Вести

Отац Радиша Нинковић

Са благословом Његовог Преосвештемства Г. Лонгина, Епископа Новограчаничке Средњо-западно америчке Епархије Србске Православне Цркве у Сјеверној и Јужној Америци, у манастиру Светог Николаја Србског који се налази у Чајни поред Детроида у Мичигену – САД, величанствено је прославита слава манастирске цркве посвећене Св. Прокопији.

Свештеник Михаило В. Микић; 2013

***

За време владавине земљом Србијом безбожничког комунистичког режима у селу Докмиру у христољубивој кући Нинковића на празник Светог Прокопије сакупљали би се Србски Богомољци на молитвено зборовање. Њихова вјерност и оданост Богу и Србскоме Роду толико су пуно утицале на душу Високопречасног Протојереја О. Радише Нинковића, да се он још тада као дјете слушајући њихове богомољачке пјесме, проповједи и молитве завјетовао Богу и Светом Прокопији да ће он једног дана када порасте да буде вјерни слуга Христов, који ће по узору на Србске Богомољце као Православни свештеник да одано служи Богу, кроз пожртовану и савјесну службу своме Крстоносном Србском Народу!

Ова завјетна мисао Оца Радише Нинковића, о његовој преданој служби Богу и Србскоме Роду, била је звјезда водиља у његовом досадашњем животу. Она је њему давала снаге, воље и моћи да он као вјерни слуга Божијег Олтара издржи на путу Христовом посутим трњем и камењем да неби могла тако свака шуша по њему да иде, јер животни стаза сваког правог србског свештеника је одувјек била трновита. То је пут који води на Голготу, у многа страдања и саму смрт, али и славно васкрсење са вјером у Бога и Светог Саву. О томе најбоље сведочи славна прошлост србског свештенства које се никада није осим појединаца попут Владе Зечевића и њему сличних удбиних сарадника одрицао своје Православне вјере у Бога, и свога многострадалног Србског Народа, са којим су дјелили његову често пута тешку животну судбину. Свим освајачима и непријатељњима Бога и Србства, одувјек је зато жеља била да загосподаре са Србском Православном Црквом, и да обезглави и униште морално и физички њезино богољубиво и родољубиво србско свештенство.

За време свога поповања у земљи Србији, у време владавине комунистичких безбожника србскога порекла, Високопречасни Отац Радиша Нинковић као млади свештеник са својом протиницом Радмилом, имао је прилике да осјети на својој кожи комунистичку “слободу“ вјероисповјести, и да види право лице и наличје слебденика Црвенога Антихриста. Због тога је Отац Радиша тешка срца 1976 године доне одлуку да напусти са породицом своју вољену Мајку Србију, и да боље услове за живот и свој пастирски рад потражи у туђини међу избјеглим Србима који се настанише у САД. Послије свога доласка у Америку, Отац Радиша брзо је схватио да услови за проповедање Ријечи Божије међу Србима у Америци, нису пуно бољи од оних који су владали и били у тадашњој комунизмом поробљеној његовој Србији. УДБ-а и други непријатељи Бога и Србства преко својих доушника и сарадника уз помоћ масона контролисали су исто као данас већину управа црквено школских општина. Њихово једино занимање је било да загорчавају живот својим свештеницима који нису хтјели да играју како је УДБ-а свирала. Удбе званично више нема али су остали бивши удбаши. Они су послије пропасти Југославије из југославенских клубова и удружења по иностранству која су због тога пропала и престала са својим радом прешли у цркву, у коју су унијели свој безбожнички дух неслоге и издајства. Вични лактарењу и разним смицалицама они су успјели постепено да потисну из управа црквено-школских општина старе неимаре и задужбинаре који су одвајајући од уста својих подигли у славу Божију многе храмове по туђем свијету који ће остати најбоље сведочанство докле су Срби у својој несрећи далеко стигли, и тако да загосподаре са црквеним општинама и родољубивим организацијама.

