logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    891 пута прочитано    Датум: 29.09.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Gde je nestalo srpsko blago!Vesti istražuju: sudbina srpske baštine. Neprocenjivo blago postalo hrvatska, slovenačka, makedonska i crnogorska imovina. Na crnom tržištu krčme se svetinje iznete iz manastira, crkava i episkopskih domova.

+++

Upravo su protekli dani evropske kulturne baštine. Tokom praznovanja, mermernu skulpturu “Portret devojčice” Antuna Augustinčića, procenjenu na nekoliko stotina hiljada evra, pokušao je da prošvercuje srpski državljanin u automobilu francuske registracije za Zagrepčanku koja živi u Rimu. “Devojčica” je preuzeta od advokata u Beogradu. Internacionalna podela plena uvek je bila iznad nacionalnih strasti.

Na istom tom crnom tržištu, već godinama se preprodaje srpska kulturna baština, srpske svetinje iznete iz manastira, crkava, episkopskih domova, sa građanskim ratom zahvaćenih područja. Odvajkada srpske, cepanjem stare, zajedničke države, svetinje srpskog naroda, neprocenjivo srpsko blago su, po prvi put u srpskim seobama, postale baština hrvatska, slovenačka, makedonska, a otkad su se i Srbija i Crna Gora razbile na dva dela, i crnogorska. Drugi narodi baštine srpsku baštinu, sve po pravu, a pravo ne mora obavezno da sadrži pravdu. Jer, dok je Srbija gubila ratove i svetinje, ti drugi su nizali nezavisnost i ratne pobede i punili kulturne riznice.

Crkva u Pakracu, minirana. Pokojni dr Slobodan Mileusnić, strastveni borac za baštinu Srba, upravnik Muzeja SPC u Beogradu, sačinio je jedinstvenu mapu srpskih svetinja u Slavonskoj eparhiji, sa dvostrukim legendama. S leve strane su iscrtani simboli za eparhijsko sedište, manastir, parohijsku i filijalnu crkvu, kapelu, spomen kapelu i crkveni zvonik, groblje, jer vojske posebno vole da skrnave grobove, riznicu, biblioteku i arhiv, parohijski dom i ostala crkvena zdanja. S desne strane pod legendama, piše: uništen, oštećen, spaljen, miniran, granatiran, opljačkan i van ratnih dejstava. Kamen na kamenu nije ostao tamo gde su vođene borbe. Ali niko nije stigao da obavesti Ujedinjene nacije, a i kad su obaveštavane, niko nije verovao, a neko nije želeo da veruje, da i Srbima pljačkaju ono što su vekovima čuvali, pale im, kradu i uništavaju.

Kulturna baština Eparhije gornjokarlovačke samo je delimično spasena. Iz dela Like od Plitvica prema Gračacu, od Gospića ka Srbu, duž Zrmanje, nije spasen gotovo nijedan sakralni predmet, knjiga, crkvena blaga, arhive. I Banija, sa bogatstvom crkava, ostala je u ratu ogoljena. Ratni vihor nije progutao samo nešto malo kulturnih dobara u Otočcu i zapadnoj Liki. Blago je preneto i iz manastira Gomirja, kao i mali broj sakralnih predmeta iz Plaškog. U depo Eparhije gornjo-karlovačke, vraćeni su u Karlovac jula 1990. i smešteni u specijalno preuređeno prizemlje, 29 rukopisnih knjiga, iz već desetkovane riznice, pošto je samo u Gomirju sredinom prošlog veka bilo 50 dragocenih knjiga. Bila je to baština od XIV do XIX veka, 16 starih štampanih srpskih knjiga, 170 bogoslužbenih, rađenih u Rusiji, i nešto malo manje od 700 ikona, slika, sakralnog tekstila.

Zatiranje temelja

Srpski hramovi u Petrinji, Novoj Gradiški, Mostaru, minirani su nekoliko puta, sve dok ne postanu crkvišta, zatrta do temelja. A kada se crkve obnove, pa na crkvištima niknu nove, kao u Slavonskom Brodu, Trnjanima, ili manastir u Žitomisliću, ponovo su srušeni. Mnogi, i po sto kilometara van ratnih dejstava. Tako su spaljena dva arhitektonska bisera, crkve-brvnare u Rastovcu, posvećena svetom velikomučeniku Dimitriju, iz 1730. i u Donjoj Rašenici, hram Uspenja Presvete Bogorodice, iz 1709. Čak i temelji su zatrti spaljenoj crkvi-brvnari u mestu Buzeta, kod Gline.

Donacijama, pre svega pravoslavnih vernika iz dijaspore, obnovljen je i veliki broj hramova i eparhijskih domova. Sve to pred rat koji je, od 1991. do 1995. još jednom, kao požar gazio srpske svetinje. Eparhija Gornjokarlovačka doživela je svoje najstrašnije stradanje. Uništen je Saborni hram, a Episkopski dvor opljačkan, pa miniran 1993. U osvit pravoslavnog Božića, na Badnje veče. Ponovo je popisano sakralno blago skriveno u depou Eparhijskog muzeja i prebačeno u depoe institucija države. Neki dobri ljudi kojih uvek ima, veliki broj sakralnih predmeta kao i ikonostas Sabornog hrama svetog oca Nikolaja sačuvali su i prebacili u Zagreb posle miniranja zgrade, pa su vraćeni u Karlovac. Ali, kutije sa blagom su već bile obijane i otvarane pre nego što su prenete.

Posle je došlo vreme kad nije bilo popularno pominjati srpske kulturne i ostale rane, jer to nije bilo evropejski. Za razliku od drugih koji su progovorili na vreme i na vreme se borili za kulturnu baštinu svoje zemlje, Srbi su pokunjeno ćutali. Zato je ispalo da narod, proteran sa ognjišta, mora da vrati čak i ikone iza kojih je kretao u sve svoje selidbe, uglavnom u tuđe muzeje.

Mada je, ponovo prošle godine, u noći između petka i subote, između 30. novembra i 1. decembra, razbijeno staklo na prozoru iznad ulaznih vrata na pročelju hrama Svetog Nikolaja Miriklijskog Čudotvorca u Karlovcu, rane polako zaceljuju. Formirana je mešovita Komisija za restituciju. Vukovarsko blago je vraćeno hrvatskom narodu. Čim prije. U međuvremenu, zbog raspada stare države i nastanka novih, kulturna baština srpskog naroda u Hrvatskoj, na primer, postala je hrvatska baština srpske nacionalne manjine. Neke ikone su se vratile na srpsko-hrvatska ognjišta. Mnoge su spaljene, kada su ognjišta zatirana. Stotine hiljada ljudi je izbeglo u operacijama “Bljesak” i “Oluja”. Porinuti u maticu, kao izbeglice, mnogi već kao njeni državljani, Srbi čekaju bolje dane. Da se (možda) vrate. Za svojim poharanim i obespravljenim svecima.

 

Piše: Svetlana PRLINA; VESTI; 28.09.2008

 

 

+++

 

I ISTORIOGRAFIJA POMAŽE FALSIFIKATIMA

SRPSKO NE MOŽE BITI HRVATSKO

Slobodan JarčevićZamislite šta bi bilo da je Austrija mošti svetaca sahranjenih u fruškogorskim manastirima vratila Turskoj, pita se Slobodan Jarčević, bivši ministar u Vladi RSK

Episkopski dvor i Crkva svetog Nikole u Karlovcu već su bili minirani 1991. U trenutku kada je u zemlji vođen krvav građanski rat, pred Ujedinjenim nacijama, 3. novembra 1993, hrvatski predstavnik je zatražio pomoć za povraćaj predmeta iz Muzeja u Vukovaru. Izneo je i da je većina baštine Hrvatske još pod kontrolom Srba, a veći deo blaga uništen. Rekao je da beogradske vlasti moraju da poštuju međunarodne obaveze i blago vrate legalnom vlasniku.

“Srbi su opljačkali ili razorili više od 16 muzeja i brojne privatne kolekcije. Blago je preneto na nepoznata mesta.” “S obzirom na ozbiljnost optužbi koje je izneo hrvatski predstavnik, smatramo da bi na njih trebalo argumentovano da odgovorimo. Molimo vas da nam dostavite nužne podatke i materijale koje bismo koristili prilikom izrade našeg odgovora”, pisalo je u propratnom pismu.

Taj u to vreme strogo poverljiv dokument je stigao na nekoliko adresa, od kabineta predsednika Vlade Srbije do Saveznog ministarstva inostranih poslova.

- Što se tiče kulturne baštine koja je spomenuta 1993, tada sam bio ministar za inostrane poslove RSK i dopis koji imate meni je dostavio ministar za inostrane poslove SR Jugoslavije, Vladislav Jovanović – kaže Slobodan Jarčević, savetnik vlade Republike Srpske Krajine u ezgilu. – I mi smo odgovorili na ovo MIP-u SRJ, poslali svim ambasadama u Beogradu i tadašnjem generalnom sekretaru UN-a Butrosu Butrosu Galiju. Obavestili smo ga da kulturna baština srpskog naroda nema nikakve veze ni sa hrvatskom kulturom, ni sa hrvatskim jezikom, ni sa hrvatskom religijom, ni sa hrvatskom državom.

I još nešto da vam kažem, naša istoriografija pomaže ovakvim falsifikatima. Srbi su baštinici ovih hramova, crkava, biblioteka, ali srpski baštinici. Znači, to je naša baština i tako smo odgovorili Ujedinjenim nacijama. Da je to bila hrvatska baština, hrvatska vojska to ne bi rušila. To je osnovni odgovor koji će razumeti vaši čitaoci. Kada su sa Kosova i Metohije, severne Albanije, Crne Gore, Srbi bežali ispred Turaka u Austriju 1690. godine, onda su takođe poneli svu svoju baštinu koju su mogli poneti: i ikone, i mošti svetaca. Zamislite šta bi bilo da je tada Austrija mošti svetaca koji su posle sahranjeni u fruškogorskim manastirima vratila Turskoj. To bi bio skandal, necivilizovano. Ja ne mogu ovu odluku Srbije o vraćanju srpske baštine Hrvatima zvati civilizovanom.

 

VESTI, 28.09.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo