Вести

Њих петоро посланика ван странака, под председништвом Санде Рашковић–Ивић, основали нови клуб у Парламенту, под називом „За спас Србије!“ Пре девет година, под вођством, Николића и Вучића, постајући слободни посланици, напуштањем СРС, основали су исто тако клуб, само далеко, далеко масовнији, под насловом „За Србију“.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 05.02.2017

***

Из тог прелетања, створена је потом Српска напредна странка, која је убрзо показала да нити је српска, нити напредна, већ удворичка, проглашавајући улазак у ЕУ као приоритетни, да би заборавили да су некад, са Шешељом, припадали Србима и Србији, прихватајући Тадићево опредељење да је сваки национализам ретроградан и реакционаран, тако да Срби посташе – грађани, а они који су гласали за њих – народ!

Неиспуњена обећања, којима су засипали грађане и народ, постаде начин владања, а распродаја преостале државне имовине, начин пуњења буџета, али са слабом вајдом, те се спољни дуг непрестано повећавао, све док нису проглашене „реформе“, које су се, углавном, свеле на смањење плата и пензија, што, кад је реч о пензијама, значи крађу законом загарантоване имовине.

Миц по миц, Вучић се навикао да су његова хтења и његова воља једини важећи закон у Србији, што добија суверенске размере, а како је народ, тј. они који су гласали за њега, били БРОЈ који није могао бити ниуколико ограничен, напротив! Нађени су „методи“ по којима је тај број увећаван, свакодневним прелетањем бирача из других странака, и Вучић се временом осилио, подиктаторио, осамио, Влада је постала скуп његових послушника, са формалним насловом министара појединих ресора. Једини дејствителни министар постао је Вучић, што он није крио. Напротив! И сви су на то пристали, јер је то био услов да се постане оно што ниси.

Да би ствар постала трагикомичнија, у причи о прокламованој ригорозној штедњи и о забрани партијског запошљавања, дошло се чак дотле да Србија данас има неколико стотина високих државних чиновника – помоћника министара, државних секретара, шефова кабинета… и хиљаде других чиновника и службеника, и сви од реда партијски кадрови, сумњивих квалитета.

Дачић, који је и сам недостојан да буде министар иностраних дела, постављен је, међутим, на то место, да би га Вучић могао обављати, признао је једном – ако нам је – „дипломатија онаква каква јесте, боље да је немамо“. И зато није чудо да је поставио једног новог државног секретара чија ће дужност бити да контролише дипломатске представнике широм света, што је овај и сам с поносом јавно објавио, а што је јавност могло да изненади – где то има, контролор дипломатског особља!

Но, објављен је један невероватан случај поткрадања државе. Наиме, већ две године у атинској амбасади се пријављује неколико пута већи утрошак горива за загревање тамошњих просторија, што је значило и већи изадатак из државне касе. И ником ништа.

Ко зна, можда ће нешто и бити, тј. ако нови државни секретар-контролор, изврши увиђај. Ал, питање је да ли ће бити дат налог од стране министра иностраних дела, пошто је реч о „делу“ његовог бившег шефа кабинета у МУП-у, кога је он поставио за отправника послова у у атинској амбасади.

Ових дана у Румунији су се збиле демонстрације више стотина хиљада учесника, због владине уредбе, по којој се политичарима смањују казне за корупцију. И успели су да сруше ту уредбу, као што су успели, уз помоћ Страсбура, да сруше владину крађу пензија, да их врате на првобитни износ, чак са каматом!

Код нас је тако нешто немогуће!

Јер Вучићеви гласачи, што год он уради, са њим су сагласни, па тако и са крађом пензија, чак тако и толико да је Вучић похвалио пензионере да су патриоте, јер су као такви прихватили Вучићеву отимачину за добро земље.

И ако је Европска комисија указивала више пута на постојање разгранате корупције.ништа се није десило, иако се тврди да још постоје тајкуни..

Али, ако тајкуни, по дефиницији, постају тајкуни у сарадњи са влашћу која им омогућава богаћење, а ови власти провизију, која и њих чини богатим. И ако се непрестано прича о борби против те помаме, ништа од тога. Чекају се нека нова времена, нови људи, чак и у судској пракси, за коју је шефица београдског судства рекла, да је у просеку сваки други судија под притиском власти. А Родољуб Шабић да је „избор челних људи у независним институцијама, под контролом власти!“

Сазнало се и то да је досадашња шефица Агенције за борбу против корупције, незаконито водила Агенцију, и да ће се све одлуке, за протекле 4 године, са њеним потписом, морати преиспитати.

Просто – фантазија!

И све то и толико тога другога, што нас чини негативним шампионима у региону, нема шансе да се било шта измени. Уведена је пракса, да се сваки судски процес пролонгира, све док не застари и не оде у архиву, а осумњичени лопов– на слободу.

Последњих месеци све се врти око кандидата за председника Републике, пошто Томи Николићу истиче мандат. И како су се странке намножиле, чак до 115 на броју, то се из дана у дан се појављују нова имена кандидата, иако Николић и даље себе сматра стабилним кандидатом. Чак је изјавио да је 100% напредњака на његовој страни!

Међутим, почиње све да бива сумњиво- Наиме, Вучића са много страна виде као јединог кандидата који може победити у првом кругу.

Знано је, да су Тома и Вучић објавили да ће на Сретење обнародовати ко ће бити напредњачки кандидат, међутим, то Сретење није сигурно, јер толико се жели да се рашчисти терен, па може да се деси да се то кандидовање обави пре 15. фебруара. У том трчању нарочито су активни министри, који као да желе кандидовањем Вучића, да га се реше, како би неко од њих ускочио, место њега у премијерску фотељу.

Дакле, Зорана, Вулин, Стефановић, Дачић…

Једна недостојна прича, која ко зна како ће се завршити. У сваком случају на штету Србије и Срба.

У целој тој причи, веома је чудно Шешељево понашање, не само зато што има намеру да се кандидује за председника Републике, уколико то не учини Вучић, за кога тврди да је сигурни победник.

Од његовог повратка из Хага од Шешеља се могло и требало очекивати да дефинитивно рашчисти са онима који су били његови најближи сарадници, а који су га се одрекли и издали, и тако се докопали власти.

Истина, у неколико наврата био се окомио на Никоића, док је обећо да ће сарађивати (!) са Вучићем, ако се определи за Русију!

Чак је објавио да је руски амбасадор – „откравио“ атмосферу између њега и Вучића!, као да амбасадор нема преча и важнија посла него да открављује атмосферу бивших блиских сараданика.

Чуди нас да се Шешељ толико удаљио од самог себе, да може после свега што се збило између њега и његових најближих сарадника, што је једна невиђена издаја свих националних принципа ради власти, која је довела Србију у тешку ситуацију, тежу него што се може замислити, да понуди обнову сарадње. Зар то није била прилика за Шешеља да Србију одвоји од ове двојице, да поврати Вучићеве гласаче на прави српски пут.

Не! Он има неке друге планове, као и сви остали.

И тако спали смо на један малецки клуб „За спас Србије“. Поштен и частан, али немоћан да би се изборио са онима који су заборавили Србију, за коју су некад, под вођством Шешеља, били спремни на свакојака одрицања!

Бедно и срамотно!

Слободан Турлаков