logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Србија, Друштво    Аутор: Преузето    570 пута прочитано    Датум: 23.05.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

На позорју измученог и обезглављеног србскога народа догађаји престижу једни друге. „Духу времена“ се прикључила и Српска Православна Црква, која својој основној мисији христијанизације народа претпоставља дневно-политичке догађаје.

пише:Војислав Н. Мистовић

***

Са пријестоног Цетиња дошао је глас, да је Петар II Петровић Његош проглашен за светитеља, те се има прослављати заједно са многострадалним Светим Јовом (19.мај по јеретичком календару, 6.мај по православном).

Та вијест о канонизацији је у сваком случају прворазредна, али српском народу не доноси јединство, већ подјелу на оне који ће несумњиво прихватити Рада Томова као светитеља и друге који ће се противити тој одлуци. И сама та подјела говори о народу и о „пастирима“, који су донијели такву одлуку.

За неке ће овај потез личити на ватиканску цркву која канонизује и капом и шаком, а неки ће рећи „ваистину је био свет“.

Канони Цркве Православне јасно одређују пут којим се иде када се има донијети једна таква одлука. Поред нетљених моштију прибрајају се свједочанства о пројављивању светости, нпр. исцјељења, чуда и сл. , те се детаљно претреса сав живот светитеља. Наравно, ту постоји још услова којима се бави црква прије доношења тако значајне одлуке.

У титули коју му је додијелио Амфилохије Радовић стоји да је Његош тајновидац и судећи по компилацији стихова на икони, мисли се превасходно, на дјело „Луча Микрокозма“(у осталим дјелима и онако, нема никаквог тајновидства).

Да не бих претресао на овом мјесту комплетно дјело (у којем је изнесено много неправославних теорија и учења), узећу саму суштину радње тога дјела.

Његош у Лучи микрокозми исповједа учење о „предестинацији“, тј. да се човјек налазио на Небу, те да је у тренутку побуне Сатанине стао на његову страну, па се након три дана покајао. Послије огромне битке анђела и демона Бог побјеђује Сатану, те пресуђује овако: пакао прави за Сатану, како би овај царовао (јер се побунио и тражио демократију на небу, тј. сувладарство са Вишњим) у својему царству таме, док је за колебљивог “Адама и његовог лика” (да ли Његош указује да је човјек био анђео, па постао човјек?), направио земљу да у својем колебању „одслужи“ заслужену казну.

Ова и оваква учења су, још прије Његоша, осуђена од стране Православне Цркве, јер се противе њеном самом учењу .

У првом реду, никакве битке није било на Небу, већ је Сатана са својим присталицама просто, избачен из духовног Царства Небеског.

Учење „Луче микрокозме“ се противи Књизи Постања, јер у Светом Писму пише да Земља коју створи Бог бијаше веома добра, те да је Едем – рај постављен на њој „према истоку“, према Богу. Човјек је створен шести дан као круна Божијег стварања, створен да благује и управља земљом, значи да она није накнадно створена како би била мјесто неке казне, већ мјесто за вјечни живот људи у заједници са својим Творцем.

Пад људског рода који је изложен у Светом Писму директно побија Његошеву теорију о предестинацији и само изложење његове верзије човјековог пада.

Увођење оваквог учења под окриљем Цркве Православне је признавање јереси која се противи самој суштини Православне вјере.

Признавањем оваквог тајновидства, можемо слободно, онда признати и Милтонов „Изгубљени рај“ (бави се сличном темом) или високотиражна учења Дена Брауна.

Оно што још једном, суштински поражава теорију „Луче Микрокозме“ је, опет, Свето Писмо које говори о „силаску Вишњег Јерусалима“ на ову исту земљу и о томе, како ће се та иста земља преобразити послије другог доласка Господњег и страшног суда.

Не заборавимо ријечи из књиге постања „јер добро бијеше веома“.

Многи ће се позивати на чињеницу да је то „умјетничка слобода“, не спорим, али таква врста слободе (злоупотребе) не постоји у оквирима Цркве Православне, поготово када тако нешто исповједа митрополит, који би превасходно требало да брине о очувању чистоте православља.

О самом Његошевом животу постоје многа сазнања, писана и неписана. Наравно, има доста и нагађања, непровјерених чињеница и сл. Сигурно је, да Црква не би смела узимати непровјерене чињенице као вјеродостојне.

Но, оно што се засигурно зна, Његош је био завладичен изузетно млад, одмах након смрти његовог славног претходника Светог Петра Цетињског којега је православни српски народ у Црној Гори за живота сматрао светитељем (јер су се, између осталог, Божија чуда догађала и за вријеме његовог земног живота).

Методи владавине Светога Петра и Његоша су се суштински разликовали. Док је Свети Петар сам себе приносио на жртву, неуморно, деценијама мирећи завађена црногорска племена, користећи се искључиво, ријечима, владика Раде је организовао „гвардију“ једну врсту полиције, која је имала, репресивним методама, спроводити његову вољу. И та врста владавине Његошеве није спорна гледајући са земаљске стране (зачеци организовања државе). Но, у духовном смислу правила је непроцјењиве штете и често међу црногорским племенима доводила до омразе сопственог владике.

Чињеница је, да се Његош није хтио прихватити владичанског чина и из његовог живота видимо да није пуно волио служити литургију, те је често скидао са себе мантију.

Његошев геније је неоспоран, али сама умност није довољна да неко постане светитељ.

У прилог тези да Његош не може бити светитељ многи спомињу и припадање масонској ложи (састанчили су у Котору, у кући Лумбардића гдје је Његош и посвећен у масона). Црква је такође, саборно осудила масонерију.

Затим и сама „љубавна поезија“, те као „најтрагическије“ репресија над сопственим народом, гдје сам примјер његовог претка, Св.Петра Цетињског, демантује присталице канонизације и даје суштинску слику како треба да се понаша један теократа.

Његоша, као изузетног књижевника, умног човјека и националног борца нико никада не може оспорити, али за светитеља, ипак, треба нешто више.

Српска Православна Црква, очигледно није узела у обзир Његошев живот и дјело, те се ова одлука чини више политичка, и у дневне сврхе (суштински, прослављајући Његоша, Амфилохије слави самога себе). Ова одлука ће опет, ставити мач међу сам народ, јер се Његош није, до сада, пројављивао као светитељ, а у (народном) предању је остало доста тога ружног о „пустињаку цетињском“, што се за Светог Петра Цетињског или Светог Василија Острошког не би могло рећи.

У сваком случају, Амфилохије Радовић са својим дјелима остаје на трагу латинофилства, и у „добром“ старом католичком духу изгони православље из Црне Горе. У скандалозним изјавама, од прије неки дан, у интервјуу РТ Републике Српске, он исповједа да „ми и Хрвати имамо исту вјеру“, да „педофилије у Католичкој Цркви нема“, а Василија Качавенду пореди са Светим Нектаријем Егинским.

Очевидно је да Српска Православна Црква наставља удаљавање од пута Светих Отаца, од истинског исповједања Христа Господа. Полувјековно припадање Свјетском Савезу Цркава (екуменизму), бројним саслуживањима са инославнима, фактичког признавања примата папе, избацивањем православних богословских дјела Јустина Поповића са богословије, те увођењем „нових реформисаних“ теолога Зизјуласа и компаније, разрачунавањем са ревнитељима у сопственим редовима, шизофрено служење и по новом и по старом календару (у Грчој служе по новом, кад се врате у Србију по старом), говори да је та Црква давно изгубила освећујућу благодат и да Христа тамо више нема.

Завршио бих Господњим ријечима из Светог Писма, које нас опомињу на садашњи тренутак у Српској Православној Цркви:

“Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтjели”.

 

пише:Војислав Н. Мистовић

http://mistakisradio.blogspot.com/2013/05/blog-post_20.html

***
***
***

Српски свеци злочинци и разбојници!

23. 05. 2013. 14:02х | Р. Лончар – Вести |

***

Председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић оценио је да митрополит Амфилохије, иницијативом да се Његош прогласи за свеца, покушава да великог црногорског песника и државника смести заједно са злочинцима које је та црква раније прогласила за свеце.

Полажући венац на гроб владике Петра Другог Петровића Његоша на Ловћену, Кривокапић је рекао да “они чији су хероји и свеци били злочинци после Другог светског рата и после овог рата, морају да покушају да се сакрију иза црногорске чистоте”.

Амфилохијева иницијатива, по оцени Кривокапића, још више показује “колико су (злочинци) црни и супротни овој црногорској чистоти”. Митрополит канонски непризнате Црногорске православне цркве Михаило (распоп Мираш Дедеић) је отишао је корак даље изјавом да Амфилохије покушава да Његоша укључи у “друштво разбојника”, тиме што га предлаже за свеца Српске православне цркве.

Према његовим речима, није искључено да “сиромах Амфилохије” и себе прогласи свецем.

- Ово је уплив у воде у којима политичари не би требало да буду и да се овако, на политички начин обрачунава с вером и религијом – оценио је Кривокапићев иступ Милан Антонијевић, директор Комитета правника Јуком.

Верски аналитичар Мирко Ђорђевић сматра са је изјава Кривокапића знак великих политичких подела у црногорском друштву.

- То су политичке борбе које се одвијају између државног врха Црне Горе и митрополије на чијем је челу Амфилохије који је ратоборан и игра улогу политичког фактора више него верског вође – рекао је Ђорђевић. Он је додао да иницијатива да се Његош канонизује “не делује озбиљно” јер, како каже, за то нема канонских основа.

- Услови за канонизацију су врло строги. Након смрти треба на гробу да се јављају чуда и исцељења. Покојник треба да је живео примерним животом, а Његош, пре свега као владар, није то могао – додао је Ђорђевић.

Корак ка сецесији Митрополије црногорско-приморске?

Познавалац канонског права Жељко Жугић Которанин каже за “Вести” да није прецизирано ко врши канонизацију, али да је логично да се она изврши на Светом архијерејском сабору СПЦ пошто Митрополија црногорско-приморска није аутокефална (самостална) црква.

- За то постоје и практични разлози. Замислите ситуацију да се 19. маја у Црној Гори слави празник у част Његоша, а да се он у другим епархијама и не помене на литургијама. Осим тога, Свети архијерејски сабор, односно Синод задужен је да сестринске православне цркве званично обавести о Његошевом увођењу у именослов светитеља. Није ли ово први практичан корак ка акту сецесије Митрополије црногорско-приморске? Или је у питању тражење веће власти у односу на друге епископије и митрополије у СПЦ? Јер, треба подсетити да је та митрополија својевремено са свог печата изоставила назив Српске православне цркве, а да је недуго затим обавестила јавност да је формирана и Православна црква у Црној Гори на челу са митрополитом Амфилохијом – подсећа Которанин.

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/315197/Srpski-sveci-zlocinci-i-razbojnici

 

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Posted 8 сати ago

Свој не баш академски текст „Професори Грешни Милоје и Славко Радовановић“, објављен на сајту Новинар. де 8.5.2017, др Миордраг Петровић завршава лепом народном изреком: „Што се дуже рвеш са свињом, све…

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Posted 17 сати ago

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

***

Подсећамо да ниједна…

Јавни апел неких професора ПБФ-а
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 1 дан ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 4 дана ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 5 дана ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 5 дана ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
Шта је био увод у рат у Југославији?
Шта је био увод у рат у Југославији?
Posted 1 week ago

Б92 преноси текст из њемачких новина "Дојче Веле" како је увод у рат у Југославији био то што је ЈНА повукла оружије територијалне одбране. Територијална одбрана била у ствари национална…

Шта је био увод у рат у Југославији?
О Вилејму вокеру 18. година касније
О Вилејму вокеру 18. година касније
Posted 1 week ago

Као што је познато, Вилијам Вокер, је 1999. године био шеф Верификационе комисије ОЕБС-а на Косову И Метохији. Његов извештај о Рачку, у коме се лажно оптуђују српске снаге безбедности…

О Вилејму вокеру 18. година касније
Еуросонг 2017 и Хрвати
Еуросонг 2017 и Хрвати
Posted 1 week ago

Марија Шерифовић подивљала, јер Србија није дала хрватском представнику на Еуросонгу 12 бодова. Зашто би Србија дала 12 бодова пјевачу којем је најпознатија пјесма у каријери химна HDZ-а (странке која…

Еуросонг 2017 и Хрвати
Има ли ту памети
Има ли ту памети
Posted 2 weeks ago

Нема сумње, ствари се све више компликују, Запад се неће смирити док не изазове немире, па и сукобе, на територији Југоисточне Европе. Дакле и Србије. Проблем је, по нас, утолико већи,…

Има ли ту памети
PreviousNext




2 коментара у вези “Његошева канонизација, за или против?”
  1. Za vreme svog boravka u “vjecnom gradu” Rimu, Petra Drugi Petrovic Njegos ili Vladika Rade kako SRBi od milja zovu svoga Slavnog Vladiku i SRBskog pjesnika sa Cetinja, nije htio da izadje iz kocije svoje i da se pokloni rimskom Papi, nit da ide u katedralu Svetog Petra da se pokloni lancima njegovim, sa kojim je Papa zeleo da okuje duh Pravoslavnih SRBa iz Crne Gore za vecita vremena. Samo taj postupak Vladike Rade dovoljan je povod da ga SRBi proglase za SRBskoga Sveca!

    Medjutim po najnovijim obavestenjima koja stizu sa Sabora iz Beograda, SPC nece Vladiku Radu ili Petra Drugog Petrovica Njegosa kanizovati sa SRBskog Sveca. Ona to nece uciniti sa zeljom da tako doprinese po zahtjevu Medjunarodne zajednice sirenju sto vece netrepljivosti izmedju SRBa iz SRBije i SRBa iz Crne Gorie. SPC nece Slavnog Njegosa proglasiti za SRBskog Sveca, jer ona ima namjeru da upali zlu krv medju jednovjernom i jednokrvom SRBskom djecom svojom, i napravi sto vece podjele medju njima!

    Medjutim, kakva god bila odluka ovogodisnjeg Sabora SPC, Episkopski Savjet Pravoslavne Crnogorske primorske Mitropolije na celu sa Mitropolitom Amfilohijem, ima pravo da kult Svetog Petra Drugog Petrovica Njegosa, ili Slavnog Vladike Rade, siri medju SRBskim narodom u danasnjoj Crnoj Gori. SPC nije prva kanizovala ni Sv. Vladiku Nikolaja Velimirovica, nego je to prvo ucinila Zagranicna Ruska Crkva, a poslije deset godina prihvatila je samo postojecu kanonizaciju SPC. Tako ce vjerovatno biti i sa Svetim Petrom Drugim Petrovicem Njegosom ili Slavnim Vladikom Radom, gospodarem i duhovnim poglavarom Pravoslavne SRBske Crne Gore!

    Nema nista gore nego kada izdajnici Boga i SRBstva vode i prestavljaju SPC i SRBski narod Svetog Save. Politiku koju oni sada vode u SPC povodom prodaje Kosova siptarima od strane SRBijanske “vlade” ucinjen na zahtjev Medjunarodne zajendice, i kanonizacije Sv. Petra Drugog Petrovica je dokaz njihove izdaje SRBa i Hrista, kao i puta Sv. Save koji vodi u zivot vjecni. To je “politika” sirenja SRBske nesloge i izdajstva veceg i strasnijeg od izdajstva Vuka Brankovica pocinjenog u boju na Kosovu 15/28 Juna 1389 godine!

    Sto se danasnji “crnogorci” kao izdajnici Boziji i svojih Svetih i Slavnih pretaka, kao otpadnici od SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja bune protiv kanonizacije Njegosa za SRBskog Svetitelja to je normalno i ocekivati, to je normalna reakcija crnogorskih poturica, to je normalna reakcija crnogorskih ustasa Sekule Drljevica, to je normalna rekacija sinova komunistickih neznanih junaka. Njegos nije bio po svojoj narodnosti “Crnogorac” kao danasnji izmecari SRBstva u Crnoj Gori, nego SRBIN: PRAVOSLAVAC I SVETOSAVAC koji se ponosio svojom SRBskom narodnoscu i crnogorskom pokrajinskom pripadnoscu. On je znao i umio za razliuku od svojih izrodjenih potomaka da razliku svoju SRBsku narodnost od svoje crnogorske pokrajinske pripadnosti sto ne znaju sada svi oni SRBi koji se smatraju “crnogorcima, bosancima, krajisnicima, srbijancima i pitaj Boga kako se oni medjusobno jos ne zovu na radost svoga oca djavola cije slasti oni sada cine mesajuci svoju Svetu SRbsku narodnost sa pokrajinskom pripadnoscu, jer Bog kada nekog kazni prvo mu pamet uzme!

    To je sada velika nesreca medju izrodjenim SRBima koji vise ne samo da ne znaju sta su oni po svojoj narodnosti, da razlikuju svoju SRBsku narodnost od pokrajinske pripadnosti, nego oni ne znaju ni gde su suplji dok prstom ne napipaju. To je LUD NAROD, koji sebe svjesno stavi u sluzbu crnom djavolu, da bude roblje palog andjela Stone i hrana Luciferu. Medjutim, hvala Bogu od takvih fukara SRBstvo nikada nije ni zavisilo, pa ne zavisi ni dnas!

    Tvrdnja “cistunaca” da je Njegos bio navodno mason, je najobicnija laz i podvala sa kojom se zeli da spreci Njegoseva kanonizacija za SRBskog Svetitelja. Iste price slusali smo godinama od masona za Svetog Vladiku Nikolaja, jer Slobodni Zidari Vavilonske Kule imaju obicaj da svojataju sve poznate licnosti u svijetu pa tako isto i medju SRBima. To su masoni sa uspjehom radili sireci lazi o Vladiki Nikolaju Velimirovicu, sve dok se nije u njegovoj arhivi otkrilo svojerucno napisano pismo, upuceno 25 februara 1956 godine “dragom bratu Savi” u Geru, Indijana, gde stoji rukom Svetog Nikolaja napisano:”Pitas me o masoneriji. O tome bi te mogao neko tacno obavestiti ko je tu u blizini tebe, kao na primjer Borko Borcic, koji je sada u Cikagu. Isto tako i svestenik Popovic u Cikagu. Tu nedavno je bio clanak u Srbobranu o masonima. Grcka i Ruska Crkva otvoreno su osudile to kao nehrisacansku organizaciju, koja POTKOPAVA CRKVU HRISTOVU. Cuvaj se dakle, od toga brate Savo, i moli se Bogu da se i drugi sacuvaju u nasoj svetoj veri pravoslavnoj. Mnogo je glatkih puteva koji vode u propast, a pravi je put spasenja potezak ali je prav i siguran. Ovo o tome, pa ti prema ovome ceni sto se u crkvi tamo dogodilo…”

    Tek poslije ovog Vladicinog pisma, otkrivenog u njegovoj zaostavstini umukla su pogana usta masonska, ali i sada se moze ponekad sresti neki masoncic ili djavolcic srbskog porekla, koji ce ne znajuci za ovo Vladikino pismo, pokusati pricama svojim da ubjedi neobavestenog slusaoca da je eto i Vladika Nikolaj “bio” mason. Ista politika i nacin rada primenjuje se sada prema Slavnom SRBskom Vladici i pjesniku sa Cetinja, Petru Drugom Petrovicu – Njegosu, samo sa jos pogubnijim posledicama jer se pokusava sada preko Njegsa da medju SRBima prosiri razdor u SRBskom narodu, da izazove medjusobne pokrajinske podjele i netrepljivosti sa nesagledivim stetnim posledicama.

    Zalosno je zato vidjeti kako ljudi koji vode i prestavlaju danas SPC nemaju ni malo “mudrosti” niti dalekovidnsoti da prozru Duhom Svetim jos jednu stansku podvalu SRBskom narodu, da prozru jos jednu vesto bacenu koscuru razdora medju SRBima o koje oni trebaju da se kolju i krve poput pasa dok djavo svoj posao na pokrajinskim podjelama i unistenju SRBstva ne privede kraju. Pomolimo se zato Starom SRBskom Rodjaku, Gospodu nasem Isusu Hristu, da se smiluje na SRBski narod svoj, da Bog ukloni izmedju SRBa Svetog Save danasnje budale i fukare, izdajnke i neprijateljje Boga i SRBstva, i na njihova mjestoa da dovede Prave SRBe: Pravoslavce i Svetosavce koji ce imati Duha Svetog na sebi da mogu da rzlikuju satanske lazi i podvale od Istine Hristove i Pravde Bozije.

    Braco SRBi i sestre SRBkinje, ne zaboravimo savjet Svetog Save da “SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA”! ZATO MOLITVAMA SVETOG SRBSKOG VLADIKE RADE, SVETOG PETRA DRUGOG PETROVICA NJEGOSA, GOSPODE ISUSE HRISTE BOZE NAS. PONILUJ I SPASI NAS! AMIN. BOZE DAJ DA SE SRBI OBOZE, SLOZE I UMNOZE!

  2. Петар II Петровић Његош јесте био велики човек али није за канонизацију. Брат Србин звучи прилично наивно када:
    1. Часне вериге Апостола Петра назива ланцима за окивање Срба
    2. Зла крв између Србијанаца и Црногораца постоји одавно, много пре иницијативе за канонизацију Његоша
    3.Вук Бранковић није косовски издајник-историја то потврђује
    4.Владика Николај врло неодређено говори о масонерији, нити оправдава, он лично, али и не осуђује
    5.Да нису сва уста умукнула, после откривања писма, сведочи писац. Сам себе побија
    6.Само Слога Србина Спасава-нису речи Св. Саве него Светозара Милетића


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo