Вести

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”, али ипак стршнне чињенице и стравичне преваре постају тек данас јасне, неке које се и данас догаћају, али и неке које су се догађале у недавној прошлости,

пише Часлав М.Дамјановић, 14.10.2018

***

неке које су се догодиле чак врло давно… например на завршетку Другог светског рата, например… непорестано и систематско рушење Православља, например драстично сакаћење историје, например пропаграње лажи Tитоизма. Например уништење Српског Народа, али например чак и наводно мистериозна појава летећих тањира, па чак и громадна превара звана Хладни рат…

Тек данас у доба Трампа многе од ових грандиозних превара постају кристално јасне иако… бар засада… још увек само делимично, али… пошто живимо трулу Србију и нас Србе али и Американце суочава питање да ли у опште живимо… и да ли ће Трампова Америка преживети и ако уопште успе да преживи… да ли ће уопште живети? Или ће…

…или ће шта?

Свима нам је знано да је некад идеал доминириао… а шта данас доминира?

Данас нема чак ни успомене шта је прекјуче доминирало. Нема нити мрвице… али се чакула у вестима из такозване Србије да се снима филм о Дражи и то би наводно требало да значи да се ради o покушају разјашњењења или чак о доказу “стрељања историје.” На страну да ли је филм као такав уопште амбјент који је компетентан да систематски раскрчи грандиозну лагарију историјског замешатељства званог Титоизам. Наведимо само два врло типична примера. У давним данима Карановићеве Кинотеке у Косовској два елемента су доминирала: Ајзенштајн и Орсон Велс… тек доцније је почела навала Булајићећвих пропагандних спектакала, и наравно у једном од најспекутуларнијих спектакала је међу осталим холивудским звездама играо и Орсон Велс…

Доцније у мом животу читао сам у Америци опширну студију о томе да је Орсон Велс био врло редован партнер Маршалу Титу у локању вискија… С друге стране Сергеј Ајзенштајн, поготово његов филм “Печат” о одузимању земље од кулака, доцније је засенила његова асистенткиња режије Фјодоровна флмом “Аксиња”-“Козакиња”… За разлику од шематичног партијског Ајзенштајновог приказа Фјодоровна је приказала дубину козачког осећања према земљи и непоштену такозвану револуционарну каламбуру бољшевичког одузимања земље… наравно, после “Аксиње” Бољшевизам је Фјодоровну збрисао са сцене…

Иако су многа лета прохујала поменути директор Кинотеке Миленко Карановић, који ми је био разредни старешина у Основној школи Бранко Радичевић на Топчидерском Брду остао је у успомени као ентузиаста и организатор… али можда ове успомене на филм упућују на опомену колиоко је “стрељање историје” важно за превару коју и данас живимо и коју и данас покушавамо да заташкамо површном што сматрам злочином који “стрељање историје”… не заслужује.

Зашто не заслужује?

Зато што је међународна комплексност наметања преваре Титоизма, започета од Черчила и Ватикана била не само Анти Српска, и не само Анти Православна, и не само расистичка и не само фанатичка већ је требала да дотуче Србе и Православље и то након што су хрватске Усташе током година рата на територији Југославије већ поклале огроман број Православних Срба. Да би се Ватикан и Савезничке снаге сагласиле да дозволе Титу овај додатни послератни злочин марифетлуци који су били умишљени и предузети залазили су у све политичке и политикантске марифетлуке и смицалице… највероватније у историји није био упоређења таквог организираног клериколошког насиља, такве организиране клериколошке мржње и таквог организираног клериколошког истребљења. Како је данас очигледно политикантско демагошки својевремени слојеви преваре довођења Тита на власт били су толико моћни да су чак и данас неразрушиви…

…за то је неминован доказ анти-трамповска Америка… уствари данашња организована анти-Америка! У позадини ове паклене клерикалне антиправославне и антисрпске завере можда лебди клерикална антисрпска мржња, па чак и српска антинацистичка мржња која се временом претопила у сијасет рекламерских афиша којима Лаж пропагира Зло…

Можда је баш зато… и баш на превари о Титу, и и баш на уништењу Српског Православља, и баш на елеминицаји Истине Историје… баш “стрељањем историје” Зло натуткало Поштење човечанства… у Зло.

И можда баш зато… иако не брани отворено Поштење, Добро и Правду и Истину Српског Пеавославља… можда зато Трамп рамље у својим добронамерним америчким настојањима. И можда су баш зато две непојамне немани… неман летећих тањира и неман измишљеног хладног рата… поменуте на почетку овог списа, појмљиве тек клерикалистичком антиправославном мржњом америчко-британско-ватиканско-усташког “стрељања историје” у корист Титоистичких фатаморгана… можда…

Не ради се нити о такозваном историчарском преклапању нити о некаквом филмском наклапању… ради се о Истини, о Правди, о Добру, о Поштењу…

Часлав М. Дамјановић