logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: obrisano    709 пута прочитано    Датум: 3.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Neću vam ja ništa....Ništa nas ne sme iznenaditi! Rekoše jednom komunisti. Te zato ovih dana, čitamo u novinama. Nova se ljubav rađa, gubi se stara nada.

+++

I zaista komunizam je svugde propao samo ne i u Srbiji. Srbija se dakle zaljubila, u svoga tlačitelja i uništitelja. Kada je Boris Junior, ovaj što predsednikuje današnjim ostatkom od Srbije, koju je stvorio internacionalni crveni sovinizam, a koji se Boris u svemu uklapa sa imenjakom Jeljcinom osim po jednome, onaj i kada je najpijaniji od vodke bio, umeo je da razlikuje polove. Znao je bar šta je muško a šta žensko. Njegov imaenjak u tom smislu se ne može sa njim usporediti. On svoj polni organ plasira tamo gde mu nije mesto te verovatno zbog toga toliko smrdi okolo ta žuta boja novih Evropejaca. Kažem novih jer su oni stari znali geografiju, bili učeni i školovani, pa su znali da je Srbija i zaista u toj Evropi. A ovi novi kažu, da neka nova Evropa treba da primi osakaćenu Srbiju. Bez Bosne, Crne Gore i, naravno, i Kosova, i Stare ili Južne Srbije U tu njihovu novu Evropu??? Dakle ovi novi Evropejci zarad neke njihove Evrope, nastoje da upropaste i unište sve one tekovine i borbu naših slavnih predaka.

Neko nedavno usporedi ovoga vođu žute kuge, za koga tek u poslednje vreme saznajemo, i zista od čega, su on i njegovi sledbenici požuteli. Dakle, od ne raspoznavanja polariteta ljudsga roda. Zaista, poredi neko toga požutelog vođu sa magrcem. Žao mi je magarca što su ga tako podcenili. Od magarca u zabačenim mestima ljudi imaju kakvu takvu korist. Može on da pronese tovar i tamo gde nikakvo drugo mobilno sredstvo stići i proći ne može. Ali požuteli deformiteti, koje je naravno jedino mogao komunizam da izrodi, ne samo da nisu u stanju tovar da ponesu, kakvi su žgoljavi, (svaki žgolja jaše kavasaki) ni slamku podići ne mogu, nego su takvi jedino spremni da niz brdo čitav tovar i kola otisnu.

Eto ovih dana im se pridružiše, da ne kažem učlniše se u njihov klub, kao sigurna podrška još dvoica koji su kao nekakvi ambasadori u Beogradu. Jedan je naravno ambasador koji predstavlja nacističko – komunstičko, iznad svega šovinstičko udruženje sa reke Potomak. A drugi poražnu kraljevinu Veliku Britanju, koju je uzalud Vinston Čurčhil pokušao da odbrani od nacističke kuge. Ta dvoica ambasadora, kako s ove strane okeana dopiru vesti, upriličeno njaču po Beogradu ovih dana. Naravno potpuno ne diplomatski. Verovatno oni sebe zamišljaju da su guverneri, kolonije Beogradskog pašaluka a ne diplomatski predstavnici. I tako ta dvoivca odnosno onaj što se vabi Vudrov veli da je Tadiću predložio da stupi u koaliciju sa svoim blizancem, koga je dugo bio odbacio takozvanim socijalistima.

Dakle rekoše prvo, ne tako davno, ti iz Vašingtona i Londona, ranije su to bila dva vampira, neki Kuk i Mad Olbrajt, a sada nekakva gospođa Pirinčara, potomak robolja iz Južne Karoline, a ko je tamo u Londonu pravo da kažem ne znam, a i ne zanima me da znam, da se ne bore protiv srpkog naroda, već protiv Miloševića. Kakva laž, je to bila tada, da bi sada oni sami stupili u koaliciju sa Miloševićevcima, da bi spasli žutu kugu. Jedini zaključak iz svega ovoga se može izvući da je Milošević verovatno, bio i dobar čovek u naopakom okruženju, uključujući i njegovu suprugu, koja je od jake internacionalistiočke, naravno antisrpske klike Markovića. Drugačije ja ne ne bih mogao da odredim ovaj orgijaški sastav u nekadašnjoj srpskoj prestonici. Ko s kim ovde spava, i ko kome pravi užitak, to više ni Gospod Bog ne zna.

No govore ova dva diplomatska guvrnera, u Beogrdskom Pašaluku, da ako i Srbi podrže, ovu koliciju Borisovaca i Miloševićevaca, da Srbija ima da procveta. Eto vele oni biće ulaganja na sve strane. U istinu ne govore kojih i pod kojim uslovima, i ko bi to normaln ulagao sredstva u jedno bezakonje, i beznadležnost? Ja takve poslovne ljude i ako se po prilično susrećem sa njima s ove strane okeana ne poznajem. Čak i oni koji su srpskog porekla i mukotrpno stekli svoj kapital, u privatnim razgovorima kažu da svoj ni jedan cent u to bezakonje takozvanih ”reformista” uložili ne bi. Nije ni čudo. Žuti su reformisti neobična sorta. Oni bi da prve reforme bez zakonodavnog poretka. Dok u čitavom normalnom i poslovnom svetu vlada jedno obrnuto pravilo.  Prvo leglitet, a reformitet u legalitetu sam od sebe dolazi.  To pravilo važi još od vremena Francuske buržoaske revolucije Liberte, L(egalite) Fraternite, ja ovde ne vidim reformite. Verovatno zato što u Beogradu jedino može da se izvede reformistička revolucija, bez bez slobode, legalnosti i patriotizma.  To pravilo da se bez slobode i legaliteta, nema prodju kod onih koji poštuju ljudska prava i i uvažavaju civilizacijske vrednosti.
Nego ko to Srbima priča o ulaganjima, i procvatu srpske privrede? Oni isti koji su ekonomije sopstvenih zemalja uništili i upropastili. Kakva je to tajna danas da je Britanija u fazi bankropstva, a njen predsavnik, navodno diplomatski, priča o silnim ulaganjima u žuti materijal. Možda takav zaboravlja da i u doba Otomanske imperije, u Beogradu je bilo više kapitala nego što ga danas ima u samom Londonu.

Da je Miloš Obrenović iako nepismen, imao više smisla za poslovnost, i zdarviju ekonomsku logiku nego celokupni birokratski establišment sa reka Temze i Potomak. Od davno se zna, da je u Britaniji, to je još od nekih šesdesetih godina pravilo, da tom zemljom upravljaju, slab menadžment i loši sindikati. Takvi koji su proistekli iz ovakve sredine danas vele da će da oporave privredu zemlje koju su sami skoro dve decenije nastojali da unište. Takvi kao što su ovi koji u Beogradu predstavljaju Vašington (ja nikada neću reći SAD i Srbija). Koji su jednu supersilu doveli na rub propasti. Kome oni pak bacaju prašinu u oči a da se ne zapitaju, zašto nekadašnja dva džina odnosno moto američke ekonomije Krajsler i Ford pripremaju bankropstvo. A i General Motors bi već zavezao, da vlada u njega trenutno ne ulaže sopstvena sredstva. Samo neće i to dugo da potraje. Dva invalida ne mogu sebe spasti od invalidnosti, bez dobrog lekara. O investicijama i ozdravljenju privrede jedne zemlje koju su osakatili i uništili, pričaju predstavnici onih koji jednoj komunističkoj Kini duguju trilione dolara. Da li ta dvoica nazovi ambasadora u Beogradu smeju i da pomisle koliki je trgovački imbalans između Amerike i Kine? Zašto malo o tome ne progovore, onima kojima pokušavaju da naspu ne prašinu nego pesak u oči. Da li se ta dvojica mogu zapitati, smeju pogledati sebi u oči i reći: ”Pa zar ovo nije sramota da Amerika duguje komunističkoj Kini?” Da sam ja oni, ja bih se prvo to zapitao.

A kada spomenusmo Miloša Obrenovića i Džeralda Forda, pada mi nešto veoma neuobično na pamet. Rekoh da je Miloš imao zdravu i bistru ekonomsku logiku, koju nije izučavao na Jalu, ili Princtonu. Jednostavan čovek domaćinske naravi, preneo je onu logiku iz domaćinstva u upravljanju državom, pa je njegov projekt, osloboditi i oslobodjeno sačuvati, kao što dobar domaćin čuva teško zarađeni novac svoje čeljadi, da bi kasnije teritoriju kada ojača proširio, je bio je projekat za uspešno oslobodjenje Srbije od Otomanske dominacije. Džeral Ford je bio ništa drugo do jedan običan mehaničar. Vele da je bio jednostavan i prost. Ali je jednom znao da kaže. Da šta vredi ako on može da proizvede na stotine automobila u jednom satu ako te automobile nema ko da kupi. Moj svaki radnik mora da bude toliko likvidan da od svoje zarade može da kupi auto koji se proizvodi njegovom zaslugom. Takva je dakle bila neinternacionalistička vizija Džeralda Forda. To je dakle bilo u doba kada internacinalisti izškolovani, na čuvenim univerzitetima, i eminentim fakultetima se nisu mešali u poslovanje i politiku. Ali danas je nešto sasvim drugačije.

Milošev nepismani koncept za prosperit i jaku državu, bila to Srbija ili Britanija se gasi. A koncept Džeralda Forda, prostog mehaničara iz Detroita, da svaki njegov radnik mora da zaradi toliko da kupi auto koji sam proizvodi, ne da je usahnuo. Već taj radnik neće moći da zaradi više u toj njegovoj fabrici ni da glocka koricu uplesnivelog hleba. Jer, za boga opismenjeni internacionalisti znaju bolje od Džeralda, pa ih ni briga nije što će na hiljade Fordovih fabrika širom sveta da se prodaju na doboš. Fordovi radnici neće imati jela na trpezi, to naravno neće zabrinuti ”školovane” internacionalne šoviniste. Oni u posedu imaju tenkove i rakete. Samo su izgleda zaboravili da su fabrike Fordove bile proizvođači, bar onim dobrim delom, upravo i baš tih raketa i tenkova. (sic)

Tako dakle pred nama dva jaka projekta uspevaju da poruše internacionalni po vrh svega ”mudri” i ”školovani” šovinisti rasističkog opredelenja. I to sve pod nekavim čudnim zagovorom velike demokratije.

Kako bi pomenuto unapred neko nedavo ovoga žutog internacionalistu iz Beograda, po imenu srodnog Borisu Senioru Jeljcinu, Borisa Juniora usporedi sa magarcem. Magarc je ovde i defakto doživeo poniženje, ali i pored toga ja sam od mišljenja da se u Beogradu osnuje Magareći klub. Gde sve internacionalkiste obolele od magaretnjaka treba učlaniti. A naravno da Boris Junior im bude doživotni predsednik. Znamo dobro da dok su internacionalisti bili crveni oni su uvek voleli da im predsednik bude izabran doživotno. A sada kada su zbog seksualnog deformiteta dobili žuticu, oni tu ideju moraju da prolongiraju. Normalno bi bilo da i ova dvoica što glume ambasadore sa reka Temze i Potomak u Beogradu, postanu doživotni počasni članovi tog magarećeg kluba. Tu treba dodati ambasadore, recimo nacističke Nemaćke i Austrije, kako bi uveličali skup, magaretnjački naravno. A što se tiče Episkopata SPC i tu ima po prilično dosta materijala da se ubaci, onog pravog internacionalističkog. Poklonićemo ovome klubu dvoicu koji su se prošvercovali kroz jezuitske škole. Bulovića i Razdorića. Može da im se pridruži i gospođa Midić, pa onda onaj Šibalić što ga neko nazva da je vucibatina, o može i Tasa Cigo da im se pridruži, kako bi i Džipsi tamo imali svoje predstavnike i tako redom.

StomacicZa hranu ne treba brinuti. Farma McDonald može da ih dobro podhranjuje, pa će fiziološki lepo da izgledaju evo upravo baš ovakoI na kraju pored svega. Oni crveni internacionalisti, koji su dugo posle smrti šloser – maršala i sluge itrenacionalne familije Markovića poniznog Slobodana, bili do skora zadržali crvenilo, koje je u liku nekavoga Dapčevića na kraju požutelo, naravno sa blagoslovom glumaca od ambasadora sa Temze i Potomak, daje povoda za mnoga razmišljanja. Jedno od tih je najupečatljivije. Moguće kako unapred bi spomenuto, da je Milošević bio i pošten čovek.

Ali u ovakvom svetu i u svome okruženju, nije imao nikakvih mogućnosti. Ništa neobično. Internacionalisti koji su zaglupljeni internacionalističkim šovinizmom ne raspoznaju i ne prave razliku između naroda i svojih rasističkih ideja. Jer kako bi pomenuto, Milošev koncept normalne domaćinske države, mogao se ostvariti uz veliku i požrtvovanu patriotsku borbu naših slavnih predaka, koju skoro jednu ipovekovnu tvorevinu, uspeli su da poruše za neke četiri decenije crveni, internacionalisti, koji su se danas pretvorili u žuti i smrdljivi materijal. Ne kaže se uzalud da iver ne pada daleko od klade. Žuti su se pokazali da su samo gora frakcija svoih mentora. Još od vremena kada je Ivana Stambolića, (vidimo simboliku, njegovog ujaka Petra su pre Drugog Svetskog Rata na Beogrdaskom univerzitetu zvali Pero mazga), smakla sa vlasti Miloševićeva frakcija, komunisti u Srbiji su bili razjedinjeni. Niko ih nije uspeo do skora izmiriti, i ujediniti. Ali eto čuda neviđena.

Ponovo su ih ujedinili oni što danas glume ambasadore u Beogradu. Dvojica drugova sa Temze i Potomka??? Crveni su zarada ne znam čega pristali na ujedinjenje sa žutima, pod strogom kontrolom dželata koji su poslednjem crvenom lideru smrtno presudili u Hagu??? Dakle i zaista ovo je jedan neobičan fenomen. Nova se ljubva stvorila između dve devijacije. Crvevi Ivica je legao na leđa i podmetnuo se Žutom Borisu. Može nekim čudom i da preživi ovakva nova ljubav. Pogotovu ako se u ove deviantne seksualne odnose i dalje budu uplitali glumci od ambasadora. Naravno taj proces će dovesti do jednog neobičnog orgijanja.

U današnja vremena ništa nas ne sme iznenaditi. Eto to su nekada govorili ujedinjeni komunisti! Koji su opustošili i ogoleli bogatu kraljevinu Srbiju. Ne znam da li je danas za njih i ovo jedno veliko iznenađenje pored mnogih drugih. Razjedinjene komuniste ujedinjuje njoihov klasni neprijatelj u borbi protiv srpskog naroda???

 

Janko Bojić

 

Možda će neko prigovoriti kako je ovaj članak nediplomatičan. Ako bude toga, biće mi drago jer ću tek onda biti svestan da sam postigao cilj. U trenutnim uslovima diplomatija i lepi odnosi su kultura poraženih. Oni koji su su se dokopali vlasti u takvim uslovima gde je poražena kultura, sami od sebe nisu diplomati, o civilizaciji takvih je izlišno i govoriti, pa sam nastojao da im istom merom uzvratim. Jer rečnik kojim sam se služio je jedini rečnik koji savremeni internacionalni vravari razumeju.

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo