Вести

Папа потписао оставку

Да ли је оставка једног папе који је себе прогласио за Vicarius Filii Dei – за намесника Сина Божијег – и тиме себе устоличио за бога – достојна Danke schön?

за новинар.де пише Часлав М. Дамјановић, 18. фебруар 2013

***

Под насловом “Папа: “Веровање неуких у Рождество је мит” (“Pope: Popular Christmas Belief is Myth”), објашњено нам је да је 22. Новембра 2012. “Поглавар римокатолика папа Бенедикт XVI објавио књигу својих размишљања о детињству Исуса Христа на 174 странице. Та књига, која је последњи том његове трилогије „Исус из Назарета“ – истовремено је ушла у продају у више од 50 земаља света.”

Вредно је истаћи да реч “мит” у наслову, по ватиканском тумачењу, значи: лаж, измишљотина!

“Наглашавајући да Јеванђеља Новог Завета углавном не кажу ништа о Исусовој младости, у овој књизи Бенедикт XVI не обраћа пажњу на легенде изван Библије које никад нису биле прихваћене као хришћански списи и фокусира се изричито на оно што је речено у Новом Завету”:

“Три мудраца из Божићне приче, Бенедикт сматра да су безусловно инспирација “теолошке идеје” али не и “историјски догађај”, и каже да њему више прија прецизнија интерпретација”, јер је “убеђен да заветни текстови о Исусовом рођењу и периоду после рођења нису само симболични извештаји или чиста “медитација”, јер “иако није било животиња у штали у Витлејему које би загревале тек рођеног Исуса”, ипак “сцена” Рождества “не би била комплетна без њих.”

Али, наглашава папа, Матеја и Лука “нису желели да пишу “приче” него историју, стварну историју, чак и ако интерпретирану и схваћену” кроз призму вере.” Иако овакво објашњење умногоме потсећа на озлоглашени “Jesus Seminar” који натапајући телевизијске канале наводним археолошким открићима из доба Исуса Христа – уствари злоупотребљава археологију као етикету да би прикрио своје пропагирање против Исуса Христа – ипак… овакво формулисање “ватиканских стручњака”, или можда и самог папе – поставља питање:

Да ли они уопште знају шта је Вера? То ставља под знак питања и следећи папин закључак:

“У тој књизи покушао сам да успоставим дијалог са Јеванђељским текстовима“ – “наглашава Бенедикт у предговору трећем тому”, и при том изражава “наду да ће његова по обиму мала књига помоћи људима да се нађу на путу Исуса Христа.”

Папа је “свој рад на трилогији завршио прошлог лета за време одмора у резиденцији Кастелгандолфо недалеко од Рима, према речима прес секретара Свете столице, свештеника Федерика Ломбардија, пишући „ноћу и за време летњег одмора“ током последњих осам година.”

“У Немачкој је књигу објавила издавачка кућа Herder у којој је понтифик – док је био кардинал Рацингер – објављивао све своје богословске радове. Први том књиге „Исус из Назарета“ објављен је 2007. a други 2011. године на енглеском језику, и био је једна од десет најпродаванијих књига у САД. Укупно је штампано 1,2 милиона примерака другог тома трилогије на немачком, италијанском, енглеском, шпанском, француском, португалском и пољском језику.”(1)

Када је приликом последње мисе у својству папе, и свечаног испраћаја са положаја Рацингер објаснио да положај напушта “За добро цркве”, бразилијански свештеник који студира теологију у Риму, Риналдо Брага Млађи, (Rev. Reinaldo Braga Jr.) рекао је да је био врло тужан када је чуо вест о Бенедиктовој оставци:

“Атмосфера је била као на сахрани а нико није умро. Али онда сам схватио да је то мудар поступак за читаву цркву” јер је Рацингер “учио и цркву и свет”:

“Да папство није о моћи – него о служењу” (not about power but about service).

Дакле… “историја” Рождества не би била комплетна без исценираних измишљотина јер је тек измишљотине стављају у призму вере, па ће тако тек Рацингеров “дијалог са Јеванђељским текстовима“ – “помоћи људима да се нађу на путу Исуса Христа” – зато јер “папство није о моћи – него о служењу”?

Чудно… зар не? Међутим… по среди су и нека друга питања:

На пример, пошто је оставка “за добро Цркве” – како то да ће тек “историјско” схватање Рождества – што значи тек схватање очишћено од изнутрице наводно “верских измишљотина” – да ће тек такво прочишћено схватање помоћи људима да се нађу на путу Исуса Христа?

Пре свега и људи су већ два миленијума у Вери у Исуса Христа, зар не?
Према томе, зар није апсурдно тврдити да тек треба да се нађу на том путу?

Зар онда није логична претпоставка да људи не треба да се “нађу” у Вери – већ… на некаквом Бенедиктовом “путу”?

Сходно томе… зар није логично закључити да људи треба да се нађу на “путу” – не служења Вери – него на “путу” – служења цркви?

Којој Цркви? Логичан одговор је наравно: Зато да би – служили Ватикану!

Међутим, у том одговору садржи сe још једна нелогичност: “Људи” треба да служе цркви – уместо да верују! Уместо да служе Вером у Бога – “људи” треба да служе Ватикану! Ова јерес намеће и друга питања:

Да ли је Ватикан уопште црква, и да ли је Ватикан уопште Вера… зар не? Дакле… да ли је “оставка” Danke schön – или је “оставка” под знаком питања.

Да ли је “оставка” уопште оставка?

У истом напису даје се и недвојбени одговор:

“Једанпут пензионисан” – Рацингер ће бити “потпуно пензионисан”! “Живеће у молитви у манастиру на северној ивици унутар зидина ватиканских башти”! Али… “његова настављена физичка присутност унутар ватиканских зидина поставља питања колико ће он заиста бити одвојен од црквених активности?” На ово помало чудно питање одговара Ватиканов представник за штампу, свештеник Федерико Ломарди (Rev. Federico Lombardi):

“Мислим да ће папин наследник бити врло срећан да му буде толико близу особа која боље него ико схвата шта су духовне потребе цркве.”(2)

Међутим, Жељко Которанин већ на прву вест о оставци папе, у напису под насловом “Повлачење или преузимање”, поставља кључно питање баш на стварно значење ових ватиканских “потреба”: “Повлачење папе Бенедикта 16-ог од пастирске службе намеће паралелу са сличним потезом бившег епископа захумско-херцеговачког г.г. Атанасија (Јевтића). И притом се намећу неколика питања”: “Да ли ће папа Бенедикт 16-и после повлачења остати и даље папа?”

Јер пошто “бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) инсистира на свом епископству и после повлачења” и “ово инсистирање поткрепљује еклисиолошком анализом Хришћанске прошлости” – “онако како је он разумева” – кључно питање јесте:

“Да ли ће кршћанство имати два света оца?”

“Један ће бити у Ватикану са одређеним традиционалним дужностима – други ће бити летећи свети папа коме се неће знати дужности нити место пребивалишта.”

И зато: “Бојимо се да ускоро папа Бенедикт 16-и у својству летећег светог оца не дође на аеродром Константин Велики у Нишу”!

И “бојимо се да на свехришћанској прослави годишњице Миланског едикта у Нишу овај летећи папа не преузме дужност… свехришћанског поглавара”!(3)

И поређење Рацингерове оставке са оставком Атанасија Јевтића онако “како је он разумева”, и бојазан која из тога произилази – врло су разборити због бројних чињеница:

Пре него што је изабран за папу Рацингер је био префект Ватиканове “Конгрегације за наук вере”! Значајно је истаћи да је то “најстарија административна јединица папинске државе”, која је “кроз векове неколико пута мењала име”, али је “широј јавности најпознатија кроз колоквијални назив који ју је пратио у 16. Веку”: “Света инквизиција”!

“Ова чињеница била би само занимљив куриозитет да се Рацингер као префект Конгрегације за наук вере није понашао као” – „велики инквизитор“!

Зато је 2010. “oвако то срочио Рацингеров вероватно највећи медијски критичар, преминули Кристофер Хиченс”:

“На челу цркве имамо медиокритетног баварског бирократу који је једном био задужен за заташкавање најодвратнијих злочина” кога данас тај посао “разоткрива као човека лично и професионално одговорног за омогућавање читавог низа прљавих злочиначких активности” – на основу чега Хиченс закључује:

“Рацингер сам по себи можда јесте баналан, али читава његова каријере обележена је смрадом зла”.(4)

Дакле… да ли је “велики инквизитор” “обележен смрадом зла” способан да смисли ујдурму од које се прибојава Жељко Которанин?

Наравно да јесте:

Тек за време његовог папства Свети Сава је забрањен у ЕУ, зар не?
Тек за време његовог папства његов долазак у Ниш никад није скинут са дневног реда, зар не?

Упркос разноразним наводно “званичним” изјавама Ватикана да папа неће долазити у Ниш – папин долазак у Ниш увек је остајао… актуелан! Осим тога, упркос свим тим “званичним” демантима Патријарх СПЦ ипак наставља да непрестано тврди да би Рацингеров долазак у Ниш био благотворан за организационо јединство глобалног клерикализма…

Осим тога, карактеристична је препотентност Збигњева Бжежинског са којом он омаловажава “комешање маса” проузроковано предношћу модерног тренутног обавештавања – зато што то понижавајуће “комешање” представља “сметњу” глобалном поретку да “манипулише осећања и контролише мисао” (“to manipulate emotions and control reason”)!(5)

Зар ово понижење маса није идентично сулудој препотентности човека и установе чије су каријере “обележене смрадом зла”?

И најзад… све поменуто – свакако “обележено смрадом зла” – догађа се у доба папства префекта Рацингера… укључујући и досад најжешћи, али и најосмишљенији напад не само на суштину православне духовности – већ и на духовно стање православних верника… који се управо умишљеним расточавањем њиховог унутрашњег мира – смишљено обезглављују да би били гурнути у каљугу покорности!

Дакле… врло је логичан закључак да “баварски Велики инквизитор” јесте особа која је могла да изманипулише “оставку Бенедикта XVI” – самог себе – зато да би му “повлачење” омогућило да преотме себи положај лажног “свехришћанског поглавника”!

А то и јесте био циљ Зла још од зачећа Ватикана у Латеранским баштама:

Не Вера… него контрола мисли – контролом Вере!

Зато је Хришћанство стављено под контролу – не ни у каквој “првој у историји хришћанској држави“, како се то наивно назива – него зато да би под лажном етикетом некаквог “заједничког путира” – Зло завладало и ликвидирало Веру у Бога!

То је свакако нормално очекивати од Зла јер је “Римски понтифекс архијеретик зато што је изумитељ лажног учења а са њим и духовне болести од које Европа болује вековима, а пред нашим очима је на самрти од безбожништва, зачетог управо у Риму. Римски папа је, дакле, главни и једини узрок тога што је Европа на самрти” јер се “најпре разболео од гордости, болести чији је творац сатана, а затим и од болести коју гордост рађа – властољубља. Превазневши се првенством Рима – он је себи – приграбио и првенство власти” и “зато је себе потом прогласио за Vicarius Filii Dei, за намесника или заменика Сина Божијег, Христа – и тиме себе установио као бога – јер заменик, представник Сина Божијег на земљи – може бити само неко – њему раван… дакле – само бог!”

“Тако је смртни, грешни човек прогласио себе за главу западне цркве, за њеног идола, коме се она све до дана данашњег клања, и који је темељ и средиште њеног култа.” И зато “будући лоши богослови, латини – би се свега одрекли, једино се не би одрекли учења да је – глава Цркве папа – а не Христос”!

Зато иако “неки сматрају да би папа требало најпре да посети Јасеновац, да затражи опроштај, и да би то био довољан услов за његов долазак у Србију – с обзиром да се сам сатана претвара у светлог анђела (2. Кор. 11, 14) и да је претходник садашњег понтифекса то исто урадио у Јад Вашему – не би нас изненадило да Бенедикт 16. учини нешто слично, не би ли” тако “задовољио формални услов за његову мисију.” А та мисија Зла јесте покушај ликвидације Вере у Бога…

“Међутим, остао би суштински, горе наведени, разлог” – да и Ватикан и папство јесу “архијеретика” – управо “свејерес”, како је то мудро формулисао Ава Јустин – да су установа која настоји да узурпира Бога – а не Божија Црква – да су установа која себе сервира као цркву – иако није нити црква нити Вера Хришћанска!

То недвосмислено доказује да папа “не треба да дође у Србију, ни 2013. нити било које друге године” јер “доласком римског папе наша би земља и народ уместо благослова добила проклетство, а уколико би у Нишу 2013. године дошло до неког сједињења са латинима, то би неминовно био вид духовног ропства!”

И “све би то изазивало гнев Божији, који би духовно наше унијатско ропство претворио и у физичко ропство под нашим непоправљивим и неизлечивим западним ненавидницима.”

Али: “Народ – који и јесте тело Цркве, би се од таквог лажног благослова, али и пастира који би омогућили посету архилажепастира – одрекао… и тим чином исповедања и сведочења истине о Богу, Цркви и себи – сачувао тековине слободе дароване од Бога”!(6)

У дубини душе сам радостан да најзад још неко изузев моје усамљене побуне против распрострањеног мишљења да је Јасеновац наводно “једини разлог” – па ако “папа затражи опроштај” – да би то наводно “био довољан услов за његов долазак у Србију”! Таквим ставом се досада изостављала неумитна чињеница да првенствени разлог јесте то да папство и Ватикан – нису само грешници – већ су “свејерес” – и да то јесте – најважнији разлог!

Тај кључни разлог јесте оно што анулира икакав “заједнички путир”!
То непобитно доказује и Чистота Вере владике Артемија исказана једноставним речима:

“Србска Црква је Србска народна институција”!(7)

Радује ме спознаја овог кључног разлога јер све изложено претвара у јасну и безпоговорну осуду читавог развоја Зла Ватикана и Папства – од Инквизиције и Крсташа до колонијализма, и од робовласништва колонијализма до данашњег холокауста над Србима као Нацијом и над Православљем као Вером… баш зато што су једина Чистота Вере Божије… и све то упркос чак и некаквом папином “тражењу опроштаја” у Јад Вашему!

Међутим, како се Зло развијало и како су се током тог развоја Зла здруживали разнорани завереници… то је тема која превазилази обим овог написа и која захтева стручно али искрено и поштено размишљање – али јесте у обиму овог написа опасност да је “оставка” Vicarius Filii Dei – недостојна Danke schön – јер поменути Рацингер јесте по свему особа од које се посве може очекивати скарадна сулудост да “у својству летећег светог оца дође на аеродром Константин Велики у Нишу” – сада као обичан викар што га не би суочавало ни са каквом проблематиком попут оне док је засједао на папској столици – и да као такав, као закулисни – преузме себи у Нишу… улогу гобалног “поглавника” Зла – под маском некаквог назови – “свехришћанског поглавара”!(8)

Зато не смемо да се заваравамо медијском пропагандом. На пример, навелико је рекламиран покушај бившег папе да на оптужбе за злочине које је починио добије имунитет од председника Италије Ђиорћија Наполитана – на шта је представник Међународног трибунала за злочине Цркве и Државе уложио протест:

“Морам да вас подсетим господине претседниче да по међународном закону и споразумима, који су ратификовани и од Италије, да је и вама и вашој влади забрањено да гарантујете имунитет таквима као Џозеф Рацингер који је доприносио и активирао злочиначке акције, као на пример наређујући бискупима и кардиналима у Америци и другде да заштите познате злочинце који су силовали децу, а међу којима су била и свештена лица. Ваша обавеза према Ватикану на основу Латеранског споразума (Lateran Treaty) не оповргава нити обезвређује захтеве виших моралних и међународних закона; нити вам дозвољава да заштитите имунитетом појединце као Џозеф Рацингер, а поготово након што је он одустао од своје папске дужности.”(9)

Зар чињеница да се Рацингер огрешио о “вишe моралнe и међународнe законе”, и да зато што је бивао префект, управо контролор вере, управо “Велики Инквизитор”, и да зато што је доцније, као папа, себе узурпирао у бога – који баш због свега овога и сматра да је ослобођен одговорности за почињене злочине – па можда чак и за најгнуснији од свих злочина – за прикривање злочинаца који су силовали невину децу – зар то не доказује не само да Ватикан није Црква, и не само да је Ватикан свејерес – већ такође да је само у установи Ђавољег Зла могла да се изроди таква скарадност попут Бенедикта XVI! И зато… иако Ватикан јавно тврди да ће папа, док живи у границама ватиканских зидина – бити имун на све тужбе – што потврђује да је Ватикан установа а не никаква црква, и да постоји зато да своје злочине и злочинце сакрије од Правде – ипак… врло је логично очекивати да је Рацингер умишљено дао “оставку” на папску столицу – зато да би као обичан викар… олако доспео у Ниш и обавио свој сатанистички циљ.

Међутим, Србски Народ “који јесте тело Цркве, упркос свим злима на чијем је нишану, јесте “сачувао тековине слободе дароване од Бога”, и иако је прошло три године од када је почео прогон и организовани медијски линч владике Артемија и његовог монаштва, 13. фебруара 2010. године – и иако те три године нису само године верског и политичког прогона већ, како је раније наглашено, и врло подао покушај смишљеног расточења духовне вредности Српског Народа – убеђен сам да би било неодговорно чак и за часак помислити да директива за то духовно расточење није из гебелсовско-бжежинсковске кухиње баварског великог инквизитора! Јер… расточење духа је смишљено толико подло, и спроводи се толико мајсторски, и са толиком безпоговорном безочношћу – да је логично да потиче од мајстора који зналачи барата контролом скрнављења вере!

Владика Артемије је на нишану – зато што је Вера на нишану!
Косово је на нишану – зато што је Вера на Нишану!
Свети Сава је на нишану – зато што је Вера на нишану!
Духовност Срба је на нишану – зато што је Вера на нишану!
Нишанџија је – Зло!

Послушници Зла су сви једнаки кривци за неопростиви злочин против вишег моралног закона Правде!

Данашња борба Србског Народа “Против Граница” – јесте борба против Граница Божије Правде… чију вечитост и безграничност Зло никад није успело да ограничи, па неће успети нити данас!

Моћ Божијег Добра, садржану у Чистоти Вере Православне, нуде нам као вечито поучну поруку речи светог владике Николаја Велимировића:

“Срећом ће наградити Бог верне своје (то јест сличне Себи), и то не срећом животиње – но срећом Бога. Неће Бог одоцнити са наградом, али неће ни похитати”, јер “да ли тежак очекује плод од пшенице чим посеје пшеницу? И тркач у кочији да ли очекује награду усред трке? И морепловац – да ли очекује видети пристаниште усред океана? И домаћин њиве – да ли исплаћује посленике у њиви за време посла?”

“Зашто ти онда очекујеш награду усред трке, насред океана, и усред посла?”

И наравно, светачка Реч владике Николај даје најједоставнији али и најмудрији одговор на… најсуштинскије:

“У овај живот си послат не да имаш срећу – него да је заслужиш.”
Зато је и Свети Сава рекао, и зато је владика Артемије то данас поновио: “Србска Црква је Србска народна институција”!(10)

Боже помози да Народ Српски поново спозна Одговорност Заслуживања Благодати која му је души дарована…

Амин.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Папа: “Веровање неуких у Рождество је мит”, Ж. Јовановић, Београдски форум за свет равноправних

(2) “Pope Benedict XVI Resignation: Pontiff Says He’s Resigning For The “Good Of The Church”, Huff Post, Religion, 02/13/13

(3) “Повлачење или преузимање”, Жељко Которанин, Новинар.де, 02/11/13

(4) “Рацингерова “Света инквизиција” штитила педофиле у Римокатоличкој “цркви”, Борба за веру, ФоНет, 02/14/13

(5) Brzezinski: “Populist Resistance” is Derailing the New World Order, Secrets of the Feds.Com, 12/11/12

(6) “Зашто папа не треба да дође у Србију”, Предраг Луковић, Борба за веру, 02/12/13)

(7) “Владика Артемије у посети САД”, Србин Светосавац, Новинар.де, 0210/13

(8) “Повлачење или преузимање”, Жељко Которанин, Новинар.де, 02/11/13

(9) “Pope Benedict to seek immunity and protection from Italian President Giorgio Napolitano on February 23”, International Tribunal into Crimes of Church and State, 02/14/13

(10) “Владика Артемије у посети САД”, Србин Светосавац, Новинар.де, 0210/1