Вести

25-ог септембра 2016. “Споменик је свечано открио унук Драгутина Кесеровића, професор Александар Галић”:

Часлав М.Дамјановић; Децембар 2016

***

“Гледајући ову земљу, а први пут сам у овом крају, још један имам доказ, да ју је Бог само могао створити и њу и овај камен. А наши преци су, слободан сам да кажем, имали такву веру, да су за ту веру, ставили на коцку све и своје животе и судбину својих породица… Прича пуковника ЈВУО Драгутина Кесеровића и његовог војника је прича сваког Србина у првој половини 20. века. Његово страдање и страдање његове војске је страдање Србије. Његов војник овде лежи… лежи широм Србије.”

Док данашња Србија грчевито бауља да ‘одглуми Србе’, захвалан сам Ти јер све што изрече на Српском Освећењу Дединог Споменика, не само да буди тугу Српске садашњости већ и тугу моје прошлости, и нажалост и тугу моје старости… међутим, дође вријеме да се искаже какви смо Срби – да ли притуљени ”генетски деликвентни”;(1) да ли ругоба за коју нас је Лаж лажно огласила и због те лажи немилосрдно побила; да ли ругоба данашњих без-завичајних ‘одглумљивача Срба’ – или смо Срби достојни Српског Духа, Српске Вере, и достојни Српских сени побијених Равногораца и Побијене Србије, достојни побијене Српске Нације и достојни стрељане Истине Историје. Ти изрече мушки српски и искреног српског срца чежњу за Правдом и неумитношћу Истине… И заиста Истина захтева не само Право Правде на Истину – већ захтева и од Бога Србима подарено Право да се Истина о злочину над Србијом – каже и искаже Српски!

Зато верујем да на Освећењу Дединог Гроба због тога кажеш: “Броз је након толико покушаја од јесени 1943. ушао на српско тло, у земљу коју је са великом страшћу желео да освоји. Прошао је Јасеновац, сва српска стратишта широм НДХ” – и не обзирући се на њих – “појурио ка земљи из које је прогнан у јесен 1941. године.”

Броз прогнан из Србије у јесен 1941. године! Србија земља коју је Броз желео да освоји!

Пошто Броз не само да јесте заиста желео да освоји Србију – иако је уистину смерао да је убије – злочинство које је уз помоћ Совјета и починио – поставља се питање: зашто данас све од 1945. па чак ни данас титуле и докторати оних који покушавају ‘да одглуме Србе’ крију ове Историјске Истине у такозваној Србији? Да ли зато што је подмукли циљ стажиране назови “рехабилитације” да се не сазна да је Србија и данас окупирана, да никад није нити била ослобођена… а све то зато што је Међународна Завера завршетком Другог светског рата предала Србију Брозу зато да је убије… да ли скривају то зато да се не сазна да је Броз убио Српску Нацију јер то бијаше једини разлог због којег је Лаж о “Брозовом ратовању против Нацизма“ предала Србију Брозу – да је збрише са лица земаљског! Да ли је зато циљ Лажи и данас да спречи сазнање Истине – да спречи сазнање ко су убице, ко наредбодавци, која убиства починише да се спречи сазнање да данашње одглумљивање Срба животари једино због тога што је и дан-данас бакшиш наследницима за то… управо никад давно… убиство!

“И као што је Србија 1915. била окупирана, била је исто тако окупирана и 1945. По свим историјским дефиницијама у јесен 1944. у Србију је ушла страна војска, са истока Црвена Армија, а са запада Брозова војска, коју су чиниле демобилисане усташе, муслимани, шиптари, Италијани и прекодрински Срби који су се одрекли своје вере и нације… Међу њима на хиљаде усташа који су само скинули знак „У“ и ставили петокраку звезду. Ја лично ту петокраку доживљавам као и знак ‘У’ – не видим никакве разлике – антихрист је антихрист! Кесеровићев војник је овде на Парцанској коси, на 20-так километара од Крушевца, управо ратовао против тог антихриста! Ја само могу замислити каква је то била битка… То је био српски Армагедон!” Усуђујем се да истакнем да је Брозова ‘великa страст са којом је желео да освоји Србију’ истоветна ‘страсти’ мржње Срба од стране најокорелијих Усташа… а баш таквима биваше натопљена Брозова војска… управо расистичка руља која је са унапред припремљеним спиковима за стрељање Срба наводно опасних по револуцију нагрнула у Србију…

1945-те Србија окупирана – и то од стране војске! И то од чије стране војске – од Брозове стране војске!

Без обзира да ли је ‘Брозова војска’ доиста била војска, или руља убица, питање је зашто титуле и докторати оних који данас покушавају да одглуме Србе крију те Историјскe Истине и дан-данас у такозваној Србији? Крију зато, зар не, да би се фантазмагорија Лажи заснована на Стрељању Историје и данас одржала на снази! Закићени докторатима и титулама гаулајтери Лажи, попут турских сеоских добошара, они покушавају за бакшиш “да одглуме Србе” – зато да Прописану Лаж одрже на снази: побијени Срби су наводно били ”генетски деликвентни”, убијена Србија и Истина убијена Стрељањем Историје су наводно били такође ”генетски деликвенти” – а Лаж – Прописана фантазмагоричним измишљотинама – наводно је једина “политички коректна историја” – и зато, иако управо бакшиш доминира, али сходно речнику НОБ-а… зато и само зато Лаж је наводна једина… ‘неприкосновена’!!!

Више пута кажеш за свог Деду и његове српске војнике као што је Србија 1915. зграбила пушку да брани Србију тако је зграбила пушку и 1941-ве да брани Србију! А шта се данас збива? Данас ту костурницу части докторати и титуле који грчевито бауљају глумећи Србе, користе ту часну Српску прошлост и ту дубоку Српску Веру у Бога за коју се Част убијене Србије жртвовала… да је лажно прикажу – као да се жртвовала за ову данашњу окупирану Србију у којој се арче и шиканирају и последњи преживели остаци Српске Вере и Моралне Духовности… А то кривоклетство покушавају само зато да би одржали Лаж на снази, иако… чешање о чашчење бакшишом крваве лажи није нити српско, па чак није уопште… нити стврна стварност.

Кажеш: “Американци су Брозу допремили 10-тине хиљада тона наоружања и војне опреме, само око 100 хиљада пушчаних цеви… зато да наводно ослобађа Србију од пораженог окупатора!” И одговараш: “од окупатора који је бежао главом без обзира!” Према томе, Американци и Енглези нису наоружали Броза зато да порази већ пораженог окупатора који је бежао из Србије, већ зато да порази Михајловићеву војску, јер је пораз те војске значио пораз Србије, и не само нову али ‘трајну њену окупацију’, већ и убиство Српске Нације! И заиста, како велиш, “немачким трупама на Балкану је већ током августа 1944. наређена евакуација. Оне би отишле из Србије без испаљеног метка током јесени 1944. И иако је то било јасно свима од Лондона до Вашинтона, сатанисти под пентаграмом, наредили су за Србију новог и трајног окупатора – Броза”! “ЈВУО се од 1944. борила само да спречи ту нову окупацију. Кесеровић 14. октобра 1944. није ослободио Крушевац јер нема ослобођења од пораженог окупатора – него је Крушевац освојио из стратешких војних разлога да совјетски олош не би гранатирао Крушевац зато да би потом Крушевац” наводно… “освојио” онај којег је Лаж поставила за стварног и трајног окупатора и убицу Србије – Броза – чије су хорде “под заштитом Црвене Армије ушле у град и извршиле масакр над цивилима и војском ЈВУО…”, и наглашаваш “да Броз није могао да порази ЈВУО без Црвене Армије доказује и податак да је Кесеровић на Парцану до ногу потукао комуњаре 18 – 22. септембра 1944. Нажалост, Кесеровић је успео само делимично…” И збориш: “Брозовци су на Багдали – стрељали преко хиљаду Срба који су затрапани совјетским тенковима…”

И доиста, пошто су Крушевцу Срби стрељани по списку за стрељање – и пошто је критеријум одбира за списак за стрељање Крушевљана био наводно да су наводно опасни за револуцију… што непобитно доказује да су постојали истоветни детаљни спискови за стрељање Срба у сваком граду, вароши и селу Србије и наравно у сваком кварту Београда од Топчидерског Брда до Крунске… али пошто данас Сведочанство Истине Стрељања Историје ставља брозовистичку ‘револуцију’ као такву под знак питања сматрајући је расистичким злочином – јер да револуција јесте била икаква револлуција била би усмерена против целокупне југословенске буржоазије а не расистички искључиво само против српске – Убиство Србије као такво није био никакав револуционарни пир већ просто речено… злочин.

И као да се прст Судбе умешао, ово данашње потресно сведочанство Кесеровићевог Унука Александра о почетку Убиства Србије – било је моје прво сазнање о Равногорству већ прве недеље по стизању у САД од које ми је подарио поштовани Душан Ђоновић… Сматрам то судбинским зато што данас српска мисао и српски историјски закључци незадрживо бујају идентични Правди Истине Стрељања Историје из много млађег ума Кесеровићевог Унука: у опроштају са Дедином сени, Александар уствари каже за понављање и истоветност злочинства, за истоветност холокауста, за истоветност расизма инквизиције… засновваних на суштини Лажи о Брозовим ратним подвизима: “Дакле исти је то рукопис и иста ‘писаћа сатанска машина’!” – “Анте Павелић је умро у дубокој старости под заштитом Ватикана”, а “Брозу је допуштено да овде у Србији убија најбоље српске синове, да уништава њихове породице, да прогна или затре најелитнији део срспког становништва. Циљ је био само један… да Србија падне на колена пред новим освајачем, који себе назива… ослободиоцем”!

Међутим, Брозу de facto није “допуштено”, нити су Броза de facto условиле стварне “историјске околности”! Не: Како устврђује Мајкл Раденковић “Историја је стрељана”(2) зато да би Броз био најмљен да некажњен почини злочин над Србијом! И зато да би се злочин прикрио – зато је Броз лажно прослављен као ратник против Нацизма и фашизма!?! Лаж је невероватним измишљотинама изменила Истину историјске стварности зато да би прикрила Брозов Армагедон почињен над Србијом и Српском Нацијом! Зато Сведочанство Истине Стрељања Историје, засновано на Раденковићевом “Стрељању историје” које се састоји од подробно документованог Извештаја америчког обавештајног пуковника Роберта Макдауела и Раденковићевих ОСС извештаја: Прво – Не сме нити да се заснива нити конципира на лажним премисама измишљотина које Лаж сервира као НОБ и НОР, нити на документацијама измишљотина на којима се заснивају досадашње немуште анализе! И друго – Мора да се заснива на дубоком Српском осећању Праведности! Другим речима – на дубокој Српској Моралности проистеклој из Српске Духовности која је кулминирала у убијеној Србији и убијеном Равногорству… јер је Лаж о Брозовом ратовању баш зато и измишљена и накалемљена – зато да убије Српску Православну Моралност и Духовност! Стога, иако су Срби Српске Православне Моралности и Духовности који су преживели Убиство Србије… углавном помрли – Бог нека им душу прости – ако се хоће Истина и истинско ‘Враћање забрањене стрељане историје’ – због тога јер Истина Српске Духовности није нити политикантска нити шићарџијска, него Чистота Божије Правде и Праведности – онда баш онако како Кесеровићев Унук каже на освећењу “у историји јеврејског народа је записано: Када су Јевреји јуришали на пагански Јерихон, припремили су за освајање града 3 хиљаде људи. Међутим Бог им преко својих пророка поручи: ‘Не, нећете ићи са 3 хиљаде војника на град, већа са 3 стотине, али оних који верују’. И Јевреји изабраше међу собом 300 верујућих и освојише град Јерихон…” – тако данас, или “верујући” у Одговорност Племенитости Божије Правде и баш због тога – а не због освете – него због Правде – Сведочанство Истине Стрељања Историје мора да сруши злочиначку Лаж којом се прикрива убиство Српске Нације Србије, или… …или је “Стрељање Историје” улудо објављено… као “још једна књига”, која… како је Лаж прописала у наметнутој “прописаној” “стварности” у којој живимо… биће као “још једна књига” затрвена потопом лагарија такозваних наводно ”генетски не-деликвентих” али… наводно “неприкосновених творевина”!

*

Лаж је мајсторском пропагандистиком успела да присили послератну јавност да се премало зна о громадном отпору против Убиства Србије од стране поштених снага америчких (па и енглеских) војних, политичких и интелектуалних кругова, као и о отпору рушењу америчке војне части и националног поштења. Поготово је елиминисан јуначки отпор – управо огромна борба за Истину америчких авијатичара које су Равногорци спасли и евакуисали са Прањана… Њихоа борба била је против Лажи којој су се до смрти посветили својом љубављу према Истини и Народу Србије… Пропагандистика Лажи затрла је знање о борби за Истину на челу са Ричардом Фелманом, Ником Лалићем и наравно Џорџом Мусулином, и о борби коју и данас настављају њихови потомци; а поготово је нулифицирала знање о борби америчког Конгреса на челу са покојним Едом Дарвинским, а онда Филипом Крејном који се својим ненадмашним интелектом и поштењем, у сарадњи са многим члановима Конгреса деценијама борио за подизање Споменика Захвалности Дражи Михаиловићу и Народу Србије… и то званично на америчком државном земљишту! Међутим, у залеђини, енергичну борбу је предводио амерички обавештајни пуковник Роберт Макдауел, кога је генерал Донован, командант ОСС-а – упркос наизглед званичној а уствари Черчиловој импровизовано наметнутој забрани савезничких војних односа са Дражом – послао крајем рата код Драже и кога су заједно са Дражом по Србији гонили да ухвате Брозови, усташки и немачки специјалци-убице – и то заједнички!!! Осиљен Черчиловом подршком, Броз је чак захтевао од америчких политичких власти да по повратку осуде Макдауела на смрт… захтевао је то од истих оних америчких политичара који су покорно као муле аминовали Брозов захтев да се Доновану, Макдауелу и америчким авијатичарима забрани одлазак у Београд да сведоче у корист Србије и Драже… чиме је уствари зачета издаја Америке срљањем у шарлатанско озваничење Лажи. Ово огромно огорчено супродстављањење Лажи сматра се чак и једним од разлога због којих је председник Труман уклонио генерала Донована са сцене по завршетку рата, и такође и због чега је тек посмртно доделио Дражи Легију Части, највише америчко војно одликовање страним војниом командантима… али тек посмртно! Овај амерички отпор против издајничке Лажи, досегао је врхунац Заседањем у Њујорку за праведно суђење Дражи Михаиловићу, на којем су учествовали амерички врхунски војни, политички, обавештајни, интелкектуални и историчарски кругови и представници америчке штампе… Ово Заседање званично је забрањено да се зна – иако као такво јесте непобитна истина историје, баш исто као и рат Србије против Нацизма – забрањено је да се зна о том Заседању, иако је то било једина заиста легална, заиста правна, и једина заиста објективна анализа ратних догађања на тлу бивше Југославије…

Историја је стрељана – забрањена да се зна: Избрисана из војних и културних анала! Забрањена на телевизији! Забрањена у војним уџбеницима! Забрањена у државним, војним, универзитетским, историјским архивима! Забрањена у школским уџбеницима! Божије је чудо да је Мајкл Раденковић уопште добавио од Макдауела његов комплетан извештај и да га је упркос свим забранама објавио под насловом “Стрељање Историје”! Хвала му што је – упркос свемоћне забране објавио тај аманет и обогатио га пресудним – такође строго забрањеним – ОСС документима… пресудним као допуна и разјањшњење Мекдауеловог извештаја потврдама Истине погубним по Лаж… Поновимо зато баш приликом овог данашњег откривања почетка Убиства Србије – благодарећи Кесеровићевом храбром унуку Александру – да иако се о борби против Лажи зна премало или се de facto уопште не зна – зато Сведочанство Истине Стрељане Историје не сме нити да се заснива нити конципира на лажним премисама измишљотина које Лаж сервира као НОБ и НОР, нити на документацијама измишљотина на којима се заснивају досадашње немуште анализе, и да баш зато… мора да се заснива на дубоком схватању Српског осећања Праведности!

Зато осећам дужност да поменем неке од успомена које условиле моје национално освећење: када сам 1973-ће дошао у Њу Јорк, већ прве недеље отпешачим до станбене канцеларије, неколико блокова које сам бројао да бих знао како да се вратим. Када сам се вратио кући звони телефон! Непознати глас ми каже да је газда стана и да поново дођем у станбену канцеларију, где ме пита имена родитеља, деда и баба. Када се уверио да сам Србин из Србије – он ми врати чек на три кирије (две за депозит и једну за први месец становања). Захвалим се и питам зашто ми је вратио паре, а он ми каже: “Зато што сам те бомбардовао.” Тако је почело… тада још нисам имао појма ни о Прањанима, ни о Лажи, ни о огромној борби против Лажи… а ето, срео сам их већ на првом кораку! Годинама доцније, у Ричмонду, разговарам са сестром америчког писца Џона Дос Пасоса. Незаборавна је њена љубав, ње и њеног покојног брата… према Србима Србије и према Дражи, и незаборавна је њихова озлојеђеност Брозовим убиством Србије и њихово огорчење на званично наметање лажи да је Броз ратовао против Нацизма… Дос Пасосове књиге заволео сам још у давна времена студија, а од његове сестре сам сазнао да је њен брат Дос Пасос био један од најактивнијих и најобавештенијих учесника поменутог Заседања у Њујорку за истину о Дражи а против официјелно наметнуте Лажи о Брозу… Много доцније, током боравка у Вашингтону, звони телефон, зове ме Ед Дарвински – који је пронашао сакривено Труманово одликовање Дражи – сакривено од стране свемоћних званичника-завереника Лажи – и пита ме: “Зашто су ме Срби заборавили?” Не знам како сам преживео срам који сам тада осетио… Међутим, једна од најдражих успомена је пријатељство са Милошем Аћином коме је равногорски надимак био “Коста”. Поред њега, на положају на Зеленгори, пао је Палошевић, а Милошу је неоперисани издајнички метак остао до самог мозга… све до смрти. Милош је писао стварну Историју Равне Горе и стварну Историју рата Србије против Нацизма.

Зато издајници са титулама и докторатима Лажи, и у данас окупираној Србији – не објављују Милоша али га навелико преписују и цитирају, али никад – не наводе његово име… а Милош је податке – кришом али редовно преко веза… добијао од Макдауела! И зато данас молим Бога за спокој Милошеве Српске душе и уздам се да се бар малкице одужујемо његовом Српском Поштењу Сведочанством Истине Стрељања Историје… и то из праведне српске перспективе а не из перспективе Лажи и њене лажне документације о некаквом НОБ, НОР, Ослобођењу, Револуцији, Тековинама… јер од српских историчара Милош је једини достојан Дражиних речи: “Не прихватам капитулацију, та реч не постоји у српском језику”. И без обзира што од срама нисам одговорио на питање Еда Дарвинског: “Зашто су ме Срби заборавили?” ипак… Богу хвала да ето дође вријеме да искаже и докаже да нисмо фукара, да смо достојни Части Небесне Србије да Православље бранимо и “верујући” одбранимо.

И зато је од данас, једна од најдражих успомена и Драгутин Кесеровић, који је први искусио злочин Убиства Србије, и који му се голорук супродставио победом над злочиначким расистичким антисрпским снагама које је злочиначки промовисала и крунисала антисрпска Лаж. И баш зато сам рекао да је судбинско моје данашње сазнање о Кесеровићу – јер данашња Реч Његовог Унука спаја почетак мог националног опредељења за Истину, које је започео покојни Душан Ђоновић… И зато… хвала сени Драгутина Кесеровића и Његовог Војника, и хвала сени Убијене Србије што нас воде ка Истини…

Нека им је вечна слава… Амин.

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorckivenac.com.

(1) “Србине, знаш ли да си генетски деликвент”, Новинар.де, аутор, 12/14/08)

(2) Мајкл Благоје Раденковић,”Роберт МакдауеСтрељање Историје”, ‘Кључна улога Срба у Другом светском рату’)