Вести

„State-eater“ Јучерашња изборна кутија. Нема зубе али прождире државе.

Завршени су још једни, у сваком погледу, маратонски шиптарски избори на северу Косова и Метохије. Занимљиво, најмање је незадовољних барем по ономе што се у граду види. Највише има незаинтересованих а један мали број се радује. Пред изборе се људи баве будућношћу и о њој највише говоре. Прошлости се сећају у оној мери и на начин који им одговара. Садашњост се помиње само по злу а истина најмање од свега.

Припремио: Иван Максимовић / 24.02.2014.

***

Дан када су се одржавали још једни шиптарски избори почео је мирно, сунчано, опуштено. Завршио се као и сваки други – мраком. Колико дубок и црн мрак нас је тада прогутао по свој прилици врло брзо ћемо сазнати. Оно на шта ћемо чекати мало дуже јесте да поново сване. Сасвим извесно је да једно нећемо никада дочекати – остварење обећања датих оним малобројним „симпатизерима“ и масовним медијима.

Успешним су проглашени избори против којих је успео и бојкот. Ипак, ови којима је до шиптарских избора стало изгурали су своје до краја и тако потврдили ону народну да „не љубе лепи него упорни“. Не знам колико је та баш народна и чијег народа али не верујем да ће ми неко због тога замерити. Коме је још стало до народа? Ни њему самом није.

Неки други политичари српски, радикално су изговорили свима знану ствар. „Какве везе има да ли је Србин или Албанац „градоначелник“ када се потписује под печатом самопроглашеног Косова“? Има везе и те како. Албанац, то јест Шиптар јер Албанци живе у Албанији а на Косову и Метохији Шиптари, водио би много више рачуна о српским потребама како би их придобио и тако сломио сваки отпор. То би био изузетно мучан и највероватније неизводљив посао за тог градоначелника. Не би му помогла ни песмица коју су му Срби спевали. „Митровица из два дела, биће цела кад победи Агим Дева“. Свака његова неповољна одлука по Србе лако би била обарана – на бази етничке мржње, непријатељски став према Србима, нелегитимност и неслагање народа са њим… Ништа тај не би могао и ништа се његово не би одржало.

А „Србин“ на месту шиптарског градоначелника неће моћи да буде оптужен ни за једну од ових ставки јер је – Србин. Какав је да је – њихов је. Сутра ће да потпише сваку могућу одлуку за извршење штете над српским народом и то ће се легитимно признавати јер је „изабран“. А какви су они који су желели да буду „Изабрани“ видело се по томе како су гласали и оглашавали се.

Прво је гласао директор ЈКП-а и кандидат листе „Српска“ Горан Ракић. Од силних плаката, билборда и осталих осионо и нападно изложених приказа његовог лика, мени лично најупечатљивији је билборд на тргу Шумадија у овом граду. На њему се испред лика кандидата налазе неки натписи, искључиво ћирилични, са подацима који број заокружити да не промашите баш њега. Оно иза још занимљивије. Целом површином билборда Храм Светог Димитрија у Косовској Митровици, помало замућен. Као да се кандидује за председника Црквене општине. Онда је Ракић гласао у врло необично време „као да ће му побећи“ гласачко место. У осам сати ујутру. Дакле време када у цркви, која се налази на његовом рекламном паноу, почиње служење Литургије. Преклапањем порука и сигнала које смо од Ракића добијали ових дана можемо слободно да изведемо закључак да је овај човек Цркву оставио иза себе, негде у магновењу, а присвојио политику и то какву! Издајничку.

Други кандидат Оливер Ивановић, такође је гласао. Слободно – у затвору. Сви се слажу у томе да је оптужница која га терети лажна и намештена и да он није крив барем за то што тамо пише. Његови људи су се потрудили колико су могли да га промовишу и тако приграбе власт за своју листу али су били ускраћени за новчана средства и моћ који су углавном ишли Ракићу јер је човек кога подржава српска власт. Властодршци се тако надају да ће победом на овим изборима моћи да још мало некаквим „победама“ варају народ у Србији кога су оставили без хлеба а сада би и зубе да му поваде јер им ионако не требају, чак и не звоцају.

Ове предизборне тркаџије не само што нису (или у њихово име) показали фер трку тј., предизборну кампању већ је било и буквално прљаво и незаконито. Постери, билборди и остала „знамења“ са ликом Ивановића све време су цепани, префарбавани, намерно прљани и оштећивани док су они са ликом Ракића, тик уз његове, супериорно остајали неоштећени. Неко ће рећи „Српска“ посла али ако останете са нама видећете да – то није све! У те дане је заиста примењен шоу свих времена. Најнебулознији, најнепромишљенији, најбезобразнији посао био је лепљење плаката Ракићеваца на шофершајбне паркираних аутомобила и то на месту испред возача! Да, четком и лепком прекривали су шофершајбне аутомобила плакатама Ракића. Могуће је, својим очима сам видео. Оваква једна глупост је готово необјашњива. Осим што ће власник одмах скинути плакат још ће због набаченог посла и штете бити против њега. Не знам ко би тиме могао да се одушеви и због тога заволи некога ко га уопште није занимао до тада? Ивановићеви су узвратили ударац не тако штетно али су прекршили и законе по којима ће се владати у будуће. На ћошку код Техничке школе, где су на „пластичном“ застору, тенди једног локала, били поцепани постери Ивановића они су у ноћи ове суботе на недељу, упркос њиховој предизборној тишини, прелепили нове плакате јер туда пролазе евентуални бирачи.

Јавни отпор шиптарској држави, безакоњу и пропадању изостао је овај пут код овдашњих Срба.

На једном од зидова у граду налази се велики графит „сви смо ми доктор Марко Јакшић“. Не бих се сложио са тим. Не само што очигледно има и оних који то нису већ због тога што би се такви ми много јаче борили за Косово и Метохију, по ономе што смо од њега до сада видели. Овако, чини ми се сасвим супротно. Не знам да ли у Косовској Митровици постоји неки озбиљан и тежак болесник, пацијент, јер како смо се борили пре би по њему могли да носимо име. Можда некоме не изгледа опасно имати шиптарског градоначелника али будимо трезвени. Иако је Ракић –  малигни је.

Стални дописник портала Новинар.Де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија.

Објављено 24.02.2014
2006- 2014 ©новинар.де