Вести

Када радимо неки тест и када нам се сви понуђени одговори чине тачним, то је сигуран знак да не знамо градиво. Е на то ми личи и ово предизборно обраћање наших политичара грађанима. Када их појединачно слушам, на разним телевизиским каналима, све што кажу има логике и чини ми се тачним. Свестан сам и чињенице да су ови наши политичари постали прави мајстори демагогије, „истинитих“ лажи и популизма.

Пише: Драгомир Билић, 27.02.2014

***

После оволико пропуштених изборних „бољих сутра“ није ми јасно ко још у земљи Србији може да им верује и зашто им и даље верују. Питам се само како их није срамота, сада када врх леденог брега њихових лажи излази на видело. Свако има своју циљну групу грађана. Лепих жеља и одлучноси никад више. Међутим сада је ту и још један фактор „ реалног оптимизма“ једних, против „реалног песимизма“ других. А већ двадесет пет година једни те исти се смењују на власти. Шта је продукт њиховог деловања то сваки обичан грађанин Србије осећа на својој кожи. Неко мање неки више, али већина живи горе. Цео живот нам прође чекајући боље сутра. И то је реалност. Боље сутра је демагогија, јер старимо и ко зна ко ће то сутра дочекати. Али сами смо криви. Да ми грађани.! Криви смо јер су нас убедили да знамо све и да смо само ми „провалили“ систем.

Поставља се питање шта смо ми то „провалили“ кад систем и не постоји. Зашто то мислим? Па зато што да систем функционише и да постоји не би имали оволико проблема које имамо увек када долазимо у додир са неким државним службама. Да ли је већина грађана задовољна са здравством, школством, културом, полицијом, општинсим властима, војском, министарствима, скупштином, покраинским властима, судовима и тужилаштвом…Могао би да набрајам колико хоћу. Није. Шта ми имамо у том „систему“. Имамо гомилу ПРИВАТНИКА који од избора до избора примају народне плате да би слушали новоизабране краљеве „народне воље“. И тако у круг. А не слушају. Опште странчарење у свим службама где би требали да владају професионални критеријуми. Нису сви такви али велика већина јесте. Већина је таква зато што не постоје јасне процедуре и критеријуми о запошљавању и нормирању рада у државној служби.

Закон о државној управи је хаотичан и усмерен на заштиту лезилебовића који не би заслужили ни пару да раде у приватном сектору. Милијарде друштвених пара су потрошене на компјутеризацију и разноразне програме за умрежавање државних служби. И шта смо тиме добили? Добили смо то да наш државни службеник може брже игра игрице на том компјутеру. За све остале послове „пешадија“ и грађанин од шалтера до шалтера. Службе за одржавање тих компјутера не могу да их очисте од разноразних вируса који се убацују у њих због коришћења приватних дискова и флеш меморија иако је то забрањено. Има сличних примера много. Још се држава задужује, а грађани враћају дугове, да би такав накарадни систем одржали у животу.

Коме то одговара?
Одговара баш тим политичарима којима ми „препаметни грађани“ дајемо легитимитет на изборима верујући у њихово „боље сутра“. Само што они то наше боље сутра живе данас. Живе га као богови јер да постоји систем, и да он ради свој посао, не би могли да раде ово што раде. Довољно је само испратити токове новца и све би било јасно, али како кад политички феуд на то место контролора пoстави „књижевника“. Зна се да су такви елоквентни и лако убеде „паметног“ гласача да је то један сложен посао који захтева време. И тако се свара један удружени злочиначки подухват према сопственом народу. Такав подухват се нормално не ради без сагласности сакаквог страног фактора, и ето нама „ a better tomorrow“.

И порд свега нисам присталица Босанско-Украинских сценарија, јер суштински стварају још већу анархију и омогућавају новој класи револуционара да се и даље богати на рачун народа.

Присталица сам тога да се постепено и са великим трудом ради на функционалном описмењавању народа и подизања нивоа свести кроз позитивне примере. Само тако ћемо успети да изнедримо у некој догледној будућности политичаре којима ће народ бити испред личног интереса и који ће се борити за боље сада, али одмах.

Није већина данашњих политичара лоша. Мислим чак да су као политичари, врхунски. Али као људи су лоши, и рефлектују се на народ кроз своје политичко деловање. Погледајте само њихове дебате које се емитују на свим тв каналима и све ће вам бити јасно. Ако опозиционари буде наставила овако „ аргументовано“ да напада Вучића овај ће добити 70% гласова и имаћемо озбиљан проблем. Да имаћемо проблем. Али не са Вучићем јер он није проблем. Проблем је стадо које иде за њим и које он не може да контролише и поред најбоље воље. То стадо ће затрти демократију у Србији и вратити „ боље сутра“ у „ боље јуче“. Сам Вучић је рекао да у сваком општинском одбору имају по неколико фракција које се међусобно боре за власт. Чим је таква борба онда нема ни заједничког циља. А заједнички циљ је основ политичког деловања сваке партије. Ако лични циљеви, као у државној управи, преовладају у оквиру једне партије онда то једино може да се лечи партијском диктатуром. А унутар партијска диктатура је увод у свеопшту диктатуру у друштву.

Без аргументованог дијалога између опозиције и позиције нема ни демократије. Овако пилићарење у оквиру понуђених политичких опција својствено је само народима на овим нашим просторима. Ми немамо политичку елиту него имамо политичке трговце. Ма ми немамо елиту уопште. Да је имамо ваљда би се огласила негде. А многи мисле да су елита у тим својим глувим собама. Можда се плаше да не пробуде народ. Овакав народ би и „Краљ Иби“ пожелео, а неће ово „Друштво мрзовољних извођача политичких радова Србије“.

Да ли сам за хаос? – Нисам.
Да ли сам за беле листиће? – Не знам.
Па будите бар ви паметни…. ооооо нарррроооде мооој !!

Пише: Драгомир Билић

Објављено 27.02.2014
2006-2014  ©новинар.де