logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: TEMA Равна Гора    505 пута прочитано    Датум: 19.01.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Miloslav Samardzic_2011Др Момчило Павловић и др Предраг Марковић сматрају да је мени историја хоби, а да су они професионални историчари, макар „тзв“, шта год им то значило. Ми се лично познајемо и они наравно знају чиме се бавим, а и да се нисмо упознали, то су лако могли проверити на званичном сајту Новинско-издавачког предузећа „Погледи“, односно на мом радном месту. Дакле, историја Другог светског рата је моје занимање, што значи да је реч о професији, а не о хобију.

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

***

Претпостављам да циљају на то што сам дипломирао економију, а не историју. Али, историја коју проучавам није се могла студирати ни тада, а на жалост не може ни данас, за шта су одговорни и они, као водеће личности Института за савремену историју. Чак и под притисцима Европске уније, овај Институт, Министарство науке, и други званичници, на свим катедрама у земљи као основни уџбеник за Други светски рат упорно држе књигу из 1980-тих, односно из доба пре пада Берлинског зида, када је овде владала парола „И после Тита – Тито!“ Реч је, наравно, о пропаганди једне тоталитарне странке, а не о правој историји. У социјалистичкој Југославији није постојала слобода говора, а где нема слободе говора – не постоји историја као наука.

Да, открили смо много тајни, почев од немачке потернице за ђенералом Дражом на 100.000 рајхсмарака у злату, коју смо објавили новембра 1989. године и од које је клупко почело да се одмотава. У Југославији коју хвали нарочито Марковић, објављивање те потернице било је кривично дело, са запрећеном казном затвора. Ми смо се провукли кроз иглене уши, али, баш до тог периода, хиљаде су испаштале због борбе за истину.

Од тада смо објавили близу 100 књига. Само у једном случају аутор је доктор наука, јер је садржај везан за почетак 20. века. Разлог је тај што се образовни систем и даље базира на комунистичкој пропаганди, док ми корене тражимо тамо где је постојала слобода говора – у емиграцији, односно у делима Спободана Јовановића, браће Кнежевић, пуковника Пилетића, потпуковника Живановића и Тодоровића и многих других. Наша фирма окупља и историчаре са факултетском дипломом, као ауторе и рецензенте, а они се, што је логично, не држе комунистичке догме.

Кладим се да су Павловић и Марковић прочитали само рекламе за неке моје књиге.

Зашто, када професионални историчари морају да прате све из своје области?

Зато што Други светски рат у ствари није њихова професија, што пише и у њиховим биографијама, на сајту Института. Тако, они су овде новопечени и њима је ово хоби, што је основни разлог за онако велики број грешака у ТВ серији „Равна Гора“.

Како су др Павловић и др Марковић залутали на овај терен? Зашто улога консултаната није поверена историчарима Института задуженим за Други светски рат, др Кости Николићу, др Бојану Димитријевићу и др Николи Жутићу? Зашто захтев аутора серије Радоша Бајића за рецензију није прошао кроз процедуру Института, него је све спало на двојицу „хобиста“ и „новопечених колега“?

Не желим да нагађам, нека се изјасни ко мора, ако је неко у оваквој држави уопште задужен за то.

И Радош Бајић је у реакцијама на моје критике говорио о некаквим сликовницама. Али, њему то некако више приличи. Не знам шта ово треба двојици научника, макар каквих? Они знају да моје главно дело има 3.500 страница, са 8.000 фуснота у којима цитирам документа свих учесника.

Ако под сликовницама подразумевају албуме четника у 1.000 слика – не видим шта би друго? – реч је о невероватном потцењивању фотографије као историјског документа. И сам Марковић је, у изјави за један часопис приликом премијере „Равне Горе“, утиске о Другом светском рату у великој мери базирао на фотографијама – а утиске о равногоркама на једној јединој фотографији, закључивши да су оне у глобалу изгледале „као свраке“. Реч је о фотографији коју су комунисти стално прештампавали, скривајући притом многе друге, на којима равногорке изгледају лепо. Овим је Марковић дао класичан пример непознавања ширег контекста, који сада приписује мени, и то без изношења доказа.

