Autor knjige o istoriji Srpske crkve tvrdi da se naša emigracija nikad nije razilazila na velikim stvarima. Mi se danas više i ne svađamo, mi jednostavno ne pričamo između sebe, a to je mnogo gore, kaže prota Miletić, jedan od autora.
+++
Srbi na ovim prostorima nisu se razilazili u velikim stvarima, već su se svađali oko sitnica, najčešće jer nisu mogli međusobno da se podnose. A ovo danas je gore od nekadašnjih svađa, jer „više i ne pričamo jedni s drugim“.
Ovo su saznanja do kojih je, sakupljajući građu za knjigu o istoriji Srpske crkve, došao jedan od dvojice njenih autora, protojerej-stavrofor Srboljub Miletić iz Sidneja. Knjiga „Istorija Srpske pravoslavne crkve u Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Africi“ na kojoj se kao autor pojavljuje i protođakon Stanimir Spasović, predstavljena je pre nekog vremena u Srbiji, a prošlog vikenda promocija je priređena u sidnejskoj „Lazarici“.
Prota Miletić kaže da je građu sakupljao više od 20 godina istražujući po brojnim arhivama. Posebno ističe da se knjiga ne bavi političkim pokretima, nego istorijom crkve i to iznoseći jedino istorijske činjenice.
– Ovo je istorijski, naučni materijal, ali se, rekli su nam, čita maltene kao roman. Građu smo povezivali da čini priču koju su pričali Srbi sami o sebi, onom što su postigli u ovoj zemlji – kaže on.
Kad se sve našlo na jednom mestu, navodi sveštenik, zvuči kao da smo se „stalno svađali“.
– Dok sam radio, nisam brinuo kako će to zvučati, jer sam se zaista trudio da materijal što verodostojnije predstavim. Međutim, otkad je to izašlo, ja sam knjigu nekoliko puta čitao i pregledao i zvuči kao da mi ništa drugo nismo radili nego se svađali. Ali, iz te svađe, poznatog srpskog inata, mnogo smo i uradili. Međutim, te svađe nisu bile toliko opasne kao današnje. Mi se danas više i ne svađamo, mi jednostavno ne pričamo jedan s drugim. Sada mi, dakle, iz ove perspektive, onaj period kada smo se svađali izgleda bolji nego današnji kada se ne svađamo, a gunđamo jedni protiv drugih ili uopšte nećemo ni „dobar dan“ da kažemo, ne interesuje nas onaj tamo i tako dalje.
– Je li to znači da je ipak politika, bez sumnje, uticala na sva ta zbivanja, u crkvi ne bi trebalo da bude politike.
– Ne postoji tabu tema u crkvi. Postoje teme koje su nam korisne i koje su nam štetne. Cela knjiga provejava političkim događajima, iako se ne bavi istorijatom srpske političke emigracije. U toj emigraciji nije bilo nekih većih neslaganja. Svi su bili nacionalisti koji su želeli dobro svom narodu.
Pitanje je načina kako se to dobro ostvaruje
– Način je bio, uglavnom, prvih deset-petnaest godina, jedina i najveća razlika je bila u tome što su se jedni zalagali prvenstveno za srpsku državu, a onda, ako hoće, Hrvati, Slovenci i ostali da nam se pridruže, ali da prvo mi udarimo naše granice i kažemo koja je naša država. Drugi su zagovarali da se istovremeno razgovara sa Slovencima, Hrvatima i ostalim. To je bila najveća razlika političkih partija, ako ostavimo po strani one sitne klupske svađe, ko će biti predsednik ili sekretar ili blagajnik, kome se ne sviđa pop ili popadija … Dakle, na političkom planu mi uopšte nemamo puno razlike između svih tih partija, ali imamo na tom klupskom, ljudskom, sitnom planu. Tu smo vrlo, vrlo netrpeljivi i ne želimo da sarađujemo jer „ja ne volim onog čoveka, a on ne voli mene“. Ispada da se „i onaj čovek i ja trudimo i činimo sve što možemo za dobro srpskog naroda, ali nećemo zajedno, jer jedan drugoga ne podnosimo“. To je dijagnoza.
Na promociji u „Lazarici“, na kojoj je bio i generalni konzul Srbije Aleksandar Besarabić, na temu kojom se knjiga bavi govorili su i istoričar Svemir Popović i doajen među ovdašnjim parohijanima Brale Stevanović. Goste su pozdravili paroh Miodrag Perić i Milica Spremo-Kozlina.
Prota Miletić ističe da knjiga ne pretenduje da kaže zadnju reč i „da posle toga nema niko ništa da doda“, već da pokrene diskusiju.
Vama se kao autoru, znači, mogu javljati sa dokumentima, reagovanjima?
– Apsolutno, moguće da ima i grešaka, i ja sam zahvalan svakome ko se javi. Biće još izdanja, uz ostalo i na engleskom jeziku.
S. PRINCIP; VESTI 26.09.2008
Otac prote Miletica je je bio pravedan covek i predavao na Kosovu i ljubio svetosavlje. U svih ovih 20 godina u Australiji je najveci dogadjaj gradnja Koledza Sv. Sava, a u knjizi ni reci o tome. Mozda su milioni koji su se tu prevrnuli „sitnica“ za protu Miletica (a bio je u Upravi Koledza).Knjiga je vise jedna reklama za nuncija Irineja i promovisana je na majskom Saboru SPC?
Za adventistu Sergeja Principa je pravoslavlje SITNICA I OVA KNJIGA DOBR ARGUMENAT DA PODUPRE LAZI u novinama.
http://www.novinar.de/2008/09/27/crkva-je-naj-biznis.html
http://www.novinar.de/2008/09/19/sastanak-svestenstva-spc-u-rimu-i-beogradu.html
http://www.novinar.de/2008/09/25/mantija-satkana-od-cara-lazara.html
http://www.novinar.de/2008/05/25/u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi-je-izvrsen-crkveni-puc.html#more-9186
http://www.novinar.de/2008/05/26/zahtevi-verujucih-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi.html#more-9193
http://www.novinar.de/2008/05/29/branicevski-revnitelj-povodom-odrzanog-sabora-spc-e.html
http://www.novinar.de/2008/06/09/marovic-amfilohije-na-celu-ujedinjene-crkve.html
Prvo zamolio bih komentatore da Beogradku Patrijarsiju ne povezuju sa SPC. Citajte Oca Justina Popvica koji kaze ovako: „…Beogradska patrijarsija. Ja nikada necu reci Srpaska Pravoslavna crkva…“ Patrijarsija pod Germano,m Pavlom, Amfilokvijem Razdoricem, moze da radi sta joj je volja i moze da gresi na sve strane, i da se premece kako hoce, i da sikanira vernike, da ih laze i obmanjuje. Ali SPC je u svoj temelj ugradila verujuci narod te zato je ona ne pogresiva. Na to treba strogo obratiti paznju.
„Uvazeni“ gospodin Miletic, pa jos i prota, spomenu mnoga imena, pa na kraju i moga zaemljaka Stanimira Spasovica. Dobro neka mu bude tako. Ali „uvazeni“ gospodin, ja opet za ovakvoga ne mogu reci da je prota, kako ga opet opisuje drugi gospodin Princip, pa ako je tacno sto Princip pise, onad je Miletic i stvarno bez principa. A da, o znanju njegovom i ne govorimo. Stekao covek diplomu, zvanje i imanje, ali ne i zbnanje. A rekose mi nekada da je znanje a ne diploma i zvanje najvece imanje. Jer Miletic i defakto ne zna sta su svadje a sta polemike. Kada se neko, kako Miletioc tvrdi, svadja a nastavlja da razgovara onda je to polemika. A kada se neko svadja i prestaje da razgovara onda je to svadja. Dakle cinjenica je da su Srbi u vreme Germanizma polemisali. Sto je sasvim normalno i ispravno.
Danas imamo sasvim obrnutu situaciju. Germanizam odnoso njegov mentor, komunisticki internacionalni sovinizam je proizveo mnoge, pa i ovakve kakav je taj Miletic, i onda nuncije Dobrijevic, pa onada nekave Djoke od vladika, pa Razdorici, pa Tanasijevici, i bog te pitaj kavi Maksimi i arcimi, Jeljcinovi imenjaci, i razni zamorci. Oni stalno govore o slozi, a ne znaju u stvari kako se sloga postize. Oni govore o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi a ljube ruke Djokama od predsednika, i Jozefu Rajtzingeru.
Sta da radimo zaljubili se ljudi u Jozefove price sa bogom o seksu, pa im prija ukus kondoma koje zastupa Jozef u svoim manipulantskim mesetarijama za koje prica da ih njegov bog ne preporucuje. Kada te kondome ne preporucuje cak ni Rajtzingerov Bog sa kojim jedino Rajtzinger moze da razgovara, mene cudi kako ih onda Gutaju Razdorici, Dobrijevici, Midici, Bulovici i ostali? Da bi sejali seme mrznje i razdora. Dakle i dobro je da Srbi ne razgovaraju sa onim odrodima koji pokusavaju da na mala vrata uvedu crni internacional sovinizam. Dosta nam je bilo komunistickog. Ravnih pola i vise veka.
Zato poruka bi moja bila tom Principu i tom Mileticu da se ne brinu, sto necemo sa takvima da razgovaramo. Razlog nismo mi nego oni. Jer su pod uticajem komunistickog jednoumlja izucili jednu skolu. A to je da su Boga nebeskoga zamenili ovozemaljskim. Ne znajuci nesretnici pri tome da covek ima coveciju a ne Boziju pamet. Ni hiljadu ljudskih glava ne moze da zameni glavu Tvorcevu. Iz tog razloga ti zemaljski bogovi, neprestano cveljaju Oca, jer mu vredjau i nipodastavaju Njegov narod. Dobrijevici, Razdorici Jeftikovici, Midici, Mladenovici, Bulovici, i ostali, na zalost mnogo ih ima, mogu da lizu ratzingerove kondome dok je njima drago i volja. Ali oni nikada ne mogu imati razum, koji na coveka dolazi od Gospoda. Taj nas razum uci da polemisemo a ne da se svadjamo. Srpski odrodi beze od nas Srba, i prilaze kasapima srpskih dusa. Sa takvima nema ni svadja a nekamo li razgovora. Da budem jasan. Miletic i Princip mogu da razgovaraju sa svojim auditoriumom, i svoim jednoumnim istomisljenicima, koji umesto kulta Bozanstva gaje kult zemaljski. Te zato kako rekoh dok se ne preobraze, i ne kleknu na kolena sa molitvom Gospodu da im razum podari, oni koji se razuma nisu odrekli, ne mogu sa takvima razgovarati.