logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Синђелић    3.324 пута прочитано    Датум: 22.02.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Мржња Хрвата према свему што је србско

У време беспарице и безакоња, и у свако кризно време уопште, нормално је да се народ присећа неких бољих времена. Наше народно сећање је кратког века и сеже најчешће до у уназад највише 30-40, максимално 50 година. Тако да је природно да се данашњи Срби радо присећају времена Титове Југославије, јер Милошевићева СРЈ, Коштуничина СЦГ и данашња (чија??? америчко-бриселска подрепашка) Република не нуде ништа добро

за новинар.де пише “Синђелић” 21. фебруар 2013

***

за сећање (државно расуло, хиперинфлација, међународне санкције, пад српских Крајина, Нато-во бомбардовање, Милошевићева предаја Косова и Метохије, ДОС-овска пљачка онога што је преостало од државе и привреде иза мало пре побројаних катастрофа).

Народ се присећа неких бољих времена: краја 60-их година када се са пасошем слободно одлазило у свет и тамо лако налазило запослење, 70-их година изобиља када је Југославија била једно велико градилиште, 80-их година када изобиље полако нестаје али се зато добро памте кредити које је „појела“ инфлација и све више слободе на политичкој и културној сцени. Међутим, оно чега се данас народ најрадије присећа је владавина закона, које данас нема! Милиција је са, за данашња мерила, смешно малим бројем људи држала народ у покорности и криминал у друштвено прихватљивим границама.

Са присећањем на та времена немогуће је не присетити се и тада свуда присутног слогана: Братство и јединство „наших народа и народности“.

Тадашња држава (СФРЈ) није почивала само на темељу самоуправног социјализма (иначе оригинални изум Едварда Кардеља), већ и на темељу братства и јединства „наших народа и народности“, чији би нешто ужи облик било југословенство које није ником силом наметано и за које је ЈНА требала да послужи као природни мелтинг-пот (казан за претапање у једну смесу разних састојака). Југословен је требао да буде балкански Американац, а Југославија мала Америка и балканска земља могућности, што је у то време и била у односу на остале земље Балкана и ближег суседства (Албанију, Грчку, Бугарску, Румунију и Мађарску). „Наше народности“ (Албанце и Мађаре) је од иредентизма требао да одвраћа југословенски самоуправни сан: обезбеђено радно место, стан, бесплатно школство и здравство, и у свету невиђен степен културне и политичке аутономије. „Наши народи“ су имали нешто мања права, они су се имали да се задовоље економским и социјалним аспектима југословенског самоуправног сна.

Све побројано је функционисало док је начелу државе био један газда – Јосип Броз Тито и док је велика Америка издашно финансирала пројекат мале Америке на Балкану. СФРЈ је осуђена на смрт са два потеза: први је не остављање на челу државе једног наследника[1] од стране Тита а други је непотребност саме Југославије Америци и Западу. Титова Југославија је била црвена крпа у рукама америчког тореадора за очи околних земаља које су биле део тзв. источног лагера (земље „народних демократија“ – земље крутог комунизма). Кад се источни блок пољуљао у свом самом средишту (Горбачовљево попуштање узди), гвоздена ограда која је држала бикове у тору Варшавског пакта је попустила и бикови су полетели према Западу. Црвена крпа више није била никоме потребна. Војно јака, и сада већ подобро индустријски развијена (нарочито војна-индустријски) Југославија је почела сметати Западу. Зашто би Америка и Запад делили удео на светском тржишту оружја (и других производа) са једном малом али и све моћнијом Југославијом? Југославију је требало уништити!

Америка и Запад су заиграли на карту међунационалних конфликата. Прво су подстакли непосредно након Титове смрти на бунт део „наших народности“ – албанску националну мањину, а затим и део „наших народа“ – Словенце, Хрвате и друге народе који су били још у формирању: данашње Бошњаке а тадашње муслимане са великим М (који су 70% српског порекла, 25% хрватског и 5% пореклом од Турака и осталих помуслимањених народа), Македонце (бугарско-српска мешавина која језички претеже на бугарску страну а обичајима и карактером на српску) и Црногорце (који су 100% српског порекла). Срби су према америчком сценарију изабрани за лоше момке на које ће се свалити сва кривица и сав терет распада Југославије.

Након овог неопходног краћег увода у српску и југословенску историју друге половине 20. века, време је да одговоримо на питање из наслова.

Нама Србима никако „не иде у главу“ зашто нас Хрвати мрзе, јер смо им учинили много добра. Ослободили смо их од хиљадугодишње потчињености Пешти и Бечу, помогли им да ослободе њихове од других отете земље (Истру, Међумурје, Далмацију и острва), увек их радо примали као госте, радо куповали њихове производе и помагали им у сваком злу. Па зашто нас онда Хрвати мрзе?

Хрвати у ствари не мрзе Србе, Србе мрзи хрватска политичка и културна елита која сеје у хрватском народу отров своје фобије према Србима.

Хрвати су народ сличан сваком другом, а од нас (језичко-антрополошки прилично хомогених) Срба разликује их мноштво регионалних разлика, почев од дијалеката па до изгледа и карактера људи. Оно што их уједињује је римокатолицизам и то је прави одговор на питање из наслова.

Иво Андрић, и сам изданак римокатоличког хрватства, је у једном приватном писму дао најбоље објашњење србофобије коју шири хрватска политичко-културна елита: За један народ је највећа несрећа да буде римокатоличке вере и Хрватска је мајка која своју децу доји затрованим млеком.

Мржња према Србима има корен у неуспеху римокатоличког пројекта југословенства, које је требао да послужи Римокатоличкој цркви за ширење своје вере међу православним Словенима на Балкану. Ђаковачки бискуп Штросмајер – идејни творац југословенства – је испрва намеравао да и Бугари буду укључени у југословенски пројекат, и да Загреб буде културно средиште свих Јужних Словена. Зато је и основао у Загребу „Југославенску академију знаности и умјетности“ а не хрватску. Брзо су ватикански планери увидели да са Бугарима неће ићи лако због њиховог закаснелог државног и народног препорода тј. романтизма, па зато на већ национално и државотворно сазреле Србе пребацују сву своју пажњу. Али, Срби се нису „упецали“ на верски део њиховог плана, већ на државотворно-културни. Зато отуда сва каснија настојања Ватикана на рушење Југославије (и монархистичке и социјалистичке) и силна мржња према православним Србима.

Решење ове мржње лежи на више поља: а) у темељном историјском проучавању и добром презентовању целом свету свих проунијатских пројеката (на овим просторима) иза којих стоји Римокатоличка црква; и б) у добром презентовању целом свету праве истине о настанку и историји и прве и друге Југославији и њеном коначном распаду и в) у лечењу самих Хрвата од римокатоличких отрова Православљем. У овом задњем је наша црква заказала и крајње је време да почне са проповедањем Јеванђеља међу Хрватима. Као и сваком болеснику, за почетак је потребна лагана храна: објавити катихизисе и молитвенике на хрватском језичком стандарду, на више места у Хрватској почети редовно обављати службе где ће се у литургијским молитвама молити и за хрватски народ и његову земљу, а временом и отпочети школовање самих Хрвата за клиричке службе.

Ово задње је преко потребно јер Римокатоличка црква лаганим корацима обнавља злогласну Павелићеву ХПЦ – неканонску Хрватску православну цркву, која би данас била само још једно упориште србофобије у Хрватској и мелтинг-пот за однарођавање православних Срба у Хрватској.

Време је да СПЦ покаже на делу приврженост Христовој заповести: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу“ (Марко 16:15).

Наду у оздрављење хрватског народа од нездравог национализма даје данашња хрватска омладина која, неоптерећена задњим ратним збивањима и католичком пропагандом, све чешће долази у Београд за прославу новогодишњих празника и у провод.

“Синђелић” 21.02.2013


[1] Да је Тито оставио једног наследника на челу Југославије, то би Југославији продужило живот једно време. Временом би тај Титов наследник готово сигурно завршио попут Садама Хусеина или Гадафија.

 

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Posted 8 сати ago

Свој не баш академски текст „Професори Грешни Милоје и Славко Радовановић“, објављен на сајту Новинар. де 8.5.2017, др Миордраг Петровић завршава лепом народном изреком: „Што се дуже рвеш са свињом, све…

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Posted 17 сати ago

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

***

Подсећамо да ниједна…

Јавни апел неких професора ПБФ-а
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 1 дан ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 4 дана ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 5 дана ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 5 дана ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
Шта је био увод у рат у Југославији?
Шта је био увод у рат у Југославији?
Posted 1 week ago

Б92 преноси текст из њемачких новина "Дојче Веле" како је увод у рат у Југославији био то што је ЈНА повукла оружије територијалне одбране. Територијална одбрана била у ствари национална…

Шта је био увод у рат у Југославији?
О Вилејму вокеру 18. година касније
О Вилејму вокеру 18. година касније
Posted 1 week ago

Као што је познато, Вилијам Вокер, је 1999. године био шеф Верификационе комисије ОЕБС-а на Косову И Метохији. Његов извештај о Рачку, у коме се лажно оптуђују српске снаге безбедности…

О Вилејму вокеру 18. година касније
Еуросонг 2017 и Хрвати
Еуросонг 2017 и Хрвати
Posted 1 week ago

Марија Шерифовић подивљала, јер Србија није дала хрватском представнику на Еуросонгу 12 бодова. Зашто би Србија дала 12 бодова пјевачу којем је најпознатија пјесма у каријери химна HDZ-а (странке која…

Еуросонг 2017 и Хрвати
Има ли ту памети
Има ли ту памети
Posted 2 weeks ago

Нема сумње, ствари се све више компликују, Запад се неће смирити док не изазове немире, па и сукобе, на територији Југоисточне Европе. Дакле и Србије. Проблем је, по нас, утолико већи,…

Има ли ту памети
PreviousNext



5 коментара у вези “Зашто Хрвати мрзе Србе?”
  1. “Синђелићу”, како можеш да кажеш тако нешто – Хрвати мрзе Србе.Па јел` гледаш ти најгледанији 2. дневник Радио-Телевизије “европске” Србије? И остали нам драги медији су пренели вест да су у Загребу “разграбљене” карте за фудбалску утакмицу Хрватска-Србија која се игра крајем марта. Они хоће да купе карте да би гледали српске фудбалере зато што их воле. Тај закључак и ти и остали грађани Србије треба да утувите у главу ако хоћемо у Европску Унију. Не можемо са “говором мржње” да помогнемо Александру Првом да добије Датум.

  2. Две-трећине данашњих Хрвата су српског порекла, односно Срби који су се покатоличили, или милом, а највише силом. Миле Будак, хрватски министар за време Другог светског рата имао је решење за српско становништво у Хрватској: Једну трећину покрстити, једну етнички очистити, а преосталу трећину побити. Оно што нису успели да ураде за време Другог светског рата, урадили су Олујом, када су на терористички начин, дозвољен и подржаван од Америке, прогнали преко 300,000 српског становништва, без икакве осуде међународне заједнице.

    Они Срби који су покатоличени нису више били у прилици да се изјашљавају Срби католичке вере, него су истовремено били натерани да се и похрвате. Тај моменат покатоличења и похрваћена створио је код тих бића психолошки поремећене новостворене индентитете, у којима је настала грижа савести и потреба да се докажу у “новом руху” да су остварили неку моћ и једнакост, који су многи то и доказали у Другом светском рату и у ратовима Деведесетих убијањем Срба православне вере. Ако нису учествовали директно у убијању, они су се утркивали у јавном животу да докажу своју верност борећи се са највећим апетитом да докажу величину и супериорност хрватског народа.

    То присилно католичеље и хрваћење нису донели неке велике резултате, јер тај створени хрватски мелез је у многоме допринео да то понашање буде сликовито приказано од српског песника, Јована Дучића, када је казао да су Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде.

    Ту мржњу о којој је реч не може ни на један други начин да се објасни него имајући у виду да су ти хрватски мрзитељи уствари бивши Срби, код којих је само природно да постану патолошки поремећени када су у питању њихови бивши сународници од којих су се отуђили.

    Како може неко да тврди да је садашњи председник хрватске владе, Зоран Миловановић, Хрват? Да прилике дозвољавају, он и многи, многи други, као Ковачевићи, Марковићи, Малешевићи, Живковићи,и остали, храбро и смело би могли да отворе праву страну Хрватске историје, како би се видели на који су начин столећима потхрањивали њихово хрватско национално биће.

  3. Да се надовежем: световно име ” Фра Сотоне” је Томислав Филиповић; мајка Анте Старчевића је Милица Богдановић; чуо сам за Јадранку Косор да је Српкиња и да се чак уселила у стан неког избеглог Србина из Хрватске; најпопуларнија певачича у Хрватској је Северина Вучковић , сумњиво је национално порекло Бранимира Главаша чији ус из Херцеговине, командант Хрватског вијећа о(д)бране је био генерал Миливој Петковић!
    Спорт: кошаркашки тренер Александар Петровић је рекао да није Србин, највећи хрватски ” домољуб” међу тенисерима је био Горан Иванишевић, а за месец дана у Загребу ће на наш гол кидисати репрезентативци Хрватске- Јосип Радошевић, Иван Перишић, Иван
    Ракитић, Огњен Вукојевић, Никола Калинић и Младен Петрић.
    На крају мора бити српски политичар- Жељко Јовановић који је у Хрватском сабору изјавио ” Ја сам Србин али је мој син Хрват (?!)”
    Да није тужно било би смешно.

  4. […] први је не остављање на челу државе једног наследника[1] од стране Тита а други је непотребност саме […]

  5. […] први је не остављање на челу државе једног наследника[1] од стране Тита а други је непотребност саме […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo