Вести

Фотографија на којој се не види Атанaсиј Јевтић

Можда је неко већ и заборавио, но да подсетимо: Криминални процес над владиком Артемијем започео је под оптужбом, ни мање ни више већ, за финансијске малверзације.

Фејсбук група ИСТИНА ЈЕ ЈЕДНА – ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, 23.07.2011

+++

Екипа престоничких попова са епископом пензионером, потпомогнути доушницима на терену, од којих су први Сава Јањић и Теодосије Шибалић, упали су на Косово и Метохију да спасу “доброг” владику Артемија (стално су подвлачили то “добар”) – да га спасу од њега самог. “Владика Артемије је добар, али Симеон … Симеон је оваплоћено зло! Наивни Артемије му верује.” – могла би се овако окарактерисати њихова аргументација.

Направише хаос, растурише монаштво, отераше вернике из цркава, малтретираше оца породице са 10-месечним робијањем (Предрага Суботичког) … и шта?

И ништа. Грчки правни систем оправда оца Симеона, говорећи да не верује да ће му се у Србији праведно судити, Предраг Суботички би пуштен са робије која као да је замишљена у неком Кафкином роману… А, вл. Артемије? Шта би са њим?

Прогнаше га, одузеше епархију, затроше дводеценијски пастирски рад у ЕРП, пустише на њега шиптарски КПС да га са “српском” полицијом гони са територије старе Србије, на дан 50-огодишњице монаштва га “рашчинише” итд, итд.

Признаде један од његове браће (Амфилохије): “Ми на овај моменат чекамо 10 године”. Признаде тиме да су финансије биле само димна завеса за гледаоце “јавног сервиса”.

Има ли ипак лопова у целој тој причи. Српски суд рече да има.

Ко је свештеник Зоран Грујић?

Свештеник Зоран Грујић је човек који је заузимао један од одговорнијих положаја у ЕРП као секретар Епархијског управног одбора. Владика Артемије га је “наследио” од патријарха Павла који је раније управљао ЕРП и пружио му поверење. По истрази која је вршена на тужбу владике Артемија суд је разоткрио да је отац Зоран злоупотребио службени положај крадући од црквене имовине, користећи се многим донацијама које су хришћани широм света слали мученичком народу на КиМ. Суд закључује да се одузимају 10 стана у Београду које је о. Зоран нелегално “зарадио”.

Ко је разоткрио Зорана?

Две хиљаде и неке на Косово се враћа протосинђел Симеон са школовања у Грчкој. Његов духовник, владика Артемије му поверава место секретара ЕРП. Симеон разоткрива малверзације оца Зорана и поступак је покренут. Следи тужба и суђење проти Зорану чији исход смо данас сазнали.

Да ли оваква злоупотреба треба бити прећутана од надлежног епископа? Наравно да не. Епископ Артемије је рашчинио Проту.

И, ту би био крај да нема добрих људи. Прота је угледан човек, а кад је неко угледан, то значи – биће оправдан. Моћно заступништво Прота има у епископу пензионеру – Атанасију Јевтићу. Пензионер својим везама и везицама успева да убеди Црквени суд да је Прота невин, рашчињење које је еп. Артемије одредио Проти (да пострада мало телесно да би се душа спасла, а и да се саблазан отера од Цркве) синодалски оци и њихови послушници проглашавају за ништавно, “каче мачку о реп”. И, мада је Прота осуђен на 3 године, он казну “издржава тако што само преноћи у затвору у Падинској Скели” али, “свако јутро облачи мантију и одлази до Београда да држи службу” (Вести-онлајн), и тада је сужањ преко ноћи – поштовани прота преко дана. “Такво поштовање према свештенству није било ни у немањићкој Србији!”

Збуњује – како то да се епископ Атанасије, који се у процесу против о. Симеона показао као бескомпромисни борац за откривање злоупотреба, показује као правозаступник у случају оца Зорана. Нек је о. Зоран и невин, али 10 станова на територији Београда!!! Има ли свештеник право да се толико богати?

ПРОТИНА ДЕЦА

Отац Зоран има четворо деце, што је за поштовање. И деца воле свога тату, што је милина. Али, подржавати тату у безакоњу по мерилима хришћанства није љубав, него човекомржња; и подржавати сина у безакоњу није љубав према детету него човекомржња.

Љубав деце према своме тати се огледа врло јасно у мржњи према ономе који је рашчинио њиховог тату и послао га на суд, мржња према епископу Артемију. Деца су направила ФБ групу као израз те мржње:

Админи фејсбук групе “ARTEMIJE RADOSAVLJEVIC U ZATVOR“: су Jelena Grujic -Ocokoljic “(Utica, NY); Radomir Grujic (creator), а чланови ове микроскопске (али активне) групе од 93 члана су још Грујић Чедомир, Ана Грујић Ђуровић, о. Саша Грујић, Стефана Грујић, Сања Грујић, Анастасија Грујић.

Љубав тате према сину огледа се у ћутању О КАНОНСКОМ ПРЕКРШАЈУ због кога његов син Саша није био рукоположен за свештеника у ЕРП од стране вл. Артемија, али је упркос овом прекршају изгурано да буде рукоположен у Архиепископији београдско-карловачкој од стране митрополита Амфилохија. Канони који важе у ЕРП не важе код синодалаца.

“Ко се боји Бога још!?”

Паметном доста.

КАКО ЈЕ ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД СПЦ ПОНИШТИО ПРЕСУДУ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

Као разлог за поништавање пресуде (О Рашчињењу Зорана Грујића) износе се формално-правне мањкавости, али се наводи и да „ВЦС није могао да проникне у све релевантне чињенице овога предмета обзиром да се ради о пословима финансијско-материјалне природе у којима се могу разабрати само стручњаци из финансијског пословања, којима црквени органи не располажу“!

Наведену пресуду ВЦС доносимо у наставку, као пример бешчашћа који делимично одсликава кампању која се водила против Епископа Артемија, свакако и Архимандрита Симеона, и који показује начин деловања гонитеља, њихову кохерентност, упорност, посвећеност прогону и уклањању непожељних.

Свакако да није неважна чињеница да је председник ВЦС тада био Епископ нишки Иринеј, а његови чланови Епископ херцеговачки Григорије и шумадијски Јован.

Уз то, одлука ВЦС донета је 25. марта 2005, истога дана када је без знања потписан документ који директно задире и угрожава права надлежног Епископа рашко-призренског Артемија – Меморандум о обнови цркава на Косову и Метохији.

Био је то очигледно део орекстриране кампање против Епископа Артемија и Архимандрита Симеона која је још тада 2005. године била у фуриозном замаху – обухватала је и одлазак, управо тих дана, синодске Делегације у Америку, која је требало да иде стопама Епископа Артемија и дезавуише његове напоре, затим повлачење Тужбе међународном Суду у Стразбуру, доношење Одлуке о упућивању Комисије за „контролу“ пословања Епархије рашко-призренске, што је реализовано након годину дана, итд.

Фејсбук група ИСТИНА ЈЕ ЈЕДНА – ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, 23.07.2011

Први пут објављено 06.11.2011