Вести

Zakupljivanje politike. Po rečima odbeglog zamenika SRS-a, Tomislava Nikolića, srpski biznismen Mišković je bio jedan od „sponzora“ njegove bivše stranke (SRS).

Dušan Vukotić, 21.09.2008

+++

Naravno, malo je onih koji su takvim Nikolićevim rečima iznenađeni, jer se u Srbiji, manje-više, odavno zna (ili barem naslućuje), da su sve stranke pod debelim uticajem onih krugova koji ih nezvanično finansiraju. Najnovija vest, o tome, da je novootcepljeno krilo SRS, pod privremenim imenom „Napred Srbijo“, uzelo u zakup ekskluzivni prostor u centru Beograda, sugurno je, za razliku od prethodne (gore navedene), veoma začudila sve one koji su u Tomislavu Nikoliću i „Napred Srbijo“ videli oličenje „srpskog poštenja“ i „domaćinskog“ odnosa prema svojoj državi i narodu.

(Pred)vidljivo cepanje

Ovih dana, na internetu se pojavila stranica na kojoj nam se predstavljaju nekadašnji članovi SRS, koji su prebegli u „Napred Srbijo“. Neobično je da se na takvom sajtu, pored slika poslanika novoformirane stranke, nalazi i Google adds na ruskom jeziku (reklama ot Google!). Možda je to sve slučajnost, a možda i ne; možda je pomenuti sajt lažan, ali, svakako, ne može biti slučajnost da se takva, još neregistrovana stranka, pod „radnim“ nazivom „Napred Srbijo“ finansira od onih krugova (ljudi) koji poseduju veliki kapital, bilo u Srbiji ili negde drugde u svetu. Prostor od 300 kvadrata, koji je otcepljena grana SRS „zakupila“ u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, vlasništvo je poznatog srpskog biznismena (tajkuna) Đorđa Nicovića, što je očigledan dokaz da jedna buduća stranka u Srbiji, po prvi put javno, ozvaničava „saradnju“ srpskog „biznisa“ i politike. Naime, pomenuti „ruski“ sajt „napredne“ Srbije ne mora biti ni u kakvoj vezi sa Nikolićevom političkom grupacijom, ali je sasvim jasno da Nikolić, bez pomoći domaćih (da li i stranih?) „donatora, nikako ne bi mogao ni da pomisli da cepa SRS, niti da odatle gradi novu političku stranku.

Toma prihvatljiv

U članku, objavljenom 3. maja 2008. godine u Njujork Tajmsu, može se videti da je jedan broj „zapadnih diplomata“ tada smatrao, da je „Tomislav Nikolić manja opasnost za zapadne interese od premijera Vojislava Koštunice“. Podrška, koju ovih dana dobilo odbeglo krilo SRS, na čelu s Tomom Nikolićem, od britanskog ambasadora u Srbiji, Stivena Vordsvorta, dodatno nas utvrđuje u ubeđenju, da je najnovija raspodela političkih „snaga“ u Srbiji proizvod zajedničkih napora, s jedne strane, srpskih „biznismena“, a sa druge, one zapadne politike koju u Beogradu reprezentuju diplomate SAD i Velike Britanije. Naravno, ni ovog puta, pozdravljajući cepanje jedne srpske partije, ambasador Vordsvort nije propustio priliku, da ukaže na „skrivenu“ činjenicu, da se „budućnost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, zasniva na njenoj sposobnosti da sarađuje s njenim susedima“. Naravno, nije potrebno mnogo pameti da bi se shvatilo, da pomenuti britanski diplomata među srpske „susede“ ubraja i nezakonitu i samoproglašenu „državu“ Kosovo.

Vojvode bez vojvodstva

S druge strane, nekada značajna i, sigurno, uticajna SRS, postala je, u samo jednom trenu, bleda slika onoga što je pre samo koji sekund (pre „pobune“ njenog „zamenika predsednika“), predstavljala na političkoj pozornici Srbije. Dragan Todorović i druge srpske „vojvode“ i „vojvotkinje“, srozali su se od sjajnih odora i rasnih „radikalnih“ konja, do potučenog (utučenog) izmučenog ratnika na izgladnelom kljusetu ili siromaška u ritama. Na njihovu nesreću, vođa im je još uvek u haškoj inkvizitorskoj ka(r)lakurnici, a novopostavljeni „zamenik“ je daleko od one karizme i intelektualne snage, koja bi bila u stanju da zaustavi naglo sunovraćivanje „radikalnih ideja“ i konstantno osipanje obezglavljenih SRS „vojnika“.

Ko gine za ideale

Još jednom se pokazalo da u srpskom biću ne postoje ideje (o idealu da i ne govorimo!), koje bi mogle biti značajnije od puke egzistencije pojedinca. Najveći deo „radikalnih“ poslanika danas je pred strašnom (malo izmenjenom) dilemom „tamnog vilajeta“: ako me (ne) uzmeš kajaćeš se! Zapravo, pokazalo se da su nabeđeni „srpski nacionalisti“ daleko od bilo kakve nacionalne zamisli, te da im je „aura sacra fames“ jedina vodilja, baš kao i onima kojima je antisrbovanje i uništenje vlastitog roda glavna profesija. Tu dolazimo do strašne, ali istinite spoznaje, da između motiva kojima se vode srpski samo-mrzitelji – čedomorci (oni koji bi da ne budu Srbi), „srpske demokrate“ i „srpski rodoljubi“ ne postoji ama baš nikakvih suštinskih razlika. To jeste, svima njima (i patriotima i izdajnicima), zajednički motivi su novac, materijalna korist i lično blagostanje; dok pitanje pripadnosti određenoj političkoj opciji, za njih nije pitanje ideja, već je to stvar najprizemnije ćiftinske kalkulacije – idem tamo gde mi je dobit veća ili s onima koji mi više nude!

Majsko precvetavanje

U senci burnih događaja u SRS, još jedna bivša članica užeg rukovodstva Šešeljevih „radikala“, Maja Gojković, najavila je osnivanje svoje političke stranke, koje će naslediti „grupu građana“, koji su prisutni u parlamentu pokrajine Vojvodine. Pri nedavnom usvajanju Statuta grada Novog Sada, čini se, da je Majina odbornička grupa igrala ključnu ulogu u podršci DS, a kao protivteža drugim minornim strankama, kakva je LSV ili G17. Da li je to na pomolu dalja „atomizacija“ srpske političke scene? Ako jeste, tada bi trebalo videti kome bi moglo biti u interesu da jedno započeto ukrupnjavanje i jasnu polarizaciju srpskog političkog tela na dve ili tri jake političke struje – u kojima bi buduće formiranje vlasti bilo neosetljivo na ucene malih, ali presudno „uticajnih“ kepec-stranaka – zameni brojnim političkim patuljcima, čiji bi uticaj bio ravan nuli, a koji bi, na duži rok obezbedili jednoj preostaloj velikoj stranci (u ovom slučaju DS), da nesmetano sprovode politiku u Srbiji onako kako im se prohte. Gornji primer „grupe građana“, možda, donekle ukazuje kako bi funkcionisanje srpskog političkog cirkusa moglo da izgleda u sledećim godinama.

Biserne svinje

A da su stvari daleko ozbiljnije i opasnije po puki opstanak Srba, Republike Srpske i države Srbije na balkanskim prostorima, jasno nam pokazuju najnoviji ataci na prekodrinske Srbe, Srbe u Crnoj Gori, ali i na one Srbe u Srbiji, koji su od strane „velikog brata“ označeni kao nosioci „srpskog nacionalizma“. Takozvane „nevladine“ organizacije u Srbiji odavno ne kriju svoje antisrpske aktivnosti. Najnoviji atak Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, pod upravom Sonje Biserko, potpuno je ogoljen „indirektni“ napad „međunarodne zajednice“ na same temelje srpske države i naciona. U datom slučaju, pomenuta „međunarodna zajednica“ je otelotvorena u nama susednoj državi Hrvatskoj (pogledati članak Slobodana Antonića), koja je sročila „dobronamerni“ dokument (skraćena verzija) i dala „promidžbene smernice“ kojim bi Srbija trebalo da nastavi da ide u „svetlu“ budućnost. U izveštaju „srpskog“ Helsinškog odbora neskriveno se poziva na uklanjanje svih onih srpskih intelektualaca, koji danas rade u srpskoj nauci, kulturi i obrazovanju, koji su još usuđuju da za sebe kažu da su Srbi i da pripadaju srpskom rodu. Sličan divljački napad na vlastiti narod i državu nemoguće je naći u celokupnoj istoriji evropskog kontinenta. Jedina paralela koja bi se tu mogla povući, jeste antisemitizam u vajmarskoj i nacističkoj Nemačkoj, ali tada Nemci nisu atakovali na Nemce.

Dušan Vukotić, 21.09.2008

izvor: Srpska Zora Bela