logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    1.508 пута прочитано    Датум: 29.09.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

”Dok god gubitnička nacija ima komandu nad svojim nacionalnim identitetom, ona će tvrdoglavo odbijati da se povinuje zahtevima pobednika za moralnom i duhovnom predajom”. (Volfgang Zivelbus)

Časlav M.Damjanović, 28.09.2008

+++

”Lomljenje kičme Srpstvu i Pravoslavnoj crkvi”!

Jedino što je najkarakteristično, i ujedno zaprepašćujuće za takozvani srpski ”zvanični intelekt” jeste uniformisana zaslepljenost neshvatanjem, zapravo odbijanjem da shvati da se koprca u lažima. Uniformisanost ove karakteristike naravno dokazuje da su i ”zvanični intelekt” i celokupni kulturološki milje pod potpunom kontrolom!

Kontrolisanost se drastično očituje u misli jednog zaista istaknutog srpskog intelektualca-rodoljuba: dok svi kritikuju Sonju Biserko, kaže on, ”ono što mi smeta je činjenica da reformatori i novotarci napadaju Sonju a ustvari su na istoj strani”! (Srđan Marjanović, privatno pismo)

Zaista, činjenica je da ne samo takozvani ”vrhunski” intelektualci”, i ne samo nazovi ”reformatori” i ”novotarci” – već isto kao i celokupan ”politički blok” tako i celokupan ”zvanični intelektualni blok” u suštini ”prezire svoj narod”! A to što ih narod ipak ”drži za najpametnije” – to je zato jer srpski narod primoran na to još od davnog od oktobra 1944. godine kada mu je bilo zabranjeno da ikog drugog čuje i zna, tako da mu je danas preostalo jedino da se ”zabavlja” pikanjem laži i kontrolisanim partijašenjem!

Međutim, pošto jeste činjenica da se radi o kontrolisanoj i uniformisanoj propagandi – stvarno pitanje je da li je takozvani srpski ”zvanični intelekt” uopšte srpski, pa čak… i da li je uopšte intelekt?

Jedan od odgovora na to pitanje je analiza stvarnog značenja ”da reformatori i novotarci napadaju Sonju a u stvari su na istoj strani” – koja je to ta ”ista” – ”Sonjina strana”?

Osnovni postulati ”Sonjine strane” su da ”mada Srbija nije vojno poražena, ona je poražena iznutra” i da zbog toga ”Srbija više nema prostor za sopstvene laži”! (Krah Kosovskog mita, Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 4. Mart 2008) Stvarno značenje sklerotične Sonjine demagogije očigledno proističe iz njene ”nostalgije” da današnja Srbija ”nije vojno poražena” onako kako je bila navodno ”vojno poražena” 1945. od strane združenih ustaško-partizanskih snaga, naoružanih savezničkim i nacističkim oružjem, uz podršku savezničkog vazduhoplovstva i dogovorenu ”pasivnost” nemačkih trupa!

Koja je to Srbija bila navodno ”poražena”?
Po Biserkovoj, to je ona Srbija ”koja više nema prostor za sopstvene laži”! To je demagogija tucana je Srbima u glavu bez obzira da li su pred streljačkim strojem ili pioniri oterani sa ”Đilasovog imanja” koje je on, naravno ”u ime naroda”, oteo od otaca onih sa kojima smo sedeli u školskim klupama…

Zato ponavljam – koja je to Srbija bila navodno ”poražena”? Ona Srbija koja je bila žrtva međunarodnog terorizma!
Ona Srbija koju je ”vojno” porazila rulja terorista u ime mržnje Srba zasnovane na ”Sporazumu o saradnji sklopljenom 1937. godine između Komunističke partije Jugoslavije i ustaške organizacije”, koji je ”u ime KPJ, po naređenju Josipa Broza, potpisao Moša Pijade, a u ime ustaša Mile Budak” (”Tamna strana istorije”, deo pod naslovom ”Tajni javni sporazum”, Petar Ivković, Novi Sad, Nin br. 2993) – po ”Sporazumu”, koji će vremenom blagosloviti ne samo Pavelić nego i Čerčil, Kominterna, Vatikan, vrhunski nacistički politički funkcioneri u Berlinu i Zagrebu, i naravno Zapadni saveznici na reč Čerčilovog, ili pak Titovog ili Mesićevog ”privatnog” generala, Ser Ficroja Meklina!

Dakle, pošto post-oktobarski takozvani srpski intelekt prihvata zdravo za gotovo to nasilje nad Srbijom u ime mržnje međunarodnog terorizma – jer to je stvarno značenje biti ”na istoj strani na kojoj je i Sonja” – a pošto ”elita”, kao i Sonjina sklerotična demagogija, smatra ”opravdanim” to istorijsko ”vojno poražavanje Srbije” – zato se izraz ”post-oktobarski” odnosi na oktobar 1944. – jer se do današnjeg dana, iako čorbast, ”okus” elite-klike nije ni za dlaku promenio! A pošto u pomenutom ”Sporazumu” ”Vođstvo Jugoslovenske KP – svesno svoje uloge – priznaje da se Balkansko poluostrvo neće komunizirati sve dok se srpstvu i Pravoslavnoj crkvi ne slomi kičma” (Isto) – pošto KP jeste ”svesna svoje uloge” – zapravo zadatka da ”slomije kičmu” – očigledno je da se prihvatanje mržnje rulje, zasnovane na ”lomljenju kičme” – nikako ne može smatrati intelektualnim!

Međutim, zločin ”lomljenje kičme” počinjen je na osnovu drugog Sonjinog postulata, da ”Srbija više nema prostor za sopstvene laži.” Pošto od oktobra 1944. Srbija ”više nema prostor za sopstvene laži” da li to znači da su laži Jadovno i Jasenovac, Zelengora i Garda? A pošto je ta zločinačka zabrana ”prostora za sopstvene laži” i danas na snazi u Patrijaršiji, u Skupštini, u Udbi, i naravno u unifrmisanoj i kontrolisanoj jedinoj dozvoljenoj ”kulturi” – baš zato današnja Srbija nema prava da brani ni svoje Kosovo niti svoje Svetosavlje jer spadaju u ”sopstvene laži”!

Danas oficijelna elita-klika caruje, zapravo nastavlja da ”maršaluje” istom antisrpskom mržnjom – likvidirajući ”prostor Srbije za sopstvene laži” – čime dokrajčuje ”lomljenje kičme Srpstvu i Pravoslavnoj crkvi” – jer je uniformisana i kontrolisana pokornost toj mržnji jedina trajna karakteristika takozvanog srpskog post-oktobarskog ”zvaničnog intelekta”! Zato se s pravom postavlja pitanje da li je taj intelekt uopšte intelekt – jer je ne samo jeretičarski poklonik i nastavljač – već je i vinovnik Laži i Obmane!

Međutim, zaslepljenost sklerotičnom Doktrinom i Sonje i ”zvaničnog intelekta” dokazuju i nešto drugo – dokazuju da Istina nije poražena – a samim tim i da Srbija nije poražena! Ni onog davnog oktobra… niti one davne Zelengore… niti danas – jer da Srbija jeste poražena elita-klika se ne bi i dan-danas čepila zaslepljenošću ”lomljenjem kičme” sopstvenom narodu i otadžbini zbog izmišljotine da Srbija navodno ”više nema prostora za sopstvene laži”!

”Kompas orijentacije sadašnjosti i budućnosti”

”Dela Vl. Nikolaja Velimirovića prevazilaze ljudski um.” Zašto? Zato što se ”dižu do galaksije, dižu se do nebeskog svoda gde se diže duša tek posle telesne smrti”! (”Mantija satkana od Cara Lazara”, Z.D. 09/24/2008, Novinar.de)
Naravno, u današnjoj poniženosti naši skučeni intelekti prigovoriće da je ovakva tvrdnja preterana, čak nekakvo sumanuto idealizovanje. Međutim, ovo razmišljanje nije uopšte čudno, niti sumanuto, niti je idealizovanje – jer grandiozna Misao vladike Nikolaja Velimirovića, zapravo njegov grandiozni Intelekt – uzdigao se na ”nebeske” uzvisine – ne ”posle smrti” – nego za njegovog života!

Kako to? Pa zato što je ”pero Vl. Nikolaja Velimirovića pisalo za one koji mu nisu sudili i za one koji su mu sudili”, i za one koji mu ”sude i danas” – i zato što je ”viđenje svog uma nesebično podelio i jednima i drugima”, čime im ga je ”pružio kao kompas orijentacije sadašnjosti i budućnosti.” (Isto)

Na suprot današnjoj primitivnoj ubeđenosti zvanične elite-klike da su intelektualci zato što su postavljeni, zapravo najmljeni na poziciju da budu ”cenjeni” da ”maršaluju” – upitajmo se šta zaista znači gornja misao:

Pisati za ”one koji mu nisu sudili”!
Pisati za ”one koji mu jesu sudili”!
Pisati za ”one koji mu sude i danas”!

Današnji takozvani intelektualac u Srbiji ne piše ni za jedne, ni za druge, ni za treće – zato što je on taj ko sudi, presuđuje i rasuđuje… zato što je on navodno Bogomdan da ”popuje”, jer… pa to i jeste navodno značenje ”intelektualca” – da ”maršaluje”! Zato on sebe smatra uzvišenim i ”nebesnim”! A ni duša ni nebesa uopšte ga ne interesuju – čak nema pojma šta je to – jedino o čemu ima pojma je njegovo isključivo pravo da ”popuje”!

Zbog toga je kao takav nesposoban da prodre u juče i to ga onesposobljava da prodre u danas i sutra! A stvarni srpski intelektualac, poput vladike Velimitovića, prodirao je i u juče i u sutra i u naše danas pa čak i u naše sutra – i zato trajanjem sve nebesniji izrasta jer istinom tog trajanja svoj rod u nebesa urasta.

Zato… ne samo da nije preterano – već je na protiv mudro reći da vladika Nikolaj jeste ”kompas orijentacije sadašnjosti i budućnosti”!

Budalasti, naravno, to ne shvataju, ali… samo dovoljno budalasti, od Tajms Skvera do Terazija – jedini su danas ”podobni” za položaj i plaću ”zvaničnog intelektualca” – zapravo za članstvo u klubu ”proslavljene” elite-klike – najmljenih čuvara Doktrine.

Zašto toj budalini Srbin smeta?

”Smeta mu zbog zrelog ljudskog sadržaja”!
”Smeta mu zbog zrele zdrave zemlje”!
”Smeta mu zbog sredine između Istoka i Zapada”!
”A smeta mu i zbog poznavanja retorike, zbog umeća da iskaže, oplače, opeva…” (Isto)

”Z.D.” (ne znam mu ime), na kraju svoje ”Mantije satkane od Cara Lazara”, citira:

”Namučena borbom od dušmana kleta što oštricom mača Srbiju ucveli, nisi pokleknula, već hrabra i sveta ispunila si venac neuveli…” Tako je Srpska duša opevala Lazarevu Ravanicu, kako kaže ”ZD” – ”kroz Istinu” – a zadatak budalastog čuvara Doktrine je naravno da Ravanici ”slomije kičmu” – baš zbog toga što je Ravanica Istina!

Isto kao srpsko ”umeće da se iskaže, oplače, opeva…” – to je ona Istina do koje onaj koga ne interesuje da Laž ospori – uopšte ne može da se probije i da je sazna. To znači da takav nije odgovoran. A ko u delanju svojem nije odgvoran taj znači nema savesti. Tako se sve svodi na lucidnu seljačku čiviju da neodgovoran i nesavestan nije uopšte teletualac, zar ne? A to što je ”Z.D.” mudro nazvao srpskim ”poznavanjem retorike” – to je baš intelektualna odgovornost prema srpskoj nacionalnoj savesti! A bez savesti je i srpski i svaki drugi ”intelektualac” samo ”fleka” koja se ”femiše”.

