- Сутјеска: Зачетак преваре!
- Дрвар
- “Тито највећа превара Другог светског рата!”
За разлику од Макдауела јавност још и данас верује у лаж да је Тито Черчила наводно “превезао жедног преко воде”! Међутим, упркос послератним изјавама којима је Черчил покушао да демантује ту лаж, Макдауел детаљно устврђује да је Черчил тачно знао какву лаж чини да су сви његови послератни “деманти” само прозирни покушаји да то сакрије.
пише Часлав М.Дамјановић 26.02.2014
***
Зато се у овом напису о пропагандном значају Сутјеске – као једном од значајнијих зачетака преваре – наводе Дефиниција Тито-Усташке черчилијанске издаје идеала рата, и Дефиниција Авноја као преваспитача пролетерских бескућника у мржњу!
Сутјеска, и доцније Дрвар, увод су у приказ маестралне представе “Фатаморгана” – зване Тито највећа превара Другог светског рата. Сврха анализе детаља преваре није само допуна Макдауелововој исцрпној суштинској анализи објављеној у “Стрељању историје” – већ и илустрација обавештајних детаља на основу којих је Макдауел дошао анализом до тих суштинских закључака.
Дефиницијa Тито-Усташке черчилијанске издаје идеала Другог светског рата
У проповиједи пригодом беатификације Степница у Марији Бистрици, 3. листопада 1998. папа Павао II устврдио је дефиницију ко? зашто? шта?: “Блажени Степинац је за католике Хрвате био, и још увијек јест, светионик у вихорима повијести”! Зашто? Зато што је Степинац “жртва трију великих зала XX стољећа”!
Којих “зала”? “Нацизма, фашизма и комунизма”!(1)
Запрепашћујућа нелогичност ове папине устврде јесте управо доказ да Зло данас наставља огромну Лаж из Другог светског рата: “Хрватска држава” – као и НДХ – опстаје као – “Civitas Dei” – као “католичка држава”!(2) Баш из перспективе “Civitas Dei” проистиче непојамна нелогичност “ко? зашто? шта?” Шта je Павао II дефинисао као – “светионик у вихорима повијести”:
Зато што је НДХ “Civitas Dei” – зато је НДХ “светионик”!
Зато се НДХ морала прошверцовати из “вихора повјести” у Победнице Другог светског рата! А најпогоднија рага да тај самар претегли у будућност била је Титова приљежност хрватском Dei-национализму! Зато се морају образложити нелогичности папине устврде: пре свега “ко?”:
Ко je “жртва”?
“Жртва” је наводно Степинац! Сходно томе “жртва” је наводно Римокатолицизам! Али – “жртва” чега или кога? Па наравно “жртва нацизма, фашизма и комунизма”! Пошто наведени јесу наравно “зла” – то би само по себи требало да значи да су и папска столица, и сходно томе и хрватски Dei-национализам, и наравски Dei-НДХ као такав – пошто су наводно против Зла – да су према томе – “жртва” Зла!
Али… Ватикан не само да није био против Нацизма већ је организацијом бекства преживелих нациста омогућио Нацизму да преживи чак иако Нацизам као такав није био сасвим по мери ватиканске верзије расизма аустроугарског типа, али… да преживи зато што јесте био расистички и зато што јесте био инквизиција!
Зар то не чини оно што је Павао “устврдио” логично-нелогичним галиматијасом апсурда?
Dei-НДХ јесте настала као марионета Нацизма – јесте била и расизам и инквизиција – и то тачно ватиканског типа! Осим тога, Dei-НДХ јесте непобитно била и фашизам, и то фашизам тачно типа ватиканске инквизиције! С друге стране, Титова неактивност у рату против Нацизма, његова сарадња са нацистима, шарлатанска реклама његовог наводног комунизма, и његов расизам искључиво према Србима – јесу били пре свега и изнад свега – фашизам! Према томе, иако масовно убиство Срба у Dei-НДХ, и Титово масовно убиство Равне Горе и Равогорске Србије – јесу такође били типичан тип ватиканске инквизиције – пошто су почињени у име Dei – сви ти злочини наводно – нису били злочини – већ…
…сви ти злочини Зла били су – наводно – “жртва”!?!
Нелогичност наведених чимбеника доказује да дефиниција – онако како ју је исказао Павао – уствари баш због те нелогичности – јесте управо сржна дефиниција Тито-Усташког ватиканско-черчилијанске издаје идеала рата:
Dei-НДХ се по сваку цену мора прошверцовати у Победнице рата!
