Вести

Понекад нам дуне мисао: и треба да пропаднемо! Право је. Нема земље у Европи која је више заборавила којој нацији припада, коју чини народ који је дигао руке од свега опипљивог, своје традиције, који слуша од 5. октобра свакојака обећања, иако једино што види јесте лаж, пљачка, гурање сиромаштво, нестајање свега што нас је чинило народом. Од свих бивших република СФРЈ, једино смо ми и Црна Гора имали државу, а данас је сви имају, сем нас! И ником ништа!

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 22.12.2014

***

Ова последња власт, која је настала одрицањем њених протагониста од свега оног што их је избацило на површину, а пре свега борба за успостављање српске државе и признање права српског народа, да одбраном против непријатеља, очува свој идентитет и право на опстајање, најгора је од свих насталих од 5. октобра! Њена једина данашња брига јесте да опстане на власти, која и није права власт, већ понизна трансмисија свега онога што јој ЕУ и Америка наложе и налаже. Они су тако снисходљиви и тако пузаве ништарије, да чине чак и више него што се од њих тражи, а „народ“ трпи, слуша, у свакој прилици даје им свој глас подршке, да се, вероватно, и сами наредбодавци чуде откуд толика понизност, толики заборав себе, и то у години јубилеја Церске и Колубарске битке, које су победе пронеле глас дивљења за српски народ целим земљиним шаром, да од тога не остане ама баш – ништа!

Вељко Петровић песник родољубиве поезије, написао је једном давно: „Треба веровати у здраву свест народа, коме ће једном зло да дозлогрди. Кад дође до тога, Србија ће бити спасена“.

Нема тога који би у то, данас, поверовао.

Уосталом, тим се нико и не бави.

Ето, био је и тај кинески Самит, који би требало да нам донесе много доброга, али систем управљања је такав, да с једне стране не постоји шанса за коришћење тог доброг, већ и због тога што је то коришћење подложно сагласности и одобрењу окупатора, а с друге стране, они који формално чине владу, не само што су неспособни и недорасли државним потребама, већ сем своје личне користи, ништа друго не виде.

Зорана Михајловић која је, за рачун Запада, рушила од почетка „Јужни ток“, чак је крађом докумената онемогућила потписивање руско – српског споразума о „Јужном току“, сада ликујући али и бестидно изјављује: „Пруга Београд – Будимпешта неће завршити као „Јужни ток“, биће готова за 2 ½ године!“ Та жена не само да што је је злурада, већ је и интриганткиња, сваког дана даје по неколико изјава које немају везе са њеним ресором, у ком је тек и само гостујући министар.

Разуме се, ми поздрављамо тај споразум, али би нам било милије да се он односи на пругу Београд – Ниш, који је правац, такорећи, на издисају, иако је он жила куцавица за Србију. Да је та Зорана бар једном сишла на београдску железничку станицу, да се прошетала до споредних колосека, да би видела напуштене теретне, путничке вагоне, па и спаваћа кола, која из дана у дан пропадају, да могу да се употребе само као старо гвожђе! Таман посла, да квари своју тоалету и свој општи изглед, који се неколико пута на дан реновира како би лепше испала на фотосима! Објављено је да је зауставила сав промет у палати током заседања кинеског Самита, због свог пресвлачења из једне у другу облеку!

Наравно, то је болест, али са погубним последицама!

И то је један од министара од којих зависи будућност о којој Вучић непрестано прича.

Уосталом, за њом се стално вуку неки скандали. Приликом отворења Пупиновог моста, дошло је до јавног негодовања што је плоча на којој су написани подаци о мосту и његовом титулару, исписани на црној мермерној плочи, што је подсећало на надгробни споменик, те је под хитно уклоњена, и замењена белом плочом. Али, авај, и она исписана – латиницом!, иако је Уставом прокламована ћирилица као обавезно и званично државно писмо!

Кога то интересује! Главно је да је ТВ била и усликала лепу Зорану, у низ заводљивих поза, тако да је улепшала дан а и саму свечаност.

У своје време, кад је тај мост најављиван, ми смо писали тадашњем градоначелнику, да ће његовим грађењем доћи до потпуног одвојења Војводине од Србије. Наравно, узалудно. Мост је подигнут, новине јављају да је њима успостављена веза између Баната и Срема, нигде не пише да је њиме Војводина сада целовита и скупна, и да се више не мора преко Београда ићи ни у Панчево, ни у Вршац, ни у цео јужни Банат!

Нешто се тиме хтело, пре но што је успостављено државно јединство, на чијем се рушењу издашно ради.

У сваком случају, мора се већ једном дефинитивно доћи до истине. Држава не само да не постоји, већ се са свих страна ради на томе да се она разбије. Док се Вучић из петних жила трудио да докаже Србима, да је он успео да успостави пријатељске, па чак и савезничке односе са Аустријом и Немачком, нашим вековним непријатељима, који су не само пре сто година, поставили себи задатак да збришу Србију и Србе са ових простора, што и сада отворено чине: Немци постављањем сваки час допунских услова за улазак у ЕУ; Аустријанци, преко свог министра иностраних дела, који из саме Приштине опомиње Србију, да нема ништа од ЕУ, ако не призна Космет!

Хоће ли Вучић коначно схватити да нема савезништва са доказаним непријатељима, што је још 1225. Свети Сава поручио Србима: „Не тражите нове пријатеље, међу доказаним старим душманима!

Какав Свети Сава!

Није ли Вучић поручио школама, „не учите децу прошлости, већ будућности!“, па је ваљда, у то име, довео једног Словенца за министра просвете (за кога кажу да одаје државне тајне Американцима), а пре њега једног Црногорца! У ресору који је главни чинилац одржавања и стварања националне свести! Али, у Вучићевом речнику и не постоји именица: Срби, већ само – грађани. Националност је призната само припадницима националних мањина.

Једном је Вулин рекао за владу да она није „разбојничка банда“. Али се мора признати да је састављена од индивидуа, који ни најмање не уливају поверење , не само у способност, већ и у готовост да нешто личним залагањем ураде за Србију.

Наравно, они нису самостални, сваки њихов напор мора да буде верификован по одговарујућим амбасадама, а оне не желе никакву акцију која би Србију извукла из зависног положаја. И чему онда труд и залагање! Али, чему онда и наслов Влада Републике Србије!?

Од свих тих индивидуа најсмешнија је Јоксимовићка, која мада задуижена за европске интеграције, мало мало па иде, узалудно, у Брисел, да би тамо сазнала да од отварања појединих поглавља нема ништа, док се не спроведе Бриселски споразум. Далеко смо од тога да признамо да је реч о „споразуму“, јер је то најобичнији диктат који Вучићева влада има да спроведе, и већ годину и по дана се прича иста прича, мада је спровођење тог споразума, у ствари – признање самог Косова.

Не зна се ни шта ради министарка Удовички. Пре неки дан држала је неку конференцију стручњака на Копаонику (која је, наравно, могла бити и у Београду!) из које је произашло њено убеђење, да и – обични грађани треба да учествују у уобличавању и прављењу – закона!

Фантазија!

Онај Крушевчанин, министар одбране, што се одликује тзв. тифус фризуром уз намргођен израз, што му даје рустичнији изглед, попут колегинице Зоране, сваки час даје неке морске изјаве које немају везе са његовим ресором. Пре неки дан се хвалио да смо добили тзв. Ратно ваздухопловство, а сад јављају да је Буџет његовог министарства, скресан, и да нема ништа од набавке нових авиона! Дакле, ни од Ратног ваздухопловства.

Већ о Вулину не треба трошити речи, он их сваког дана на све стране разбацује. Сад га помињу због неких милиона, али њега то не дотиче, он је увек негде другде.

Јављају да је мост преко Аде Циганлије седам дана био у мраку, јер су неки „грађани“ одсекли и одвукли стотину метара бакарних каблова на отпад сировина и продали, да би могли да живе. Тим занатом баве се неки и у Бугарској и у Турској, али тамо се то сматра терористичким актом, пошто читава насеља остају без струје и у мраку и у хладовини, са одговарајућом казном, тј. до 12 година робије са принудним радом.

Налицкани министар унутрашњох дела, који се попут колегинице Зоране, сваки час слика по медијима, са обећавајућом строгошћу, више држаи до своје појаве и својих речи, него до деловања своје полиције. Чак су и неке полицајце ухватили да су вршили обезбеђење грађана у сечењу и одношењу речених каблова!

Међутим, требало би се чудити, откуд таква велики и значајни, полувојни, објекат, као што је мост, а да није чуван и обезбеђен у својој сигурној услузи намерницима. Поготову кад је реч о том мосту на Сави. Наиме, сајле, тј. метални конопци који га држе, могу једноставно снајпером да буду покидани, и оде цела конструкција у Саву! И са њом тешки милиони којима их је Ђилас устоличио!

Саопштено је да су из Швајцарске увезена три воза, чија је редовна брзина 160 км. на час. Министарка Зорана није рекла на којој ће прузи бити они употребљени, сем ако неће чекати 2 ½ године док не проради брза пруга ка Будимпешти! Одиста, на правцу Ниш – Београд има деоница које не дозвољавају ни брзине од 20 – 30 км на час. Како њој, па и Вучићу, није пало на памет, да се организује омладинска радна акција, макар на тим кризним деоницама!

У последње време често се помиње Тито и његово искуство у вођење државе! Истина, више на спољњем плану. Дачић се чак хвали да се понаша, у свом ресору, као Тито! А Вучићу је то мало, па каже како су они постигли за 2 ½ године у спољној политици, више него Тито за 5 година, када је Југославија била на врхунцу своје моћи!

Отварајући изложбу цртежа и макета Титових вила у музеју Југославије, аутор изложбе и кустос тог музеја, рекла је да се том изложбом хтело да приближи Титово дело свим генерацијама! Срећом, у исто време трајала још изложба „У име народа“ у Историјском музеју Србије, па се и тим ликвидацијама могло то дело да приближи преосталом народу и потомцима побијених Срба.

