Вести

Иако питање јесте сушанствено: из ког угла пприступамо Историји – али питање је и зашто уопште не налазимо за сходно да Историји као таквој приступамо пре свега и искључиво… ради Истине! Јер баш зато што налазимо за сходно да занемарујемо Истину – против кога је злочин био смишљен и против кога почињен – да, баш зато, где год се осврнемо, свугде је разорно “лудило” “фантазије”…

Часлав М. Дамјановић, 25.01.2017

***

нигде ама баш ни трунчица домаћинске љубави, нигде ни коренчић нити сапатништва, нити достојанства, нити поштовања, и наравно… сви склепани одговори имунизирани су од поштења… једном речју нигде ни прамичка ни душе нити душевног али су зато натопљени лажју и лажним клеветама. У већ пре дуготрајној уштројености и униформисаности опште прописаности наводно револуционарног Па да, подсетимо се зато “Колико је тачнно свети Владика Николај Велимировић познавао”… “политичко питање” Србије “у 20. вијеку, што свједочи његова Порукa из избеглиштва Србима у отаџбини, из 1956. године, која је и дан-данас политички путоказ” – и то опомињући путоказ:

“…Српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити после пада комуниста.” А “у моменту пада комунизма”… “Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце.”

“А шта Срби партијаши мисле?”, настваља Свети Николај: “Они мисле, као и 1918. године, прво расписати изборе па нека народ (јадни, тужни, голоруки српски народ” – и да додам изломљене кичме и срозане душе…) “искаже своју жељу и вољу? И ништа више. У тој једној мисли садржан је план свих српских демократских и полудемократских и левичарских и полулевичарских партија, па чак и националних, четничких и патриотских…” И баш зато такву недомаћинску и неодговорну недотупавност Свети Владика Николај оптужује и сматра називајући за:

“Каква фантазија и какво лудило!”

И зато образлаже своју оптужбу: ”Питање је, дакле, не како оборити Тита него шта ће бити после Титовог пада? Ко ће српски народ наоружавати да се брани од вечног и много страшнијег непријатеља. И каква ће се власт одмах установити у српским земљама…” (“У спомен Владике Николаја, Организација српских четника, Чикаго 1956.” В.Димитријевић: “Победа је ваша над хришћанством лажним”)

Иако у изгнанству, предалеко од Отаџбине, али добро упознат са историјским знаним а поготово незнаним и злобно сакривеним антгисрпским догађањима пред крај и непосредно по завршетку Другог светског рата, Свети Николај је свагда исти: директан, мудар, родљубив… Душа му је свагда испуњена и вођена искључиво Божјом Љубављу Истине и Правде и наравно забринута до очајања погибељним губљењем Слободе његовог Српског Православног Народа и Отаџбине…

*

Преслишајмо се зато стварног значења Николајеве Речи… па свака Реч Његова, како би то рекао историчар Равне Горе Милош Аћин-Коста: “Светиња је Историје”… “треба је само схватити”:

Зашто се Николајева порука Српском Народу у Отаџбини назива “Политички путоказ”? Размислимо: Равна Гора која је ратовала против Нацизма – убијена је од оних који нису ратовали против Нацизма; Србија, која је ратовала против Нацизма – убијена је од оних који нису ратовали против Нацизма; рат Србије који је био против Нацизма преобучен је у некакав наводно “политички” рат: Зашто? Зато да би се Срби Србије докрајчили… наводно “политички” – зато су убијени од стране некакве револуције која уопће није била не само никаква револуција већ није била нити ослободилачка па чак нити антифашистичка… напротив: Зло, преобучено у “политичарење”, намерило је то издајство које је званично преобукло у некакву револуцију да буде “коначно решење” “српског питања” и наметнуло после Рузвелтове смрти, у доба Трумана – наметнуто да се зацари поготово у послератној Југославији, и још поготовије у послератној Србији, али како се данас испоставља и у читавом послератном данашњем свету… Може се зато слободно закључити да баш зато Николај баш злочин те Лажи мудро назива “Каква фантазија и какво лудило…” зато јер зна ко је диригент диригент Зла.

Али, пре него се усредсредимо на разјашњење разлога зашто је Николај употребио иразе “фантазија” и “лудило” и шта под њима подразумева, и упркос што је срж “фантазије” већ окарактерисана “ко је кога” и сходно томе “ко је ко”… али пре разлучења како је уопште дошло до озваничења “фантазије” – и то до историјског озваничења злочина као некакве Истине – приупитајмо се шта значе Николајеве Речи:

“У моменту пада комунизма”… “Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце”??? На шта то мисли Николај? На које то Папино благосиљање покоља Срба мисли? Којег покоља? На које то Папино ућуткавање наклоњених му Англосаксонаца указује Николајева мудра Реч? О о којој то фантазији, о којем то лудилу збори Света Николајева Реч???

Мудра Реч Николајева не говори само о Черчиловом и Папином шуровању – не! Она говори о Черчиловом и Папином лудилу, о огромној Лажи коју су ова двојица сковали за Зло и накинђурили незамисливим фантазијама Брозових измишљених ратних подвига, управо говори о буквално лудачким измишљотинама, и наметнули их Западним Савезницима да ту Лаж покорно “озваниче” уместо Истине… И то на супрот Рузвелтовојх чежњи да по победи у Другом светском рату казни ратни покољ Срба који је Папа благословио, у доба Трумана, који је, иако јесте одликовао Дражу – али тек посмртно – који је озваничен Папин поновно благосиљан поновни покољ Срба.

Ову најподлију Лаж, ову најумишљенију издају идеала Победе Другог светског рата Свети Николај мудро назива “ућуткивањем Папи наклоњених Англосаксонаца” и наравно поновним Папиним “благословом покоља Срба”! Када “опет”? Након што је Папа благословио Усташки покољ Срба током рата – сада је поново благословио нови усташки покољ Срба под Брозовом петокраком, и зато је Папа “ућуткао накоњене му Англосаксонце” и наговорио их да озваниче најпокваренију Лаж и најодвратнију издају Другог светског рата… да “озваниче” Брозов измишљени НОБ и НОР и Брозово стварно злочиначко убиство Равне Горе и Српске Нације Србије…

И гле… Николајева “каква фантазија” и “какво лудило” претварају се тек данас у истиниту Историју, или… да кажемо данашњом терминологијом – претварају се зар не у данашње Сведочанство Истине Стрељања историје… Николај је знао и како је Лаж прављена и зашто ју је Зло направиило – због мржње Православља и поготово због мржње Српског Православља – и зато што је знао – зато Његова мудра Реч храбро вапије: “Ко ће српски народ наоружавати да се брани од вечног и много страшнијег непријатеља” – и “каква ће се власт одмах установити у српским земљама?” Николај је знао да је Тито воштана фигура сачињена од невероватних фантазија и невероватне мржње и да ће пре или касније, као и свака лаж… изветрети са позорнице на коју га је Зло Лажи “озваничило”… али да стварни крволок који је срушио Србију и Равну Гору… да стварни крволок вреба из Ватикана да Србима уништи Душу, да извештачено такозвано “српско питање” – вреба да у име Зла претвори у “кончно решење” – вреба да Православље и Србе истреби из корена…

…вреба да искорени Православље.

И зато… Николајева мудра Реч није никакав “политички путоказ”!

Не! Николајева реч је Расткова Реч: зато смо преживели као Нација јер нас је Сава преживео Православљем, и зато Николајева Мудра Реч покушава… да нас преживи Православљем… Срби су моји нису папини, рече Ратстко… Православље ће преживети Папину јерес… Ову Божију Реч кажу нам и Сава и Николај… али… коликогод морамо да се побринемо о Вери, мислим поготово на Чистоту Вере и на Искрену Оданост Душе Вери… толико морамo да се побринемо и о Истини Историје. Првих година у Америци, један од национаалних пријатеља, покојни Мома Петровић, одвезао ме је колима северно од Њујорка да ми покаже нешто… Показао ми је један од прозора у својој кући. Кроз прозор се видело неко дрвеће и иза дрвећа само прозор од неке грађевине. И каже ми Мома: Сваког јутра се овде молим Богу и гледам у тај прозор иза дрвећа… То је прозор од собе у којој је живео Владика Николај у Руском манастиру. Зато сам овде купио кућу…