Зарад тог злочина мора се по сваку цену… сакрити стварна жртва!
Стварна жртва било је Добро! То се мора сакрити!
Стварна жртва били су Срби! То се мора сакрити!
Па пошто је стварни злочин био Dei-злочин – и то се мора сакрити!
То је важније чак и од делимичног пораза Нацизма – “делимичног” зато јер се Нацизам мора прошверцовати у будућност као кључни расистички чимбеник Зла у намераваној будућој ликвидацији Добра!
Зарад логике излагања, овде се “Добро” мора дефинисати као “Православље” – управо као стварно Хришћанство – као супротност јереси Зла! И зато, да би превара успела:
Стварна жртва мора се лажно приказати… као злочинац:
Зато су Равна Гора, Равногорска Србија, Српски Национални Дух – лажно “канонизирани” у – “злочинце”! Зато је Тита “канонизација” овековечила ореолом – јер је био “тачан по мери” пошто је већ имао спремно Dei-решење да злочин “канонизиране лажи” спроведе у праксу:
Преваспитати “пролетерске бескућнике” у злочинце лудила мржње!
На Авноју 1942. у Бихаћу, како је то открио и документовано објавио историчар Равне Горе Владислав Сотировић – дефинисано је како ће злочин “канонизиране лажи” бити спроведен у праксу:
“Потребно је створити толико много бескућника, да они бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо. Али ми то морамо радити паметно, нека други место нас пале: намамићемо Немце у село, припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи али ће из освете да попале села. Онда ће нам сељаци, који тако остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације.”
“Организоват ћемо многе нападе и тако стално изазивати окупатора на репресије над народом, нека пале села и нека убијају нејач. Народ ће нам овде сам долазити и ми ћемо се бројно појачавати за хиљаде и хиљаде бораца.”
“Тако ћемо постепено проћи кроз све покрајине.”
“Сељак, који поседује кућу, земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди. Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере, њихова ће мржња расти против оних који имају ма какав посед, а ми ћемо ту њихову мржњу подстицати до фанатизма, до лудила…”, и тако “ћемо постепено да створимо пролетерску војску, онакву каква нам је за ову нашу борбу неопходно потребна.” А зато што “само несрећници постају комунисти – зато ми морамо несрећу стварати – масе у очајање бацати” – јер… “ми смо смртни непријатељи сваког благостања, реда и мира”!
Подносилац “канонизиране” дефиниције био је Мошa Пијаде. Зато што ће “проћи кроз све покрајине” бацајући “масе у очајање” – што је управо суштинско објашњење Титових бежанија а не никаквих “офанзива” – зато је Тито био скројен “тачно по мери” да обави “канонизовни злочин” Зла:
Да обави Лаж пресудну за заблуду будућности: “Ослобођење” – “од живота”!
Доследно наведеном канону, “најсветлија” “eпизода из повести” такозваних НОБ-a и НОР-a јесте – како је устврдио историчар Равне Горе Милослав Самарџић – када су из “Титове совјетске “Бихаћке републике” партизани при напуштању бихаћке територије (иначе постојеће у сред усташке НДХ) силом (а не милом) покренули између 40.000 и 50.000 српских цивила – али не ни хрватског ни муслиманског живља – са собом према Неретви и евентуално даље према Србији.”
Присилан “покрет имао је тројаку функцију”:
“Прво: цивили су представљали комунистичком вођству живи штит”!
“Друго: на овај начин извршено je етничко чишћење терена” – од Срба!
“И треће: (српски) народ је спречен да пребегне на суседну територију око Гацка која је била под четничком контролом”!(3)
Сутјеска: Зачетак највеће oргије Лажи!
Иако се најчешће стиче утисак да је “Битка на Неретви”, која је из пропгандистичке милоште фатаморганисана чак и у “битку за рањенике”, да је најспектакуларнији шоу “Фатаморгане”, до чега је дошло углавном доцнијим коришћењем светски најпознатијих холивудских глумачких имена и туговањем Стипе Месића о “изгубљеним тенковима”; и иако се за почетак савезничке издаје Равне Горе и Равногорске Србије најчешће сматра орвеловска лаж америчког магазина “Тајм-Лајф” (Time Life Magazine), која – као и Неретва, уз плејаду бројних апсолутних апсурда, доказује већ од самог почетка несхватљиву невероватност черчилијанске клеветничке издајничке обмане… ипак – иако не сам почетак, али Сутјеска јесте стврни пропагандистички зачетак спектакуларности ове ујдурме Зла:
“Стигли смо у Југославију тачно у тренутку када су немачке снаге, заједно са Четницима и Усташама, покушавале да униште целокупно партизанско вођство и покрет. Партизани су имали бар хиљаду жртава!”(4)
То су дословце речи британског капетана Дикина (F. W. Deakin), који је пет дугих година пре почетка рата верно служио Черчилу у писању књига. Временом ће верно служење Черчилу невероватностима у постављања Тита у “Маршала” – довести Дикина у чин бригадног генерала! Уз Скригинове фотографије бежања које ће фантазмагорија Лажи прекомандовати у “офанзиве”, лажи доцнијих Дикинових књига о ратним годинама на тлу Југославије постаће један од темеља фатаморгане која ће после рата ући у историју као НОБ и НОР! Зато ће после рата Тито Дикину из захвалности за пропагирање лажи подарити раскошну вилу на Јадрану!