”Moralna i duhovna predaja”

”Najnoviji atak Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, pod upravom Sonje Biserko, potpuno je ogoljen ”indirektni” napad ”međunarodne zajednice” na same temelje srpske države i naciona. U datom slučaju, pomenuta ”međunarodna zajednica” je otelotvorena u nama susednoj državi Hrvatskoj, koja je sročila ”dobronamerni” dokument i dala ”promidžbene smernice” kojim bi Srbija trebalo da nastavi da ide u ”svetlu” budućnost”.

Zato se ”u izveštaju ”srpskog” Helsinškog odbora neskriveno poziva na uklanjanje svih onih srpskih intelektualaca, koji danas rade u srpskoj nauci, kulturi i obrazovanju, koji se još usuđuju da za sebe kažu da su Srbi i da pripadaju srpskom rodu.”

To piše Dušan Vukotić u napisu ”Tajkunizacija i a-tomizacija Srbije i srpske političke scene” (”Srpska Zora Bela”, 09/21/2008) povodom takozvane knjige Sonje Biserko ”Samoizolacija: realnost ili cilj”, (Beograd, 2008) koja je ustvari ”zvanični” izveštaj takozvanog Helsinškog odbora o takozvanom stanju ljudskih prava u Srbiji 2007. godine.

Međutim, u svesrdnoj analizi te takozvane ”knjige” Biserkove, objavljenoj pod naslovom ”Čišćenje univerziteta”, Slobodan Antonić nije u pravu da je napad ”usmeren” isključivo ”na univerzitetet”!

Iako na nišanu najnovije hajke Sonje Biserko jesu ”57 ”nacionalističkih” profesora i naučnih saradnika sa Beogradskog univerziteta koji moraju biti pozvani na ”odgovornost za svoje delovanje”, a njihovi radovi ”cenzurisani” jer je ”srpski nacionalizam devastirao društveno tkivo nacije i gotovo uništio potencijal zemlje za demokratsku tranziciju” – ipak – u pitanju nije isključivo univerzitet – u pitanju je nastavljanje ”lomljenja kičme Srpstvu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi”!
Zato je logično pomisliti da je u Antonićevom uznemirenju primarna zapravo ugroženost ”zvanične elite” kojoj je jasno da u ponižavajućoj situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi može očas da se nađe na udaru masovne čistke! Zato je u drugom planu uništenje moralne i racionalne ”orijentacije” unakaženjem prošlosti – zato je u drugom planu nepromenjeni cilj da se Srbin zatre!

Međutim, Antonić briljijantno dokazuje zlonamernost Sonje Biserko! Njene tvrdnje da srpski nacionalizam ne samo da je ”doveo u pitanje integrisanje Srbije u EU i NATO” već da dokazuje da se Srbi, čak i posle ”Bljeska”, ”Oluje”, ”Milosrdnog anđela”, nezavisnosti Crne Gore i Kosova, još uvek ”ne predaju” – on dokumentuje kao zločinačku zlonamernost citiranjem njenog citiranja Volfganga Zivelbusa da ”dok god gubitnička nacija ima komandu nad svojim nacionalnim identitetom, ona će tvrdoglavo odbijati da se povinuje zahtevima pobednika za moralnom i duhovnom predajom” – jer na osnovu baš te bukvalno fašističke misli Biserko na istoj stranici zaključuje da pošto ”najveći deo kulturne i intelektualne elite ima dominantnu ulogu u mobilisanju srpskog nacionalizma” – da je ”zato promena srpskog nacionalnog identiteta moguća jedino uklanjanjem srpske kulturne i nacionalne elite”!

Na osnovu ovog zločinačkog ”rezonovanja” Sonje Biserko, Antonić s pravom zaključuje da je ”problem, dakle, u srpskom nacionalnom identitetu, a o njemu se stara uglavnom inteligencija”!