Зато се и сада по многим црквено-школским општинама још увијек могу чути ријечи попут оних из времена комунизма: “Оче ми те плаћамо и ти мораш да радиш онако како ти ми кажемо“. Тако је Отац Радиша бјежећи од једног зла дошао у друго по Србство: Православље и Светосавље много опасније и погубније. Србске подјеле и свађе изазване расколом 1963 године, у то време бјеснеле су свом жестином, а Отац Радиша није желео да свештеник буде само једној групи србских избјеглица, него свим Србима вјере Православне. Његово такво богољубиво држање није одговарало тада ни појединим владикама нити међусобним свађама и подјелама у дијаспори заведеном и залуђеном Србском Народу. Многи “Срби“ као удбини доушници и сарадници или као масони који спасење траже и очекују изван Христа, вођени духом нећастивог тражили су исто као и данас што траже од Православних свештеника у Америци да они буду њихови покорни робови; а не слуге Бога Свевишњега, свештеници Христови и вође свога напаћеног и на Крст страдања разапетог Србскога Народа!

Такво стање у србској емиграцији и Србској Православној Цркви коју и сада највише престављају и воде некадашњи удбини сарадници и масони који умјесто љубави шире мржњу, умјесто слоге шире неслогу, а умјесто вјере безвјере и екуменизам, натјерало је Оца Радишу Нинковића да о своме трошку уз Божију помоћ и подршку своје христољубиве породице и људи добре воље подигне у Чајни, Мичигену, манастир Светог Никола Србског, и у њему храм Светог Прокопије, да се у њему служи литургија на освећеном црквено славенском језику по типику, обичају и предању Светих Богоотаца наших, а не по измишљотинама нових “богослова“ који умјесто Православља проповједају екуменизам, а умјесто слободе стечене крвљу Христа Исуса слепу покорност и послушност владикама или како они то воле да кажу вишим црквеним властима. Владике треба поштовати, ако они својим христољубивим животом наше поштовање заслужују, и њихове владичанске савјете слушати и следити барем онолико колико они сами у своме животу слушају и следе Православно учење Господа нашег Исуса Христа. Све што је више од тога није од Бога него од ђавола!

Радећи као возач камиона напоран посао, и тако попут Светог Апостола Павла рукама својим зарађујући за “хлеб свој надсушни“ Отац Радиша је убрзо своју жељу остварио, и манастир подигао о своме трошку, да у њему могу синови и кћери Светог Православља Богу да се моле на свој стари и освештани србски начин, по примјеру Светих Богоотаца наших из Васколиког рода Србског!

Тако је манастир Светог Владике Николаја Србског, и прије свога освећења постао “стуб и тврђава истине“ у коме се окупља наше вољено и Богу драго Србство. Прослава Светог Прокопије је отпочела у суботу доласком Гостију са разних страна Америке и Канаде. Било је дирљиво видјети старе богомољце како се они пресрећни због свог поновог виђења у овој новој Србској Светињи сузних очију међусобно грле и љубе. Богомољачки сабор на коме су вођени разговори Богу угодни а Србству корисни завршен је у суботу увече вечерњим богослужењем којег је служио Високопречасни Протојереј Саво Чакардић из цркве Светог Саве у Ђолијату крај Чикага. У недељу 8/21 Јула о.г. на сами дан празника Светог Прокопије, у новоподигнутом храму посвећеном у његову част и славу Божију, Високопречани Протојереј Добрица Обрадовић из Лондона у Канади уз саслужење Оца Михаила Микића из Индианаполиса у Индиани, одслужи је Свету Литургију. Богослужењу су били присутни многи боготражитељи из Америке и Канаде који су жељни да чују Ријечи Истине Христове, а не екуменске и новотарске лажи и обамне. Прослави и богослужењу су присустовали и делегати Старокалендарске Грчке Цркве у Америци на челу са Његовим Преосвештенством Г. Германосом из Кливеланда у Охају. Јерархија Старокалендарске Грчке Цркве не саслужује са свештенством Србске Православне Цркве, јер по њиховом мишљењу због новотарија и јереси које постепено уводе поједине владике и свештеници Србске Православне Цркве, она је због тога у расколу са учењем Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Христове. Медјутим, видећи вјеру присутног Србског Народа, и начин служења Свете литургије од стране Високопречасног Протојереја Добрице Обрадовића и Оца Михаила Микића, а замољен од стране Високопречасног Протојереја Радише Нинковића, као оснивача овог Светог Србског манастира да се обрати пригодном бесједом присутном народу који тражи Бога као псалмопевац који каже: “Жедна је душа моја Бога, Бога живота“. Његово Преосвештенство Г. Германос је одржао дивну и поучну бесједу о Православљу као јединој истинитој вјери Христовој. Она је само једном дана Светима, и због тога Православље треба чувати као зеницу ока свога. Нашу Свету вјеру Православну не смије нико од вјерника да напушта, нити њезино учење да мења, руши и разводњава промјеном календара или проповедањем екуменски заблуда и увођењем новотарија за које се нажалост залажу данас поједине “владике и свештеници“ који су напустили пут Светог Саве и Светих Богоотаца својих.

На Светој Литургији посебно је дирљиво било видјети вјерни народ: старе и младе и малу дјецу како они “са страхом Божијим и љубављу“ послије Свете Тајне Исповјести приступају Светој Тајни Причести. На крају Свете литургије Отац Добрица Обрадовић је осветио Кољиво и са домаћином овогодишњег славља Г. Љубомиром Радишевићем и присутним народом преломио Славски Колач. Послије подјелите нафоре која православне вјернике подсећа на прве хришћанске трпезе љубави, благочестиви народ је прешао из цркве под шаторе подигнуте са јужне стране храма у манастирској порти, под којим су били послужени са богате трпезе хришћанске љубави. Тако је духовно славље по старом србском обичају из храма пресељно у манастирску порту, а на лицима присутног народа била је видна њихова радост што су били део овог по много чему јединственог црквено народног славља. Ово празновање Светог Прокопије у манастиру Светог Николаја Србског, многе присутне вјернике је подсјетило на њихово дјетинство и на некадашња добра и дивна времена из њихове младости када су као дјеца са родитељима ишли у цркву.

За време послужења са богате трпезе љубави и обилног ручка са ћевапима и јагњећим печењем, попадија Зора Микић је читала житије Светог Великомученика Прокопије, а присутни народ је пажљиво слушао њезино читање и дивио се чојству и јунаштву Светог Прокопије. Послије ручка је одржан културно забавни програм. Прво је присутне Госте поздравио задужбинар ове нове Србске Светиње, Високопречасни Протојереј О. Радиша Нинковић. Он је говорио о значају овог манастира за очување Србства: Православља и Светосавља у садашња тешке тренутке по Србску Православну Цркву и вјерујући Србски Народ Светог Саве у овом дјелу Америке и Канаде. Затим је србски пјесник Г. Миладин Р. Шошкић из Канаде, читао своје пјесме из његове нове књиге СРБОСТРАДИЈА, која говорио о најновијем издајству Срба од стране великаша и страдању Срба на Косову и Метохији, а данас је Косово цијела Савина Србија. Послије тога је познати Србски Гуслар из Канаде, брат Миро Роглић, одгудио и отпјевао једну пјсму о Богу и Србству, која никога од присутних Срба и Србкиња није оставила равнодушним. У очима многих Срба биле су присутне сузе. Неке су биле од туге за изгубљеним Царством Србским, а неке су биле од радости када су чули поруку овог прослављеног србског гуслара, да ће вољено Србство наше са вјером у Бога и Светога Саву, поново из мртвих сада васкрснути. Наступ народног гуслара Мире Роглића на овој прослави посвећој Богу, Светом Прокопији и Србству: Православљу и Светосављу, још једном је потврдило познату народну мисао: “Да су србске гусле и србска гудала, Србство наше до сад сачувала“ а не забавна и новокомпонована “народна“ музика пуна страног и туђег мелоса. О наличју екуменизма и новотаријама у Србској Православној Цркви је говорио брат Зоран Благојевић из Чикага. Његов говор је био у духу богољубља и србског родољубља, и он је зато био пропраћен узвицима одобравања присутних Срба и Србкиња који све више схваћају да поједине “вође“ као непријатељи Бога и Србства, подмукло и плански богољубиви Србски Народ све више заводе за Голеш планину, умјесто да Србе воде путем Светог Саве који води у живот вјечни!

Послије завршеног културно просвјетног програма настављено је народно весеље до касне вечерње сате уз звуке локалног оркестра из Детроида на челу са Денијем. Оркестар је свирао бесплатно, и тако умилатим звуцима са својих иструмената прославио Бога, Светог Прокопију, Светог Саву и Све Свете из Васколиког Рода Србског. За овај црквено народни Сабор до којег је дошло спонтано поводом прославе Светог Прокопије, а коме је присустовало девет свештеника са једним владиком и велики број православних вјерника можемо само са радошћу да кажемо: ради молитви Светог Прокопије, Светог Саве и Свих Светих Божји Угодника, све је Свето и честито било и миломе Богу на уздарје. Алилуја! Слава Богу на висини, а на земљи мир, да се Срби обоже, сложе и умноже! Амин.

Свештеник: О. Михаило В. Микић