logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    850 пута прочитано    Датум: 3.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Međunarodna konferencija

Međunarodna konferencija

Da li je moguće pomirenje hrišćanske i sekularne Evrope. Mostovi među ljudima i crkvama: Učesnici skupa u beogradskom hotelu “Palas”

izvor: DANAS; subota-nedelja, 20-21. septembar 2003

+++
U beogradskom hotelu “Palas” početkom protekle nedelje održana je trodnevna Međunarodna konferencija “Crkva i identitet” na kojoj su učestvovali predstavnici naučnog, političkog i javnog života iz Srbije, Nemačke, Belgije, Hrvatske i drugih evropskih zemalja. Organizatori, Eparhija srednjoevropska Srpske pravoslavne crkve, Evangelistička crkva Nemačke i Nemačka biskupska koferencija, koje već pet godina sarađuju praveći slične ekumenske skupove po Nemačkoj, odlučili su, ne bez treme, da svoju petu konferenciju održe u Srbiji, oslanjajući se “na terenu” na pomoć Fondacije “Konrad Adenauer” i beogradskog Hrišćanskog kulturnog centra.

Suzdržanost SPC prema ekumenizmu

Evropski integrativni procesi će dodatno za pravoslavne naglasiti postojeće nijanse između Crkve u dijaspori i matici, nametnute različitim uslovima života i rada, što je potvrdilo i čuđenje sveštenika Milana Pejića, arhijerejskog zamenika i predsednika Komisije “Crkva i društvo” Eparhije srednjoevrospke, zbog “slabog odziva predstavnika SPC, ne računajući predavače, na Konferenciji”. Tako je ovaj skup samo potvrdio da je pitanje ekumenske saradnje u matici još uvek osetljiva tema.

Međureligijski skupovi su se u Beogradu održavali i proteklih godina, ali ovdašnje crkve i verske zajednice bile su, kao i sada, samo učesnici na njima, a nikada organizatori, što bi, prema postojećim evropskim iskustvima, u prvom redu trebalo da bude zadatak onih koji su u većini. Eparhija srednjoevropska jeste deo SPC, ali je i ona ovog puta “gostovala u otadžbini razmišljajući kako će njena nemačka iskustva zajedništva sa drugim hrišćanima biti prihvaćena ovde”.

Učesnici međuhrišćanskog trodnevnog razgovora jasno su poručili da “mostove među ljudima i crkvama treba graditi kroz toleranciju i dijalog”, ističući da su “sličnosti važnije od razlika”. Skup je dotakao čitavu lepezu tema manje ili više direktno vezanih za najavljeni naslov “Crkva i identitet”. Istovremeno je otvorio i pitanja bitna koliko za naše “balkanske specifičnosti” i već izvikan “dug put u Evropu”, toliko i za uspeh evropskog ujedinjenja u kome crkve, podjednako na hrišćanskom Istoku i Zapadu, kako se čulo, tek treba da pronađu svoje pravo mesto u savremenom sekularnom, laičkom društvu. Sve dileme na jednom mestu pobrojao je profesor Radovan Bigović, predsednik Hrišćanskog kulturnog centra.

- Da li je moguće pomirenje hrišćanske i sekularne Evrope? Imaju li hrišćanstvo na Istoku i Zapadu snage da prihvate sekularnu kulturu i da je nadahnu? Koliko je smisleno govoriti o hrišćanskoj Evropi, ako je veći deo njene inteligencije ateistički ili agnostički nastrojen, ako velelepne crkve i katedrale ispunjavaju turisti, a ne vernici, ako najveći broj prosečnih Evropljana danas smatra da su Bog i sloboda ljudske ličnosti nespojivi, da se moderno i hrišćansko društvo međusobno isključuju? Koliko je smisleno govoriti o hrišćanskom identitetu Evrope, ako su sami hrišćani podeljeni upravo po pitanju sopstvenog identiteta? Ako se govori o potrebi reafirmacije hrišćanskih vrednosti u Evropi, postavlja se i pitanje koje su od njih istovremeno i sekularne? Da li je Evropa ikada u potpunosti bila hrišćanska, može li ona to biti u budućnosti ili hrišćani treba da prihvate pluralizam na svim planovima, pa i verskom – dileme su koje, kako se pokazalo, Bigović deli sa većinom učesnika skupa. Neke od njih najavljene su kao moguće teme naredne konferencije.

Srbija i Nemačka pokazale su se kao dobri primeri za poređenje uticaja različitih teoloških i istorijskih iskustava u misiji crkava u savremenom društvu i njihove socijalne doktrine. Na domaću publiku najveći utisak ostavili su rezultati koje je postigla Evangelistička crkva u istočnom delu Nemačke koja bez kompleksa i posle promena, kao i u vreme komunizma, ispunjava ulogu integrativne snage u društvu. Protivljenje evangelista “politici ezgistencije u zapećku”, proizvelo je veliku socijalnu angažovanost koja je rezultirala, između ostalog, i fenomenom da ” u bivšem DDR na zahtev roditelja Crkva vodi 90 novootvorenih evangelističkih škola, čijih 45 odsto učenika ne pripada niti jednoj hrišćanskoj crkvi”.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) smatra da se naše društvo nalazi u položaju “starog Izrailja pre ulaska u Obećanu zemlju”, i da je neophodno da “najpre izumru sadašnji političari, koji su izašli iz šinjela prethodnog sistema, zadržavajući taj mentalitet, iako se predstavljaju kao “demokrate” i “Evropljani”. Profesor Ekart Šverin iz Evangelističke crkve, ipak, je ostao pri stavu da je “na Crkvi, bez obzira na iskustvo i situaciju u kojoj se nalazi, da privuče i pokrene pažnju društva, premda ono u najvećem delu na nju više ne računa”. Pozivajući se na reči patrijarha Pavla, Šverin je istakao da “vera posvedočena delima predstavlja nezamenljivu dinamičku silu koja društvu daje dušu i životni ritam pokrećući i druge životne perspektive”.

Zahvaljujući izboru tema okruglih stolova, Konferencija je otvorila i pitanje koliko se ovde i kako prate aktuelni evropski tokovi, posebno u pravoslavnim krugovima. Ekumenska povelja, smernica za međucrkvenu saradnju kao odgovor na evropske integracije, jedan je od najboljih primera. Reč je o dokumentu, čija je izrada započela kao rezultat dogovora na Drugoj velikoj ekumenskoj skupštini 1997. godine. Kod nas se u vreme rada na Povelji o tome uglavnom govorilo u rimokatoličkim krugovima, iako je bilo predviđeno da se nacrt dokumenta razmatra u svim hrišćanskim crkvama Evrope.

Povelju su na Vaskrs 2001. godine u ime svojih članica potpisali prvi ljudi Konferencije evropskih crkva i Saveta evropskih biskupskih konferencija, ali nju, prema rečima Antje Hajder-Rotvilim, više crkvene savetnice, mnoge Crkve još nisu stavile na dnevni red, iako im je poslata na razmatranje. Među njima je SPC. Sveti arhijerejski sabor nije se izjašnjavao o ovom dokumentu, za koji je većina srpskih arhijereja u otadžbini čula, kako tvrde Danasovi izvori, tek kad je tekst Povelje prvi put objavljen u prevodu na srpski jezik početkom prošle godine u časopisu Eparhije raško-prizrenske “Sveti knez Lazar”.

Na Konferenciji je saopšteno da je dokument, u okviru Komisije pravoslavnih crkava u Nemačkoj na tom nivou potpisala Eparhija srednjoevropska SPC zajedno sa grčkom i ruskom dijacezom u ovoj zemlji, iako je Moskovska patrijaršija, kako je rečeno, imala primedbe na poglavlja o zajedničkoj molitvi i manjinskim crkvama i verskim zajednicama.

Ivan Međedović; Jelena Tasić;
izvor: DANAS, subota-nedelja, 20-21. septembar 2003

 

И кад не објавиш, мораш да демантујеш
И кад не објавиш, мораш да демантујеш необјав…
Posted 1 month ago

Редакција портала новинар.де је дана 05. јуна 2020-е године путем имејла добила адвокатски захтев да објави деманти за текст који никада није објављен а ни пренет на интернет страници овог…

И кад не објавиш, мораш да демантујеш необјав…
Главни разлог зашто је Крим Русија
Главни разлог зашто је Крим Русија
Posted 7 months ago

У свету је много територија који су прешли из руке у руку разних народа. На земљи предака индијанских племена сада се налази држава која сада сматра да је могуће сећи…

Григорије у католичком олтару се моли са римокатолицима!?
Григорије мало политичка позиција, па онда опозиција а сталн…
Posted 9 months ago

Имамо нову звезду у успону. Довољно је што је против Вучића, кога брига за јавно изговорену хулу на Светог Духа, ријеч бабунску- filioque?

Октобар 2019, Фејсбук профил Б.Т.

***

Римокатолички клер је имао…

Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин
Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин
Posted 9 months ago

Чудан је животни пут владике Лонгина. Сав његов живот је закулисана игра. Из своје далматинске епархије за време рата 1992 године побегао је у далеку Аустралију где га ни један…

ВЛАДИКА СПЦ ПРОТИВ ГИДЕОНА ГРАЈФА
Владика СПЦ против Гидеона Грајфа
Posted 9 months ago

Владика тврди да изралески историчар и борац за истину о Јасеновцу у својој књизи увећава број жртава Јасеновца.
13.10.2019; извор ФГ Историја Срба
***
Владика СПЦ Јован Ћулибрк назвао је израелског историчара Гидеона…

Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Posted 1 year ago

Текст петиције свештенства СПЦ у Америци против владике западноамеричког Максима Васиљевића.
***

Светом Архијерејском Синоду
Српске Православне Цркве
Београд, Србија
29. март 2019
Сан Дијего, Лос Анђелес, Лас Вегас, Чикаго

 

Вашa Светости, Високопреосвећени и Преосвећени оци Светосавске…

Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Posted 1 year ago

Ово катастрофално питање није упућено само Митрополиту Амфилохију већ свим оним владикама и патријарху који се на задњем сабору у мају, не само обрукаше пред Богом и народом већ у…

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 2 years ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 2 years ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 2 years ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

PreviousNext




Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo