledno nije (to je se samo za sada) iznad bezakonih episkopa, ali Bog jeste! Čovek može da radi šta hoće, ali ne i dokle hoće!

Što se tiče liturgijskog poretka, rekli ste ovako: „U cilju, pak, očuvanja vekovnog molitvenog predanja i živog svedočenja Crkve u savremenom svetu, Sabor je potvrdio svoj stav u pogledu služenja svete Liturgije i drugih bogosluženja u duhu vekovnog liturgijskog poretka naše Crkve“.

Uočavamo ovaj dodatak „naše Crkve“, ali pošto poznajemo dobro lukavstvo novotarsko, očekujemo da i ovu formulaciju izvrgnu podsmehu. Sva ova vaša dodavanja i preciziranja šta se tačno podrazumeva pod „viševekovnom praksom“, sva odlaganja istinskog rešenja problema od Sabora do Sabora, sve to govori da Sabor nema snage da kazni neposlušne.

Zašto je bilo potrebno formiranje Komisije za liturgijska pitanja? – Odgovorićemo: da se to pitanje nikada ne bi rešilo. I to se sada pokazalo tačnim. Zar je potrebna nekakva komisija da utvrdi ono što je svakom revnosnom pravoslavcu poznato. Da vas podsetimo:

„…Obrazovanje i usavršavanje bogosluženja pripada crkvi kao jedinoj instanciji, koja ima punomoć za to, razume se iz do sada rečenog. Jer bogosluženje je baš onaj elemenat, u kome i kroz koga vrši crkva najbitniji deo njenog božanskog određenja, i prema tome je samo ona pozvana da upravlja i čuva istiniti način, kako treba vršiti bogosluženje i kako treba Boga poštovati, dajući vernima jemstva, da kao što je u učenju istinita, da isto tako ne greši ni u načinu istinitog poštovanja Boga. Ili kako bi se postiglo i očuvalo u bogosluženju potrebno jedinstvo, kada se ovo ne bi upravljalo i vodilo od središta jedinstva, dakle od crkve?

Već, s obzirom na ove momente, ne sme bogosluženje, njegovo formulisanje i vođenje biti prepušteno samovolji pojedinaca, nego mora biti jedna od najglavnijih zadaća crkve, kao predmet njene brige, njenog vaspitnog i poučnog rada.

Crkva se uistinu uvek brinula za bogosluženje, i oblici bogosluženja, koje imamo do danas u crkvi, razvili su se iz delova i svojih osnovnih oblika koji potiču od Isusa Hrista i apostola samo u crkvi. Tako naređuje sabor laodikijski (držan 343. godine), da se ustanovljene molitve na bogosluženju ne smeju menjati i nove uvoditi (vidi 18. pravilo), a sabor kartaginski naređuje, ‘da svi imaju upotrebljavati molitve, koje su na saboru utvrđene, bile te molitve, kojima se započinje služba, ili koje se čitaju za vreme prinašanja, ili pri polaganju ruku, niti se pod ikoji način smeju pritivno veri druge upotrebljavati, nego neka se čitaju one samo, koje su od najučenijih sabrane’ (Pravilo 103. Ispor. Nikodim, Pravila knj. II. str. 237). Da bi se ove odluke vršile, sastavljane su vremenom crkvene knjige, u kojima su činovi bogosluženja i crkvena uputstva, kako se imaju upotrebljavati za vršenje luturgičkih obreda. A naročito su crkveni oci pazili da se molitve sv. liturgije ne menjaju kao ni sama sv. liturgija, i što je bilo bitno i glavno, ostalo je nepromenjeno u toku vremena. Samo su spoljašnji i nebitni delovi radnji i obreda crkvenih zavisili od slobode episkopa, i ovim se tumači što su pojedine crkve imale svoje liturgije. No ni episkopi kasnijih vremena nisu vršili ovu slobodu, i tako već u 2. polovini IV. veka vidimo da se na istoku opće upotrebljavala liturgija sv. Vasilija Velikog, koju je zatim skratio sv. Jovan Zlatousti. Na zapadu je rimski sabor za Gelasija episkopa rimskog u V veku zaključio da se luturgija nikako ne sme menjati.

