logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Синђелић    3.397 пута прочитано    Датум: 22.02.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Мржња Хрвата према свему што је србско

У време беспарице и безакоња, и у свако кризно време уопште, нормално је да се народ присећа неких бољих времена. Наше народно сећање је кратког века и сеже најчешће до у уназад највише 30-40, максимално 50 година. Тако да је природно да се данашњи Срби радо присећају времена Титове Југославије, јер Милошевићева СРЈ, Коштуничина СЦГ и данашња (чија??? америчко-бриселска подрепашка) Република не нуде ништа добро

за новинар.де пише “Синђелић” 21. фебруар 2013

***

за сећање (државно расуло, хиперинфлација, међународне санкције, пад српских Крајина, Нато-во бомбардовање, Милошевићева предаја Косова и Метохије, ДОС-овска пљачка онога што је преостало од државе и привреде иза мало пре побројаних катастрофа).

Народ се присећа неких бољих времена: краја 60-их година када се са пасошем слободно одлазило у свет и тамо лако налазило запослење, 70-их година изобиља када је Југославија била једно велико градилиште, 80-их година када изобиље полако нестаје али се зато добро памте кредити које је „појела“ инфлација и све више слободе на политичкој и културној сцени. Међутим, оно чега се данас народ најрадије присећа је владавина закона, које данас нема! Милиција је са, за данашња мерила, смешно малим бројем људи држала народ у покорности и криминал у друштвено прихватљивим границама.

Са присећањем на та времена немогуће је не присетити се и тада свуда присутног слогана: Братство и јединство „наших народа и народности“.

Тадашња држава (СФРЈ) није почивала само на темељу самоуправног социјализма (иначе оригинални изум Едварда Кардеља), већ и на темељу братства и јединства „наших народа и народности“, чији би нешто ужи облик било југословенство које није ником силом наметано и за које је ЈНА требала да послужи као природни мелтинг-пот (казан за претапање у једну смесу разних састојака). Југословен је требао да буде балкански Американац, а Југославија мала Америка и балканска земља могућности, што је у то време и била у односу на остале земље Балкана и ближег суседства (Албанију, Грчку, Бугарску, Румунију и Мађарску). „Наше народности“ (Албанце и Мађаре) је од иредентизма требао да одвраћа југословенски самоуправни сан: обезбеђено радно место, стан, бесплатно школство и здравство, и у свету невиђен степен културне и политичке аутономије. „Наши народи“ су имали нешто мања права, они су се имали да се задовоље економским и социјалним аспектима југословенског самоуправног сна.

Све побројано је функционисало док је начелу државе био један газда – Јосип Броз Тито и док је велика Америка издашно финансирала пројекат мале Америке на Балкану. СФРЈ је осуђена на смрт са два потеза: први је не остављање на челу државе једног наследника[1] од стране Тита а други је непотребност саме Југославије Америци и Западу. Титова Југославија је била црвена крпа у рукама америчког тореадора за очи околних земаља које су биле део тзв. источног лагера (земље „народних демократија“ – земље крутог комунизма). Кад се источни блок пољуљао у свом самом средишту (Горбачовљево попуштање узди), гвоздена ограда која је држала бикове у тору Варшавског пакта је попустила и бикови су полетели према Западу. Црвена крпа више није била никоме потребна. Војно јака, и сада већ подобро индустријски развијена (нарочито војна-индустријски) Југославија је почела сметати Западу. Зашто би Америка и Запад делили удео на светском тржишту оружја (и других производа) са једном малом али и све моћнијом Југославијом? Југославију је требало уништити!

Америка и Запад су заиграли на карту међунационалних конфликата. Прво су подстакли непосредно након Титове смрти на бунт део „наших народности“ – албанску националну мањину, а затим и део „наших народа“ – Словенце, Хрвате и друге народе који су били још у формирању: данашње Бошњаке а тадашње муслимане са великим М (који су 70% српског порекла, 25% хрватског и 5% пореклом од Турака и осталих помуслимањених народа), Македонце (бугарско-српска мешавина која језички претеже на бугарску страну а обичајима и карактером на српску) и Црногорце (који су 100% српског порекла). Срби су према америчком сценарију изабрани за лоше момке на које ће се свалити сва кривица и сав терет распада Југославије.

Након овог неопходног краћег увода у српску и југословенску историју друге половине 20. века, време је да одговоримо на питање из наслова.

Нама Србима никако „не иде у главу“ зашто нас Хрвати мрзе, јер смо им учинили много добра. Ослободили смо их од хиљадугодишње потчињености Пешти и Бечу, помогли им да ослободе њихове од других отете земље (Истру, Међумурје, Далмацију и острва), увек их радо примали као госте, радо куповали њихове производе и помагали им у сваком злу. Па зашто нас онда Хрвати мрзе?

Хрвати у ствари не мрзе Србе, Србе мрзи хрватска политичка и културна елита која сеје у хрватском народу отров своје фобије према Србима.

Хрвати су народ сличан сваком другом, а од нас (језичко-антрополошки прилично хомогених) Срба разликује их мноштво регионалних разлика, почев од дијалеката па до изгледа и карактера људи. Оно што их уједињује је римокатолицизам и то је прави одговор на питање из наслова.

Иво Андрић, и сам изданак римокатоличког хрватства, је у једном приватном писму дао најбоље објашњење србофобије коју шири хрватска политичко-културна елита: За један народ је највећа несрећа да буде римокатоличке вере и Хрватска је мајка која своју децу доји затрованим млеком.

Мржња према Србима има корен у неуспеху римокатоличког пројекта југословенства, које је требао да послужи Римокатоличкој цркви за ширење своје вере међу православним Словенима на Балкану. Ђаковачки бискуп Штросмајер – идејни творац југословенства – је испрва намеравао да и Бугари буду укључени у југословенски пројекат, и да Загреб буде културно средиште свих Јужних Словена. Зато је и основао у Загребу „Југославенску академију знаности и умјетности“ а не хрватску. Брзо су ватикански планери увидели да са Бугарима неће ићи лако због њиховог закаснелог државног и народног препорода тј. романтизма, па зато на већ национално и државотворно сазреле Србе пребацују сву своју пажњу. Али, Срби се нису „упецали“ на верски део њиховог плана, већ на државотворно-културни. Зато отуда сва каснија настојања Ватикана на рушење Југославије (и монархистичке и социјалистичке) и силна мржња према православним Србима.

Решење ове мржње лежи на више поља: а) у темељном историјском проучавању и добром презентовању целом свету свих проунијатских пројеката (на овим просторима) иза којих стоји Римокатоличка црква; и б) у добром презентовању целом свету праве истине о настанку и историји и прве и друге Југославији и њеном коначном распаду и в) у лечењу самих Хрвата од римокатоличких отрова Православљем. У овом задњем је наша црква заказала и крајње је време да почне са проповедањем Јеванђеља међу Хрватима. Као и сваком болеснику, за почетак је потребна лагана храна: објавити катихизисе и молитвенике на хрватском језичком стандарду, на више места у Хрватској почети редовно обављати службе где ће се у литургијским молитвама молити и за хрватски народ и његову земљу, а временом и отпочети школовање самих Хрвата за клиричке службе.

Ово задње је преко потребно јер Римокатоличка црква лаганим корацима обнавља злогласну Павелићеву ХПЦ – неканонску Хрватску православну цркву, која би данас била само још једно упориште србофобије у Хрватској и мелтинг-пот за однарођавање православних Срба у Хрватској.

Време је да СПЦ покаже на делу приврженост Христовој заповести: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу“ (Марко 16:15).

Наду у оздрављење хрватског народа од нездравог национализма даје данашња хрватска омладина која, неоптерећена задњим ратним збивањима и католичком пропагандом, све чешће долази у Београд за прославу новогодишњих празника и у провод.

“Синђелић” 21.02.2013


[1] Да је Тито оставио једног наследника на челу Југославије, то би Југославији продужило живот једно време. Временом би тај Титов наследник готово сигурно завршио попут Садама Хусеина или Гадафија.

 

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 5 дана ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 6 дана ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 1 week ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 2 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 2 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 3 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 3 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 3 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 4 weeks ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
СПЦ ограничава слободу изражавања
СПЦ ограничава слободу изражавања
Posted 4 weeks ago

Поводом ултиматума који је патријарх Српске православне цркве Иринеј упутио професорима Православног богословског факултета да се не могу појављивати у медијима без посебног благослова, огласила се група професора Филозофског факултета…

СПЦ ограничава слободу изражавања
PreviousNext



5 коментара у вези “Зашто Хрвати мрзе Србе?”
  1. “Синђелићу”, како можеш да кажеш тако нешто – Хрвати мрзе Србе.Па јел` гледаш ти најгледанији 2. дневник Радио-Телевизије “европске” Србије? И остали нам драги медији су пренели вест да су у Загребу “разграбљене” карте за фудбалску утакмицу Хрватска-Србија која се игра крајем марта. Они хоће да купе карте да би гледали српске фудбалере зато што их воле. Тај закључак и ти и остали грађани Србије треба да утувите у главу ако хоћемо у Европску Унију. Не можемо са “говором мржње” да помогнемо Александру Првом да добије Датум.

  2. Две-трећине данашњих Хрвата су српског порекла, односно Срби који су се покатоличили, или милом, а највише силом. Миле Будак, хрватски министар за време Другог светског рата имао је решење за српско становништво у Хрватској: Једну трећину покрстити, једну етнички очистити, а преосталу трећину побити. Оно што нису успели да ураде за време Другог светског рата, урадили су Олујом, када су на терористички начин, дозвољен и подржаван од Америке, прогнали преко 300,000 српског становништва, без икакве осуде међународне заједнице.

    Они Срби који су покатоличени нису више били у прилици да се изјашљавају Срби католичке вере, него су истовремено били натерани да се и похрвате. Тај моменат покатоличења и похрваћена створио је код тих бића психолошки поремећене новостворене индентитете, у којима је настала грижа савести и потреба да се докажу у “новом руху” да су остварили неку моћ и једнакост, који су многи то и доказали у Другом светском рату и у ратовима Деведесетих убијањем Срба православне вере. Ако нису учествовали директно у убијању, они су се утркивали у јавном животу да докажу своју верност борећи се са највећим апетитом да докажу величину и супериорност хрватског народа.

    То присилно католичеље и хрваћење нису донели неке велике резултате, јер тај створени хрватски мелез је у многоме допринео да то понашање буде сликовито приказано од српског песника, Јована Дучића, када је казао да су Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде.

    Ту мржњу о којој је реч не може ни на један други начин да се објасни него имајући у виду да су ти хрватски мрзитељи уствари бивши Срби, код којих је само природно да постану патолошки поремећени када су у питању њихови бивши сународници од којих су се отуђили.

    Како може неко да тврди да је садашњи председник хрватске владе, Зоран Миловановић, Хрват? Да прилике дозвољавају, он и многи, многи други, као Ковачевићи, Марковићи, Малешевићи, Живковићи,и остали, храбро и смело би могли да отворе праву страну Хрватске историје, како би се видели на који су начин столећима потхрањивали њихово хрватско национално биће.

  3. Да се надовежем: световно име ” Фра Сотоне” је Томислав Филиповић; мајка Анте Старчевића је Милица Богдановић; чуо сам за Јадранку Косор да је Српкиња и да се чак уселила у стан неког избеглог Србина из Хрватске; најпопуларнија певачича у Хрватској је Северина Вучковић , сумњиво је национално порекло Бранимира Главаша чији ус из Херцеговине, командант Хрватског вијећа о(д)бране је био генерал Миливој Петковић!
    Спорт: кошаркашки тренер Александар Петровић је рекао да није Србин, највећи хрватски ” домољуб” међу тенисерима је био Горан Иванишевић, а за месец дана у Загребу ће на наш гол кидисати репрезентативци Хрватске- Јосип Радошевић, Иван Перишић, Иван
    Ракитић, Огњен Вукојевић, Никола Калинић и Младен Петрић.
    На крају мора бити српски политичар- Жељко Јовановић који је у Хрватском сабору изјавио ” Ја сам Србин али је мој син Хрват (?!)”
    Да није тужно било би смешно.

  4. […] први је не остављање на челу државе једног наследника[1] од стране Тита а други је непотребност саме […]

  5. […] први је не остављање на челу државе једног наследника[1] од стране Тита а други је непотребност саме […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo