Вести

Евангелистичка “свештеница” на литији у С.Митровици

“Једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од Божанске љубави кад неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.”- Свети Максим Исповедник.

Posted on 23/09/2013 by Православље Живот Вечни

***

У склопу прославе Миланског едикта, јуче 22.09.2013. је одржана литија у Сремској Митровици, коју је предводио патријарх Иринеј, заједно са Епископима сремским Василијем, бачким Иринејем и осјечко-пољским Лукијаном, уз присуство монаштва и свештенства Епархије сремске и Архиепископије београдско-карловачке.

И овог пута литија није могла да прође без инославних, па су тако учешће узели и представници римокатоличке верске заједнице и евангелистичке заједнице, што није сметало ни духовницима СПЦ, међу којима је, између осталих, био и о.Стефан из Велике Ремете и бивши ректор Карловачке богословије Душан Петровић.

Епископ сремски Василије, у својој уводној беседи, замолио је патријарха да благослови све присутне, не само православно свештенство, монаштво и народ, већ и “представнике других верских заједница” који су били присутни.

На овом догађају учествовали су духовници за које се донедавно сматрало да су против јереси екуменизма, отац Душан Петровић, отац Доситеј из Гргетега и отац Кристо Алексић

Патријарх Иринеј је истакао да су у данашње време “светиње за које се морамо борити светиња људског живота, светиња брака и светиња породице”. То можда и не би звучало чудно, да се међу представницима инославних нису нашли и они чији поједини огранци заговарају истополне бракове.

Евангелистичка “црква” је суштински протестантска деноминација настала од лутерана-методиста. Своју веру заснивају искључиво на Библији, а веру шире “властитим сведочењем”. Словачка евангелистичка заједница у Србији има 25 свештеника, међу којима је и 5 жена. Оно што је карактеристично за протестантске деноминације је то да признају Дјеву Марију као мајку Господа Христа, али сматрају да је непримерено давати јој било какве почасти. Веома су активни у екуменистичком покрету, а њихова верска заједница је чланица Светског савета цркава.

Овом приликом свештеница и свештеници ове верске заједнице били су смештени у дефилеу у друштву свештеника без одежди, а непосредно испред епископа СПЦ. Занимљиво је да се на снимку литије који је објављен на ју-тјубу у 12. минуту јасно чује како један од свештеника забрањује да се снима литија речима:

“Ацко, не можеш да сликаш, извини, забрањено је,” што, очигледно, сниматељ није послушао.

Послушајмо како је некада говорио један од учесника овог догађаја, отац Душан. Следећу беседу је изговорио у време прогона епископа Артемија у манастир Шишатовац. После беседе и догађаја у Дубоком Потоку је о. Душан потписао јавно “покајање” Синоду због својих речи. Зар не личи овакво “покајање” на догађаје из половине двадесетог века, када су се многи одрицали својих сродника и пријатеља свештеника да би угодили комунистичком режиму и када је многима, управо, “поломљена кичма”.

Очигледно је да неман екуменизма није задовољна ни пасивним односом свештенства према њој, већ тражи и активно учешће свих верних. У њој се учествује или срцем или ради додворавања или због уплашености:

45. правило Св. Апостола

– Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”

http://pravoslavljepzv.wordpress.com/2013/09/23/svestenica-litija/

***
***
***

Преносимо неке од коментара на чланак са сајта  “Православље живот вечни”

***

Пре овог догађаја ”свештенице” смо видели почетком септембра у Бачкој (где би друго):
http://eparhija-backa.rs/novosti/prvi-radni-dan-zasedanja-komisije-za-teoloski-dijalog-izmedju-anglikanske-i-pravoslavne-crkv

Са сајта СПЦ сазнали смо и титулу ”свештеница”: Часни др Глорија Мапангдол (Епископална црква у Филипинима) и Часни ђакон др Кристина Хол (Енглеска црква) (!)
http://spc.rs/sr/medjunarodna_komisija_za_anglikanskopravoslavni_teoloshki_dijalog
”Као и приликом пређашњих скупова, свакодневне молитве ојачавале су и утемељивале рад Комисије. Англикански чланови Комисије узносили су јутарње молитве. Вечерње службе одвијале су се сходно поретку српског православног предања, у оближњој парохији, односно у храму Успења Пресвете Богородице. Чланови Комисије присуствовали су англиканској евхаристији која је одржана у Словачком евангелистичком храму. Чланови Комисије такође су присуствовали светој божанској литургији у манастиру Ковиљ.”

***

***

***

Сирмијумски мученици и Милански едикт

Окупљеним грађанима обратио се патријарх Иринеј беседом у којој је нагласио значај Миланског едикта и улоге цара Константина

Сремска Митровица – Завршна свечаност поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта и страдања ранохришћанских мученика у царском граду Сирмијуму одржана је јуче. Након свечане литургије на градском тргу, коју је служио његова светост патријарх Иринеј са јерејима, одржана је литија кроз центар града до Царске палате Сирмијум, Градске куће и Базилике Светог Димитрија.

После свечане литургије и поздравних речи градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовића, окупљеним грађанима обратио се патријарх Иринеј кратком беседом у којој је нагласио значај Миланског едикта и улоге цара Константина и, између осталог, рекао:

– Ова година је прилика да сагледамо колико је хришћанство заслужно за преображај који је учинило у незнабожачком и идолопоклоничком античком свету. Зато је овај јубилеј велики дар који нам Бог дарује, јер је Милански едикт догађај који је својим значајем обележио историју човечанства. У сећању на Светог Константина Великог и његову мајку Свету царицу Јелену незаобилазно је и сећање на Сирмијум, који је био бедем хришћанства и који је положио прве жртве у име хришћанства.

У оквиру обележавања овог великог хришћанског празника, у Сремској Митровици је у суботу увече у Музеју Срема отворена и изложба „Хришћанство у Сирмијуму – Миланске едикт 313 – 2013”, која документима и историјским фрагментима откривеним у Сирмијуму подсећа на сирмијумске мученике, првог епископа сирмијумског Иринеја, који је убијен под налогу Диоклецијана, његовог ђакона Димитрија, Свету Анастазију и многе друге, међу којима су и четири клесара из Лежимира, који су живи затворени у оловне ковчеге и бачени у Саву.

Десет година после погрома хришћана у Сирмијуму цар Константин и његов савладар и противник Лициније доносе у Милану едикт у коме кажу да „дозволимо у исто време и хришћанима и свима другима слободу да у побожности следе религију коју желе, тако да све оно што на небу постоји буде благонаклоно према нама и свима онима који су под нашом влашћу”.

Ј. Слатинац

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sirmijumski-mucenici-i-Milanski-edikt.sr.html