Вести

Епископ рашко-призренски и косовско метохијски у Егзилу, Г.Г Артемије, освештао је прву испосницу при овој прогнаној Епархији а на планини Јелици. „Ово је почетак оснивања нове Свете Горе“ рекао је преосвећени владика обраћајући се окупљеном верном народу.

Иван Максимовић, 09.09.2013

***

„Милост Божија, браћо и сестре, не даје се на граме и на мерунего рука Божија излива изобилно благодат своју и милост своју. И на нама се, заиста показује, из дана у дан изливање те милости Божије и благодети Божије. Почели смо од нуле а ево, како Бог благосиља, да поред неколико манастира и катакомби, наша епархија добија званично и прву, праву испосницу“ рекао је владика Артемије у својој беседи том приликом.

Испосница је посвећена великом подвижнику и чудотворцу Пимену великом „који ће бити заштитник оних који овде буду живели, за сада оца Рафаила а ко ће са њим и после њега, то је у Божијим рукама“ рекао је владика Артемије  и додао да ова испосница “треба да живи. Не само у његово и моје време него у векове, векова, као што живи Света гора“.

Захваљујемо се Саши Савићу за постављање овог видеа.

Како испосница има посебан начин живота за који ће типик бити предат оцу Рафаилу а народу је владика укратко благословио „молим и апелујем да не досађујете испоснику који овде живи. Он треба да је сам са Богом. Доста му је дружења са људима, он ће са њима бити у молитви али немојте му долазити и немојте га ометати у његовим подвизима“. Епископ Артемије је искористио прилику да окупљеном народу, с обзиром да су се окупили верници оба пола, укаже на још једну важну чињеницу „од данас ово постаје место Свете горе а тамо жене немају приступа. Није то дискриминација. То је воља Божија та и свете Богородице. И ово је место Свете горе и оно је неприступачно да оне тамо долазе. Сада и више никада“ рекао је владика Артемије.

Беседа је завршена речима како ова испосница треба „свима нама да буде кула светиља која светли иако је не видимо. Свест да то постоји треба да нас одржава и да нам даје снаге. Да се молимо Богу за оца Рафаила који овде живи и подвизава се а он да се моли Богу за све нас и за цео наш народ“.

Преподобни Пимен Велики био је ранохришћански испосник и монах у Скитијској долини у Египту, недалеко од данашњег Каира. Живео је од 340. до 450. године по Христу.

И сам је чудно живео, предавши се сав духовној усамљености, молитви, размишљању о себи самом, о човечијој духовној природи и њеним слабостима и страстима. Марљиво је изучавао и старао се о духовном усавршавању, умном приближавању Богу, искорењивању ма и најмање рђаве помисли, водећи борбу са непријатељем људских душа – ђаволом. Због тога готово ни мало није обраћао пажњу на спољашњи свет. Телом био је међу људима али духом у највишим сферама духовног посматрачког живота. Ради овога избегавао је виђење чак и са рођеном мајком кад је ова дошла била да га види: „А шта више волиш: да ли да нас видиш овде на земљи, или на небу?“ упитао је он. „А хоћу ли вас видети на небу ако вас не видим овде?“ упита га мајка. – „Видећеш“ одговори јој Пимен. „Е онда више волим да вас видим на небу“ рече му мајка и оде задовољна.

Епископ Тимочки МЕЛЕНТИЈЕ
ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

Припремио:

Иван Максимовић