Usled ove brige crkvenih otaca oko bogosluženja sačuvale su crkvene službe potpunu sadržinu i bitne obrede predane crkvi od sv. apostola“ (Dr Lazar Mirković, Pravoslavna liturgika, prvi opšti deo, treće izdanje, Beograd, 1982.)

Sve je ovo i za komaračku svest potpuno jasno. Ali, uprkos tome, vi ste, oci Sabora, ostavili sveštenstvo i narod da i dalje strada od samovolje bezakonih episkopa.

„Odnosi i saradnja sa sestrinskim Pravoslavnim Crkvam bilu su predmet dužne pažnje i brige Sabora, kao i odnosi i dijalog sa drugim Crkvama i verskim zajednicama“.

Sramno! Dakle, to je vitalno pitanje „misije“ srpske Crkve! Ponovo ste, po ko zna koji put, potvrdili da su jeretici latini (a i neki drugi) za vas Crkva (uočavamo da ste u ovoj rečenici napisali „Crkve“, dakle velikim slovom), s tim što ste sada otišli mnogo dalje. Sada već pokušavate da brod srpske Crkve, koji već dugo vremena plovi prema Vatikanu, i usidrite u vatikanskoj luci. Ali, neće vam to uspeti. Ne rekoste: Ako Bog da!

Međutim, u svoj ovoj propasti ima i nečeg dobrog: svakom istinskom verniku naše Crkve postalo je jasno da Sabor nema moći da bilo koji od ozbiljnih problema, sa kojima se Crkva suočava, reši. Tako da verni narod više neće biti u zabludi. Budite u to uvereni vi, koji čekate „spasitelja“ sa Zapada, ma koliko da ste se sada osilili, lađa srpske Crkve – Crkve svetosavske, nikada neće uploviti u vatikansku luku. Tamo ćete vi otploviti, ali na lađama na kojima krmanoš nije Hristos Gospod, i na kojima nema istinske dece Božije.

Mi smo očekivali, i očekujemo (naše mišljenje dele mnogi) da se blagočestivi episkopi javno izjasne da li stoje iza ovakvog sramnog saopštenja Sabora. „Blago čovjeku koji ne ide na vijeće bezbožničko, i na putu grješničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sjedi“ (Psal.1,1). Mi znamo za vašu borbu, o čestiti episkopi! ali to se mora javno pokazati i reći. Verni narod zaključuje po onome što čuje i vidi, a ne po onome što se u mraku događa, i zato i Vaša Preosveštenstva smatra odgovornim za ovako teško stanje u našoj Crkvi. „Bolje ti je dati da ti se jezik otseče, nego li ćutati kada pokušavaju pravu veru da iskvare“ (sv. Teodor Studit).

U zvaničnom saborskom saopštenju nema ni pomena o jeretičkim učenjima, koja u našoj Crkvi šire pojedini episkopi i profesori Bogoslovskog fakulteta i nekih Bogoslovija (očigledno je nekom, i u ovoj stvari, potrebna tajnost) Mi smo u našem zahtevu Saboru tražili da budu sankcionisani oni koji to čine, ali od toga, za sada ništa. No, dobro. To je ušlo, konačno, u neku proceduru, pa ćemo (iako se ničemu dobrom ne nadamo) sačekati. Bićemo strpljivi, jer ljubimo mir, a dotle će, dok se to ne reši, ovi trovači ljudskih duša i dalje trovati našu decu u bogoslovskim školama i na časovima veronauke. Ostali su oni i dalje na svojim mestima i nikom od njih, kao i obično, nije ni dlaka sa glave pala.

Nasuprot izrečenom stavu Svetog arhijerejskog sabora, a koji se odnosi na izveštavanje elektronskih i pisanih medija o toku rada Sabora, mi izražavamo svoju zahvalnost većini novinara, koji su o radu Sabora izveštavali objektivno. Da nije bilo tih informacija, do kojih su dolazili novinari, verni narod bi u potpunosti bio uskraćen za informacije na koje ima pravo.

„Svoj punoći Srpske pravoslavne crkve i svim ljudima dobre volje Svešteni Sabor upućuje poruku mira i ljubavi“. Mlako i bljutavo da ne može biti gore. Ovo je lepo rečeno, ali za uši latinske pastve.

Što se tiče „mini“ Ravene, tajno održane u Velikoj Plani od 30. oktobra do 4. novembra 2007. god., usmeni „izveštaj“ Saboru podneo je nadležni episkop Ignjatije Midić. Dakle, za taj pravoslavno-rimokatolički sastanak mešovite komisije “Sveti Irinej”, na kome je prisustvovalo 13 pravoslavnih teologa iz različitih Patrijaršija i 13 rimokatoličkih teologa, a na kome je tema bila: “Sadržaj i razvijanje prakse primata Pape u Srednjem veku”, Ignjatije Midić je u svom usmenom „izveštaju“ rekao da je to bio skup privatnog karaktera! Sabor je ovaj usmeni „izveštaj“ usvojio.

(Na internet sajtu revnitelj. com, može se pročitati šta se u „Plani“ zaista dogodilo).

Ignjatije Midić je Saboru rekao istinu. On Eparhiju braničevsku smatra svojim privatnim vlasništvom i u skladu sa time on deluje. Sve dok Sveti arhijereski sabor delom ne ospori njegovo protivkanonsko učenje da „Sabor nije iznad episkopa“, eparhija braničevska će biti njegovo privatno vlasništvo. A Sabor može osporiti njegovo „učenje“ samo na dva načina, i to: ili da ga privede poslušnosti, ili da ga raščini. Do tada, sve ono što se događa u Eparhiji braničevskoj, imaće, zaista, privatan karakter.

“Molim vas, braćo, čuvajte se onih koji mimo učenja kojem ste naučeni, tvore razdore i sablazni i uklanjajte se od njih!” (Rim.16.17).

„Dokle u crkvi budu bili arhijereji sablaznitelji, dotle me nikakve reči ni dela neće navesti da sa njima uspostavim opštenje!“ (Sv.Maksim Ispovednik)

O, blagočestiva i bogoljubiva braćo, borite se i ne klonite! Oci nas upozoravahu da će ove nevolje izazvati očaj među malodušnima. Mi nismo među takvima! Sveti Anatolije Optinski nam poručuje: „Ali ti , sine moj, raduj se što ćeš živeti u to vreme, jer će tada verni koji ne budu pokazivali nikakve vrline, primiti vence samo za čvrsto stajanje u veri, prema reči Gospoda (up. Matej 10:32).

Boj se Gospoda sine moj. Boj se da ne izgubiš vence pripremljene (za tebe), plaši se da ne budeš odbačen od Hrista u tamu najkrajnju i večno mučenje. Stoj hrabro u veri, i ako je neophodno, izdrži progonstvo i druge žalosti, jer će Gospod biti sa tobom… i Sveti Mučenici i Ispovednici će gledati na tebe i tvoju borbu sa radošću“.

“Molim vas, čuvajmo odlučno Svetu Veru, jer vidite koliko ima odstupanja od nje i koliko moramo zahvaljivati Bogu što nismo dospeli u neku zabludu, nego smo dobili i čuvamo Veru Pravoslavnu.” (Sveti Teodor Studit)

„Svaki koji dejstvuje protiv narušavanja Božjih ili crkvenih zapovedi je ispovednik.” (Sv. Teodor Studit)

„Borba za veru borba je za dušu; a borba za dušu borba je za pravi život; borba za pravi život borba je za jednu vrednost veću i višu od svega sveta i svega u svetu. Jer Hristova su usta izrekla onu veliku reč: šta koristi čoveku da ceo svijet zadobije a dušu svoju izgubi? Zaista velika i sveta reč, izrečena od najsvetijih usta .

…Zbog toga ti govorim: bori se i ne kloni! Tajanstveni sat vremena, navijen rukom Stvoritelja, svaki minut izbija i otkucava zemni rod zemnorodnim. I na svki otkucaj anđeli izvode iz ovog života čete Božje, i preseljavaju ih u drugi svet. Kad izbije tvoj minut, ti ćeš morati ostaviti sve i poći jedino sa dušom svojom. Bori se za dušu, da bi imao s čim poći u onaj svet. A borba za dušu borba je za veru. Jer je rečeno i potvrđeno, da samo duša sa verom ima namenu i svrhu. Duša bez vere nema namene ni svrhe. Tako je rečeno i tako potvrđeno.

…Pamtite to i kazujte svojoj deci. Jer, svačiji vek proleteće kao oblak, i svak će izaći na Sud Hristov, da bude pitan: – Jesi li održao veru i jesi li potvrđivao veru delima?“ (Sveti Vladika Nikolaj).

 

Slava Bogu i hala za sve. Amin.

P.S.

Možda će se sve ovo, gore napisano, nekome učiniti preoštro. Ali, oprostite! Naš Hristos nije bucmasta sladunjava beba sa latinskih slika, koja povlađuje ljudskim strastima i gresima. Naš je Hristos ratnik koji u ruci drži mač. Naš je Hristos revnitelj koji u ruci drži bič i tera menjače iz hrama. Naš Hristos grmi protiv „nedodirljivih“ i „bezgrešnih“ svoga vremena: „Licemeri, vođi slepi, bezumnici i slepci, okrečeni grobovi, zmije, porodi aspidini, vama je otac đavo…“! Mi ne govorimo jezikom lažne smirenosti, mi govorimo jezikom istine! Mi za ugled imamo Svetog Jovana Krstitelja koji je grmeo na Jordanu: „A kad vidje mnoge fariseje i sadukeje gdje dolaze da ih krsti, reče im: „Porodi aspidini, ko vam kaza da bežite od gneva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignuti djecu Avraamu“ (Mat. 3. 7-9).

BRANIČEVSKI REVNITELjI;  28. maj 2008

http://www.revnitelj.com/

 

Redakcijski komentar novinar.de

Poštovani čitaoci ukoliko hoćete da steknete potpuni uvid kako je tekla “tajna misija” dvojice srpskih (sic?) episkopa preporučujemo vam da pročitate i sledeće članke:

- Eho Ravenskog skandala

- “Mini” Ravena tajno održana u Velikoj Plani

- Ekumenska farsa

- Radni susret katoličkih i pravoslavnih ekumenista tajno održan u V.Plani

- Moj potpis u Raveni

- Nadbiskup Stanislav Hočevar: Dijalog -znak zdravog društva

- Da se vlasi ne dosete!

 

….ima još. Ukucajte u polje “Pretraga” reč “ravena” ……

 

Srđan Marjanović




2 коментара у вези “Braničevski revnitelj povodom održanog Sabora SPC-e”
  1. EVO SRPSKE SVETOSAVSKE DUSE KOJA NAPISA OVE BOGU UGODNE REDOVE ,EVO ,BLAGOCESTIVOG SRBINA I RABA BOZIJEG BOGOM URAZUMLJENOG ,DOBAR PLOD SA DRVA SVETOSAVSKOG,STRADALNIKA ZA SVOJU SVETU VERU KOJI SA NJOM JEVANDJELjSKI SASTRADAVA.
    Danas svaki koji se drzi zive istinske vere celim svojim srcem nemoze biti nista do jevandjelski stradalnik ,jer u meri kojoj nasa sveta vera strada i u meri u koj je gone u toj ce meri i svaki koji je sjedinjen u srcu sa tom zivom istinskom verom stradati i biti gonjen u meri pak u kojoj mu ona u srcu obitava…pa se presipitajte bratije koliki je bol vas u srcima vasim i gonjenje vase pa, cete po tome znati koliko vam je i te zive istinske vere koja sad strada i koju sad progone stvarno u srcu, a neminovno je da u meri u kojoj ona obitava u vama da u toj meri stradate i budete gonjeni zajedno sa njom..jer ako ona sad strada i gone je a ti ne stradas i ne gone te ,neznam sta da ti kazem osim preispitaj dusu svoju dali je ta istinska ziva vera zaista tu u tvojoj dusi i u kojoj meri…… .Ревност за дом Твој изjеде ме и ружење онијех који тебе руже падају на мене’’ ( Псалам 68. стих 9.)
    Procitah ovo pisanije i dusu mi obasja utehom da u nasem rodu ima jos onih koji srcem pozrtvovano stoje brinu i stradaju u bolu svetosavskom za svetu svoju veru,po Bogu i Svetom Savi ,jevandjelski bez straha judejskog.
    Neka autora ovih redova revnitelja branicevskog Gospod svedrzitelj ukrepi i rukovodi na svim putevima njegovim , Duhom Svojim svetim , u veri, ljubavi i istini jevadnjeljskoj. Amin.

    Rab Bozii
    Stefan-Igor H.R.

  2. Odlican clanak i ja bih dodala da je Sabor najskuplji i najneuspesniji u istoriji.
    *Da je srpski narod pogodjen krsenjem zakona 61 i otimanjem vlasti od strane mitropolita Amfilohija,
    *da ce sada koristeci i dalje Sinod i Sud donostiti odluke samo da ucvrsti prokatolike i kaznjava branioce pravoslavlja. (Zrtve su ogromne dosada).
    http://www.novinar.de/2008/05/19/obmana-ili-reklama.html
    *Ruglo pisanja i objavljivanja se nastavlja, fotografija Amfilohija sa katolickim biskupom, Grigorije i Jovan drze predavanja.
    *Niko da pomene da je nasa delegacija trebala da napusti Ravenu odmah iza Rusa -sa jasnim obrazlozenjem da bez najmnogobrojnije i duhovno najjace pravoslavne zemlje ne moze da bude nikakvog dogovora.
    *O Kosovu, o UN o svetskoj politici koja utice na Crkvu i mogucnosti da se do nekog sledeceg Sabora izgubi jos teritorija sa crkvama i manastirima. Objasnjenje manastira Decana i neposlusnosti vladici Artemiju.
    *Sakupljanje para za Kosovo da ide Amfilohiju, a zapadu se nalaze da sakupljaju novac za Kosovo ali da ga ne salju vladici Artemiju.
    *Finansijski problemi i koji to episkopi stite otimace humanitarne pomoci?
    http://www.novinar.de/2008/05/10/bivsi-svestenik-zoran-grujic-osuden-na-4-godine-zatvora.html
    *Tri najvece srpske svetinje koje je kralj ostavio u Ostrogu napustajuci zemlju 1941, -Amfilohije smatra da treba da ostanu Crnoj Gori?
    *Politika je umesana i Novatori su na istoj strani sa DS i na zapadu su vladike sugerisale vernicima da podrzavaju Tadica.
    http://www.novinar.de/2008/02/04/milosrdni-andjeo-dijaspore.html
    Vlast su u Beogradu dobili radikali i to ce raskrinkati sve pa i mantijasku mafiju.
    http://www.novinar.de/2008/05/26/trojanski-konj.html
    O svim ovim temama Sabor mora HITNO da donese odluke!?
    http://www.novinar.de/2008/04/22/istina-o-lazima.html


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo