Вести

Имајући у виду да је Народна скупштина РС усвојила Закон о одговорности за кршење људских права 30.маја 2003.године и да се притом углавном мало или ништа не зна о ефектима тог закона,  онда можемо да тврдимо да је Фонд ПИО много пре усвајања поменутог закона, био претеча или једини стварни иницијатор и носилац   потпуне лустрације стручних кадрова и инвалидских пензионера  Фонда ПИО,  започете  2001.године.

пише Зорица Тршић адв. 13.03.2013

***

О овој лустрацији, која је изведена као прва и досад једина свеобухватна  лустрација у Србији и која још увек траје, ниједан медиј није извештавао, зато што није био обавештен или зато што то није било  целисходно.

Ни после 12 година од „демократских“ промена о овој лустрацији се нико није изјаснио, а са њом су били упознати не само сви „револуционарни“ активисти локалних самоуправа у Србији , које је поставила демократска власт 2001.године, већ и Гордана Матковић  демократски министар Владе Републике Србије и Љиљана Лучић, заменик  министра за рад и социјална питања, као инспиратори транзицијске лустрације у социјалном осигурању.

Можда је управо сада после више од десет година, погодан тренутак  да се неко од њих огласи и да образложење добрих страна овог поступка прочишћења кадрова Фонда ПИО и утицаја лустрације на систематско урушавање читавог система права пензијског и инвалидског осигурања од 2001. година на овамо.

Не знам како би се другачије  назвао процес, у коме су током неколико месеци у другој половини 2001.године, позивани директори филијала ПИО из целе Србије, да по двоје као ђаци у основној школи стоје пред генералним директором Фонда ПИО, док им  саопштава  да су смењени, иако се то могло обавити и доношењем и достављањем решења о распоређивању на друго радно место.

За овај поступак међутим  од изузетног значаја је био лични контакт са лустратором, који ће им заваљен у удобну фотељу, са осмехом саопштити,  да очекује тихо повлачење са функције, без таласања и писања жалби на решење о смењивању.

Имајући у виду преходно већ изведено театрално хапшење лекара вештака јуна 2001.године и њихово спровођење ходницима Фонда, са лисицама на рукама , пред очима запањених колега , било је јасно да се одлука о смени морала примити,  такође с осмехом и захвалношћу, само да не пукне брука. Знало се и тада као и сада да  лекари хапшени 2001.године, немају кривице, али је то слаба утеха, ако ти се предочи да те на  локалу, на подручју филијале,   нове власти, једноставно  мрзе, без икаквог разлога. Паметном довољно.

Лустрација органа вештачења, лустрација или чистка како се узме безмало свих директора филијала дала је фантастичне резултате код суспендовања свих прописа у остваривању права из ПИО.Стари директори су били ућуткани, а нови су одмах обавештени да би поступање по старим законима било контрареволуционарно. До доношења нових прописа,били су дужни да потписују искључиво решења донета по усменим налозима и неписаним правилима Дирекције.Тако је у самој Дирекцији организован и отпочео суноврат правног система у области пензијског и инвалидског осигурања , који данас опстаје  искључиво због убрзаног богаћења елите административно управљачког врха Фонда, а никако због корисника, чијим је средствима основан.

Потемкинова села Фонда ПИО, грађена докупом стажа, који је био укинут по закону, лажним повезивањем стажа, тринаестим пензијама и социјалним давањима од 4000 динара месечно најсиромашнијим пензионерима, срушиће се по истим принципима по коме су и настала, на лажној сигурности  и лажној бризи за најугроженије.Број најугроженијих неупоредиво брже расте од броја обогаћених,  на привременом раду у Фонду ПИО, до одласка на послове у дипломатији, о чему до сада маштају углавном сви директори Фонда ПИО, који су у Фонд неколико година раније, дојехали у излизаним ципелама и похабаним оделима.

Бројност ових других , увећавала се геометријском прогресијом, у складу са бројношћу партија коалиције на власти.Сваки Курта је добио заштитника Мурту и задатак да пензионише чланове његове уже и шире фамилије, а др.Алекса Милошевић , директор Сектора за оцену радне способности, да захтеве Курте и Мурте легализује кроз предлоге нових законских прописа и успостави равнотежу бројног стања инвалидских пензионера.И то на такав начин, да се број нових инвалидских пензионера усклађује са бројем укинутих пензија, како би се за потребе статистике приказивали подаци, који ће задовољити основне правце стратегије борбе  против корупције.Наравно уз стално подсећање јавности о постигнутим успесима у смањењу броја старих инвалидских пензионера, а без изношења података о стварном броју нових са трајним правом и без контролног прегледа.

Једно од несумњиво најмоћнијих средстава у овој стратегији ,  био је члан 240.ст.2. Закона о ПИО, који је задовољио све захтеве борбе против корупције, омогућио  прикривено спровођење лустрације инвалидских пензионера и  законски уобличио  увођење поделе на инвалидске пензионере старог аутократског режима и инвалидске пензионере др.Александра Милошевића, односно психијатријске пензионере демократске провинцијенције.

Члан 240.ст.2.гласи:

„Налази и мишљења органа вештачења на основу којих су до дана ступања на снагу овог закона, призната права из пензијског и инвалидског осигурања по основу инвалидности, могу се преиспитивати по службеној дужности у року од 5 година од дана ступања на снагу овог закона“.

Законом није прецизније уређено на основу којих услова се може предузети преиспитивање налаза, већ је то у пракси  остављено  директору  Сектора за оцену радне способности да у сваком конкретном случају цени испуњеност услова за преиспитивање налаза. Имајући у виду да законом није одређен ни временски оквир у коме се могло тражити преиспитивање, јасно је да је директор Сектора за оцену радне способности, добио неслућене могућности и неограничена права да преиспитује по личном нахођењу налазе вештака, донете пре 10, 20 и 30 година, ако посумња у подобност вештака , који је налаз у то време донео. Ишло се дотле да је налаз покојника преиспитиван, како би се ускратило право на породичну пензију, његовој малолетној деци и неизлечиво болесној супрузи.

Како се радило о стеченим правима до тада гарантованим Уставом, а од тада само потписом др.Милошевића, директор Сектора за медицинско вештачење је добио дискреционо право да суспендује принцип легалитета и уведе ретроактивно важење закона из 2003.године на све случајеве инвалидских пензија признатих од оснивања Комуналног завода 1970  до усвајања Закона  из 2003.године, осим наравно налаза, које су доносили трговачки путници фармацеутских фирми у својству лекара вештака специјалисте. Ови налази нису били преиспитивани, пре свега зато, што би се неко досетио да тражи доказе о положеним испитима лекара вештака, што би транзиционе вештаке довело у неугодан положај да доказују да су докази изгубљени или не дај Боже изгорели у пожару, за који чак ни ватрогасци нису чули.

Ако се вратимо у не тако давну прошлост, уверићемо се да лустрација није била плод стихијне акције , револуционарних активиста у борби против корупције, већ добро смишљен план за застрашивање запослених и преузимање свих полуга за управљање правима и животима пре свега инвалидских пензионера., уз одсуство сваке контроле и надзора над радом Фонда уз медијске акције сатанизовања инвалидских пензионера.

У јавности је преко медија, стваран утисак, да су инвалидски пензионери једна посебна врста паразита, демократског друштва, тзв.корисника права, настала у време бившег режима, да су они једноставно сами себи додељивали права на пензије и да их треба ставити ван закона,без обзира на пол, расу, нацију,веру , медицинску документацију, болест или повреду.

Инвалидски пензионери који су пензије добили на поклон од Фонда ПИО, уместо социјалног програма нових транзиционих власника предузећа, добили су у самом Правилнику о раду органа вештачења специјалне одредбе, по којима се вештачење врши на зхатев послодавца,са свим погодностима које се са таквим захтевом успостављају.

Једина чињеница, која је  од утицаја за оцену правилности налаза  је,  да ли је  право на инвалидску пензију остварено  пре или после доласка др. Александра Милошевића у Фонд ПИО. На тај начин фактички и правно чл.240.ст.2 Закона о ПИО, постао је основ за лустрацију  инвалидских пензионера и озакоњену поделу на „сумњиве“инвалидске пензионере са правом на пензију из предреволуционарног периода  и инвалидске пензионере Александра Милошевића, са трајним правом на доживотну пензију без контролног прегледа. Посебна напомена на овим налазима односи се  на  „апсолутну објективизацију налаза од стране особља Сектора за функционалну дијагностику“ , као врхунског дијагностичког центра и  експертизне установе, која се бави запошљавањем и упућивањем на специјализацију лекара опште праксе.

Ако у основи свих права лежи финансијски ефекат, како код признавања, тако још више код укидања права, онда би оснивање једне независне правно- финансијске комисије за преиспитивање рада Комисија за преиспитивање и многобројних Контролних комисија чије постојање није предвиђено законом и Комисија које пензионишу или оспособљавају по захтеву послодавца, морало дати егзактне податке о токовима новца, без чијег праћења би поступци преиспитивања били просто пресипање из шупљег у празно.

Дакле мора да постоји јак финансијски разлог и несумњиво велики финансијски ефекат, да би се сви Сектори Фонда ПИО, повезали у једној апсолутно неправној и незаконитој делатности.Ово се доказује и тиме,што је пре свега захваљујући вишегодишњем преиспитивању стечених права, медицински кадар увећан неколико пута, па је и то разлог што се преиспитивања налаза врше и по престанку важења чл. 240.закона. Много је важније утврдити колико је пута повећан број инвалидских пензионера од 2003.године до данас, са упоредним подацима о броју ових пензионера пре 2003.године и подацима о смањењу броја старих инвалидских пензионера.

За праћење финансијских осцилација у вези са падом или растом броја инвалидских пензионера, од есенцијалне важности за утврђивање узрока губитака Фонда и енормног повећања личног богатства креатора ових осцилација, биће нужно формирање  комисије за преиспитивање рада свих инокосних органа Фонда,а посебно директора Сектора за оцену радне способности,

Нисам довољно стручна да се бавим  тумачењем прописа, али сматрам да се без правне и друштвене оцене  одредбе члана 240.Закона о ПИО из 2003.године,и то  по могућству чланова радне групе, која је радила  предлог овог закона,  не може говорити о принципу легалитета у области пензијског и инвалидског осигурања. Последице примене ове одредбе су далекосежне пре свега са  аспекта лустрације једног дела инвалидске  популације, која је извршена искључиво према датуму признавања права, што је јединствен пример дискриминације и угрожавања људских права у Европи.

Ово питање се мора кад тад расправити и због последица које  одредба чл.240,Закона о ПИО, производи и данас по пресудама Управног суда Србије, који потпуно неприкривено стаје на страну Фонда ПИО у случајевима у којима  је очигледно,  да се ради о налазима Комисија за преиспитивање, чији је рад престао по сили закона неколико година раније.

У овом тексту термин инвалидски пензионер, користи се у правом значењу овог појма, као лице код кога се никавим лечењем ни рехабилитацијом не може повратити радна способност.Нико не спори да има лажних пензионера,али не само инвалидских него и старосних и породичних, као што има и лопова и лажова у једном друштву, али се ове категорије не могу и не смеју генерализовати  и цело цело друштво прогласити криминализованим. Придавање значаја лажним инвалидским пензионерима у несразмерно већој мери, него што је то реално, служи искључиво несразмерном увећању реалне и и финансијске моћи оних , који те лажи шире, а то су управо  надлежни органи Дирекције фонда ПИО, који припремају лажне доказе ,лажне податке и лажне извештаје о свим појавама из ове области,  па и о лажним пензионерима, користећи као основ за то ,  поступање по чл.240.закона.

Тиме је  трајно успостављена правна несигурност истинских инвалидских пензионера, који су права остварили на основу верификованих обољења и веродостојних документација, а зарад стварања једне нове класе all inclusive инвалидских пензионера, ма шта тај термин значио у жаргону београдских осигураника, познаваоца прилика у Сектору за медицинско вештачење.

Пошто су осцилације броја једних и других повезане по принципу спојених судова, то се број ових других увећава на рачун смањења оних првих и правих.

У те сврхе ништа боље не може да послужи од   незаконите примене члана 240.Закона о ПИО, продужене на неограничено време, иако је по сили закона овај члан престао да важи 9.04.2008.године. На основу предлога др.Александра Милошевића, нови Правилник о раду органа вештачења, припремљен је управо уочи престанка важења наведене одредбе, па је иста унета у Правилник и тиме продужен рад Комисија за преиспитивање до окончања лустрације инвалидских пензионера бившег режима или до окочања њихових права природним путем.

У интересу својих клијената обратила сам се Управном одбору Фонда ПИО, чији је председник у то време био Мехо Махмутовић тражећи образложење за усвајање Правилника који је супротан важећем закону обзиром да предвиђа не само Комисије за преиспитивање , већ и Контролне комисије које нису предвиђене законом.  Нисам сигурна да је Управни одбор добио допис, јер  сам позвана од стране Владимира Станковића, директора Сектора за остваривање права,  који ми је лично уручио одговор Сектора за нормативну делатност Фонда ПИО у вези са постављеним питањем. Овај одговор прилажем уз текст, као још један доказ,да је Фонд ПИО установа,  која се најбрже прилагодила демократским променама, проширујући своју друштвену функцију на законодавну,судску и извршну власт, које од 2001.године сматра апсолутно некомпетентним за мешање у послове права из  ПИО, па следствено томе и некомпетентним за финансијски надзор над средствима Фонда.

На образложење Сектора за нормативну делатност Фонда,  заиста није потребан коментар, не само зато што је одговор детаљан и врло исцрпан, већ и зато што се јасно види да је  комплетна  нормативна делатност Фонда подређена захтевима др.Александра Милошевића и остварењу његових циљева у управљању правима и животима осигураника на подручју целог Фонда ПИО Србије, па тако и остављање на правној снази законских одредаба , које су како видимо престале да важе по сили закона, неколико година раније.

Зорица Тршић адв.

УПРАВНИ ОДБОР ФОНДА (пдф документ)

НОРМАТИВНИ СЕКТОР (пдф документ)