Вести

Познато је да се грађани српског порекла у Хрватској третирају као грађани другог, па и трећег реда али је случај брачного пара Томашевић, Момчила (75) и Мирјане (70)  превазишао и маштовите писце криминалних романа.

припремила екипа новинар.де  02.07.2014

***

Пензионери су јуче, првог јула 2014 године ухапшени на Српско-Хрватском граничном прелазу Батровци – Бајаково (са Хрватске стране) и одмах по налогу судије из Шибеника под полицијском пратњом спроведени у Шибенски затвор. Не притвор, већ у прави затвор. Са панзионерима је била и ћерка са својим сином,унуком Томашевића, која је од доживљеног шока једва  направила фотографије у наслову.

Шта су то згрешили ови Срби па да судија Иво Вукеља инсистира да се „окриваљени“ и у одсуству „осуђени“  Срби под полицијслом пратњом спроведу у 600 колометара удаљени затвор?

Син Томашевића, Ален, који је такође оптужен и осуђен у одсуству,  а који живи у Минхену каже да зна одговор на ово питање:

„Згрешили смо прво, што смо рођени као Срби и што смо још увек Срби. Сигурно нас неби на овакав начин хапсили и депортовали да смо рецимо Хрвати или покатоличени Срби. Можда би нам и кућу у Водицама од 800 квадратних метара коју је преварант Марић уз  велику помоћ правосудних органа Хрватске отео мом оцу – вратили. Бити Србин у Хрватској, значи бити обележен, увек крив и спреман на неправду и прогон.“.

Зашто је Хрватска полиција ухапсила ваше родитеље и да ли ћете Ви сада након свих дешавања ићи у Хрватску.

„Годинама смо водили судски спор са преварантима Марићима око наше фамилијарне куће у Водицама. Правосуђе Хрватске је  на волшебан и незаконит начин том преваранту дало право да нам „законски“ отме кућу. Ми се не слажемо са  таквом одлуком и тражимо ревизију целог поступка, који се базира на фалсификатима и лажима преваранта Марића. Отету кућу сматрамо нашим власништвом и у складу са тим се и понашамо. На миран и ненасилан начин смо пре неколико месеци са торбама ушли у нашу отету кућу. Тада нас је хрватска полиција привела и задржала у полицијски притвор неких 6-7 сати. Пре  шест седмица смо опет били у Хрватској и у Шибенику  поднели захтеве за издавање комлетног списа нашег судског предмета. Били смо и код председнице суда Ирис Живковић. Нико нас није ни тражио нити смо добили икакав судски позив. Ушли смо и изашли из Хрватске. Како је онда могуће  да нас суде и осуде у одсуству, када се зна да смо били у Хрватској и  када знају нашу адресу и у Бановцима, где живимо након прогона. Сигуран сам да имају моју адресу у Минхену. Доделили су нам службене браниоце и експресно нас осудили у одсуству. Није ли ово класичан наставак административног етничког чишћења.“

„Ја сам довољно храбар да истрајем у својим намјерама, без обзира на препреке које нам се постављају. Нећу одустати од своје рођене куће док правда и истина не изађе на чистину. Народ каже: „Отето проклето“ тако да немам право да одустанем или да се нечега плашим. То је кућа Томашевића и ја ћу преваратима Марићима и даље слати разгледнице са циљем да их стално подсећам да они живе у нашој отетој кући.“

“ Моји родитељи су у затвору доживели нервни шок и осећају се веома лоше. Отац је нарушеног здравља, дијабетичар и срчани болесник. У затвор је понео велику кесу лекова, надам се да после овакве тортуре  неће бити последица по здравље мојих родитеља“ закључује своју причу прилично забринут Ален Томашевић.

Овде можете погледати документацију случаја “ Хрватска против Томашевића“.

***

Оптужба и пресуда  Томашевићима од стране необавештеног Жупанијског Суда у Шибенику.

Županjski Sud u Šibeniku

***
***
***

Прелиминарни уговор као доказ да је цео процес отимања породичне куће у Водицама базиран на лажним исказима Марића.

M.Tomasevic_Preleiminarni Ugovor_1991

***
***
***

VESTI_31.07.2012_ALEN

***
***
***

Илустрације новинар.де

Објављено 02.07.2014
2006-2014 ©новинар.де