Данас се навршава 20 година од трагичне погибије 14-годишњег Споменка Гостића, који је као припадник Војске Републике Српске живот изгубио на озренском ратишту.Споменко Гостић /1978/ погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.
Срна 20.03.2013
***
Споменков брат по мајци Драган Трипић испричао је Срни да је тог дана дјечак видио конвој војске који се приближавао са непријатељске стране и отишао је да о томе извијести своје саборце.
„Тих дана трајала је акција на Добој с тешањске стране. Када је Споменко дошао да јави војсци, пала је граната и од седморице, који су ту били, погинуло је њих шест. Међу њима је био и Споменко“, каже Трипић. Трипић, који је ратни војни инвалид, рањен је само неколико дана прије Споменкове погибије.
„Споменко је пред погибију дошао код мене у посјету и тада смо се договорили да се раздужи из војске и упише војну школу у Србији. Наши официри били су спремни да му у томе помогну и он је пристао. Нажалост, није успио, погинуо је“, каже Трипић.
Споменко Гостић сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гдје почивају његова мајка и бака. То мјесто, као и Споменково село Јовићи, данас се налазе у Федерацији БиХ.
Његова мајка била је тешки срчани болесник и умрла је почетком 1992. године. Од гранате у септембру исте године погинула је и бака која је бринула о дјечаку. Споменко је у вихору рата остао сам.
Дјечак се потом придружио војсци, гдје је прво био курир, а касније је развозио храну војницима. Неколико мјесеци прије погибије налетио је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији. Коњи су тада страдали, а Споменко је лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, гдје је и окончао свој млади живот.
Његов брат Драган сматра да би било сасвим исправно да се нека улица или установа зове по Споменку, јер његова жртва то заслужује. Сагласан је да овом храбром дјечаку, који је носио униформу Војске Републике Српске, буде подигнуто спомен-обиљежје.
Споменик на гробљу гдје почивају Споменкови посмртни остаци подигли су Драган и њихов ујак Боро Митровић.
„Споменко није заборављен. Ми га нисмо заборавили. Увијек када можемо посјетимо његов гроб, запалимо свијећу и помолимо се за њега“, истиче Трипић, који свог брата описује као веома живахног дјечака кога је све интересовало.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић раније је изјавио Срни да се са посебним пијететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића.
Ђокић је тада рекао да се, као знак сјећања, овом храбром младићу може подићи посебно спомен-обиљежје или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске за који је био везан.
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите затражило је раније од града Добоја да у што краћем року одреди локацију на којој ће бити постављена спомен-биста Споменку Гостићу, једном од најмлађих бораца Војске Републике Српске.
Град Добој треба да обезбиједи урбанистичку и грађевинску дозволу, а трошкове изградње и постављање спомен-бисте сносиће Министарство.
У Бањалуци је покренута иницијатива да једна улица добије име по Споменку Гостићу, али је за сада остало на томе.
Извор: Срна/Наши
http://nasisrbija.org/index.php/2013/03/20/dvadeset-godina-od-pogibije-decaka-heroja-spomenka-gostica/
***
***
***
Успоменка
Споменку Гостићу (14. август 1978. – 20. март 1993.)
Лажљиви Стари Латини
не знајућ чине ти помен
име ко басма и чини
заиста, nomen est omen
под планином самонико
зелен убран, а сазрео
с петн’ест у све пронико
отпативши за век цео
Хектора, Ахила, ине
ништавне су епопеје
пут неба јунак се вине
подозренске Одисеје
у аманет даде нама
мучеништво, жртву своју
возећи на таљигама
српску славу – суву проју
Твој покој тишином грану
друге тек славе галамом
небеској трпези храну
приносиш кумовом сламом
Кога то Споменко гостиш
провијантом са небеса
можеш ли да нам опростиш
грехове мржње и беса?
Срђан Орсић, 20.3.2013.
**
**
**
Brate Srdjane, hvala Vam puno sto ste osvezili uspomenu na pogibao i stradanje SRBskog Junaka sa Ozrena Spomenka Gostica, koji svoj zivot u cvijetu mladosti izgubi od muslimanske granate ostajuci tako na vecitojoj strazi sa ostalim SRBskim Vitezovima. Oni su kroz vijekove na Oltar SRBske Otadzbine prinose ono sto je najvrednije svakome covjeku – svoje zivote!
SRBski Vitezovi istoriju SRbsku nisu pisali perom i mastilom, vec krvlju i kostima svojim. Oni su oduvjek junacki mreli na braniku SRBstva: Vjere i Otocestva, za Krst casni i Slobodu zlatnu, da bi drugi SRBi mogli tako slobodno da zive!
Njihove humke bile su i ostale najbolje svedocanstvo dokle se prostire Sveta Savina SRBija!
Zato neka je mladom junaku nasem Spomenku Gosticu, i svim drugim SRBskim Vitezovima koji zivote svoje polozise na braniku SRBstva, vecni spomen medju nama zivim SRBima koji trebamo sa ljubavlju da se secamo njihove Svete ZRTVE prinesene na Oltar SRBske Otadzbine, i sa duznim postovanjem da palimo njima u spomen vostanice zute, jer oni su umrli, stradali i poginuli da bi SRBi zivjeli. Amin!
И телом и душом МУЧЕНИК ХРИСТОВ, старији духовни САБРАТ мале,
Св, Милице Ракић!
Обома нека је вечна слава и помен, на овом свету – сада, свагда,
увек и у векове векова – и у вечној вечности.
АМИН!
Драган Славнић
… [Trackback]
[…] Find More on on that Topic: novinar.de/2013/03/20/dvadeset-godina-od-pogibije-decaka-heroja-spomenka-gostica.html […]
… [Trackback]
[…] Read More here to that Topic: novinar.de/2013/03/20/dvadeset-godina-od-pogibije-decaka-heroja-spomenka-gostica.html […]
… [Trackback]
[…] Read More to that Topic: novinar.de/2013/03/20/dvadeset-godina-od-pogibije-decaka-heroja-spomenka-gostica.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on on that Topic: novinar.de/2013/03/20/dvadeset-godina-od-pogibije-decaka-heroja-spomenka-gostica.html […]