Вести

Брачни пар Момчило (75) и Мирјана (70) Томашевић, који тренутно живе као избјеглице у Новим Бановцима у Србији, а имају пријављено пребивалиште у селу Морполачи у опћини Станковци, ухићени су приликом преласка из Србије у Хрватску на граничном пријелазу Бајаково прије два дана.  неповредивости дома и пословног простора.

Објављено 04.07.2014. у 11:03, Слободна Далмација

***

Иако нам је њихова кћи Јагода Ћук, која је с 11-годишњим сином била у возилу приликом ухићења, казала како гранични полицајци нису рекли о чему се ради, него само да је у питању некакав “неријешени имовинско-правни” спор, након пребацивања у Жупанијски суд у Шибенику дознали су да су ухићени због сумње у почињење казненог ђела. Терети их се да су 6. коловоза прошле године дошли до обитељске куће Марић у Водицама, позвонили, а кад им је женска особа отворила врата, без допуштења власника ушли су у кућу носећи путне торбе.

Са стварима равно у кућу

Са стварима су, према казненој пријави водичке полиције, сјели у дневни боравак и почели говорити како је то њихова кућа, да ће се у њу уселити и неће изаћи. Тек након што је позвана полиција, Томашевићи су напустили кућу.

Будући да је ПП Водице поднијела казнену пријаву, а Томашевићи се нису одазвали позиву ОДО-а Шибеник на испитивање и нису им се могли уручити позиви, расписана је полицијска потрага те им је 24. травња ове године одређен истражни затвор. Исто вриједи и за њихова сина Алена Томашевића, који живи у Њемачкој.

– Ухитили су их у сриједу ујутро око седам сати, кад смо дошли на гранични пријелаз. Након три сата чекања увели су их у полицијски комби, марицу, и одвезли их као криминалце. Све је то било доста понижавајуће – испричала нам је Јагода. Након што су саслушани истог дана кад су ухићени и доведени у Шибеник, Опћинско државно одвјетништво предложило је, а судац истраге Иво Вукеља прихватио, укидање притвора над брачним паром јер су дали исказе.

А цијели је проблем настао због замјене кућа почетком рата између умировљеног просвјетног радника Момчила Томашевића и Бранка Марића.

Томашевићи су прије почетка Домовинског рата у Водицама изградили прави хотел од 960 четворних метара стамбеног простора с 14 соба, пет кухиња, девет купаоница с ЊЦ-ом, и све то на три ката с поткровљем. Они су тада живјели у селу Међарима у стану, а онда су добили понуду Бранка Марића за замјену кућа. Марић је њима давао кућу у Книнском пољу, а они њему ту у Водицама. Тако је 17. просинца 1991. године потписан прелиминарни уговор о замјени куће.

– Дан касније састављен је и главни уговор о замјени куће у Водицама за кућу у околици Книна, а мој га отац никада није потписао нити је овјерен на Суду или у Опћини. Мој је отац видио што му се нуди и одбио је да се тај прелиминарни уговор претвори у главни и постане правомоћан.

Он никад од Марића или његових насљедника није добио тражену комплетну документацију о власништву над кућом и земљом у околици Книна. Мој је отац по том прелиминарном потписаном уговору требао своју кућу – хотел у Водицама замијенити за доста мању кућу у околици Книна која је изграђена на три катастарске честице, а на свакој од њих има и десет насљедника.

Потпис је правоваљан…

Мој је отац обманут јер му је за замјену понуђена имовина на којој нису ријешени имовинско-правни односи и која је пуно мање вриједности од његове куће – објашњава Ален Томашевић, тврдећи да је замјена куће у Водицама за кућу у Книнском пољу понуђена кад је Марићев син већ провалио и уселио се у њихову кућу у Водицама, а да они то тада нису знали.

Након дугогодишње судске битке, Томашевићи су извукли дебљи крај и изгубили су кућу у Водицама јер су судови закључили да је главни уговор, који је умјесто Момчила потписао одвјетник Живковић, правоваљан.

– Судови то образлажу тиме да потписани прелиминарни уговор и непотписани и неовјерени главни уговор о замјени некретнина имају идентичан садржај.

Ми смо прошле године полицији у Водицама оставили и адресе мојих родитеља из Нових Бановаца, а и моју у Мüнцхену. Знам да је у неколико наврата долазила нека пошта на адресу у Морполачи, а зна се јако добро да ми тамо не боравимо, тако да мислим да је то учињено намјерно. Иако смо ми били прије мјесец-два дана у Хрватској и обраћали се разним институцијама (Суду, Опћини, Катастру), нисмо имали никаквих проблема нити нам је тада итко ишта рекао – говори нам Ален Томашевић, који сматра да је ухићење његових родитеља и њихово задржавање била само “представа ради застрашивања”.

Владимир Урукало
Слободна Далмација

Фото: ©новинар.де

http://www.slobodnadalmacija.hr/Zadar/tabid/73/articleType/ArticleView/articleId/250020/Default.aspx