logo logo logo logo
Рубрика: Русија, Религија, Србија, Вреди прочитати    Аутор: Синђелић    1.381 пута прочитано    Датум: 22.05.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Антиекуменистички сајт “Борба за веру” (БЗВ) је један од ретких гласова разума на србнету. Да није сајта Новинар.де, који покрива и шире друштвене теме, БЗВ би поред сајтова везаних уз Епархију рашко-призренску у егзилу била вероватно једини посећенији сајт антиекуменистичког садржаја. Али, и тамо се може наићи на садржаје који могу довести читаоце у заблуду.

За Новинар. де пише Синђелић 19. maj 2013

***

Занимљиво је да поред свих могућих указивања на новотарије, јереси и прљавштине у Београдској патријаршији, на БЗВ се ретко могу наћи, нарочито у задње време, указивања на сличне ствари у Руској православној цркви – Московској патријаршији. Тамошњем уредништву сам краћим писмом указао на један такав озбиљан пропуст, али одговора није било (на претходне преписке да, али после овог писма уследило је ћутање). У наставку следи део поменутог писма:

“…Вашу свету борбу ћу настојати помагати у границама својих могућности (јављањем релевантних информација и сл.). Указао бих Вам успут на нешто: сјај путиновске Русије је упитан, можда је у питању лажно злато. Мени се чини да је ово задње у питању. Молим Вас да се распитате. Можда је Ваша тактика заклањање иза ауторитета РПЦ и Путина зато да Вас не би ‘згазила кола’, како Вам се недавно претило. Ако је то тако, то је пут опасан, јер Ваше читаоце доводи у заблуду, и ствара око РПЦ и Путина некакав ореол светости и непогрешивости. Комунисти и Тито су својевремено тако искористили нашу српску љубав према Русији. Народ је наивно поверовао комунизму, јер је мислио да из Свете Русије не може доћи ништа лоше. Патријарх Кирил је ученик злогласног екуменисте Никодима Лењинградског.

Путин је по мајци Шеломови Јеврејин, Медведев је такође Јеврејин (Јевреје не мрзим, Боже сачувај); као и добар део руске ‘олигархије’ и владајућег слоја. Верни народ слабо придарује цркву у Русији, силно злато и обнова је од разних сумњивих донатора-тајкуна. Обнова руске армије је реална само на платама а не и у техници… Надам се да сте упознати са наведеним чињеницама, а ако нисте распитајте се.

Рекох што ми савест налаже па душу спасих. Молим Вас да ‘ту и тамо’ читаоцима натукнете нешто од малопре поменутога. Молим Вас браћо драга, немојте да се љутите на овим добронамерним указивањима. Срдачан поздрав од …, и надаље Вашег читаоца и поштоваоца”.

На БЗВ се задњих дана објављују и текстови у којима се чују гласови који нису сагласни са канонизацијом владике Петра Другог Петровића Његоша, у народу познатог и као владика Раде (по световном имену Радивој). Па се тако и износе неки владичини греси. Треба подсетити ауторе таквих текстова да није наше да судимо, већ Божије. По човековој кончини се често може видети да ли се умирући измирио са Богом (сличан случај имамо и код кнеза Милоша који је умро у миру претходно се исповедивши и причестивши, а књаз је учинио много тога доброга; а тек Његош!). Тако црквени историчар Ђ. Слијепчевић у својој Историји СПЦ 2 пише:

“Велики људи засведочавају своју веру и својим односом према смрти и начином умирања. И у нашем се народу верује да се по лепоти умирања може судити и о величини онога који умире и о његовој људској вредности. Само за безверника је физичко нестајање пресецање живота. Његош је и овде, када се душа дели од тела, био израз народног схватања. Иако је одавно знао да му нема лека, Његош није бунтовао против смрти. Захваљујући Богу што га је, и духом и телом, украсио „на земљи над милионима“, Његош је у своме Тестаменту смерно написао: „Ја на Твој позив смирено идем или под Твојим лоном да вјечни сан боравим или у хорове бесмртне да Те вјечно славим.“

О постепеном нестајању у болести и о смрти, која му се све бржим корацима приближавала, Његош је, 10. августа 1850, исповедио своме пријатељу Петру Маринковићу:

„…У мојој болести ја сам и о смрти помишљао, него ова мисао нимало мени шкодила није, но штавише зраке су ми душевне лакше кроз тијело проницале, како сунчане зраке кроз танке и раздробљене облаке што лакше проничу. Моја је идеја међу небесима и гробницом смјело лећела, и ја сам смрт овако разумео: или је тихи вјечни сан који сам боравио пре рођења или лако путовање из свијета у свијет и прикључење бесмртном лику и вјечито блаженство. Ја се ада нимало бојао нијесам, јербо у мени адска душа није, и ја Бога не претстављам као Нерона или Мухамеда II, ја Га претпостављам по Његову Величанству, за духа превеличественога, премилостивога својим тварима. Ја сам душу човеческу претстављао за неки тајанствени фокус, која, како се раздвоји од тијела, сине хитром зрачицом и запали бесмртни план нашега живота и блаженства на небесима.“

Његош је умро 19. октобра 1851. у девет сати пре подне. Била је чудна игра судбине да је његов претходник, св. Петар Цетињски, умро уочи Лучиндана, а Његош на сам Лучиндан. Ако су му, за време његовог земаљског живота, пребацивали да је био и сувише мало владика, Његош се упокојио и као добар хришћанин и као побожан архијереј. Од Вука Поповића из Котора имамо сачуван опис последњих часова Његошевих. У своме писму Вуку Караџићу, од 22. новембра 1851, Поповић пише: „…Сутра дан осване још у тежој муци, али га бистра памет није никад издавала, и зато се мирно исповиједи и причести, па најпосле с раширеним рукама ове ријечи изговори: ,Боже и Света Тројице помози ми. Боже и Света Госпођо предајем Ти на аманет сиротну Црну Гору. Свети Арханђеле Михаиле, прими моју гријешну душу’, и одмах простре се на страмац свога стрица светога Петра и испусти дух. Обучен је био у најљепшој одежди што му је руска царица поклонила била, и тако у дивном архијерејском одијелу накићен, пружен про све цркве у одијелу, с отвореним очима и засуканим брцима и изгледао је као жив, и мирисао као ружа, или као свет.”

Ево, драги читаоци, указао сам на неколико важних ствари у овом кратком тексту. О “лажном злату” Путинове Русије имао доста текстова по нету, нарочито на руском језику. Указао бих првенствено на текстове деснијих руских сајтова, те сајтове оног дела Руске заграничне цркве (митрополита Агатангела) који се није ујединио са пропутиновски настројеном (заправо сергијанистичком: сергијанизам – додворавање-потчињеност цркве световној власти) РПЦ-Московском патријаршијом. Против Путина се истина пише и напада га се и с лева, па и са Запада, али то је само пред изборе, кад је потребно дати Путину “ореол” родољубља.

А кад избори прођу левица и Запад утихну, или се јаве само ‘ту и тамо’. Као што сам саветовао уредништву сајта БЗВ, тако саветујем и вама, верним читаоцима угледног портала Новинар.де: РАСПИТАЈТЕ СЕ.

 

За Новинар. де пише Синђелић

Тајно расписани избори за Савете месних заједница?
Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Posted 1 дан ago

Како новинар.де из поузданих извора сазнаје, у околним селима општине Свилајнац су на веома чудан начин организовани и одржани избори за Савете месних заједница. По досадашњој пракси Зборови се по…

Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Међународни протест “Марш против Монсанта 2017″ – СРБИЈA БЕЗ ГМО
Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Posted 2 дана ago

Јавни скуп и покрету СРБИЈА БЕЗ ГМО, у организацији Друштва српских домаћина, Удружења „Ко нам трује децу“, Хуманитарне организације „Здрава Србија“ као и других нестранчких и невладиних организација, одржан је на…

Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Питање је да ли је ова коалициона влада способна и спремна да очува Србију
Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Posted 3 дана ago

Чак, није питање, већ очигледно – није! Јер, Вучића интересује само одржавање његове апсолутне власти, и ништа друго. Meђутим, иако се на све стране говори о његовој диктатури, толики примери његовог понашања…

Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Posted 4 дана ago

Свој не баш академски текст „Професори Грешни Милоје и Славко Радовановић“, објављен на сајту Новинар. де 8.5.2017, др Миордраг Петровић завршава лепом народном изреком: „Што се дуже рвеш са свињом, све…

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Posted 4 дана ago

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

***

Подсећамо да ниједна…

Јавни апел неких професора ПБФ-а
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 5 дана ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 1 week ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 1 week ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 1 week ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
Шта је био увод у рат у Југославији?
Шта је био увод у рат у Југославији?
Posted 2 weeks ago

Б92 преноси текст из њемачких новина "Дојче Веле" како је увод у рат у Југославији био то што је ЈНА повукла оружије територијалне одбране. Територијална одбрана била у ствари национална…

Шта је био увод у рат у Југославији?
PreviousNext

 

 




1 коментар у вези “Русија, Његош и “Борба за веру””
  1. Brate Sindjelicu, poput tvoga imenjaka Vojvode i junaka iz Prvog SRBskog ustanka Sindjelic Stevana, sam potpaljujes bure baruta na kome sjedis i Bogu se molis. Zato pazi dobro da i tvoju mudru glavu danasnji “turci” uz pomoc domacih izdajnika ne odsjeku, a zatim da je ne ugrade u Celu Kulu kod Nisa. Ona je bila i ostala jedinstveni SPOMENIK SLOBODE u svijetu kojeg nema ni jedan drugi narod na kugli zemaljskoj osim SRBa!

    Sindjelicu, istina je ovo prava o cemu ti sada voljenom SRBstvu svome pises, ali je tuga golema sto Istinu ovu nema ko da cuje. Vecinu SRBa vise ne interesuje Istina, niti SRBe interesuje vise da zive na svjetlosti dana, niti da se greju na toploti suncanih zraka i tako da uzivaju u milosti Bozijoj i ljepotama ovog prolaznog svijeta. Vecinu danasnjih izrodjenih SRBa interesuje samo trenutak vremena u kome oni sada zive. Zbog toga se moze slobodno reci za takve “Srbe” da su oni iz tame dosli, da u tami zive i da se posle smrti oni ponovo vracaju u tamu iz koje su dosli!

    Mnogi SRBi nisu poznali smisao ovog prolaznog zivota. Odakle su dosli? Zasto zive? I kuda idu posle svoje smrti? Oni nisu u ovome svijetu imali dovoljno mudrosti Bozije da spoznaju Izvor Zivota, a kada neko ne poznaje Tvorca svoga on ne moze tada da zna i poznaje ni druge Istine Bozije.

    Zato mnogi SRBi ne razumiju Sindjelicu o tome, sta ti njima sada pricas i zboris. Ali nemoj zbog toga da klones duhom jer nasa borba nije od ovoga svijeta. Ovo je vecita borba izmedju Dobra i zla, Istine i lazi, Pravde i nepravde. U toj strasnoj borbi na zivot i smert koja se vodi sada izmedju Boga i djavola preko nasih SRBskih ledja, pobedice samo oni SRBi koji bude u Istini Hristovoj i Pravdi Bozijoj,sa vjerom Boga i SRBstvo “izdrzali do kraja”!

    Komunizam, DEMONOkratija i mnoge druge ideje savremenog svijeta jesu samo davolske podvale naivnom i neobavestenim narodima svijeta, u kome vecina “politicara” sluze kao pijuni na sahovskoj tabli tajnih vladara iz senke u njihovoj igri u gospodarenju svijetom. Poklopcici na svim tim loncicima danas u svijetu jesu sinovi i kceri “izabranog” naroda Bozijeg, koji svojim svevidecim okom znaju i pomisli goja – robova svojih.

    Zbog toga ideju i predlog o kanonizaciji Slavnog Vladike Petra Drugog Petrovica Njegosa treba podrzati svim mogucim sredstvima. Vecina SRBskog naroda danas i nezna da je Njegos po svojoj narodnosti bio SRBin a ne “crnogorac”. Zbog toga Njegos pripada po svemu jedinstvenom SRBskom narodonom bicu, a ne izmisljenoj “crnogorskoj” nackoji, koja nije narodnost nego pokrajinska pripadnost!

    Slavni Njegos za vreme soga boravka u Rimu, kao SRBski Vladika i Gospodar Crne Gore nije htio da se pokloni “lancima” Svetog Apostola Petra, niti rimskome Papi koji se uzalud nadao da ce slobodni duh Njegosev da okuje u “apostolske” robske lance Petrove. Samo zbog toga sto se Njegos kao SRBin i slobodan covjek u Hristu Isusu nije htio da pokloni robskim “lancima” Petrovim i rimskome Papi, dovoljan je razlog za SRBe i Crkvu Hristovu da ga proglase za SRBskog Svetitelja!

    ZBOG TOGA, MOLITVAMA SVETOG VLADIKE NASEG, PETRA DRUGOG PETROVICA NJEGOSA, GOSPODE ISUSE HRISTE BOZE NAS POMILUJ I SPASI NAS! AMIN!Boze daj, da se SRBi, oboze, sloze i umnoze!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo