Вести

Будући НАТО аеродром (Кликни за увећање)

Ексклузивно сазнајемо, из поузданих извора при такозваној „влади“ Косова, да је НАТО у свим битним деловима већ комплетирао план по коме ће на централном Косову бити изграђен један од највећих војних аеродрома. На то место биће пребачена половина капацитета који поседује војна база Авиано одакле су полазизили авиони у бомбардовање Србије током 1999. године како би јужна српска Покрајина била преотета од државе Србије.

Пише: Иван Максимовић 28.09.2013

***

Аеродром ће се налазити у северозападном делу косовске котлине. Тачније између Вучитрна и Приштине а уз магистрални пут Приштина – Београд, на простору од Новог села, где је стационарана база фрунцуских окупаторских припадника КФОР-а па до локалног пута Р-128 који се одваја од магистралног и води северно ка Самодрежи која ће бити задња тачка простирања овог аеродрома. НАТО ће ту сместити велики војн капацитет који није по плану УН-а нити било кога другог до саме војне агресорске алијансе. Резолуција 1244 СБУН се већ одавно не поштује а тзв „влада“ Косова је сервилна да то више не може бити. То исто се може рећи и за српску Владу тако да никаквих проблема око изградње неће бити.

Историјски гледано баш на том простору налазиле су се снаге српске војске која је одатле кренула у бој против Турака и осталих азијата, јуна 1389. године претходно се причестивши у цркви Самодрежи.

Географски, овај простор, после онога где се налази аеродром „Слатина“ подно Голеша, један је од најидеалнијих за изградњу аеродрома. Док је Голеш својевремено био непробојни штит у одбрани из ваздуха представљао је „место из снова“ за лоцирање војних база. Савремена технологија коју Западне силе поседују не захтеве такве природне заклоне. Удаљено око 35 километара место на коме је планирана изградња новог аеродрома поседује исте климатске услове, па чак и боље. Блага клима, највећи број сунчаних дана у години, благ ветар који ионако ретко дува карактеристике су овог поднебља. Нови аеродром неће, за разлику од Слатине, имати проблем са пролећним и јесењим маглама које су тамо не баш ретка појава због подземних вода. Овде тога готово да нема што уклања проблеме при слетању. Обе локације су на равничарском терену с тим што нови простор заузима знатно већу површину. Аеродром ће бити пространији од многих градова на Косову и Метохији а приближно исте величине као и Приштина са приградским насељима што чини простор од 857 квадратних километара.

На том простору су до шездесетих година готово сва села била насељена Србима осим неколико оних која су се иза Прилужја, од Обилића ка Косовској Митровици, подно Чичавице, наслањала на Дренички долину и била делимично насељена Шиптарима.  Шездесетих је протеран највећи број Срба, да би најмонструознијим злочинима, какве свет не памти, осамдесетих година био протеран још један знатан број Срба из тих села што је заустављено доласком Слободана Милошевића на политичку сцену. Деведесетих година терористи из шиптарских редова почињу са оружаним нападима који су били пандам за бомбардовање Србије и окупацију Косова и Метохије. Преостали Срби, њих око 10 хиљада у неколико села централног КиМ углавном су на граници егзистенције, без најосновнијих људских права и било какве заштите или перспективе. Спска имања у том делу КиМ ретко су продавана или тек под великим притиском после узурпације укључујући и простор будућег аеродрома.

Пише:

Иван Максимовић,
Косовска Митровица,
СРБИЈА