Даље, није реч о нападу, већ о критици, а позивање на Жене у црном као на некакав репер у историографији је само још један трик у овом чланку.

Да, Павловић и Марковић нису натерали Радоша Бајића да комунисте прикаже као зликовце, мада је при њиховом Институту постојала комисија за истраживање комунистичких злочина – само под неким камуфлираним именом, да се избегне употреба речи „злочин“. Иако без воље и аљкаво, комисија је пописала око 70.000 имена жртава комуниста, што значи да су они починили много више злочина него четници. Па ипак; Павловић и Марковић су „натерали“ Бајића да као зликовце прикаже људе из Дражиног окружења, а не комунисте.

Бројне фактографске грешке су последица чињенице што су консултанти лаици за историју Другог светског рата и то се овим покушајем окретања на хумор и сатиру не може маскирати. Прецизније речено, њихов и Бајићев лаицизам је навелико предмет пошалица на Интернету.

Занимљива је фраза “нема поузданих података“, коју стално понављају. Истина је да они немају поуздане податке, јер тешко да су уопште завирили у неки архив. До “историјски вероватног“, тј. до нагађања, долазе из незнања, али тако да ипак не дирају основне постулате комунистичке пропаганде: нема сарадње између Немаца и комуниста која карактерише цели овај период, покољи се приписују само четницима, а Немци стрељају само комунисте, због “отпора“ упркос “високој цени борбе за слободу“.

Комунисти и борба за слободу? Зар њима циљ није био власт за себе, а за народ ропство, тј. укидање свих грађанских слобода и људских права које се могу укинути?

На страну коте и статистике, Бајићеви консултанти су промашили главну мету: “добри момци“ били су припадници регуларне Југословенске војске, а не комунисти. Они су били “лоши момци“. Сем, наравно, у њиховој интерпретацији. А Павловић и Марковић се, очигледно, и даље држе те њихове интерпретације.

Да ли су они комунисти?

Не знам. Оно што је несумњиво, то је да спроводе комунистичку пропаганду.

Која је то „нова перспектива“ у серији, кад четници и даље пију, кољу, силују, отимају… док су комунисти фини? Серија није сатанизовала комунисте, то свакако, али јесте четнике.

Какво раздвајање идеологијама, чему множина? Реч је о једној – тоталитарној комунистичкој идеологији, која је раздвојила своје следбенике од народа. Та прича о подели на комунисте и четнике већ у наслову садржи трик, јер је један на један, тј. пола-пола (подела имплицира „пола дела“). Исправно би било рећи: подела на комунисте на једној и на радикале, демократе, земљораднике, социјалисте, републиканце, итд, затим државне установе, цркву, нестраначка удружења, итд, на другој страни. Или: подела на партизане и државну војску, коју су подржавале политичке странке и нестраначка удружења. Још боље: подела на комунисте и 99,9 посто народа. А најтачније: у оваквим случајевима се не употребаљав термин „подела“.

Зато је далеко од истине тврдња да је просечна српска породица имала по једног члана у редовима комуниста и регуларне војске. Број таквих породица мерио се промилима.

Типична српска породица први пут види авион 7. априла 1941, када Србија има девет фабрика авиона и на десетине аеродрома, од којих је најближи Планиници на свега 17 километара ваздушном линијим? Не, то није типична српска породица, нити је Србија била тако заостала – напротив, била је средње развијена европска земља.

 

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

извор: ПОГЛЕДИ

http://www.pogledi.rs/samardzic-odgovor-pavlovicu-i-markovicu/

 

***
***
***

 

Одговор Павловића и Марковића Самарџићу

17. јануар 2014.

Главни историјски консултанти ТВ серије „Равна Гора“, др Момчило Павловић и др Предраг Марковић, у „Блицу“ од 16. јануара одговарају на критике Милослава Самарџића. Њихов одговор “Погледи“ преносе у целини

Пре неколико дана једне дневне новине су организовале трибину о ТВ серији „Равна Гора’“. На трибину су позвани један професор ФДУ, једна позната ТВ критичарка из старе гарде и Милослав Самарџић, који се представља као историчар. Нико од људи који су сарађивали на серији није био позван, нити ико од припадника регуларне академске заједнице. Ми немамо ништа против људи који се занимају за историјске теме. Они се често емотивно везују за неку ужу област, сакупљајући мноштво детаља.

Понекад ови хобисти доиста знају више података од тзв. професионалних историчара. С друге стране, пошто најчешће не познају шири контекст, сваки мали податак им се чини као огромно откриће и велика тајна коју су они први разгонетнули.

Дешава се да њихова оригиналност поприми чудновате сразмере. Тако је и наш новопечени колега Милослав Самарџић открио да је Вук Караџић био први српски комуниста, као и да су четници добили Битку на Неретви.

Он је написао мноштво књига, читанки и сликовница о покрету Драже Михаиловића. Проблем је настао када је почео да напада све историчаре који се баве Другим светским ратом да су прикривени или отворени пропагатори комуниста. Наше колеге Димитријевића и Николића су, с једне стране, нападале Жене у црном зато што су превелики четници, а с друге их је Милослав Самарџић оптуживао да су превелики партизани.

И нас двојица смо допали у то лоше друштво, предвођени анти-Србином Вуком Караџићем. Наши грехови везани за „Равну Гору„ су, признајемо, веома тешки. Нисмо натерали Радоша Бајића да серију прави као документарни ратни дневник, с јасно уписаном сваком котом, са статистичким прегледом о броју учитеља-комуниста у селима Србије. Нисмо га натерали да комунисте прикаже као зликовце и издајнике. О типовима камиона и сабљи, начину пушења дувана и дужини Дражине браде и да не причамо, ту смо потпуно заказали.

Многи су „паметно“ приметили да је 6. април био нерадни дан, заборављајући да су фабрике у Раковици одавно пре тог датума биле у војном режиму. Радош Бајић јесте сажео и хронолошки преспојио неке догађаје, што је и Бранка Оташевић у тој дискусији окаректерисала као легитиман метод. Наш принцип је био да, тамо где нема поузданих података, подржимо оно што је људски, уметнички и историјски вероватно. Отуда се и неки догађаји (стрељања, покољи) појављују у облику из касније фазе рата, али то је имало за циљ да се на самом почетку покаже драматика отпора и висока цена борбе за слободу.

Сматрамо да је серија “Равна Гора“ отварање нове перспективе на овај најтрагичнији период наше историје. Слажемо се с нашим новим колегом Самарџићем да серија “Равна Гора“ није сатанизовала комунисте. Можда први пут ратни идеолошки непријатељи на ТВ екрану нису звери и патолошки зликовци, већ браћа, рођаци, комшије и пријатељи раздвојени идеологијама. Сматрамо да је тај приступ, усредсређен на људску драму једне типичне српске породице као што су Таралићи, важнија истина од појединачних фактографских непрецизности. За непрецизне радијске поруке у серији, нетачно приказане камионске шасије, митраљезе и локомотиве преузимамо пуну одговорност. Да би наставак серије задовољио Милослава Самарџића, сваки метак и шраф би требало набавити из 1941. године.

 

*Аутори су историчари Института за савремену историју

„Блиц“, 16. јануар 2014.

преузето са портала ПОГЛЕДИ

http://www.pogledi.rs/odgovor-pavlovica-i-markovica-samardzicu/

 

“Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове… и сви ће вас мрзети због имена мог”
“Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове… и св…
Posted 2 weeks ago

25-ог септембра 2016. “Споменик је свечано открио унук Драгутина Кесеровића, професор Александар Галић”:

Часлав М.Дамјановић; Децембар 2016

***

“Гледајући ову земљу, а први пут сам у овом крају, још један имам доказ, да…

“Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове… и св…
“Окупација Србије је била договор између Броза, Черчила и Стаљина”
“Окупација Србије је била договор између Броз…
Posted 2 weeks ago

Говор Галић Александра унука Драгутина Кесеровића на Парцанској коси 25. Септембра 2016. на откривању и освештењу споменика пуковнику Д. Кесеровићу и његовој војсци, која је у бици на Парцанској коси…

“Окупација Србије је била договор између Броз…
Они немају право на Сретење
Они немају право на Сретење
Posted 2 weeks ago

Јадна је она земља којом се управља  досеткама, тј. преварама. Поготову кад се у њима, с пуним правом, власт подупире подршком народа, иако  половина народа не излази на изборе. А она…

Они немају право на Сретење
СВИЛАЈНАЦ: Одборница СНС у хитној, председник Општинског одбора демантује да је било напада
Свилајнац: СНС Одборници изложени притисцима …
Posted 2 weeks ago

СВИЛАЈНАЦ - Одборница СНС у СО Свилајнац Тања Марковић због вербалног напада и претњи данас је полицији пријавила председника локалног СНС Бранислава Маринковића, док Општински одбор СНС демантује да је…

Свилајнац: СНС Одборници изложени притисцима …
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2016.
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2016.
Posted 2 weeks ago

А Р Т Е М И Ј Е По милости Божјој православни епископ Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске У Е Г З И Л У. Свему свештенству, монаштву и свима правоверним, Синовима и кћерима српске православне…

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2016.
Ана и Јелена у загрљају злочинца, човјечанство у рукама Луцифера
Ана и Јелена у загрљају злочинца, човјечанств…
Posted 2 weeks ago

Два остарјела мангупа, презивају се Ивановић, редовно су на тениске турнире у Швајцарској улазили бесплатно као стричеви Ане Ивановић док се једном није десило када су поново покушали да на…

Ана и Јелена у загрљају злочинца, човјечанств…
Свилајнац: пожари, поплаве, живи сведоци и заташкавање
Свилајнац: пожари, поплаве, живи сведоци и за…
Posted 3 weeks ago

Колико кошта слобода говора? Удружење књижевника Србије подружница Поморавског округа, упутило је молбу Магазину Таблоид да им помогне изношењем неувијене истине везано за случај избацивања из привременог смештаја једног пензионера и…

Свилајнац: пожари, поплаве, живи сведоци и за…
Милан Стаматовић: Мали, остави нам бар небо над Србијом..
Милан Стаматовић: Мали, остави нам бар небо н…
Posted 3 weeks ago

Поштовани, у прилогу Вам достављамо изјаву кандидата за председника Србије Милана Стаматовића, поводом сталних притисака да се заустави градња гондоле на Златибору.

30.12.2016; Милан Стаматовић: Мали, остави нам бар небо над Србијом, кад…

Милан Стаматовић: Мали, остави нам бар небо н…
Локал у центру Крагујевца не може да добије прикључак за воду?!
Локал у центру Крагујевца не може да добије п…
Posted 4 weeks ago

Крагујевачки водовод кружи око објекта у центру града, као киша око овог шумадијског града, како се то у народу каже. Пола године се, докторант на Факултету драмских уметности у Београду…

Локал у центру Крагујевца не може да добије п…
Седамсетеро радника Циглане на суду
Седамсетеро радника Циглане на суду
Posted 4 weeks ago

Газда поднео тужбу због ометања поседа. Због ометања поседа данас је почело суђење 70. радника свилајначке Циглане у Основном суду, а по тужби предузећа Статус интеграл из Краљева, који је требало…

Седамсетеро радника Циглане на суду
PreviousNext




Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo