Вести

6. децембар по ’старом’ јулијанском, односно 19. по ’новом’ грегоријанском календару је Свети Никола – једна од највећих Слава у народу Србском. Не тако давно, то је био дан око кога је било веома тешко да се нађе риба, обично шаран, јер се распродала баш због многобројности славара. Многи наши преци, пре лакоће превоза кога сада уживамо, су пешачили многе километре неби ли нашли рибу за госте своје славе, Светог Николу… међутим дешавало се, а на жалост, по некада се још увек дешава нешто што није у складу са нашом вером – Светим Православљем.

Никодим, Децембар 2014 – Кротки Лафови

***

Елем, хајде да се поучимо и чујемо једног нашег проту који је проповедао у цркви на дан Светог Николе овако:

Драга браћо и сестре,

Нека вам је свима срећан празник Свети Никола, а вама који славите данас: Срећна Слава!

Свети Никола је један од највећих светаца у календару свеправославном, а и код нас Срба он има особито велико поштовање. Многи наши Срби који кад примише хришћанство узеше Светог Николу за своју Славу, од којих неки од вас су њихови потомци.

Свети Никола је живео и делао у време Првог Васељенског Сабора одржаног у Никеји у Ромејском царству, такозваној Византији. Никеја је била недалеко од Новог Рима – Константинопоља, или како га ми Срби зовемо, Цариград. Као владика града Мире у Ликији водио је и чувао своје стадо поверено му од Господа тајно помагајући невољне и сиромашне не желећи икакву овоземаљску славу и хвалу за своја добра дела, али исто тако Свети Никола је важио за великог ревнитеља за Истину вере хришћанске. Његово житије нам говори да је на том Првом Васељенском Сабору опалио шамар безбожном Арију који је хулећи на Бога говорио да Христос није Син Божији, савечан са Оцем, већ само човек (та аријева јерес се оличује данас у јеховиним сведоцима). Свети Никола је својим светим животом, постећи од малена такорећи од мајчиних груди, имао моралну и верску потпору за то што учини Арију, али је ипак био и дисциплинован због тога.

А ми Срби, шта ми радимо?

Беше једном један наш брат, залутали брат, који ме је позвао на славу његову, светог Николу и рече: ”Оче мораш да доћеш, јер такво лепо прасенце са ражња још ниси јео као ово што га ја испекох…кожица му рска, а месо нит’ масно, нит’ суво, права милина!”

Браћо и сестре, зар не примећујемо неке неправилности овде! Зовемо се Православни, а не знамо житије свога свеца, своје Славе! Свети Никола је постио од мајчине сисе као беба, а ми га вајно прослављамо и славимо! Како и са чим ми славимо великог богоугодника Николаја? Са прасетином у сред Божићњег поста, ето како! И каже:”…да видиш како прасенцету кожа рска!” О тмине, о јада, о жалости големе! Авај, рска ће свима нама кожа у страшном огњу пакла вечног, тамо где је плач и шкргут зуба, ако се не покајемо и престанемо да славимо свеце на овакав начин! Покајмо се браћо постом и молитвом и горким сузама за све наше грехе. Немојмо да каљамо образ наших предака и жалостимо нашег свеца кога славимо мрсећи, и то када Црква то стриктно забрањује! Ако тако славимо – џабе славимо!

Славу треба да славимо онако како то приличи Србским домаћинима, по правилима наше вере коју нам је свети Сава пренео и предао – неокаљану веру праву, веру Православну.

Главно је отићи у Цркву и помолити се Богу уз колач, жито и свећу, а ако имамо могућности да позовимо рођаке и пријатеље на трпезу љубави код својих кућа, нека то буде онако како то приличи по прописима наше вере; ако је пост онда нека буде трпеза посна, да се неби огрешили и изазвали, не дај Боже, некакво проклество на нас и на нашу децу!

Нека вам је данашњи дан и ова наша молитва Богу на духовну и сваку другу корист. Нека вас свети Никола чува и посредствује пред престолом Господа за вас, а на корист породицима вашим, пријатељима и роду нашем Србском. Да нам данашњи празник Свети Никола свима буде на спасење и живот вечни у Господу Тројичном – Коме је свака слава, чест и поклоњеније, у све векове. Амин!

’Кротки Лафови’

http://krotkilafovi.com