*

Владика Николај нам 1956. није послао никакву политичку информацију, напротив, био је потрешен траћењем времена на недомаћинску недотупавност политичарења… Да је данас жив верујем да би био још потрешенији. Верујем да не би уопште могао да схвати зашто ни до дана данашњег ниједан Србин не написа Историју Истине.

А разлози су прилично јасни:

Историја је стрељана!
Заправо – Истина је стрељана!
Стрељана Истина – замењена је лажју!
Истина је замењена лажју!

И то званично. И то од Западних Савезника… и то од Победника Другог Светског рата…

Идеал Победе је издан и изневерен… Издано је Добро!

И то не само у доменима Брозових злочина. Него и на Западу. У ратним аналима Запада. У архивским документима Запада. У школским уџбеницима Запада. У универзитетским библиотекама Запада. У званичним архивима Запада. У програмима који се уче као Историја. На телевизији. У забавним књигама. На филму. На рекламама. У вестима…

Једдном речју – Лаж је апсолутно искључила Истину из стварености!
Лаж је збрисала Православље.
Збрисала је Православље као да не постоји.
И, како би се питао Свети Николај његовим “Гле”:
Гле, Зло нас натерује да нам се причињава као да је Лаж успела да укочи Правду Божије Истине…

Дакле… Није данас наш проблем што не знамо обим и поквареност Лажи – Не: наш проблем је то што нећемо да знамо Лаж! Та наизглед укоченост Правде произилази из наше сопствене издаје: зашто свако писање историје зачињемо на анализи докумената НОБ-а и НОР-а кад су ти документи у толико огромној мери толико лажни да није ни чудо да их Свети Николај сматра “фантазијом” и “лудилом” јер – осим што су буквално зачети на злочину и Злу – јесу и “фантазија” и лудило”. А ми… к’о да нам је сврака попила мозак – а и јесте – ми и данас покушавамо да измолимо Лаж да…

…да “рехабилитује” Српство – да измолимо Лаж “рехабилитује” Истину Српства које је Лаж убила…

То углупљивање самих себе… ти ченгели су још понајодвратнији злочин…

*

Зато се и данас не објављује Историја Равне Горе покојног Милоша Аћина-Косте… зато јер он није покуашавао да “рехабилитује” рат Равне Горе и Србије против Нацизма… није покушавао да измољева Лаж да рехабилитује Истину. Покојни Душан Петковић је издавао историјски часопис истинитости већ раних педесетих…

…И зато што је Православље Истина зато се у име Божије Правде злочин почињен над Српском Нацијом и Равном Гором мора данас ослободити окова Лажи Сведочанством Истине Стрељања Историје… Данас је хвала Богу Мајкл Раденковић објавио “Стрељање Историје”. Да би тај докуменат Осведочио Истину мора му се приступити ослобођеним од табанања утабаним завођењем странпутицама наметнутим фантазијама лудила којима је Зло преобуколо Лаж да би је озваничило…

…можда ми је најранија успомена када су ме отац и мајка са Владиком Николајем шетали у Скопљу корзом а ја почео да плачем “Хоћу ат”! Ја њачем, мама и тата се питају шта то хођу… А Свети Николај к’о Дамокловим мачем пресече пропблем:

”Ама купите детету ратлук!”

Моји родитељи знали су Светог Николаја још из Охрида, и заједно са протом Серафимом из Качаника, и са очевим братом који је служио у моторизованим јединицама Краљевине Југославије, такође у Качанику, и протиним сином Александром Крстићем… сретали су се често у Старој Србији… У јединој досадашњој Историји Равне Горе, једини је Милош Аћин-Коста Стару Србију називао оним што јесте… Старом Србијом… Богу хвала.

Часлав М. Дамјановић