Ипак, Тито је наредио и омладинске радне акције, и тако су настале пруге Брчко – Бановићи, Шамац – Сарајево, и аутопутеви Београд – Загреб, Београд – Ниш! Могли би, сличним акцијама, исто тако да приближе Титово дело новим генерацијама. Наравно, ако то буде одобрено тамо где се, иначе, све одобрава!

Није министарка, али је својим положајем, а поготову платом, далеко вишег и већег ранга од њих, поготову што је у исто време и заменик Вучићев у партији, која се ових дана чешће помиње, утолико више уколико динар вртпоглаво пада. Али, и њеним осионим иницијативама да улепша и догради живот својих службеника Народне банке, не само теренима за рекреацију, гарсонијерама за одмор на Златибору, у Будви, Соко Бањи, Игалу, већ и гинеколозима, чиме се указује на претежно женски састав службеника, међу којима има доста и оних које су лично, њеним наређењем, примани у радни однос, чак иако немају одговарајуће квалификације!

Моћна жена, нема шта!

Додуше, и Вучић се толико пута похвалио да је моћан, чак моћнији од ма кога који би га нападао. Није редак случај да га неки аналитичари оптужују да је диктатор! Ми у то не верујемо. Јер да је диктатор, он би се другачије понашао кад је сазнао да у јавном сектору има типова који имају плате и до 4.000 евра месечно, чак њих 85. И кад је за то сазнао (!) јављено је да је био изненађен и да је побеснео, и да је сместа изјавио да ће тражити (од кога?) да се дотичним, смање плате и до четири пута!

Диктатор не тражи, већ наређује, а, ето, већ су прошле бројне недеље, и ништа од тог беса и љутње!

Кад поменусмо аналитичаре, да истакнемо да је један међу њима изволео крстити „размишљања“ једног историчара и професора универзитета, још и директора „Службеног гласника“ за воловска. Мислећи, ваљда, на Гетеову песму „Размишљање једног вола“, мада се више инспирисао нашим Домановићем. Дакле, тај историчар, не помињући Милоша Богићевића, који је у том смислу, писао још двадесетих година прошлог века. Али, то је већ тако, како је рекао један заједљиви Енглез. „Много се књига објављује. Нема шта да се чита“. И тако, ваљда је тај историчар помислио да ће бити уникатан и оригиналан тиме што ће тврдити у свом интервјуу у „Новостима“, да је српска влада ипак одговорна за први Светски рат, јер иако је знала за припрему сарајевског атентата, није га спречила, чиме би спасла Србију од толиких жртава.

Аналитичар га напада да своју тврдњу ни једним документом није поткрепио, те да, према томе, његова размишљања имају ранг „Размишљања једног вола“.

Оштро нема шта, мада оправдано, јер се одавно већ зна, да је Аустрија већ била спремна да објави рат Србији, и да је једним муњевитим нападом, сатре, и њу и њено становништво.

Међутим, у читавој овој ствари, чуди једно, да је изостала било каква квалификација Вучићевог „размишљања“, па чак и премијерског, државничког, обећања. Наиме, Вучић је, у време додворавања Аустрији, и њеном проглашењу за српског пријатеља, па чак и савезника, изволео у једном интервјуу у Бечу изјавити: „Знамо да је Србин, Гаврило Принип, изазвао Први светски рат!.. Србија више неће узроковати ратове, ми желимо бити стуб стабилности у региону. Нећемо више стварати проблеме Европи…“

Другим речима, признао је исправним ону познату крилатицу наших непријатеља, по којој је Србија реметилачки фактор на Балкану, па дакле и у Европи, и тиме показао докле може један конвертит да иде, чак да својој рођеној земљи, за коју се толико залагао током скоро две деценије свог политичког рада, натовари стару љагу, обећавајући да ће Србија, под његовом управом, постати , мал’те не, украс региона и Европе!

Ми смо, додуше, реаговали, али сем нас нико!

Не хвалимо се тиме, али… Ипак, треба знати, да се све региструје и скупља, поготову сада у време интернета.

Да приметимо, да тако кажемо, буђење председника Николића, који је, коначно, приметио да је маргинализован, и да је указао на протагонисте те своје маргинализације, тј. њихове потребе за њом.

Шта ће из тога изаћи, ко зна. Јер, овде се стално нешто дешава, иако без стварних последица, јер оне зависе од оних који врше окупацију ове изгубљене земље.

Тек, Дачић је јавно тражио од Николића, да га – поштује!

Он, који је током Николићевог мандата, објавио да ће се кандидовати за новог председника Републике, дакле који ће ступити у борбу са њим!

Наравно, Дачић није толика шепртља, да би у ту трку улетео самоиницијативно. Они исти који су Николићу, пре завршетка избора, честитали на победи, ти исти дали су и Дачићу миг за кандидатуру. И ко зна шта ће бити….

Слободан Турлаков