Вести

И Атанасије Јевтић је качио и качи Св. Каноне…

Нема сумње, Вучић је веома почаствован промоцијом за Најевропљанина, као што је и Дачић, пре неколико година, то био, кад је и он окићен тим „нај“ знамењем. Ако се зна да је први, наводно, из Бугојна, а други из Призрена (Житорађе), онда се може замислити колико им је тај узлет до Европе заимпоновао, колико је рођењем одређена приземна биографија, тиме исправљена и обогаћена, чак и за потомство!

Проф. Др. Слободан Турлаков, 12.05.2013

***

То јест, ако се, у међувремену, од поноса не преточи у срамоту! Утолико пре, што су гибкошћу свог карактера, успели да се домогну политичке каријере, која их је одвела у Европу.

Поводом доделе тог „промакнућа“ из балканске забити у белосветски Брисел, Вучић је, као што се могло и очекивати, дао једну од својих бесмислених изјава, у којој није успео да се издигне до свог европског „трона“ а да се, у исти мах, не спусти до протестног скупа на Тргу Републике, како би с поносом саопштио, да се више народа скупило на предизборном збору СНС у Земун Пољу, него ли народа, из целе Србије, на Тргу Републике, 10.маја, што му даје за право, да констатује како су „људи у Србији зрели и како су све разумели“, како „Србија може и мора да истраје на путу ЕУ интеграција“, да мисли на своју будућност, коју Бриселски споразум омогућава и гарантује!

Осокољен производством у „нај“, Вучић се машио „пера“ и написао чланак, поводом Дана Европе, у листу „Данас“, у ком је дозволио себи много тога, што је више него скаредно. Не упуштајући се у његову напамет научену и декламовану причу о будућности, о пензијама, платама и нашој деци, која неће бити гладна, ако се прихвати споразум, Вучић у чланку тврди, како смо ми, „ваљда једини који смо преспавали пад (рушење) Берлинског зида и они који нису разумели политичке и економске процесе који су се ваљали Европом и светом…“

Требало је да сачекамо да Тома – Вучић напусте Шешеља, да разбију СРС и да се одрекну својих радикалских уверења, која су са великим жаром свакодневно лансирали у народ, да прихвате Европу као једину шансу, и да са промењеном памећу опет убеђују народ, како би, коначно, схватио да је „дуго живео у илузијама, да је дошло време да сагледа своје грешке и покуша да отклони њихове последице.“ Другим речима, управо њих – Тому Вучића, као те „последице“, пошто су их они годинама гурали у речене грешке!

Обавешатавајући јавност да он и влада „будућност Србије сматрају приоритетном“, Вучић упозорава народ да би „одбијање Бриселаског споразума, значило повратак у изолацију од човечанства и одбијање инвеститора“, што и једно и друго упућује да све треба учинити да се добије Датум, „који би значио привлачење бројних инвеститора“.

Тај човек који већ годинама има пропелер на језику, никако да призна да добијање датума не значи што и улазак у ЕУ, већ се њиме тек отвара процес који ће потрајати годинама (Хрватска је скоро шест година преговарала са ЕУ!) Али, чак и кад би се све одвијало онако како он тврди, остаје неразјашњено, како то да они који су већ годинама у ЕУ, као Бугарска, Румунија, Грчка, Шпанија, Португалија, Италија, па и Словенија, не беху изложене инвазијама буљака инвеститора, већ грцају у грдним економским проблемима, који су им чак и управо наметнути уласком у ЕУ! Посебно, што су сви они били и остали миљеници Запада, док је Србија сматрана и сматра се оном коју треба непрестано гурати у запећак, све у нади да ће је већ једном уклонити са карте Европе!

А пропо, оног преспававања рушења Берлинског зида, могло би се рећи, да је то преспававање једно од доказа природне интелигенције српског народа! Јер, и онда се још видело, а данас поготову, да је то рушење омогућило стварање нешто налик на IV Рајх, што се на најгори могући начин одразило на нашу земљу, не само бомбардовањем, већ и тиме што је Вучић постао њихов миљеник, ког су својим неприкосновеним ауторитетом угурали у бриселски преговарачки тим, имајући у њега поверења да ће његовим активнијим гардом, дотерати ствар где је дотерана.

Наравно, не треба ни да питамо откуд толико поверење Немачке у једног радикалског дисидента, кога су, кад је први пут боравио у Берлину, дочекали са постројеном гардом и војном музиком, што је овог Бугојнца оборило с ногу! Доживео је почаст о којој није могао ни да сања, ни да прижељкује, ма колико био неограничен у својој препотентној славољубивости!

И док с једне стране, обећава да ће заштити Србе на Косову, с друге опет

обећава да се Бриселски споразум – мора спровести! За паметног човека, то једно друго искључује. Међутим, Максим Горки учи: „ Није ствар у оном што се каже, већ у оном зашто се то каже!“ А то „зашто“, у њиховом случају, значи само једно: они то што говоре, говоре – Европи, уверавајући је да ће све учинити што она од њих тражи.

Право је чудо колико је тај владајући свет кратке памети. Нико од њих да помисли, да ће једном ипак доћи – после! И шта ће онда?

Додуше, у свим досадашњим владама, па и у овој актуелној, има само један човек, ког то „после“ не погађа и не интересује. Наравно, то је Динкић. По свем оном што је учинио са Србијом, током 12 година своје неприкосновене економске владавине њом, требало је да доживи бар једном то – после! Међутим, он је недодирљив, свакојако манипулишући и свакад онај који држи целу владу у неизвесности. Његових 6% трају и обезбеђују му сигурност и стабилност. Одиста, он у сваком моменту, без страха по своју будућност, може и ову владу да обори, баш као што може Србију да и даље задужује.

Вучић је, према сведочењу Бошка Јакшића, у „Политици“, рекао Динкићу да је он један од највећих пљачкаша у историји Србије, што је, нема сумње, истина. Али је он, у исто време, и један од најнеодговорнијих људи у њеној историји, да је свесно и сладострасно уништава. И ником ништа!

Чуди само једно, како је успео да окупи приличан број истомишљеника, међу којима, бар према изгледној аудицији, има и пристојних људи, што он, свакако, није. Ваљда их поткупљује положајима, који припадају његовој странци, с обзиром на оних 600 хиљада гласача!

Уопште, све оно што у Србији влада, толико је морално посрнуло, да их ниуколико не погађа њена судбина.

Не треба сумњати да њихови спонзори не виде колико је Србија изложена пропасти и колико су сами допринели том тренду.

Вучић као да је то и сам увидео, па у обраћању новинарима, пре одласка на Космет, поручује како је њихова намера „да граде државу, ни из чега, да је подигну из пепела!“

Ко је државу довео до нуле, и до пепела? Ко други већ Запад и Америка!

Ако Запад и Америка не буде хтели да им помогну у тим намерама, шта им преостаје, него да се побрину о својој судбини. Вучић покушава да своју наводну популарност одржи изазивајући уверење да су против њега сви, да Мишковић, из затвора плаћа његове противнике, па чак и у самој влади! Међутим, ако се зна да је Мишковић, био социјалиста, то би било близу памети, да он није једини који се бавио великим пословима, да су многи социјалисти били уплетени и у његове послове, и ако је оптужница против њега, кажу, подигнута, то је сасвим реална могућност да ће и ти социјалисти повући мачка за реп!

Дачић се није много исказивао као заговорник у борби против корупције, могуће и због горњих напомена о умешаности социјалиста у велике послове. Могло би се чак посумњати, да је желео да буде и даље министар унутрашњих дела, управо из тих разлога!

Богдан Пушић нови заменик Управе криминалистичке полиције, до сада главни координатотор групе која ради на случају Мишковић, тврди „како политички центри моћи, покушавају да осујете полицијску истрагу око корупције“. Ко су ти „центри“ није рекао, тек они постоје, и свакако су блиски садашњој влади, која, опет, упорно тврди да води борбу против корупције! Просто, фантазија! Тек, у јеку Вучићеве борбе против корупције, сад се тек ради на стратегији против корупције, које ће бити готова у јуну месецу!

Шта то значи, сем замајавања народа о изградњи модерне државе!

У том циљу, Дачић је одлетео у Америку, како би се састао са шефовоима највећих светских компанија у изради информацијских система, који би требало да отворе своје погоне у Србији. Са њим је отпутовао и амерички амбасадор, који је изјавио да „Србија нуди уносно тржиште за америчке информационе и комуникационе технологије, које траже експанзију продаје и пословних активности“. Лепо, само како и откуд Србија да постане уносно тржиште за америчке компаније, са својим сиромаштвом и својом неразвијеношћу! Наравно и дабоме, ту је опет нека подвала, сем што уместо Динкића, учествује Дачић, који већ толико дана одсуствује из свог ужег ресора, препуштајући МУП државном секретару Божовићу, који суверено влада министарством!

Тек, поставља се питање, ко ће извући већу политичку корист. Да ли Вучић својом посетом Космету, или Дачић Америци? Чудо једно. Дачић парафом обезглавио Србе на Космету, а Вучић их сада, као активни чинилац немачких потреба, уразумљује и нуди им „сигурнију будућност“, него да остану са Србијом!

Узалуд је митрополит Амфилохије у свом молебану за Космет, на протесту Срба „остајемо у Србији“, молио да упокоји зло и васкрсне добро у овој власти, они су се разбашкарили по земљи Србији и раде свој посао, без трунке савести и одговорности, како већ приличи најевропљанима!

И док се Дачић „понекад пита, чиме је то драги Бог заслужио, да га овакви јерарси представљају на земљи“, дотле Вучић опомиње „неке људе око Коштунице, да размисле како и шта раде, и како се понашају.“

А ми бисмо се питали, чиме је то српски народ заслужио да га оваква несрпска влада представља, али и да опоменемо све Србе да се понашају и раде српски!

Само народ у акцији је нација!

Слободан Турлаков