Черчил је децембра 1942. послао Дикина у Савезнички штаб у Каиру да се “упозна” са ситуацијом у Југославији. Исто као и у Барију, Савезнички штаб у Каиру, био је као што је познато легло такозваних “инфилтрираних Коминтерниних шпијуна”, можда је међу њима био чак и Џејмс Клугман (James Klugman). Међутим, упркос чињеници да су тада све савезничке политичке и војне структуре биле оријентисане искључиво на Дражу Михаиловића – симптоматично је да се са Дикиновим доласком, дотадашња наводно “прикривена” активност такозваних “комунистичких инфилтратора” – тренутно преобразила у отворену, па чак и безобзирну… али изванредно организовану активност у корист Тита – а против Равне Горе! Зато је уз помињање Клугмана стављено “можда” – јер је превасходни разлог термина “комунистички” – био заиста камуфлажа усташких “инфилтратора” који су доминирали разорним антисрпским роварењем по савезничким командама и штабовима.
Уз британског генерала Фицрој Маклина (Fitzroy Meclean), Дикин ће бити са Титом све до евакуације са Дрвара. Вредно је потсетити да је Фицрој Маклин био уз Тита када је Тито умирао, и да је једини одликован највишим партизанским орденом. Дикин и Маклин били су присутни чак и на другом заседању АВНОЈ-а, када је Титова власт проглашена за “једину законску” власт над Југославијом. Дикин је осим мајсторског пропагирања Тита у савезничким војним и политичким структурама, био такође невероатно утицајан на британску медијску пропагандну кампању у корист Тита, а такође и на америчке медије, а поготово на “Њујорк Тајмс” и на врло познатог дописника тог листа, Шулцбергера (C. L. Shultzberger).
Осим што је активирао “инфилтраторску” ћелију, Дикин се у Каиру добро “упознао” и са извештајима капетана Хадсона (D.T. Hudson), који се под врло сумњивим околностима крајем 1941. срео са Титом у Ужицама – уместо са Дражом код кога је био заиста послат – чиме су Британци тим “преобраћањем” Хадсонa већ од самог почеткa активирали интензивно интригарење против Михаиловића саботирајући његов однос са савезницима!
Према томе, пошто ранији написи у америчким медијима, као на пример напис Луја Адамича (Louis Adamic), Американца словеначког порекла, у листу “Суботњи вечерњак” (Saturday Evening Post), 19. децембра, 1942, који је био упливисан про-Титовом пропагандом њујоршког комунистичког листа “Дејли Воркер” (Daily Worker); па ни сензационалистички и провокативан напис Асошиетед преса, који је у часопису “Тајм”, 18. октобра, 1943. објавио Даниел де Луче (Daniel De Luce); као ни остали слични написи – не означавају доцнију организовану анти-српску пропагандну кампању, која неће уследити као никакав наводни “преокрет западне политике” у корист Тита – јер се никакав такав преокрет није догодио – већ као започета организована лаж издајства рата – може се слободно установити Черчилово слање Дикина у Савезнички штаб у Каиру за стварни почетак активног пропагандистичког заокрета Запада у правцу лажи – управо у “офанзиву” западне рекламерске машинерије у корист Тита – па као такав и као почетак издајничке пропаганде против Равне Горе и Равногорске Србије!
Није на одмет поново нагласити да поменута “офанзива” – није уопште била заснована нити на ратним чињеницама и потребама, нити на расположењу и захтевима војних и обавештајних савезничких ауторитета – већ на измишљотинама!
Све у свему фантазмагорија пропагандистичке “офанзиве” једнака je измишљотинама Титових “офанзива” – јер назови “политички преокрет” издајствa Срба и окретање Титу – осим што није утемељен на стварним догађајима на терену – није утемељен чак нити на – фалсификованој стварности! Као и свака лаж Зла – и ова кампања Лажи се једноставно – не темељи се ни на чему!
И баш зато што је та фантазмагорична кампања лудачка лаж – зато је забрањен Макдауелов рукопис објављен тек данас у “Стрељању историје” – што је, узгред речено – најадекватији наслов за шоу “Фатаморгана”!
Међутим… студиозност Макдауеловог Сведочанствоа Истине надовезује се на врло симптоматичне и врло чудне подударности чињеница:
а) Черчил шаље Дикина да интензивира рад такозване инфилтриране “Коминтернине шпијунске ћелије” – тачно оног тренутка када је Тито “изразио вољу” да преговара са Немцима!
б) Дикин долази код Тита непуних два месеца – након што су Титови представници примили нацистичке директиве у Загребу!
в) Дикин је у Титовом штабу у току јула и августа 1943. – тачно у време интензивног здружења Титових и усташких снага!
Сутјеску, коју Макдауел иронично подозрева за “једно од два” неочекивана, нелогична, и – једина “Титовова ратна дејства” – такође очитују врло чудновате подударности:
Такозвана Титова “Пета офанзива” почела је 15. маја, 1943. – а свега 13 дана доцније, 28. маја – Дикин стиже у Титов штаб! То Дикин објашњава већ цитираном изјавом – “стигли смо у Југославију – тачно у тренутку – када су немачке снаге, заједно са Четницима и Усташама, покушавале да униште целокупно партизанско вођство и покрет“, при чему су партизани наводно “имали бар хиљаду жртава“?!?
Дикиново стизање “тачно у тренутку када су немачке снаге” – управо разоткрива вештачки конструкт нелогичних измишљотина који нас натерује да чак поверујемо да наводно: “Немци нису одржали реч!” – у пркос чињеници да за такво нешто није постојао ниједан логичан разлог – наравно… изузев Ђиласовог лупетања да “пошто”, како он дословце каже – “Немци нису одржали реч” – па су “онда према томе” – наводно “заједно са четницима и усташама”!?!
Коју “реч”? Које “онда”? Које “према томе”? На супрот логици, и упркос непобитној чињеници да је тачно по немачкој директиви сједињење Титових и усташких снага почело одмах по завршетку такозваних “преговора” – черчилијанска фантазмагорија нас натерује да поверујемо да је такозвана “Пета офанзива”… против Тита! Међутим, баш фрапантан недостатак логике, и претрпаност фантастичним нелогичностима – резултирали су Макдауелово жестоко подозрење у реалност онакве Сутјеске каквом ју је приказала черчилијанска фантазмагорија – натерујујући нас да поверујемо у измишљотину да је Пета офанзива – заправо Сутјеска – против Тита – што је само по себи очигледна измишљотина:
Прво – како је Дикин уопште могао да стигне код Тита “тачно усред љутих окршаја” кад нити ратовање као такво, па чак нити бежање, и то поготово од немачке офанзиве – није ни мимоход загребачком “Штрафтом” на Тушканцу, нити удобне седељке у некаквим измишљеним “штабовима”! Друго – Дикин је фантастично дојездио код Тита “тачно усред љутих окршаја” зато да Запад убеди у лаж – у лаж да се Тито бори против Немаца! И треће – да та “тачна случајност” јесте намештена и синхронизована са нацистима, безпоговорно устврђују делови општих наређења за немачку операцију “Шварц” (Schwartz) – за такозвану “Пету офанзиву”:
“Трупе да буду немилосрдне према становништву” – “Изузев према Муслиманима”! “Муслимане “користити као доушнике и водиће”!(5)
“Немилосрдне према” којем то “становништву”?
Поводом понављања Титовог злочиначког излагања на Неретви маса невиног српског живља као “живог штита”, а доцније и на Сутјесци, “врховни командант ЈВуО Дража Михаиловић је известио Југословенску владу у Лондону следећом депешом”: “Због овог комунистичког терора масе народа повлаче се од Бихаћа ка Гламочу. Чим се Немци приближе, ове незаштићене народне масе остављају се на милост и немилост Немаца и усташа који их непоштедно масакрирају. Оно што случајно избегне, смрзава се на снегу и леду. Између Дрвара и Гламоча има преко 500 смрзнутих лешева жена и деце. Ово је више него ужас.”
Зато Дража закључује свој извештај непрефарбаном Истином:
“То је борба коју воде комунисти и на коју их подстиче инострана пропаганда – да би се плански уништио наш народ”!(6)
Пошто “Муслимане” треба “изузети” и “користити као доушнике и водиће” – према томе, “трупама” се и на Сутјесци наређује да буду “немилосрдне” – према неком другом “становништву”!
Којем то становништву?
Наравно српском!
Али – још је чудовишније и нелогичније да се “становништво” као такво уопште увршћује у војно наређење којем је наводни циљ – хвтање Тита – јер то значи да је већ у самој замисли операције – на нечији предлог – била увршћена “немилосрдност према становништву” које ће бити изложено “немилосрдности”! Па пошто таква поруџбина “немилосрдности” дословце одговара Авнојском бацању “масе у очајање” – и пошто је Тито присилно покрено “40.000 до 50.000 српских цивила” – према томе и на Сутјесци – “поручилац” je – Тито!
Проучимо зато шта доказује наређење главнокомандујућег целокупне немачке операције “Шварц”, генерала Лутерса (Rudolf Luters), од 6. маја 1943:
Циљ операције:
“Ухватити и уништити генерала Михаиловића, његову команду у Липову, у Црној Гори”!
“Ударна снага”: “Партизанске снаге предвођене Титом”!(7)
То значи – циљ операције је: “Опколити и уништити Михаиловића и Врховну команду у Липову”!
То значи – циљ операције – није Тито!
Али… то такође значи да ће српски народ бити намерно жртвован као “штит” у којем ће се Тито сакрити да би се приближио Михаиловићевој команди!
Зато је “становништво” као такво увршћено у немачко наређење!
Насупрот измишљотинама Војно-историјског института, Волтера Робертса, генерала Дикина, и осталих најамника-рекламера, према генералном наређењу, у операцији “Шварц” је на ликвидацији Драже Михаиловића учествовало 110.000 војника, у шта су биле укључене 5 немачких дивизија, 3 италијанске дивизије – 2 комунистичке бригаде – и бугарске, хрватске и муслиманске ударне групе.(8)
“Две комунистичке бригаде” у Лутерсовом наређењу!?!?!?
“Две комунистичке бригаде” у Лутерсовом наређењу!?!?!?
Дража Михајловић је хвала Богу надмудрио здружене лешинаре, али… хвала Богу и да Влада “Гангстер”, како је Дедијеру био надимак у Првој мушкој у Београду, омануо да елиминише и овај докуменат упркос његовом систематичном фалсификовању докумената у америчком Државном архиву у Вашингтону… наравно уз благослов америчких званичника!
Али… још док је као и Тито веровао да ће у свом срамном подухвату у сарадњи са Немцима и осталом фашистичком гамади успети да уништи Дражу Михаиловића – Ђилас тврди да је Тито послао телеграм – не Стаљину – него “Радио Слободној Југославији” – а то значи послао је телеграм Вељку Влаховићу:
“12.000 Четника, заједно са Немцима и Италијанима, бори се против наше Народно ослободилачке војске”!(9)
Разлог телеграма је да Влаховић проследи ову лаж лондонском ББЦ-ју и западној штампи!
Међутим – лаж је лаж!
Упркос ББЦ-ју, Вељку Влаховићу, а доцније и Робертсу, Дикину, Војно-историјском институту… чак и “Зборник” доказује да напад – није био на Тита – него на Михаиловића: “Док су партизани нападали црногорске четнике у правцу Колашин-Липово, друге четничке јединице су напале Немце у пределу Матешева”!(10)
Значи: четничке јединице нападају Немце – не нападају партизане!!!
Зашто би четници нападали Немце ако у заједници са њима нападају Тита??? Kако би то бедасто “формулираo” Ђилас – значи “према томе”: “Партизани су са Немцима”!!!
Или… или се Ђиласу привиђа? Можда је још у биоскопу у Загребу у “вријеме” некаквих “преговора”. Можда му се Кристина Зедербаум привиђа уместо немачке директиве… ко зна… али… “ако коза лаже рог не лаже”:
“Био је такође и трећи фронт у околини Санџака, где су се четници борили да заштите Михаиловића и Врховну команду”!(11) То такође потврђује да Сутјеска није била напад на Тита – него немачко-партизански напад на Дражу Михаиловића и Врховну команду Југословенске војске у отаџбини!
Фантазмагорија лажи у корист Тита:
“Немци су освојили Колашин и заробили капетана Павла Ђуришића и око три хиљаде његових четника.”(12) По немачким документима тачан број заробљених четника Павла Ђуришића је 3,764. Међутим, на супрот свим тим чињеницама – Дедијер тврди сомнабулну лаж за Сутјеску: “Упали смо у исту замку као и новембра 1941. Исто као и приликом повлачења из Ужица, Тито није очекивао да ће Немци напасти партизане”!(13)
Несхватљиво је зашто ниједан од врсних озваничених “историчара” не пита себе круцијално питање: Зашто Тито “није очекивао” да ће га Немци напасти кад само онај ко је у дослуху са Немцима “не очекује” да ће га Немци напасти! А да Немци заиста – нису напали Тита – произилази чак и из Дедијеровог објашњења зашто Тито “није очекивао” да ће га Немци “напасти”:
“Тито је сматрао да ће у заједничком нападу са Немцима уништити Михаиловићеве снаге”!(14) И сходно овом галиматијасу Дедијер чак и закључује: “Пошто нису ухватили Михаиловића – Немци су се окренули против партизанских снага”!(15) Иако би овакво Дедијерово основачко бубетање било недостојно чак и данашњег тв серијала под лажним насловљенијем “Равна Гора”, ипак, ова Дедијерова измишљотина јесте Дедијерова намерна злонамерна клечка – умишљена да збуни будућу историју! А да јесте клечка “доказ нуди” нико други до “немачки команданат НДХ”!(16) А баш смутња коју је Дедијерова клечка проузроковала – нашироко кљука и накљукава Сутјеску од стране Војно-историјског института као доказ некаквог Титовог “херојства” – иако је Сутјеска управо стереотипно понављање истоветне лажи као и у давном извлачењу из Ужица…
…договореном са Немцима:
На основу сведочења пуковника Фридриха Хејнца (Lt. Colonel Friedrich W. Heinz), команданта Четврте регименте немачке елитне дивизије Бранденбург, на суђењу у Нирнбергу, исто као и у Ужицама, и са Сутјеске су се Тито, чланови ЦК, и партизански великодостојници – у договору са Немцима – извукли пре напада – пре напада – и свесно жртвовали српске комунисте у сопственим редовима, подметнувши их под метак немачког напада заједно са натераним српским народом и неким од Дражиних јединица које су се нашле у обручу! Тако је пуковник Хејнц на Сутјесци веровао да напада Дражу Михаиловића и Врховну команду… али када је схватио да уствари масакрира збег цивила – “живи штит” “бескућника” – Хејнц је прекинуо напад! Међутим, да би се створила збрка зато да се не би открио ни фалсификат некадашњег Ужица, као ни фалсификат да је “Шварц” био против Драже а не против Тита, и да се не би открило да су у немачком нападу учествовале и Титове јединице – за Сутјеску су натурене две фантастичне измишљотине: Прва – Хејнц се у Колашину састао са Дражом, што је наравно лаж! Друга – дивизија Бранденбург је кажњеничка дивизија због покушаја атентата на Хитлера. То је делимично тачно. Међутим, Хејнц свакако није био умешан у атентат, јер зато што је био Хитлерова поверљива особа – зато му је Хитлер лично поверио писмено наређење да ухвати Дражу живог или мртвог!
То је документовано у Нирнбергу!
А Хитлер… па свакако да Хитлер не би поверио лично наређење ономе ко је покушао да га убије!
У лажи су кратке ноге: Чак и у Паралажи режираној за Тита!
Градиозни опус режиране “Лаже и Паралаже” доказује и један од премногих примера: свега 10 дана по доласку Дикина код Тита, пуковник Бејли (S.W. Bailey), извештава да су само “28. маја, 1943.” и то само “у Краљву – Немци стрељали 150 Михаиловићевих заробљених бораца и симпатизера, за одмазду за Кесеровићев напад три дана раније”!(17)
Истина је непобитна:
Немачка стрељања Дражиних бораца и симпатизера била су у Србији такорећи свакодневна.
Oд 1941. до краја ратних дејстава на простору бивше Југославије – Немци гоне Дражу Михаиловића!
Oд 1941. до краја ратних дејстава на простору бивше Југославије – Немци не гоне Тита!
“Немилосрдност” Немаца према “становништву” ван Србије јесте “немилосрдност” према становништву које подржава Дражу Михаиловића, и према српском стаовништву које Тито подмеће као “живи штит” да буду покошени… а да би преживеле преваспитао у “пролетерске бескућнике”.
Међутим, ни у Србији, нити на територијама НДХ Немци – не стрељају Титово језгро!
За разлику од Черчилових издајничких фантазија и његове опседнутости антисрпском мржњом – за Нацисте, Ватикан, и Усташтво – рат је био црно-бео:
Српски Народ је непријатељ! Према непријатељу се поступа “немилосрдно”! Черчилова опчињеност Титом… мора да је закречила у далтонисту!
Како Макдауел наглашава у рукопису објвљеном у “Стрељање историје” у наставцима на Новинар.де (наставци 9 и 10) – Макдауелу је по повратку од Драже у Вашингтон, новембра 1944. – “било забрањено да говори – без допуштења”! Исто као што је после “интервенција” Ватикана амерички Државни секретаријат обезбедио имунитет банки Свете столице и тиме обезбедио преживљавање Усташтва, исто тако Тито не захтева од Трумана или владе САД – него од истог Државног секретаријата да се Макдауелу суди – и да га се осуди на смрт!
Макдауел није осуђен на смрт – али је осуђен на забрану да говори без допуштења!
Зашто оваква драконска забрана?
И шта је заиста овако драконски забрањено?
“Званична британска политика према Југославији у јуну 1944. састојала се у нападању генерала Михаиловића као сарадника окупатора” (лаж), “и пуној војној помоћи и признању Титовог партизанског покрета, и очитој вољности да призна тај покрет као фактичку владу у Југославији” иако се знало да “партизанско руководство намерава да употреби опрему и оружје које очекује од савезника – нарочито тенкове и артиљерију – пре свега зато да би успоставило контролу над Југославијом после немачког повлачења”!(18)
Противиљење Истином тој наводној “званичној линији” – то је оно што је Макдауелу забрањено!
А којим се средствима Макдауел противио? Макдауел се противио Истином:
Званична “британска политика према Југославији” јесте de facto “заснована на нетачном увиду у војне и политичке прилике на подручју Југославије” јуна 1944! Да би се лаж одржала на снази, жреци Лажи иду толико далеко да тврде да они чак “могу одлучити да задрже – западну Југославију” (НДХ и Словенију) – “после рата у зони потпуног британског утицаја!”
Макдауел доказује да се такво “решење приписује јаком католичком утицају на Черчила”, да “под контролом Британије Тито одбаци своје комунистичке везе” – “зарад свога хрватског порекла и национализма”!(19)
У приказивању једне од нових књига о Првом светском рату, аутори кажу: “Савремена историја, већ дуже време налази се под ударом ревизионистичке историографије, која под утицајем политике и њене потребе поништава постојеће знање о прошлости, захтева промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора намеће и прилагођава закључке, истрајава на радикалном обрту и истраживању прошлости.”(20) Овакво правилно резоновање неће уродити плодом ако се као основни разлог јавно не искаже истоветна антисрпска мржња која по завршетку Првог светског рата убила Србију а завршетком Другог светског рата убила Равну Гору и Равногорску Србију… зато што ‘претња’ коју треба ‘неутралисати’ јесте Србија која ‘не може да постоји као етнички чиста држава’! И зато што у сврху тог уништења није било ефикаснијег решење од Тита – наравно са Усташтвом – да се ‘неутралише’ ‘Српско питање’! Ове реченице не потичу од Макдауела, али потиче следећи његов закључак:
Зато је започето “убрзано повећање англо-америчке помоћи искључиво Титу” – “стварањем копнених и ваздушних база у северним областима Југославије”!(21)
Где? Па наравно на територији Dei-НДХ!
Зато је претходна анализа Дикинове лажи да су у операцији “Шварц” “немачке снаге, заједно са Четницима и Усташама покушавале да униште целокупно партизанско вођство и покрет” – доказ да кампања лажи од самог зачетка није била утемељна ни на каквом савезничком “политичком преокрету”, нити на ратној нити друштвеној стварности на терену – већ да је од самог зачетка бивала помахнитала пропагандистика у корист Тита – настала на тоталној нестварности!
Не заснована на чињеницама – него заснована против чињеница!
Настала на волшебним измишљотинама фантазмагорије Зла!
Међутим, Макдауелова анализа доказује да од доласка Дикина код Тита, Британци, а доцније и Американци, иако поступају тотално сомнабулно, ипак поступају по унапред брижљиво припремљеном плану и у дослуху, па чак и синхронизовано са нацистичким обавештајним круговима! Зато најнепобитнији доказ нестварности антисрпске пропаганде јесте – Њена волшебност:
Зато што је Тито непознат, и зато што се није нити борио против Нацизма, нити допринео Победи у Рату, због чега о Титовим измишљеним ратовањима нико нема појма, ни америчке, па чак ни британске војне команде и команданти… али поготово о непостојећем Титу нема појма америчка јавност… зато што се знало само о Дражи и Србији и њиховом громадном доприносу Победи – зато се јавност морала намагарчити преваром о Титовим измишљеним подвизима!
Макдауел убедљиво анализира и доказује у забрањеном спису који је поверио Мајклу Раденковићу, који га је публиковано под насловом “Стрељање историје” – да је ова превасходно Черчилова лаж под утицајем Ватикана а у корист НДХ – уствари издаја у име антисрпске мржње – била не само “издаја Другог светског рата” – већ и највећа превара модерне историје! А чињенице током рата, и по завршетку рата, доказују да мржња ове давно започете издаје – и данас деформише и истину историје, и опстанак Добра у свету, и Православље, и поготово опстанак Срба, њиховог идентитета, и њихове будућности!
У знатној мери оволика ефикаснст и истрајност ратне издаје јесте баш зато јер су њезино систематично Зло: синхронизовани расизми ватиканске јереси и остатака Нацизма.
Следећи зачетак “Тито највећа превара Другог светског рата”: Дрвар!
Часлав М. Дамјановић
www.Ravnogorskivenac.com
______________
(1) “Kada je riječ o istini ne može se popuštati, jer istina nije roba za razmjenu”, kardinal Franc Rodé, pročelnik Zbora za ustanove posvećenoga i društva apostolskoga života, vatikanski poluslužbeni dnevnik L’Osservatore Romano, 12/13. Veljače, o proslavi liturgijskog spomena blaženoga kardinala Alojzija Stepinca u Hrvatskoj crkvi svetoga Jeronima u Rimu)
(2) “Римокатоличка “црква” васпитава у Хрватској будуће кољаче Срба”, Србољуб Живановић, Новинар.де, Извор: Борба за веру, 12/30/13)
(3) Милослав Самарџић, “Генерал Михаиловић и општа историја четничког покрета”. Извор: Интервју са Добрицом Гајић: “Самарџић тврди: После шест бојева за Невесиње четници победили у бици на Неретви”)
(4) Дикин, “Британија и Југославија, 1941/1945”, Бгд. ЈИЦ, 1963, II, стр. 52, 53. Такође цитирано, М. Марић, “Краљ, Влада и Емиграција”, ЗГБ. Епоха, 1966, стр. 299, 448, Превод са енглеског)
(5) Документ, T501-259-274/283, Амерички Државни Архив)
(6) Милослав Самарџић, “Генерал Михаиловић и општа историја четничког покрета,” Интервју са Добрицом Гајић: “Самарџић тврди: “После шест бојева за Невесиње четници победили у бици на Неретви”. Извор: Кнежевић Л. Р. Кнежевић Ж., “Слобода или смрт”, приватно издање аутора, Сијeтл, САД, 1981, стр. 186)
(7) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)
(8) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)
(9) Ђилас, “Време рата”, стр. 222. Превод са енглеског)
(10) Зборник, XII-3, 1978, стр. 296. Превод са енглеског)
(11) Исто, Зборник)
(12) Исто, Зборник)
(13) Дедијер, “Нови прилози”, стр. 812, 813. Превод са енглеског)
(14) Исто, Дедијер)
(15) Исто, Дедијер)
(16) Исто, Дедијер)
(17) Милош Аћин-Коста, “Дража Михаиловић и Равна Гора, 1943”, Књига IX, Равногорски венац, Вашингтон, 1984, стр. 1048)
(18) Макдауел, “Стрељање историје”, наставак 10)
(19) Исто, Макдауел, “Стрељање историје”, наставак 10)
(20) Представљање књиге Мире Радојевић и Љубодрага Димића “Србија у Великом рату 1914–1918”, СКЗ и Београдски форум за свет равноправних)
(21) Исто, Макдауел, “Стрељање историје”, наставак 10)
[…] делови ове студије су ауторови написи “Сутјеска”, зачетак преваре (Новинар.де 26.02.2014, под “колумнисти”, Часлав М. […]
[…] делови ове студије су ауторови написи “Сутјеска”, зачетак преваре (Новинар.де 26.02.2014, под “колумнисти”, Часлав М. […]
… [Trackback]
[…] There you can find 38074 more Information on that Topic: novinar.de/2014/02/26/sutjeska-zacetak-prevare.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Information here on that Topic: novinar.de/2014/02/26/sutjeska-zacetak-prevare.html […]
… [Trackback]
[…] Read More to that Topic: novinar.de/2014/02/26/sutjeska-zacetak-prevare.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on that Topic: novinar.de/2014/02/26/sutjeska-zacetak-prevare.html […]