Ako zanemarimo suštinska pitanja, na primer na osnovu kojeg kriterijuma i ko uopšte ima pravo da optužuje univerzitetske i akademske kadrove da su ”nacionalistički”, ko ima pravo da zahteva da zbog toga ”moraju” biti pozvani na odgovornost, ko ima pravo da ih optuži da su ”devastirali” društveno tkivo, zašto niko nema pravo da prigovori Biserkovoj da na primer reč ”devastirati” ne postoji u srpskom, pa čak ni u nekadašnjem srpsko-hrvatskom rečniku, da reč ”devastirali” postoji u Srbiji jedino u rečniku nepismenih i neobrazovanih, čak i ako je možda i usvojena u hrvatskom neo-žargonu u nastojanju povezivanja hrvatske prošlosti i sadašnjosti, pa čak, i ko ima pravo da lažno optužuje univerzitetske i akademske kadrove da su ”uništili potencijal zemlje za demokratsku tranziciju” kada je činjenica da je nametnuti politički blok, zapravo Peta kolona koja radi po direktnim direktivama baš te Biserkine ”međunarodne zajednice”, zapravo ta koja sistematski onemogućava razvoj stvarne demokratije u Srbiji… dakle, ako zanemarimo sva ova suštinska pitanja – smatram da se Sonjinom zločinačkom i zapravo fašističkom džaranju po živim ranama srpskog društvenog tkiva – pošto smo već kod ”moranja” – mora pristupiti iz drugačije perspektive…

Mora se pristupiti iz Srpske nacionalne perspektive.
Zato da ponovimo, ”problem je, dakle, u srpskom nacionalnom identitetu”, zaključuje Antonić i potpuno je u pravu, jer evo, ušli smo već u treći vek kako Evropa nastoji da likvidira srpski nacionalni identitet. Sa čak i za Evropu nezamislivom surovošću, ne samo ratovima i vojnim intervencijama, već i sumanutom manipulacijom istine, propagandom, indoktrinaciom i laganjem, Evropa izoluje Srbe i Srbiju, i opoganjuje lažima svaki potez koji su Srbi ikad učinili tokom svoje istorije – zato da bi ih markirala kao ”zločinački narod”, kao nekakvo ”slepo crevo” Evrope! Surova doktrinacija srpskog naroda ne prekida se od 1943. – od Tita do današnje EU – niti se prekida držanje srpskog naroda pod okupacijom Pete kolone. I naravno, kruna je otimanje Kosova od Srba, koje nije ni zbog Albanaca niti Bondstila – Evropa je otela Kosovo zato što je ono centralna definicija srpskog nacionalnog integriteta!

Međutim, baš tu se pojavljuje suštinska falinka u ”rasuđivanju” klike-elite. Antonić smatra da se o srpskom nacionalnom integritetu ”stara uglavnom inteligencija”!

U nacionalnom razvoju, kroz stariju ali i noviju istoriju, ”staratelj” i Srpske svetosavske pravoslavne Crkve, i Srpstva, pa samim tim i srpskog nacionalčnog integriteta – nisu bili intelektualni vokalizatori – već prevashodno srpski narod!
Baš u toj činjenici sadrže se i suština i lepota Srpskog nacionalnog duha i Svetosavlja i stvarna suština Srpskog nacionalnog integriteta!

A baš na slabost vokalizatora – na intelektualističko razumevanje, nerazumevanje, delimično ili površno razumevanje tog integriteta – baš to je ono na šta su mrzitelji Srba oduvek računali! I baš tom slabošću nas naši mrzitelji danas manipulišu iz poraza u poraz – direktno u davno planiranu likvidaciju.

Elita-klika je odbila da shvati da je Srpski nacionalni duh zapravo srpski nacionalni integritet; da Srpski nacionalni duh nije nikakav ”nacionalizam” – nikakva mržnja bližnjih; da nije mržnja komšija niti zavist niti gramzivost; da nije nikakva vrsta šovinizma; da u sebi nema ničeg fašističkog, netolerantnog, nacističkog, antisemitskog, anticiganskog, antimanjinskog… ničeg rasističkog – odbila je da shvati i sazna da je Ljubav suština Srpskog nacionalnog duha.

Ljubav prema Dobru. Zato što je u Srpski nacionalni duh duboko učaureno Pravo Slavlje zato je taj Duh satkan od Ljubavi, zato u njemu nema mržnje! Zato se srpske nacionalne države zasnovane na Srpskom nacionalnom duhu, u starijoj istoriji ali i u modernim državama, uključujući i Karadžićevu – suštinski razlikuju od vatikanskih država koje danas pod etiketom globalizma i ekumenizma prikrivaju svoju ovekovečenu mržnju, siledžijstvo, netoleranciju, rasizam, i čak otvoreni fašizam.
Iz izdajničkog odbijanja intelektualne i akademske elite da shvati šta zaista jeste Srpski nacionalni duh i da ga oslobodi od nabeđenog pogrdnog nacionalizma – proističu mnogobrojni apsurdi:

Sonja Biserko i elita-klika – nastavljajući propagiranje laži bolesne demagogije – nastoje da za svoje inostrane gazde likvidiraju izmišljeni srpski ”nacionalizam”!

Akademik Kosta Čavoški kaže na primer ”da nije iznenađen što u izveštaju Helsinškog odbora postoji rang lista nepodobnih profesora, pisaca, i novinara, a ni što je on na tom spisku”, i čudi se jedino da ‘‘Sonja Biserko nije otišla korak dalje i preporučila iznova uspostavljanje koncentracionih logora, poput Golog otoka, što je najpraktičniji način izopštenja nepodobnih”! (A. Jovanović, ”Sonja Biserko hoće novi Goli otok”, Pravda, 09/24/2008)

Iako je Sonjin sklerotični sistem ”izopštenja nepodobnih” neuporedivo efikasniji od Golog otoka, poenta je da zato što je taj nekakav nakaradni ”srpski šovinistički nacionalizam” totalna izmišljotina – da ga je zato nemoguće likvidirati jer se izmišljotina ne može uništiti jer ne postoji!

Međutim, post-oktobarski takozvani srpski takozvani intelekt – umesto da raskrinka laž – uprkos navodnim promenama režima – ostavlja na cedilu srpski narod, intelektualnu odgvornost i savest, i naravno otadžbinu – i nastavlja ošamućen – da mu ošamućenom ”lomi kičmu”!

Nije to jedini apsurd.
Pošto kastrirani ”zvanični” takozvani srpski intelekt ne brani Srpski nacionalni duh u kome je uvrežena ljubav Pravog Slavlja – već se navodno brani od izmišljenog nekakvog srpskog ”šovinističkog nacionalizma” – zato se oficijelna elita-klika nemoćno batrga jer su je prefrigana diktatura nad istorijom i obrazovanjem, razoružavši je od morala i savesti, uštrojili da se koprca u laži – u laži kojoj je jedinoj odana.

Prema tome, pošto je svakom inteligentnom Srbinu jasno da smo pod okupacijom takozvanog političkog bloka koji je najmljena Peta kolona – najveću odgovornost za poraznu situaciju u kojoj se danas nalaze srpski narod, srpska država i srpska Crkva – snosi baš samozvano ”popovanje” lažima, zapravo ”maršalovanje” zvanične elite-klike koja je uzurpirala i kulturologiju i Ptarijašiju.

Odgovornost je jednostavna:

Zvanična elita nije odbranila Srbe od fatamorgana – bez obzira da li je ”tužilac” Čerčil, Pavelić, Minić, Del Ponteova, Latinka, Mesić, Nataša, Tadić, Jad Vašem ili Biserko – jer nije niti branila niti odbranila Srbe od izmišljenih laži.

A apsurd je da pošto zvanična elita ne brani ono što je zaista napadnuto zato se uopšte ne suprotstavlja stvarnom napadu – što i jeste i bio cilj indoktrinacije!

Treći apsurd, iako manje ciničan, još je tragičniji:

Niko nije ”staratelj” Srpskog nacionalnog duha.

Stvarnost Srpskog nacionalnog duha je srpski narod – taj Duh je u njemu, u srpskom narodu – i baš zato su i Srpski nacionalni duh i srpsko Pravo Slavlje zaista stvarni – zato što su u narodu – i baš zato su kao takvi integralna vrednost stvarne Evrope, stvarne civilizacije i stvarnog Pravoslavlja.

Međutim… i dobar deo naroda je zatajio. I to već zadugo. Od prve moderne srpske države pa sve do današnjih – narod sve ubrzanije podleže lažima. I dok oni koji su odgovorni da vokalizuju Srpski nacionalni duh ulaze na primer u zajedničke države bez određenih granica, ili se bratime sa diktaturama i konkordatima, u narod se uvlači opoj gramzivosti, godi mu partijaštvo – sa likvidacijom sela i zdrave seljačke pameti sve ubrzanije zaboravljamo… sebe.

Pa ipak, na suprot izdaji elite, na suprot izdaji uzurpatora Crkve, na suprot diktaturi nad istorijom i obrazovanjem, na suprot ne-znanju Istine, ipak… u dobrom delu Srba Srpski nacionalni duh još uvek je živ i zdrav, i čak odlučan da se brani, odbrani i preživi!

A što je najznačajnije – živ je pogotovo u novijim generacijama!
Zato fašistički najamnici poput Sonje Biserko zahtevaju ”obezglavljenje srpske nacionalne elite” – ne shvatajući snagu srpskog naroda, ne shvatajući da narod nastavlja da veruje u Istinu bez obzira što ga je intelekt ostavio na cedilu!
Međutim, činjenica da su mrzitelji Srba uspeli da u dobrom delu srpskog naroda otupe nacionalnu savest i trezvenost dokazuje da oni dobro znaju da je srpski narod suština Srpskog nacionalnog duha – a ne najmljene pete kolone niti nabuban i zaveden intelekt!

Činjenicu da mrzitelji Srba tačno znaju da se srpskom narodu mora ”slomiti kičma” zato da bi se likvidirao Srpski nacionalni duh – dokazuje smišljena i sistematska infiltracija i uzurpacija Crkve! Kao što na Kosovu nije pitanje ni teritorije ni Albanaca – tako i u Crkvi nije pitanje otimanja ni Crkve niti crkava – u pitanju je rušenje oslonaca Verovanja srpskog naroda – rušenje stvarnih temelja Srpskog nacionalnog duha. A pošto ti temelji – nisu – oslonci takozvane intelektualne elite – ti temelji se znači ruše ruše isključivo zato da bi srpski narod izgubio oslonce svog verovanja i savesti.

Drugi suštinski elemenat koji dokazuje da mrzitelji Srba znaju tačno šta rade – jeste reaktiviranje pokušaja diskreditovanja ličnosti Draže Mihailovića. Isto kao što elita-klika nema pojma o Ravnoj Gori kao temelju suštine Srpskog nacionalnog duha u modernim vremenima – tako nema pojma ni o trouglu temelja Srpstva:

Svetosavlje – Kosovo – Ravna Gora!

Međutim, baš zato mrzitelji Srba uopšte ne spominju Kosovo kao temelj, niti Svetosavlje kao temelj, niti Ravnu Goru kao temelj – nego napujdavaju niske intelekte da najprljavijim lažima kaljaju na primer Dražu i Nikolaja – zato da bi obezglavili Vjeruju srpskog naroda!

Zato nas nateruju da se batrgamo lažnim dilemama – zato da bi nas sprečili da formulišemo stvarnu dilemu:
Da li je EU zaista Evropa – ili je uzurpator Evrope?

Ta jedina stvarna dilema se ne formuliše ne zato što nam je to Sonja Biserko zabranila – nego zato što bi u ”visokoumnosti” takozvane ”srpske” intelektualne elite čak i sama takva pomisao poremetila njihovu odanost ”lomljenju kičme”!

A baš to otrežnjenje od toga što sami sebi zabranjujemo, zapravo otrežnjenje od izmišljenih laži – jedino nas može uputiti ka Istini i učiniti da od ”gubitničke nacije” postanemo nacija koja ”ima komandu nad svojim nacionalnim identitetom” – čime jedinim možemo da se odupremo nametnutom ”povinovanju zahtevima pobednika”! Jer, ne radi se ni o kakvim pobednicima, niti stvarnim niti izmišljenim – radi se jedino o obezglavljenom nacionalnom intelektu koji zapravo čezne ”za moralnom i duhovnom predajom” – umesto da odgovorno i savesno služi svom narodu i njegovom duhu.

Tragičan je ambis koji razdvaja takozvanu srpsku intelektualnu elitu od živog Srpskog nacionalnog duha u dobrom delu srpskog naroda! Tragičniji je čak i od mržnje!

Taj ambis se najdrastičnije odražava u apsurdnosti Sonjine ”čistke”! Ona ”čisti” intelektualnu elitu od izmišljenog srpskog ”nacionalizma” – a elita uopšte ne zastupa Srpski nacionalni duh! I dok Biserko na primer tvrdi da je ”jedna od najopasnijih posledica delovanja akademske elite ogroman medijski prostor koji im je na raspolaganju” – taj ”ogroman medijski prostor” koji jeste zaista na ”raspolaganju elite” – koristi se isključivo za direktnu uniformisanu antisrpsku indoktrinaciju!

Poniženje otrežnjenja!

Može se pomisliti da bi ”zvanična elita” zato da bi postala zaista srpska morala da se moralno i nacionalno otrezni… i to baš sada kada se u okupiranoj Srbiji elita ubi dokazujući da je sve ”normalno” – a u toj navodno ”normalnoj” Srbiji preti joj se ”čistkom”! Ako ne zbog rodoljublja, intelektualne savesti, i nacionalne odgovornosti – jer je sve to eliti ispod časti – a ono da se otrezni bar zbog pretnje praznom garažom i otkazivanjem letovanja, iako… ma kakvo otrežnjenje bilo bi poniženje za elitu!

Međutim, navodno otrežnjenje prevrtača bilo bi poniženje za srpski narod! Zato što prevrtači nisu dostojni poverenja da će savesno vokalizovati težnje srpskog naroda! To je logično jer u prevrtačima ne postoji odgovornost prema stvarnom Srpskom nacionalnom duhu, Svetosavlju i Dobru.

Prema tome, kao i uvek do sada, i u istoriji Srpstva i u istoriji Pravoslavlja – front za pobedu Dobra jasno je zacrtan:

 

Borbu su dostojni da vode samo oni
koji zaista savesno, zdravo, pošteno
i svetosavski veruju u Boga
jer bez te Pravoslavne vere nema ni
Istine niti Pravde;
samo oni koji ni u jednom trenutku
nisu popustili pred lažima;
samo oni koji su spremni
da se žrtvuju za to Verovanje.

 

Časlav M. Damjanović

 

+++ 

 

Redakcijski komentar

Isečak iz igranog filma “Boj na Kosovu”

[youtube:http//www.youtube.com/watch?v=cOAMfzW0KZI]




1 коментар у вези “Srpski nacionalni duh i takozvani intelekt Srbije!”
  1. BRAVO GOSPODINE DAMJANOVICU !

    ODLICAN CLANAK ,MADA JE CINI MI SE PODUGACAK .

    IZVRSILI STE ODLICNU ANALIZU ONE ZENETINE SONJE I NJENE PETE KOLONE .

    NEKA JE , NEKA .ONA NAM JE POTREBNA DA VIDIMO
    I MRACNU ,IZDAJNICKU ,UDVORICKU ,RAJETINSKU I
    BEZBOZNICKU STRANU SRPSE NACIJE .

    UVJEK SMO IMALI “KVALITETNE ” IZDAJICE I POTURICE.

    GENIJALNI VLADIKA RADE IH JE NAJBOLJE OPISAO U
    NAJBOLJEM DJELU SRPSKE KNJIZEVNOSTI “GORSKOM VJENCU “.

    ONI SVI IDU NA OTPAD ISTORIJE ,CRNA OBRAZA UKLETI I PROKLETI .
    TAKO CE PROCI I OVA BISERKINA BANDA .


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo