logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    996 пута прочитано    Датум: 8.05.2014    Одштампај
This entry is part 2 of 3 in the series Тито највећа превара
PDF pageEmail pagePrint page

124785Срљање у издају “лаже паралаже”! Не само Черчил, и не само британски SOE (British Special Operations Executive) “инфилтриран” наводно “комунистичким симпатизерима” – већ британски војни, обавештајни и политички кругови – настављају у Другом светском рату њихов приватни издајнички рат против Срба и Србије који су започели већ у Првом светском рату.

Пише Часлав М.Дамјановић, 08.05.2014

***

Фрапантна кривоклетства историје у случају Сутјеске – још су фрапантнија нелогичншћу абнормална пренатрпаности буквално фантастичним измишљотинама и преувеличавањима такозваног “Десанта на Дрвар”! Међутим, зато што током Дрвара дотадашњи “утицај” директно на Черчила – како га формулише Макдауел – “утицај” доказује далекосежност своје тајне моћи осим на Черчила и Британце – чак и на врло моћне америчке, па чак и нацистичке и Коминтернине кругове! Та синхронизованост, и начин како је Дрвар приказала америчка медија у име черчилијанске фантазмагорије, и поготово зато што је Дрвар био завршан и пресудан “догађај” одређивња послератне будућности Југославије и поготово Срба – резултирали су још већу Макдауелову подозривост чак и у саму фактичку реланост овог догађаја! Зато је Макдауел своју подозривост изразио цитатом циничног и потсмешљивог питања стварне стварности које се неумитно наметало савезничким војним и обавештајним стручњацима:

“Каква је то војска од 200.000 која не може да обезбеди ни свог врховног команданта”?(1)

Док су британске службе све активније саботирале однос Савезника са Равном Гором, и контролисале и пратиле чак и физичко кретање Срба у Лондону, укључујући избегличку краљевску породицу и чланове владе, Черчил је упорно камуфлирао своју фанатичну оспеднутост Титом – насталу наводно под тајним “утицајима” у које је Черчил веровао – наивним лажима, као на пример “Тито није тако опасан као што тврде његови опоненти Срби”! Такве провидне лажи биле су типична камуфлажа нарастајуће антисрпске “климе” у периоду Сутјеске. Међутим, у доба Дрвара “клима” јe преобраћена у антисрпску “мржњу”, а саботажа у издају! Због овог “преобраћаја” за чудовишне фантазије издаје камуфлажа више није била потребна! За такозвани “Рок ен’ рол Мост” – наследник генерала Ajре Икера (Ira Eaker), који је наредио бомбардовања 1944. на захтев Тита – амерички генерал Шорт ће 55 година доцније јавно чезнути да тај мост сруши… зато да би на мосту убио пркос Срба! Зато је 53 година раније Растко Петровић, српски песник у избеглиштву, своју књигу цитата из америчке штампе за време београдског линча Драже Михаиловића, завршио карикатуром заклапања насловне корице огромног чврсто укориченог “записника”! Иако је случај Србије и Равне Горе отписан, иако су љубав Правде и Истине немилосрдно згажени, иако је оданост издана, али…

…али на корицама “записника” српски песник је ипак записао:

“Време је стрпљиво”

Време јесте стрпљиво:

69 година доцније Историју Лажи поразило је Макдауелово Сведочанство Истине откривено у “Стрељању историје”!

Осврнимо се зато на једну од мање познaтих згода у вези Дрвара, која га је током маја 1944. учинила чувенијим чак и од Хитлеровог станишта “The Berghof”!(2) Али не, не, погрешио сам… не чувенијом већ најчувенијом локацијом Другог светског рата! Али не ратном локацијом! Напротив: мeђу првим “савезничким новинарима, који су са званичним благословом Савезничке команде за Медитеран (Allied Mediterranean Command) стигли на” такозвану “партизанску територију били су дописник часописа Тајм (Time), Американац српског порекла Стојан Прибичевић, и дописник Ројтера, Џон Талбот”! (John Talbot)”.(3) “Група је слетела на аеродром близу Босанског Петровца који је био под контролом британских снага.”(4) “4. маја, 1944, амерички новинари су се у Титовом Врховном штабу срели са Черчиловим сином Рандолфом.” (Randolph Churchill)(5) Не зна се да ли је Рандолф био трезан али се зна да су “9. маја, 1944. амерички новинари ”вечерали са Титом у Дрвару”!(6)

Дакле… Дрвар, наводно “негде дубоко иза непријатељских линија” – на територијама НДХ – постао је усред рата најпознатије стециште најутицајнијих медијских кројача судбине! Расол за трежњење точио се немилице. Дрвар је постао надомјестак “пупка света” – брежуљка близу Нирнберга на којем античке тевтонске Норе ткају судбину. Механа кројачког судбосуђајишта звана је “Врховни штаб”. Раздраганим кројачима-суђајама се уз расол дакако причињавало као да су у усред најжешћих ратних окршаја. Чак је и амерички ваздухопловни пуковник Џорџ Краjгер (George Kraigher), Американац словеначког порекла, у “специјалној мисији” за генерала Ajру Икера (Ira Eaker), команданта Савезничке ваздухопловне команде за Медитеран… вечерао са Титом на Дрвару…

Али…

…када је вечерао?

Вече на ноћ десанта на Дрвар!

Пошто нема података о чему су кројачи судбине Крајгер и Тито ћаскали може се само нагађати: највероватније се маршал жалио због недовољно бомбардовања српских шизматика; Крајгер га је смирио уверивши га да ће његова војска од преко двеста хиљада, сада наоружана од Савезника, обавити врло успешно свој задатак кројења судбине! То је одбровољило маршалову незајажљивост… јер, осим расола битног за праведничарство – маршала је увијек веселило потсећање на врбе као најплеменитије дрво за вешање судбински омржених шизматика Срба… а почим је Крајгер словеначког порекла мора да није пропустио згоду “рођенданског” чаврљања да потсети на врбицу… пардон, пардон, не на врбицу – него на врбе! И тако, ткање-кројење орочено из Нирнберга у Дрвар у расол суђаја судбе, траје ли траје… кад оно… баш након Крајгеровог одласка… баш усред пријатног преживања:

Бум!

Који сад па то Бум?

…операција “Норe Суђаје”: Ткаље Судбине!

Па чувени “Десант” на најчувенији Дрвар! Ваљда сте гледали филм? Иако за пакост “Десант на Дрвар” није режирао Вељко Булајић него Вања Бјењеш, али нема везе, уздајмо се да ће репризни “Десант” снимити Радош Бајић, и то “чудотворачки” – наводно без “пребијеног гроша”! Тако бар он казива! А пошто и Дрвар бијаше “чудотворан” – зато Бајићу неће зафалити документација јер се већ увежбао да чудеса унапреди у чудотворства… али:

Бум је Бум! Бум дакако није расол! Толико је Бум “страшан” чак и пуне гаће:

Шта нас јесу учили у Титовој школи:

У Титовим гимназијама учили су нас да су елитне немачке снаге напале Тита на Дрвару, на његов рођендан 25. маја, 1944, са намером да га ухвате и убију, али су налетелие на херојски отпор кадета подофицирске школе који су се до зуба наоружаним немачким командосима супротставили – дрвеним пушкама!

Наравно, пошто је све у вези са маршалом “херојско” – био је “херојски” и “отпор кадета”, па чак и “херојски” пресудан: алармирали су безбедносне снаге Врховног Штаба! Иако су пропустили да нас уче ипак се шапатом препричавало да је било “толико страшно”, да су дотичном Врховном биле пуне гаће, а доције Робертс доказује наше шапутање сећањима Светозара Вукмановића, “Тито се тресао од страха, док га је супруга Херта смиривала, и преплашеног, на силу изнела из пећине”!(7), а и генерал Терзић , који тврди да је чак морао да ошамари Врховног да би га присмирио… Пошто ова догодовштина наравно једина не биваше “херојска” – зато нас то нијесу нити учили, али… јесу нас учили да су безбедносне снаге наравно “херојски” извукле “Тита из немачког обруча” и тако нама… пионирима… обијезбједиле “херојску бућност”!

Ето тако су нас учили: Срећан рођендан пионирском одрастању: Нема јадац! Нема Врбица! Има врбе! Нема Слобода! Има фашизам! Нема чик погоди!

Шта нас нису учили у Титовој школи:

Иако је опсежна књига Волтера Робертса (Walter Roberts), “Тито, Михаиловић, и Савезници, 1941-1945” (“Tito, Mihailovic and the Allies, 1941/1945”), очигледно писана сходно контроли “званичне линије” – и иако као таква садржи бројна “прилагођавања званичној линији”, бројне намерне нетачности, па чак покаткад и извртање чињеница, редоследа догађања, и поготово мотива – ипак је најпотпунија америчка студија написана од америчког аутора о догађањима на тлу Југославије током Другог светског рата. Е, па судећи по Робертсу, који наводи извор(8) – Дрвар је потпуно другачији од онога чему су нас учили:

Чим су Западни савезници наводно “схватили” наводни “огроман опсег” наводне “немачке “офанзиве” – трентачно су “активирали своје ваздухопловне снаге” – и то:

“300 средњих бомбардера, и 200 ловачких авиона”!

Хеј, бре Брале, пет стотине борбених авиона!

Бројчано је овај податак управо фрапантан јер… па толики број авиона био би превелик чак и за спасавање нирнбершких ткаља! Али, иако ће доцније бити анализирано ово преувиличавање фрапантно чак и за митолошка препричавања – довољно је сада закључити да по Робертсу – толико “драгоценог” и толико “херојског” Тита:

Нису спасли Титови “херојски кадети” нити “херојске безбедносне снаге” – већ су “херојског Врховног” – па ето… спасли Савезници!

А Савезници су успели да га спасу баш зато што су наводно тренутачно “схватили у себе” да је наводни “опсег” наводне немачке “офанзиве” био наводно толико “страшан” – да су зато из Дрвара, после разно-разних митолошких путешествија – чак пребцили “херојског Врховног” на оток Вис у савезничку војну базу са аеродромом!

То значи: “херојском Титу” Савезници су на Вису – обезбедили безбеднст!

Међутим, моје генерације су у Титовим школама кљукане лажима да “дебели Енглези” и капиталистички савезници мрзе Тита, и да су “херојски” Тито и његови “херојски” партизани, “голи”, “боси”, “ненаоружани”… ослободили нас… а пошто су наши побијени и непобијени родитељи били измет тих “дебелих” – да смо спроћу тога, као и наши родитељи – и ми пионири Србијанци… И према стога… “непријатељи народних маса”! Е сад… то му некако дође као чик погоди јадац: па зашто су нас онда у Титовим школама држали у заблуди о “дебелима”? Па зато да би новодошавши чак и нас пионире оптужили за “непријатељи народних маса”! Али, новодошавши су “ослободиоци”… све им се може… тако му надође, зар не?

Циљ митолошког преувеличавања!

Пошто је у односу на Дрвар стварност de facto тотално ирелевантна – важан је према томе једино циљ митолошког преувеличавања: Титов рат против Нацизма је толико велезначајан да су Савезници били приморани да употребе огромне ваздухопловне снаге да одбију огроман напад Немаца да би спасили огромну “велезначајност” Титовог огромно “херојског рата” против Немаца!!!

То је циљ рекламе!

Све је преогромно зато да савезничке медије, војни ешалони, савезничке јавности, а поготово америчка – буду преогромно убијеђени у преогромност Титовог “херојства”! И то је постигнуто: постигнут је мамац: због огромног “страшног” Бума – “Врховни” стиче ореол мистерије: прво је огромна савезничка акција спасила огромно “херојство” Врховног – пребацивши га у огромну безбедност савезничке базе на отоку Вис! Пошто “у гаће” није “херојско” – распомамљени медији то не помињу али дижу сензацију на ниво мистерије – “где је Тито?” О тој мистерији медијске халабуке биће речи у следећим наставцима – али сада вжно констатоват једину стварно стварну чињеницу постигнуту чудесима ткања суђаја… пардон, чудесним дрварским догодовштинама:

“Врховни” остаје “херојски безбедан” – од јуна па све до почетка октобра 1944. – када ће преузети… пардон, “ослободити” Београд и Србију!

На страну чињеница да се “херојство”, па чак ни “огромно” – никако не слаже са “безбедношћу далеко од ратишта”, па чак нити са “голи и боси” – али… немајући поњатија да је реклама рекламерство, нити да је фантазија рекламерства свемоћнија од свих армија, нити да је сврха рекламерства Черчилово виски-привиђење “шепурења” “Врховног” – јавност је натерана да – не схвати превару – јер je натерана да схвати да је огромно обезбеђење “огромног херојства” – “огромно пресуднo за будућност”! Тако је медија тренутачно разрешила Гордијев чвор “стрељања историје”: Врховни непобитно, неумитно, па чак и судбински заслужива власт над некаквом пачавром на Балкану званом Југославија… јер ослобађа достојанствено северо-западног дијела Југославије на којем – не живе измећари бесправни-бескућници… омрзнути српски шизматици… већ народи о којима позорно брину нирнбергшке ткаље!

Зато у будућности, медији и зулумђари дакако никад неће дозволити да се пионирима објасни зашто су држани у заблуди… таман посла да пионири сазнају да су цех банчења у механи платили животом својих родитеља и свог завичаја!

Међутим…

Пошто толики број савезничких авиона звучи невероватно, и пошто та невероватност доводи у сумњу – реалистичност догађаја као таквог – та реална сумња налаже анализу за шта је помахнитало рекламерство Лажи искористило догодовштине зване “Десант на Дрвар”, или ако вам је драже… чудеса ткања ткаља:

Такозвано спасавање Тита са Дрвара искоришћено је да се ”херојски” Тито у Италији два пута сретне са Черчилом; да успут буде представљен највисочијим савезничким командантима; да се тиме “Врховни” и сам уврсти у највисочије па чак и у височијег од највисочијих! А почим се “згодно стрефило” да се баш у то време одржавала парада Савезничке победе у Анцију, у Италији, па је та “случајност” наравски искоришћена да у белој униформи, са еполетама од злата, које непотврђени зли гласови зуцкају да је наводно добио од Стаљина – да се Титово “херојско” шепурење “канонизира” у глорификацију Тита као најчаснијег од свих најправедничарскијих!

Е сад… пошто се током пригодне рекламне фото-оп у Анцију, ту наводно као “случајно стрефио” и “специјални изасланик америчког Државног секретаријата, Роберт Марфи (Robert Murphy), па пошто се ту већ “стрефио”, наравно, не по задатку већ “случајно” – Марфи је… па наравно – све време био уз “Врховног”! Па пошто је све “случајно”, и пошто ништа није унапред намештено, “Врховни” ће доцније тог истог Марфија на Вису погостити на јахти… Иако ће то погошчење у доцнијим наставцима бити детаљније анализирано, вредно је овде истаћи да у сценској поставци чудовишног преувеличавања митологије у настанку – управо необузданог рекламерства у настанку – управо у комаду “Стрељање историје” – нису увршћени чак ни “дебели”, па чак ни Павелић, и авај… чак ни папа који је истом пригодом приуштио “Велеврховном” посјету од… хеј, бре, од читавих шест сахата!?!

Баш преблаги неки папа… Баш јадни пионири…

…међутим, због пренатрпаности поменутим “случајностима”, “згодама”, “подударностима”, “чудесима”… тешко је, па чак и немогуће поверовати у тврдње Волтера Робертса о “огромном опсегу немачке операције за хватање Тита”, и о “огромној савезничкој акцији” да се Тито спасе – поготово зато што Робертсова анализа ко је извршио немачки напад – такође оповргава, па чак и анулира његову сопствену тврдњу о “огромном опсегу” немачког “напада на Дрвар”:

Дрвар: Ко Историју стреља – зло мисли!

Нападом је наводно командовао Ото Скорзени (Sturmbahnfuhrer Otto Skorzeni). Пореклом Аустријанац, универзитетски образован, са ожиљком на лицу из младалачког двобоја, СС официр, он обожава Хитлера а нацистички врхови га сматрају “Хитлеровим приватним командосом”. Иако је после рата врло чудновато “испарио”, за самоувереног Скорзенија су типична муњевита изненађења – а не никакве акције ”огромног опсега”! Он је на пример, са великим транспортним једрилицама, нечујно слетео, и без испаљеног хица, спасао Мусолинија; са одабраном групом падобранаца тотално изненадио британске снаге на Кипру; 1944, са свега неколико командоса, док су се Руси приближавали Будимпешти, срушио мађарску владу адмирала Миклоша Хортија, и заменио је послушном; децембра 1944, поново само са групом командоса, који су говорили перфектно енглески, које је преобукао у америчке униформе, обавио је невероватно ефикасан немачки против-напад у Арденима… Е сад, исто као и при хватању Мусолинија, он је наводно и на Дрвар нечујно слетео са огромним једрилицама. Очигледно, ако је уопште намеравао да ухвати Тита, да би то намеравао да учини муњевито, са малом групом командоса! То устврђује чак и назив операције – “Rosselsprung” (Knight’s Move) – “скок” коњем у шаху – што карактерише муњевитост Скорзенијевих операцијеа! Зато, да би се одговорило на питање да ли из изложеног логично произилази да су “огромни опсег немачке операције”, и још “огромнија” реакција савезничког ваздухопловства – управо најобичнија измишљотина – Дрвар се мора сагледати из врло специфичне перспективе:

У време Дрвара ближио се крај рата. У политичким, војним, обавештајним и цивилним круговима, и наравно у медијима Америке и Енглеске, Дража Михаиловић је још увек био једини знан и слављен европски борац против Нациста. Зато, да би се оправдало савезничко издајство Михаиловића и Срба, требало је непознатом Титу створити – ратну славу! И зато, баш у тренутку када је савезничкој пропаганди био највише потребан рекламни спектакл о Титу – Нацисти су били ти који поново и поново Савезницима обезбеђују прекопотребну рекламну представу о Титу – исто као што ће на пример у будућности нацистички наследник Изетбеговић обезбедити Западу прекопотребну рекламну представу “Сребреницa”! И да не траћимо време на другоразредне рекламне фото-оп, које су нацистички наследници припремили за Запад – рушење Вуковара, наводно рушење старог града у Дубровнику, намештени Рачак, моделирани “егзодус” са Косова, измишљена Трепча… зато да би се обмана Дрвара у потпуности доказала – Дрвар се мора сагледати из перспективе рекламерства и потребштина рекламерства:

У Дрвару Титов “Врховни штаб” – у Босанском Петровцу британска база са активним аеродромом! Обоје на територијама НДХ! То значи: на британском аеродрому на истој територији на којој је и Дрвар, стациониран je добар број савезничких борбених авиона. Према томе, да ли је Робертсов митолошки увеличан број авиона – “300 средњих бомбардера и 200 ловаца” – број савезничких авиона стационираних у британској бази? Вероватно јесте. Гарнизон потребан за обезбеђење и сервисирање оволике концентрације авиона иза непријатељских линија, па чак и на територији НДХ – свакако је итекако позамашан! Колика је оперативност оволиког броја авиона? Свакако итекако позамашна! Шта значи све то? Значи да смо поново натерани да поверујемо у невероватно:

Нацисти немају појма ни о толиком броју савезничких авиона, нити о операцијама толиког броја авиона, нити о позамашним савезничким заштитним снагама! Е… што је много, много је!

Међутим… натерани смо истовремено да поверујемо у још невероватније измишљотине:

а) Нацисти наводно немају појма ни о Титовој војсци од 200.000 бораца која оперише против њих, нити да Тито командује том огромном војском из свог штаба у Дрвару!

б) Нацисти наводно немају појма да су Савезници признали Тита за “маршала”!

в) За Нацисте све то наводно уопште нису важне наводно зато што су и Дрвар и Босански Петровац – на територији НДХ!

г) Нацисти наводно немају појма о савезничкој пропагандној кампањи у корист Тита, ни о савезничкој издаји Равногорства, ни о Титовом здружењу са Усташама, ни о Титовом обитавању у Дрвару на домак савезничке базе!

Међутим, пошто је НДХ под командом Немаца, и пошто Немци нису били будале – онда је од свега невероватног још невероватније:

Нацисти наводно чак немају појма да је све то резултат Титовог “договора” или примања директиве од нацистичких политичких и обавештајних званичника у Загребу, 1943. Године?!?

Те невероватне невероватности захтевају одговор:

Како је уопште могуће да савезничка база те величине оперише на територији окупираној од Немаца – јер марионетска НДХ је такође на окупираној територији? А већ крајем 1941. Тито је уз знање Нациста пребачен на територију НДХ – баш исто као што је уз знање Нациста доспео и у Дрвар – такође на територији НДХ!

И сад на супрот свему томе, савезничка пропаганда нас натерује да поверујемо да је Титов штаб “сакривен” на Дрвару – “сакривен” наводно зато да Немци наводно не би знали да Тито из Дрвара командује некаквим “опсежним операцијама” наводно против њих – против Немаца! Иако све то заједно не звучи логично, ипак, још најневероватнија невероватност је – како то да је Тито смештен баш у Дрвару – на домак концентрације савезничког ваздухопловства и трупа? Свакако – не зато да га савезничке снаге обезбеђују од евентуалних нацистичких напада – јер:

Прво – зато што Тито напада – једино Михаиловићеве и четничке снаге – а не Немце! И друго – зато што Савезници користе аеродром и базу у Босанском Петровцу као да је усред Вашингтона: по Робертсу, што значи по оданости америчком Државном секретаријату – не Рузвелту – него Черчилу: проток америчких пропагандних великана који долазе Титу на ходочашће одвија се као да аеродром уопште није на непријатељској територији!

Према томе, једини логичан одговор јесте: Смештај Титовог штаба на домак савезничке базе на територији НДХ – резултат је усаглашења савезничке акције са Нацистима – не само зато што нема другог логичног објашњења – већ и због одгвоора на питање: зашто би немачки мајор-чудотворац, Ханс От (Hans Ott), пребацио Тита прво у зелену Црну Гору – па одмах потом у Фочу – право на територију НДХ?

Зар то не значи да су Немци желели Тита на територији где ће моћи да се зближи са… да са зближи са киме? Да се зближи са савезницима!

Иако на изглед невероватан, овај закључак је врло логичан: Зато што је спектакл Титовог “херојства” на Дрвару био толико прекопотребан савезничкој пропаганди – спектакл је зато морао бити врло брижљиво припремљен – а то није могао бити без сагласности, па и активног учешћа загребачке нацистичке команде!

А да Дрвар јесте био брижљиво припремљен потврђује и следеће:

При Титовом штабу у Дрвару била је наводно посада од три савезничка војника који су опслуживали метереолошку станицу! Према томе, Титов штаб је био део британске базе!

Како је већ поменуто, ваздухопловни пуковник Џорџ Краjгер (George Kraigher), Американац словеначког порекла, и то у некаквој “специјалној мисији” за генерала Ajру Икера (Ira Eaker), команданта Савезничке ваздухопловне команде за Медитеран, вечерао је са Титом на Дрвару баш на вече пре напада на Дрвар!

Иако по наређењу генерала Ајре Икера, пуковник Крајгер јесте потписао наређење за операцију “Подигач” (“Halyard”), ипак, Икер и Крајгер су морали бити саучесници у завери када је савезнички транспортни авион, који је требало да из Барија пребаци Џорџа Мусулина на Прањане – уместо према Прањанима британска посада усмерила према Титовој територији… можда баш према Босанском Петровцу! Када је схватио да не лете за Прањане већ према партизанској територији, Мусулин је извукао револвер и запретивши британским пилотима да ће их побити, натерао их да се врате у Бари. Истоветне саботаже су уследиле и Мусулин је тек при – четвртом покушају успео да парашутира на Равну Гору – тек када су све британске радио везе одбачене – и тек када је радио веза пребачена на америчку OSS везу (U.S. Office of Strategic Services)!

Да су британске саботаже успеле да спрече Мусулина – операција “Подигач” (“Halyard”) била би спречена!

Доцније, међутим, чак и након потписивања званичног наређења да се почне са операцијом спасавања са Прањана, по наређењу генерала Ајкера… или Крајгера – Мусулин је не само смењен као командант “Подигача” – него му је чак “забрањено да се враћа на Равну Гору”, и забрањено чак да и “преко радија комуницира са Дражом Михаиловићем”! Драконско кажњавање Мусулина је доказ да је спасавање америчких авијатичара са Прањана морало бити спречено по сваку цену на захтев Тита, управо Черчила, и да су Командант Савезничке ваздухопловне команде за Медитеран, Ајра Ајкер, и њгов помоћник Џорџ Краjгер морали бити уплетени у покушај спречавања Прањана! Да јесу издаја и наређење да се бомбардују Београд и Србија, и драконско и нелогично кажњавања Мусулина, и Крајгерова “специјална мисија” генерала Икера на вечери код Тита на вече пред “десант” – доказ је да је непуних годину дана после “кажњавања” Џорџа Мусулина – 10. марта, 1945. – Тито у “ослобођеном” Београду одликовао генерала Ajкера – за “заслуге”!

За које “заслуге”? Осим бесомучног бомбардовања српског становништва Београда и Србије – и осим покушаја саботаже спасавања америчких авијатичара са Прањана – једина друга “заслуга” Ajкера (и Крајгера) могла је једино бити – дрварска завера! Према томе, да ли је “специјална мисија” на вече уочи “напада” био испраћај “Врховног” у безбедност како и доликује “маршалима” и “маршалатима” под командом усташког генерала Марка Месића… или је можда “специјална мисија” честитка Титу на његовом безбедном будућем вршљању по Београду? Међутим, осим нескривеног непријатељства према Равној Гори, да Ајкер и Крајгер јесу били део “дрварске завере” – доказује и друга важна чињеница: за Крајгерову вечеру са Титом на Дрвару морало је постојати савезничко војно обезбеђење – јер је пуковник Крајгер није био у приватној посети него ни мање ни више у званичној директној “мисији” Команданта Савезничке ваздухопловне команде за Медитеран! Безбедност посете морала је бити заснована на детаљној анализи обавештајних података. Према томе, пошто је вечера била на вече оне ноћи када је обављен такозвани напад на Титов такозвани Врховни штаб на Дрвару – то значи да савезничке обавештајне службе: Нису откриле немачку операцију – и то ‘”огромног опсега” – и то пола сата пре почетка “Rosselsprung”-а!

То је не само чудно – него непојмљиво!

Међутим, да дрварска представа јесте била синхронизована са нацистичком командом у Загребу, доказује и чињеница да су се у време Крајгерове вечере код Тита – у Босанском Петровцу “случајно” затекли – сходно податцима Волтера Робертса – не само представник америчког Државног секретаријата, Роберт Марфи (Robert Murphy) – већ чак и чувени дописник “Њујорк Тајмса” Шулцбергер (C.L. Sulzberger)?!?

Заиста, чак ни шврће у забавишту не би поверовали ни у једну од бајки о Дрвару!

И поврх свега, доказ је поготово чињеница коју сам недавно сазнао од врло веродостојних извора да се приликом послератних истражних саслушања група фолксдојчера хвалисала да у они извршили унапред договорен – и то вештачки – да вештачки напад – који ће доцније бити рекламиран као наводно Скорценијев чувени “десант”!

Према томе, Дрвар је измишљотина рекламерских махинација – која се одржала у послератном времену драконским забранама Истине. Лаж издајничке “стрељане историје” натурена је као “неприкосновена историјска истина” и одржана титоистичко-усташком черчилијанском паролом:

Controversy!

На растанку Дража није ни споменуо жртве Српског Народа – он је на растанку заветовао спасене америчке авијатичаре: Запамтите, у рату Добра против Зла Америка је једина нада! Амерички авијатичари јесу запамтили!

Али њихова искрена борба за Правду и Истину – забрањена је у Америци паролом “Controversy” – наводном “различитошћу мишљења” – иако… иако између Истине и Лажи нема никаквих контроверзних тумачења:

Издаја “званичне политике” забранила је Истину и стрељала историју да не би “увредила” лажног “Врховног команданта”… такозваног “маршала” Тита!!!

Дрвар је био пресудан завршни чин рата на територији бивше Југославије којим је Лаж обезбедила убиство Равне Горе и Равногорске Србије. Зато је можда најзначајнији закључак који произилази из Макдауеловог забрањеног рукописа који је Мајкл Раденковић објавио под насловом “Стрељање историје”:

Не – да ли се Тито додворавао Черчилу; него – зашто се Черчил додворавао Титу? Макдауел одговара на то питање документованом анализове суштине ратне реалности!

Зато ми је данас несхватљиво када читам на пример да се “Први светски рат и балкански ратови сматрају” јединим – јединим?!? – “темељима српског националног идентитета – оним што је одредило српску историју, идентитет и сећање, као што су га на почетку одредили Свети Сава, Косовски завет, Карађорђева Српска револуција, Српска православна црква…” Недостају ми две чињенице: Прва – модерну историју, па и историју уопште, Срби не могу да схвате ако не схвате да су Срби жртва мржње! И друга – “темељи српског националног идентитета”, које ја сматрам Српским Националним Духом, који, исто онако поштено како jе изражен у Првом светском рату – исто тако поштено изражен је и на Равној Гори и у Равногорској Србији! Па ипак, такозвана “наша историја” и такозвани “наши историчари” – заслепљени аустроугарском историјом – не “нашом” него наметнутом аустроугарском – покорно не повезују ове две битне чињенице једну са другом… заваравајући се да је важније ко је присуствовао том и том некаквом “представљању”: “министар одбране” – a oдбрана Србије не постоји; “престолонаследник” – а круна изневерена; “представници Српске православне цркве” – а Црква узурпирана; “представник Војске Србије” – а војске не постоји у окупираној Србији…

Мора се коначно ослободити буника насталих узурпацијом Равне Горе и Вере, и мора се схватити да из покорништва историји коју нам је наметнула Аустроугарска – не произилази никаква премиса нити Истине, нити Истгините Историје, нити истините српске историје – и да баш зато што је истинит зато и јесте српска историја – зато се Макдауелов забрањени рукопис објављен у “Стрељању историје” издваја данас као – једино стварно Сведочанство Истине.

 

Следеће: “Тито највећа превара Другог светског рата!”

 

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac.com

___________
(1) Макдауел), “Стрељање историје”)
(2) Adolf Hitler’s home in the Obersalzberg of the Bavarian Alps near Berchtesgaden, Bavaria)
(3) ”Тито, Михаиловић и Савезници, 1941-1945”, Волтер Робертс, стр. 227-228)
(4) Исто, Робертс, стр. 228)
(5) Исто, Робертс, стр. 227-229)
(6) Исто, Робертс, стр. 227-229)
(7) Исто, Робертс, стр. 227-229)
(8) Ehrman, op. cit. Vol. V, p. 277)

 

Series Navigation<< Сутјеска: Зачетак преваре!“Тито највећа превара Другог светског рата!” >>



2 коментара у вези “Дрвар”
  1. […] Дрвар […]

  2. […] 26.02.2014, под “колумнисти”, Часлав М. Дамјановић, USA); “Дрвар”, после зачетка преваре срљање у издају “лаже и […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo