logo logo logo logo
Рубрика: Русија, Религија, Србија, Вреди прочитати    Аутор: Синђелић    1.416 пута прочитано    Датум: 22.05.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Антиекуменистички сајт “Борба за веру” (БЗВ) је један од ретких гласова разума на србнету. Да није сајта Новинар.де, који покрива и шире друштвене теме, БЗВ би поред сајтова везаних уз Епархију рашко-призренску у егзилу била вероватно једини посећенији сајт антиекуменистичког садржаја. Али, и тамо се може наићи на садржаје који могу довести читаоце у заблуду.

За Новинар. де пише Синђелић 19. maj 2013

***

Занимљиво је да поред свих могућих указивања на новотарије, јереси и прљавштине у Београдској патријаршији, на БЗВ се ретко могу наћи, нарочито у задње време, указивања на сличне ствари у Руској православној цркви – Московској патријаршији. Тамошњем уредништву сам краћим писмом указао на један такав озбиљан пропуст, али одговора није било (на претходне преписке да, али после овог писма уследило је ћутање). У наставку следи део поменутог писма:

“…Вашу свету борбу ћу настојати помагати у границама својих могућности (јављањем релевантних информација и сл.). Указао бих Вам успут на нешто: сјај путиновске Русије је упитан, можда је у питању лажно злато. Мени се чини да је ово задње у питању. Молим Вас да се распитате. Можда је Ваша тактика заклањање иза ауторитета РПЦ и Путина зато да Вас не би ‘згазила кола’, како Вам се недавно претило. Ако је то тако, то је пут опасан, јер Ваше читаоце доводи у заблуду, и ствара око РПЦ и Путина некакав ореол светости и непогрешивости. Комунисти и Тито су својевремено тако искористили нашу српску љубав према Русији. Народ је наивно поверовао комунизму, јер је мислио да из Свете Русије не може доћи ништа лоше. Патријарх Кирил је ученик злогласног екуменисте Никодима Лењинградског.

Путин је по мајци Шеломови Јеврејин, Медведев је такође Јеврејин (Јевреје не мрзим, Боже сачувај); као и добар део руске ‘олигархије’ и владајућег слоја. Верни народ слабо придарује цркву у Русији, силно злато и обнова је од разних сумњивих донатора-тајкуна. Обнова руске армије је реална само на платама а не и у техници… Надам се да сте упознати са наведеним чињеницама, а ако нисте распитајте се.

Рекох што ми савест налаже па душу спасих. Молим Вас да ‘ту и тамо’ читаоцима натукнете нешто од малопре поменутога. Молим Вас браћо драга, немојте да се љутите на овим добронамерним указивањима. Срдачан поздрав од …, и надаље Вашег читаоца и поштоваоца”.

На БЗВ се задњих дана објављују и текстови у којима се чују гласови који нису сагласни са канонизацијом владике Петра Другог Петровића Његоша, у народу познатог и као владика Раде (по световном имену Радивој). Па се тако и износе неки владичини греси. Треба подсетити ауторе таквих текстова да није наше да судимо, већ Божије. По човековој кончини се често може видети да ли се умирући измирио са Богом (сличан случај имамо и код кнеза Милоша који је умро у миру претходно се исповедивши и причестивши, а књаз је учинио много тога доброга; а тек Његош!). Тако црквени историчар Ђ. Слијепчевић у својој Историји СПЦ 2 пише:

“Велики људи засведочавају своју веру и својим односом према смрти и начином умирања. И у нашем се народу верује да се по лепоти умирања може судити и о величини онога који умире и о његовој људској вредности. Само за безверника је физичко нестајање пресецање живота. Његош је и овде, када се душа дели од тела, био израз народног схватања. Иако је одавно знао да му нема лека, Његош није бунтовао против смрти. Захваљујући Богу што га је, и духом и телом, украсио „на земљи над милионима“, Његош је у своме Тестаменту смерно написао: „Ја на Твој позив смирено идем или под Твојим лоном да вјечни сан боравим или у хорове бесмртне да Те вјечно славим.“

О постепеном нестајању у болести и о смрти, која му се све бржим корацима приближавала, Његош је, 10. августа 1850, исповедио своме пријатељу Петру Маринковићу:

„…У мојој болести ја сам и о смрти помишљао, него ова мисао нимало мени шкодила није, но штавише зраке су ми душевне лакше кроз тијело проницале, како сунчане зраке кроз танке и раздробљене облаке што лакше проничу. Моја је идеја међу небесима и гробницом смјело лећела, и ја сам смрт овако разумео: или је тихи вјечни сан који сам боравио пре рођења или лако путовање из свијета у свијет и прикључење бесмртном лику и вјечито блаженство. Ја се ада нимало бојао нијесам, јербо у мени адска душа није, и ја Бога не претстављам као Нерона или Мухамеда II, ја Га претпостављам по Његову Величанству, за духа превеличественога, премилостивога својим тварима. Ја сам душу човеческу претстављао за неки тајанствени фокус, која, како се раздвоји од тијела, сине хитром зрачицом и запали бесмртни план нашега живота и блаженства на небесима.“

Његош је умро 19. октобра 1851. у девет сати пре подне. Била је чудна игра судбине да је његов претходник, св. Петар Цетињски, умро уочи Лучиндана, а Његош на сам Лучиндан. Ако су му, за време његовог земаљског живота, пребацивали да је био и сувише мало владика, Његош се упокојио и као добар хришћанин и као побожан архијереј. Од Вука Поповића из Котора имамо сачуван опис последњих часова Његошевих. У своме писму Вуку Караџићу, од 22. новембра 1851, Поповић пише: „…Сутра дан осване још у тежој муци, али га бистра памет није никад издавала, и зато се мирно исповиједи и причести, па најпосле с раширеним рукама ове ријечи изговори: ,Боже и Света Тројице помози ми. Боже и Света Госпођо предајем Ти на аманет сиротну Црну Гору. Свети Арханђеле Михаиле, прими моју гријешну душу’, и одмах простре се на страмац свога стрица светога Петра и испусти дух. Обучен је био у најљепшој одежди што му је руска царица поклонила била, и тако у дивном архијерејском одијелу накићен, пружен про све цркве у одијелу, с отвореним очима и засуканим брцима и изгледао је као жив, и мирисао као ружа, или као свет.”

Ево, драги читаоци, указао сам на неколико важних ствари у овом кратком тексту. О “лажном злату” Путинове Русије имао доста текстова по нету, нарочито на руском језику. Указао бих првенствено на текстове деснијих руских сајтова, те сајтове оног дела Руске заграничне цркве (митрополита Агатангела) који се није ујединио са пропутиновски настројеном (заправо сергијанистичком: сергијанизам – додворавање-потчињеност цркве световној власти) РПЦ-Московском патријаршијом. Против Путина се истина пише и напада га се и с лева, па и са Запада, али то је само пред изборе, кад је потребно дати Путину “ореол” родољубља.

А кад избори прођу левица и Запад утихну, или се јаве само ‘ту и тамо’. Као што сам саветовао уредништву сајта БЗВ, тако саветујем и вама, верним читаоцима угледног портала Новинар.де: РАСПИТАЈТЕ СЕ.

 

За Новинар. де пише Синђелић

Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 2 weeks ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
Клетва: Трећи део
Клетва: Трећи део
Posted 4 weeks ago

Ко заслужује да оптужи коју кривицу... Баш на дан када су наслови Freak-измишљотина, 12 августа 2018 преплавили америчку јавност измишљеном фатаморганом да су наводни “контра-протестерс надмашили по броју наводне беле-националисте”…

Клетва: Трећи део
мртво море
Mртво море
Posted 1 month ago

Другог јула ове године, сведоци смо још једног немилог дагађаја, боље рећи новог скандала који, по ко зна који пут, потреса СПЦ, а то је физички обрачун епископа милешевског Атанасија…

Mртво море
Клетва Други део
Клетва – други део
Posted 1 month ago

Раскринкавање Лажи - Раксринкавање Зла: Раскринкавањем вуновлачарења! "Take pride in being the bureaucrat, for clerks rule the world...” This Rule is representing the perfect canvas of political imagery of unfathomable…

Клетва – други део
Бранко Драгаш МРЖЊА
Бранко Драгаш: Мржња
Posted 2 months ago

Зашто Србе мрзе? Неки разлог мора да постоји. Данас је сасвим јасно да је мржња према нашем народу отворена. На Вемблију се осећала у ваздуху мржња Британаца према Новаку. Зато…

Бранко Драгаш: Мржња
Клетва лажне вести
Клетва лажне вести
Posted 2 months ago

The Everlasting Curse of the Freak News. “Оглупи народ”, и “спречи помињање прошлости да не би дискредитовала садашњост.” (“Make the people ignorant”, and prevent the “use of the past to…

Клетва лажне вести
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Posted 2 months ago

У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:

-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи…

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Комунистичка слика рата у Југославији је обичан мит?
Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Posted 2 months ago

Гледам како на комунистичким страницама стално иде прича о некаквој националистичкој ревизији историје, о ширењу псеудоисторије, о повампиреном четништву и слично. Не, другови, није ту посриједи никаква ревизија историје, већ…

Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Поклоничко путовање у Русију
Поклоничко путовање у Русију
Posted 4 months ago

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много…

Поклоничко путовање у Русију
Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 7 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
PreviousNext

 

 




1 коментар у вези “Русија, Његош и “Борба за веру””
  1. Brate Sindjelicu, poput tvoga imenjaka Vojvode i junaka iz Prvog SRBskog ustanka Sindjelic Stevana, sam potpaljujes bure baruta na kome sjedis i Bogu se molis. Zato pazi dobro da i tvoju mudru glavu danasnji “turci” uz pomoc domacih izdajnika ne odsjeku, a zatim da je ne ugrade u Celu Kulu kod Nisa. Ona je bila i ostala jedinstveni SPOMENIK SLOBODE u svijetu kojeg nema ni jedan drugi narod na kugli zemaljskoj osim SRBa!

    Sindjelicu, istina je ovo prava o cemu ti sada voljenom SRBstvu svome pises, ali je tuga golema sto Istinu ovu nema ko da cuje. Vecinu SRBa vise ne interesuje Istina, niti SRBe interesuje vise da zive na svjetlosti dana, niti da se greju na toploti suncanih zraka i tako da uzivaju u milosti Bozijoj i ljepotama ovog prolaznog svijeta. Vecinu danasnjih izrodjenih SRBa interesuje samo trenutak vremena u kome oni sada zive. Zbog toga se moze slobodno reci za takve “Srbe” da su oni iz tame dosli, da u tami zive i da se posle smrti oni ponovo vracaju u tamu iz koje su dosli!

    Mnogi SRBi nisu poznali smisao ovog prolaznog zivota. Odakle su dosli? Zasto zive? I kuda idu posle svoje smrti? Oni nisu u ovome svijetu imali dovoljno mudrosti Bozije da spoznaju Izvor Zivota, a kada neko ne poznaje Tvorca svoga on ne moze tada da zna i poznaje ni druge Istine Bozije.

    Zato mnogi SRBi ne razumiju Sindjelicu o tome, sta ti njima sada pricas i zboris. Ali nemoj zbog toga da klones duhom jer nasa borba nije od ovoga svijeta. Ovo je vecita borba izmedju Dobra i zla, Istine i lazi, Pravde i nepravde. U toj strasnoj borbi na zivot i smert koja se vodi sada izmedju Boga i djavola preko nasih SRBskih ledja, pobedice samo oni SRBi koji bude u Istini Hristovoj i Pravdi Bozijoj,sa vjerom Boga i SRBstvo “izdrzali do kraja”!

    Komunizam, DEMONOkratija i mnoge druge ideje savremenog svijeta jesu samo davolske podvale naivnom i neobavestenim narodima svijeta, u kome vecina “politicara” sluze kao pijuni na sahovskoj tabli tajnih vladara iz senke u njihovoj igri u gospodarenju svijetom. Poklopcici na svim tim loncicima danas u svijetu jesu sinovi i kceri “izabranog” naroda Bozijeg, koji svojim svevidecim okom znaju i pomisli goja – robova svojih.

    Zbog toga ideju i predlog o kanonizaciji Slavnog Vladike Petra Drugog Petrovica Njegosa treba podrzati svim mogucim sredstvima. Vecina SRBskog naroda danas i nezna da je Njegos po svojoj narodnosti bio SRBin a ne “crnogorac”. Zbog toga Njegos pripada po svemu jedinstvenom SRBskom narodonom bicu, a ne izmisljenoj “crnogorskoj” nackoji, koja nije narodnost nego pokrajinska pripadnost!

    Slavni Njegos za vreme soga boravka u Rimu, kao SRBski Vladika i Gospodar Crne Gore nije htio da se pokloni “lancima” Svetog Apostola Petra, niti rimskome Papi koji se uzalud nadao da ce slobodni duh Njegosev da okuje u “apostolske” robske lance Petrove. Samo zbog toga sto se Njegos kao SRBin i slobodan covjek u Hristu Isusu nije htio da pokloni robskim “lancima” Petrovim i rimskome Papi, dovoljan je razlog za SRBe i Crkvu Hristovu da ga proglase za SRBskog Svetitelja!

    ZBOG TOGA, MOLITVAMA SVETOG VLADIKE NASEG, PETRA DRUGOG PETROVICA NJEGOSA, GOSPODE ISUSE HRISTE BOZE NAS POMILUJ I SPASI NAS! AMIN!Boze daj, da se SRBi, oboze, sloze i umnoze!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo