Вести

ПИО Фонд не поштује одлуке Уставног суда Србије? Зашто?

Дневни лист “ Политика“ објавио је 19. овог месеца, текст под насловом  „Више пара за опоравак најстаријих“.  Из самог наслова, није се могло закључити да се у тексту помиње и проблем, који  мучи  не само  90% пензионера, који добију коначна решења о пензији, него, гле чуда, још више мучи заменика генералног директора Фонда, Зорана Јосиповића.

Зорица Тршић адв. 21.02.2013

***

Ради се наиме,  о томе,  да Фонд има све више потешкоћа да објасни пензионерима , зашто су им пензије по коначним решењима,  ниже од пензија, које су одређене привременим решењима.То је „толико велики проблем“, да је ово питање стављено на дневни ред Управног одбора.

Нисам до краја,схватила, ко има више потешкоћа да разуме:  заменик директора,  који се жали на пензионере, или пензионери, који немају више коме да се жале.

Пошто је  корисницима  пензије већ одавно све  јасно,  заиста ме је занимало да ли заменик директора Фонда, стварно  мисли да је све мутно па може да се муља и даље  или  не види,  да се много тога разбистрило. Или га је неко од саветника финансијске струке посаветовао , да објашњава оно што њему самом изгледа није јасно.

Уколико је послушао саветника, онда без одлагања треба да га смени .

Ако је објашњење о коначном обрачуну пензије, дао због неразумевања материје, онда треба да се повуче са функције.

А уколико је објашњење о суштини коначног обрачуна пензија, дао за „Политику“, као покушај ублажавања преваре, за коју слути да ће бити ускоро откривена, онда се сам легитимисао као један од учесника преваре.

Наговештавање да ће се на Управном одбору решавати ово питање,  како би се тај проблем у будућности  избегао, јасно указује да је проблем могао бити избегнут и у прошлости и у садашњости, али није. Зашто ? Па зато што то није у интересу директорима Фонда. Зато што је капсула  труста мозгова Дирекције,  годинама , херметички затворена и  нема ни контакт,  а камоли страх од контроле и надзора над својим радом. Они су умислили да тај васионски брод,  никада неће дотаћи дно, по коме се крећу пензионери и да никада неће морати да поштују и знају бар основне ствари, које знају начелници финансија у 40 филијала Србије.

Да је Зоран Јосиповић,заменик директора Фонда, хтео да пита за   мишљење било ког од  од 40 начелника за финансије и чује њихово мишљење, добро би размислио пре него што изјави за новине:

 “ Проблем је у томе што у  обрачун за пензију улази последња година радног стажа, за коју подаци о обрачуну просечне зараде стижу касније, због чега се пензионерима изда прво привремено решење.“

Проблем наравно није у томе. Да јесте, онда заменик Јосиповић не би могао да наговештава разрешење у будућности. Привремено решење се увек издавало, издаје се и издаваће се, али су износи били скоро изједначени са коначним решењима, а преплата није било или  су биле занемарљиве.

Даље, господин  Јосиповић објашњава:  „Када после годину или две, пензионер добије коначно решење с износом пензије, који је мањи од пензије , коју је до тада примао, зато што му је просек зарада у последњој години био мањи, већина не разуме зашто је оштећена.“

Пре свега, уважени заменик сам не разуме, оно у шта би желео да убеди јавност. Тако  констатује да је по коначном решењу износ пензије мањи,  зато што је  просек зарада, који је пензионер остварио у последњој години био мањи. Мени је просто непријатно, да као пензионер који ништа не разуме, указујем заменику директора Фонда да је моја зарада у последњој години ,регистрована у матичној евиденцији Фонда и као таква непроменљива категорија у привременом и коначном решењу.Оно што сам зарадила зарадила сам. Та зарада је и непроменљив  елемент на основу кога се израчунава валоризациони коефицијент, како код обрачуна по привременом решењу тако и код коначног решења. Господин Јосиповић има проблем да схвати разлику између  остварене зараде осигураника, који одлази у пензију и просечне зараде запослених на територији Републике.

Код доношења привременог решења, ако је радни однос на пример радника ЕПС раскинут 31.05.2011.године,његова зарада се ставља у однос са просечном зарадом на територији Републике утврђеном за период од 5 месеци.И на основу тог односа, добија се коефицијент за обрачун привременог износа  пензије. Код доношења коначног решења та иста зарада за  5 месеци ставља се у однос према просечној заради запослених на територији Републике за целу годину, па је нормално у том случају коефицијент нижи,а сходно томе износ пензије мањи.Код поменутог радника условно речено ЕПС-а, (због виших зарада) разлика износа по старом и новом решењу може да бити  и пар хиљада динара.Фактички,Фонду је у интересу да не доноси неколико година коначно решење, јер ће након 5 година пензионер, морати да врати око три хиљаде евра, а да то није могао ни да зна, ни да планира.

Кад пензионер добије позив, да врати наводно  преплаћен износ од милион и више динара, што уопште нису ретки случајеви, он најпре мисли да се ради о грешци.У Фонду га разувере и предложе да плати одједном или да потпише да му се месечно одбија 1/2 , 1/3  или 2/3 пензије, а онда почиње убеђивање да је боље да потпише него да га туже.Кад се пензионеру, па био он и професор Универзитета,  запрети судом, онда ће да се одрекне целе пензије , само да се не појављује пред судом. И тако, онај ко потпише, одриче се фактички за цео живот једног дела своје часно зарађене пензије.

Владимир Станковић је позвао све правне заступнике Фонда и буквално изјавио ,  да је судбина Фонда у рукама правних заступника. Уколико они не утуже пензионере, који поткрадају Фонд , онда могу да очекују да ће Фонд да банкротира , а они да изгубе посао.Тако сада највише посла имају заступници , који не знају да ли више они туже пензионере или пензионери њих.

Пошто се не сме ништа препустити случају, по оној народној, бијемо ми њих,али бију и они нас, Иван Мимић, финансијски директор Фонда ПИО, упутио је проглас свим филијалама Фонда Србије, који се доставља Вашем сајту на премијерно објављивање. Ко разуме схватиће,а ко не разуме нека прочита поново „Лажни моравац“,па ће се уверити да Фонд осим што је стекао независност и аутономију, што не признаје Управни суд и судове редовне надлежности, не признаје ни Уставни суд и не поштује његове одлуке.

Има се, може се ! 

Зорица Тршић адв.

***

ПРИЛОГ

ПРОГЛАС свим филијалама ПИО Фонда – Иван Мимић, финансијски директор Фонда ПИО (као .пдф документ)

Случај Станковић – повраћај пензије страна 1 од 2

Случај Станковић – повраћај пензије страна 2 од 2