Свемоћни Григорије гологлав у поворци упокојеног Патријарха Павла!
TREBINJE – Vlada Republike Srpske je kreditirala poslove Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, ali većina firmi
+++
u kojima ova crkvena zajednica ima vlasničke interese danas posluje sa gubitkom. Neke od njih neredovno uplaćuju doprinose, a za kredite su zalagane crkvene nekretnine.
Prema podacima koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva, Vlada RS je od 2008. do 2010. godine poklonila Eparhiji milion KM za obnovu crkava u Gacku i Mostaru. Od ustoličenja vladike Grigorija 1999. godine, Eparhija je u Trebinju osnivala firme i kupovala akcije u drugim preduzećima, bavila se hotelijerstvom, poljoprivredom i proizvodnjom vina.
Firme u kojima Eparhija ima vlasničke udele zadužene su 6,6 miliona KM, od čega se nešto više od 3,7 miliona KM odnosi na povoljne dugoročne kredite koje im je dala Investiciono-razvojna banka 2008. i 2009. godine.
Zaduženje uz saglasnost Patrijaršije
Crkvene organizacije se mogu zaduživati i zalagati imovinu samo uz saglasnost Patrijaršijskog saveta i Svetog arhijerejskog sabora. Patrijaršijskim savetom rukovode patrijarh i četiri člana Svetog arhijerejskog sinoda koji je najviša izvršna i sudska vlast u SPC. Vladika Grigorije je bio član Sinoda u vreme kada se odlučivalo o zaduženju eparhije u Hercegovini i o stavljanju njene imovine pod hipoteku, a danas je član-zamenik ovog crkvenog tela. Zvaničnici Patrijaršije u Beogradu nisu se odazvali na poziv novinara CIN-a, a na pozive nisu odgovorili ni vladika Grigorije, otac Sava i iguman Manastira Tvrdoš.
Eparhija ima poslovne interese u najmanje četiri firme, sa blizu 100 zaposlenih. Vlasnik je hotelskog preduzeća “Platani DV”, te Podruma manastira Tvrdoš.
Srpsko-pravoslavni manastir Tvrdoš ima vlasničke udele u poljoprivrednim preduzećima “Popovo polje” (24,6 odsto) i “Agrokopu” (26 odsto). “Platani DV”, “Popovo polje” i „Agrokop“ su prošlu godinu završili sa gubitkom, dok su Podrumi manastira Tvrdoš poslovali pozitivno. Ukupne obaveze ovih pet firmi su više od 12 miliona KM. Eparhija je preduzeća počela zaduživati pre nešto više od pet godina. Danas su najzaduženiji “Platani” sa tri miliona KM. Ovo preduzeće je u junu 2006. dobilo dva kredita od Hipo Alpe Adria banke Banjaluka, od 1,1 milion KM. Za ove kredite Eparhija je založila 436 kvadratnih metara zgrade Hotela “Platani”. “Platani DV” su potom uzeli još tri kredita, od kojih su dva od IRB-a RS od 2,4 miliona KM. Prvi kredit IRB-a dobili su u oktobru 2008, a drugi sredinom jula naredne godine. Pod hipoteku je ponovo stavljena zgrada hotela, ali i poslovno-stambeni prostor u vlasništvu Eparhije u Ulici Desanke Maksimović.
Direktor hotela Vlado Ružić kaže da je 2,4 miliona KM potrošeno za renoviranje i opremanje nove zgrade hotela koja ima 22 sobe sa 41 ležajem. Prvi kredit IRB-a “Platani” bi trebalo da otplate 2020. godine. Krajem jula ove godine preduzeće je trebalo da otplati i 97.000 KM kredita koji su 2010. godine dobili od Unikredit banke, a vraćeno je nešto više od polovine. Preduzeće je prošle godine poslovalo sa gubitkom od 105.000 KM, a od avgusta ove godine trebalo je da počne vraćanje drugog kredita IRB-u.
U još težoj poziciji je akcionarsko preduzeće “Popovo polje” na čijem čelu Skupštine akcionara je Branko Kecman, opunomoćeni zastupnik Manastira Tvrdoš. Preduzeće je 2008. dobilo tri kredita kod Unikredit banke od 854.000 KM. Iste godine im je odobren kredit IRB od 600.000 KM sa rokom otplate od sedam godina. U vreme kada im je odobren kredit, preduzeće nije redovno izmirivalo poreske obaveze, pa im je 2008. prinudno naplaćen dug po osnovu PDV-a.
Godinu dana kasnije Poreska uprava RS je utvrdila dodatnu obavezu preduzeća od 223.000 za period od aprila 2006. do marta 2009. godine. “Popovo polje” je u poslednje dve godine ostvarilo gubitak od 1,1 milion KM.
Preduzeće “Agrokop” je prošlu godinu takođe završilo sa gubitkom, a kasni i s otplatom kredita. Većinski vlasnik sa 56 odsto udela je Aleks Kostović, srbijanski biznismen poreklom iz Trebinja. Goran Fržović, predsednik sindikata “Agrokopa”, međutim, kaže da ovom firmom oduvek upravlja otac Sava, iguman Manastira Tvrdoš.
Izveštaj nezavisnog revizorskog preduzeća „Manojlović“ iz Banjaluke za 2010. pokazuje da su obaveze “Agrokopa” četiri i po puta veće od vrednosti imovine preduzeća. Prema podacima Poreske uprave, RS “Agrokop” je u oktobru dugovao više od 400.000 KM doprinosa za zaposlene, ali je IRB 2009. preduzeću odobrio kredit od 326.000 KM. Međutim, preduzeće je nastavilo da posluje loše, a u prošloj godini je bilo u gubitku 940.000 KM.
Direktor “Agrokopa” Nevenko Kuvač kaže da je istekao grejs period i da rate kredita IRB-a stižu na naplatu. – Ovo je kritičan trenutak u kojem se našao “Agrokop” – rekao je on.
Podrumi Tvrdoša posluju pozitivno
„Podrumi manastira Tvrdoš“ su jedina crkvena firma koja je u 2010. godini poslovala pozitivno, ali se njihova dobit smanjuje iz godine u godinu. Tako su 2008. godinu završili sa 120.000 dobiti, narednu sa 44.800, a u prošloj godini je ona iznosila tek 5.650 KM. Ova firma je 2008. godine dobila kredit IRB-a od 420.000 KM.
Teoretičari religije kažu da nikad ranije nisu čuli da se neka verska organizacija bavi sličnim poslovima.
– Jedino pravo koje crkva ima je Zavod za proizvodnju sveća. Tu je oslobođena poreza i to je ustupak, sve ostalo nespojivo je sa misijom crkve – objašnjava Mirko Đorđević, teoretičar religije iz Beograda.
Protojerej-stavrofor Ratko Radujković iz Banjalučke eparhije kaže da njeni zvaničnici nemaju posla sa civilnim službama.
Ova eparhija uzima kredite ali isključivo za kupovinu zemlje na kojoj grade crkve. Trenutno su zaduženi 400.000 KM. Radujković kaže da već 20 godina uzimaju po jedan kredit, otplate ga, a potom se ponovo zadužuju.
– Vladika Jefrem ne bi nam dozvolio da uletimo u neke milione. To je strašno – kaže on.
Centar za istraživačko novinarstvo | 17. 11. 2011. – 02:02h | Foto: новинар.де
извор: БЛИЦ
+++
+++
+++
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=DTErpsgfVYk
http://www.youtube.com/watch?v=p-iFGfurlfM&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Qo9JierC_tE&feature=related
Zlo radjenje gotovo sudjenje, zato bi trebalo ovaj nemili slucaj sa „vladikom“ Gligorijem iskoristiti i novi zakon doneti, da se povodom bilo cijih komercijalnih poslova crkvena imovina od nikoga ne moze zalagati za podizanje kod privatnih i drzavnih banki povodom bilo kakvih poslova crkveni zajmova.
Ako se tako ne bude uradilo uskoro ce nam crkve, mastiri i groblja da odu na dobos za namirivanje bankama „crekenih“ dugova. SRBi Australije posebno trebaju zato da budu oprezni sa svojim „vladikom“ Irinejem Dobrijevicem, koji takodje poput „vladike“ Gligorija hercegovackog vise masta o dolarima i ljepotama ovog prolaznog svijeta nego sto misli na Boga i sto upraznjava svakodnevne molitve svoje!
Ovako silno koraca njegov brat u antihristu austaralijski Mirko,popularizovan kao americki shpijun(prema Vikiliks depesama iz americke ambasade).Uspesni dousnik i ucesnik otimanja Kosova.Mirko je sa svojom mafijom zapoceo mnoga civilna sudjenja u AU,sa ciljem da preuzme i proda crkvena imanja Slobodne crkve.Na pomolu su problemi neprofitabilnosi crkvenih imanja,neprestano proterivanje vernika,pa nije tesko zakljuciti kakve su namere ovih veselnika SPC.Samoproglaseni novi ustav,koga popularno zovu „Mirkov jaram“je zapravo plan da sa prisvojenom imovinom uzima kredite i zaduzuje se na ime crkvenih nekretnimna.Milioni se ocekuju iz rasejanja.Jedina razlika izmedju ova dva veselnika je sto Grigorije voli zene a Mirko ne voli zene.Danas je to ponos,ko ce koga nije vazno.Potpuno se slazu na unistavanju SPC crkve i vole tudje pare,tu im nema ko izaci na beleg.U svakoj Parohiji ima ludih Srba koji sprovode njihova zlodela,misleci da cine dela.Uglavnom se kriju iza naivnog naroda(to kad hocu da budem fina mislim da su naivni)a inace u njihovoj sluzbi su ljudi za koje se moze slobodno reci da su neupotrebljivi i ne bi bila steta za covecanstvo da se nisu ni rodili.
Izmeniti zakon da se crkvena imovina ne moze zalagati za kredite. Ovom ili ovima oduzeti cin vladike i onda neka rade biznise koje hoce.