Вести

У последњих годину дана све више се пише о исламизацији Европе, Балкана а и Србије. Није непознато да Турци још од наводног одласка гаје претензије на овај простор и да њихове хегемонистичке тежње све чешће јавно испољавају. Не тако давно на припремном састанку шефова трију држава, Србије, БиХ и Турске, одржаног у Сарајеву на ком су учествовали Иван Мркић, Златко Лагумџија и Ахмет Давутоглу, турски министар је отворено казао о намерама Турске да заведе трајни ред на Балкану.

пише Весна Веизовић, 23.05.2013

***

Прошле године исти овај министар гостујући у Новом Пазару и Сарајеву, рекао је да је Сарајево исто што и Анкара и Нови Пазар, а само пар дана пре припремног састанка у Анкари упоредио је наводне злочине Асада ал Башара са српским почињеним у грађанском рату у Југославији.

Истовремено имамо и спектакуларно извињење Томислава Николића пред камерама где наводи како клечећи моли да се Србима опросте злочини, у истом тренутку када светски и домаћи експерти оспоравају број муслиманских жртава и разоткривају светску заверу у наводном геноциду над такозваним Бошњацима.

Након ове изјаве турског министра о Србима као злочинцима, министар Расим Љајић, у Анкари са министром спољне трговине БиХ Мирком Шаровићем и турским министром економије Зафером Чаглајем потписује Протокол о формирању трговинског комитета три земље.

Врло добро је примећено од стране Руже Ћирковић шта је заправо ова Трилатерала:

Ова последња трилатерала је замишљена као политичка. Али је однедавно њено тежиште пребачено на економију. Зашто, објаснио је наш министар спољне трговине Расим Љајић за Бету: „Постоји одређено неповерење кад је у питању политичка трилатерала , али уколико грађани наших земаља буду видели конкретну економску корист од сарадње Србије, БиХ и Турске , то неповерење ће нестати“.

На ово се може надовезати и изјава Даватоугла који и сам каже да се пробој Турске на европске просторе планира преко трговине и економије.

Било би крајње чудно када бисмо и имали поверења у Турке, имајући у виду злочине који не престају над српским становништвом од стране исламиста. Да не буде касније неке забуне и сам њихов лобиста, а наш министар је у самом старту разјаснио да је трговина тек почетак. Ако имамо у виду каква права исламисти остварују широм Европе у земљама далеко развијенијим и економски моћнијим од Србије, шта тек ми треба да очекујемо под исламском економском окупацијом.

Истовремено док се инвеститори из Катара, Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије,  Турске и осталих исламских земаља довлаче у Србију углавном од стране Сулејмана Угљанина и Расима Љајића, такође ни Млађана Динкића не треба заборавити, ова власт као по договору саботира сарадњу са Русијом.

И поред спектакуларних наслова о трговинској сарадњи и стратешком партнерству са Русијом, да не помињемо то да је Србија једина земља на свету која има бесцаринску уговор са Русијом што отвара невероватне трговинске могућности, пре свега заинтересованост Русије за наше производе, поменута саботажа се наставља. Те смо недавно читали да су јабуке из Србије извезене у Русију опасне по здравље. Баш чудна подударност са истовременом саботажом почетка изградње пројекта Јужни ток, који је за разлику од фарбике чипова коју је Вучић најављивао као највећу инвестицију у протекле три деценије ( и Динкићевог Фићу је прешишао), већ је и пројекат од националног значаја.

Јасно је међутим да смо у случају Јужног тока прошли мало горе од Бугара које Русија по други пут, правећи још једну историјску грешку, фаворизује у односу на нас, али шта сада нећемо ваљда због мало сујете остати без најзначајнијег пројекта века. Уосталом, политика није љубав , већ суви интерес а ми нисмо руска деца већ Срби, пре ће бити да су Руси мали Срби…

Уколико престанемо са самозаваравањем да нас и Кинеза има пет милијарди а да су по територији Русија и Србија су пола европског континента, и увидимо да смо и територијално и бројно мала земља (што нас опет не чини малим народом, уколико то себи сами не учинимо), онда је јасно да нас није тешко „купити“.

Пре два месеца потписан је уговор између чувеног шеика који се као неодлучна млада шеткао између Александра Вучића и Млађана Динкића, а који је у Србији престављен као принц на белом коњу који ће пробудити успавану невесту, а док је заправо тројански коњ уведен од стране наших властодржаца.

Уговор о заједничком улагању у српску привреду потписан је између Млађана Динкића и водећом светском индустријском компанијом Ал Дахра. Овај уговор вредан 400 милиона долара, односно за 125 милиона колико износи трећина новца је продато осам пољопривредних комбината овој арапској компанији. Занимљиво је међутим да су се појавили наводи да се иза поменуте арапске компаније не налази никакав шеик, већ Беџет Пацоли, односно познати шиптарски злочинац.

Дакле по најповољнијој могућој цени, да не кажемо џабе Шиптари су преко браће Арапа добили наше земљиште и пољопривредне комбинате. Остатак новца намењен за улагање у пољопривреду биће да је већ некуд испарио јер од модерних система за наводњавање и сличних модерних справа које су у јануару и фебруару најављиване нема ни трага ни гласа. Речено неучињено по обичају, односно држи воду (причу) док мајстори оду…

У Србији тренутно има између 20 и 25 турских фирми, према подацима Привредне коморе Србије. По речима турског амасадора Бозаја, велики турски инвеститори тек стижу на српско тржиште.

Па поред ове наводне куповине највећих привредних комбината и продаје онога на чему се заснивала привреда Србије, затим улагања у Коридор 10 и 11, куповине Јата, изградње неколико хидроелектрана од којих је за једну већ потписан уговор у општини Пећинци где турска компанија гради хидроцентралу на Сави, затим обнову општина по Рашко (полимској) области и дејствовање наводне агенције за обнову споменика а заправо контраобавештајне агенције ТИКА, можемо рећи да је Србија на одличном путу да буде купљена од стране исламских земаља.

Да ли након свега поменутог и непоменутог јер инвеститоро само пристижу, земља и фабрике се продају, новац бестрагом нестаје, дуг све већи, треба да кривимо Немачку, Шпанију, Француску или било коју другу европску земљу што смо на власти имали муслиманске лобисте, или можда Русију што их није спречила? Или коначно да погледамо истини у очи и кажемо: све смо мирно посматрали!