Вести

ПИО запослени лепо живе. Њихови директори – још боље!

Не бавим се економским анализама, али пажљиво пратим и прикупљам текстове, у којима се  анализира финансијско стање Фонда ПИО. Укрштање података до којих долазим у свакодневном послу  са  чињеницама, које су проверили и објавили медији, у многоме ми помаже да схватим суштину необјашњивих правних одлука Дирекције Фонда.

Зорица Тршић адв. 19. фебруар 2013

***

Тако на пример, необјашњиво је да Фонд ПИО у условима економске кризе, својим запосленима, како су 2011, објавиле „Новости“ дели бескаматне кредите, иако према истом извору са просечном бруто платом од 80 000 динара месечно „шију“ републички просек за чак 30 процената. У наставку текста стоји да сва 3133 радника, колико их је у сталном радном односу могу да добију по 60 000 динара, које ће потом враћати у 12 месечних рата. На ово имају право и менаџери Фонда па и генерални директор, чија је плата према истом тексту 2011.године, износила 111 000 динара, без прековременог рада, што тренутно није тема. Тиме се задобија послушност на најнижем нивоу свих запослених, јер онај ко им омогућује да лагодно живе, не чини то безусловно. Кад дође време,ако затреба подсетиће се  под којим условима су добијали , оно што ни банке не обезбеђују својим радницима.

Пошто запослени у администрацији Фонда, средствима кредита, измире обавезе за целу годину за станарине, струју, грејање,  почињу  што је нормално, да размишљају  и о проширењу стамбеног простора или куповину новог, обзиром да им режије плаћа Фонд ПИО. Фонд као добар домаћин у условима економске кризе, мора да брине о стандарду не само пензионера, него и својих  запослених. Тако на сваке три – четири године, расписује конкурс за доделу стамбених кредита за запослене са 0,5 % камате на годишњем нивоу.

Не упуштајући се у правни основ стамбеног кредита, који из „сопствене касе“ додељује Фонд ПИО, чак и ако је правно могућ,  ваља се запитати, да ли је етички оправдан. Може ли  организација за социјално осигурање основана средствима својих корисника, кад се један део пензионера храни из контејнера,  да додељује својим запосленима  дугорочне стамбене  кредите  са занемарљивом каматом и у износу, за који се може купити двособан стан. 

Поставља се питање коме Фонд ПИО полаже рачуне, ако не пензионерима. Многе су адресе, на које би требало послати питања везана за посао  кредитирања. Кредити су врло моћна категорија, а људи врло кварљива роба. Зна се да стамбене  комисије,  које прегледају документације, нису место одлучивања. Коначну одлуку доноси директор филијале. Да није тако ниједан члан комисије не би се усудио да потпише одлуку у којој се средства додељују лицима, која не испуњавају прописане услове или лицима, која чак нису ни конкурисала у години у којој се кредит додељује. Дакле кредити  у Фонду ПИО, могу бити средство којима се утиче на некога да чини нешто што иначе није дозвољено, али и награда за нешто што је већ учињено. За друге, може бити подстрек да буду послушни и да ћуте, па ће и њима деда Мраз, купити стан.

Можда је реч о коинциденцији, али је индикативно да су у филијали Смедерево, највеће кредите прошле године, добила управо лица, која су организовала и спроводила акцију незаконитог укидања инвалидских пензија. Њихов допринос „борби против корупције“ у време хајке  Фонда, на пензионере Смедерева, несумњиво је био значајан за укупну суму  неисплаћених законских пензија у 2006.години.

Њихов рад на уништавању најсиромашнијег слоја  инвалидских пензионера са верификованим неизлечивим обољењима, прикриван је ширењем неистина,да су сви инвалидски пензионери незаслужено добили пензије и физичким уништавањем медицинских документација, како се не би утврдило супротно.

Пошто је ова етапа успешно преброђена, потенцијални добитници кредита су активности проширили на старосне пензионере и све уживаоце накнада, којима су без икаквог разлога обустављане исплате. Претпостављам да је негде о томе вођена евиденција и да је неко састављао извештаје о броју укинутих права и несумњивим финансијским ефектима такве акције, као и о заслугама појединаца за знатне уштеде, па је  то доносило и највећи број бодова за доделу кредита. Увидом у укинута решења, запазила сам да се укидање исплата, везује за 26.06.2006.године, чак и кад је извршено годину дана касније, па могу да сумњам да се не ради о датуму , него о шифри, под којом ће укинута  средства бити препознатљива. Ово личи на теорију завере, као неке раније  претпоставке, које су на Управном суду  прихваћене као основане.

Предмети са којима су  срећни добитници кредита повезани, већ годинама стоје закључани у орману , а кључ се предаје сваке године,  другом руководиоцу, који полаже заклетву да док не добије кредит, он или чланови његове породице запослени у Фонду, или висок положај у државним органима неће дозволити разгледање предмета.Тако се руководиоци богате и аванзују, а орман остаје закључан.

Ако је судити по пресудама Управног суда Србије и налазима вештака у поступцима за накнаду штете, штета са каматом само по једном предмету у овом орману, износи око 20 000 евра, без судских трошкова. Пошто се у Дирекцији фонда отварања ормана, плаше као од отварања Пандорине кутије, онда се новим кандидатима за доделу кредита, као једини услов поставља невршење службене дужности. То значи, свим средствима спречити  отварање ормана и доношење првостепеног решења .

Имајући то у виду, уништавање правне и медицинске документације , само у једном предмету доноси Фонду уштеду од преко 20 000 евра,  не рачунајући и  уштеду због  вишегодишњег неплаћања  доприноса за здравствено осигурање, па је сакривање само неколико предмета у филијали Смедерево, довољно да подмири укупан износ средстава потребних за кредите радника филијале .

На њихову велику жалост,  пензионери оболели од најтежих болести, иако их је Фонд отписао не одустају од својих права , без обзира на блокаду, коју  су директор Фонда, ,Драгана Калиновић и њен помоћник Владимир Станковић отворено наложили, као меру за заштиту интереса Фонда. Колико се тиме штите интереси Фонда, видеће се по окончању поступака за накнаду штета и утврђивања износа, који ће Фонд ПИО исплатити оштећенима. Било би у складу са борбом против корупције, да се из средстава поклонопримаца кредита, који су  чинили све да онемогуће законске исплате пензија,  рефундира износ, који су својим  незаконитим радом проузроковали .Заиста би било неправедно да се из средстава доприноса исплаћују не само кредити, већ и штете које су примаоци кредита у вршењу службене дужности проузроковали.

Додела кредита у филијали Смедерево, отвара многа питања везана не само конкретно за ту филијалу, већ за политику Републичког фонда ПИО уопште. Обзиром да сам старосни пензионер и лице, које се бави допунском делатношћу, по оба основа, као осигураник и као корисник ,  заинтересована сам да знам,  за које се намене користе средства доприноса и шта је предвиђено финансијским планом Фонда .

Кад то кажем , свакако не мислим да ће Фонд да нам доставља извештаје о трошењу средстава, него пре свега мислим на постојање независне државне,  а не интерне контроле, над  системом  процедуре и одговорности,  свих лица укључених у финансијске и пословне процесе у Фонду. Ово би било у складу са прокламованом борбом Фонда против мита и корупције, јер и дугорочни стамбени кредит са 0,5% камате на годишњем нивоу, може итекако бити генератор корупције. Било да је у питању провизија за “ малу помоћ у додели кредита „, повезаност са Агенцијом ,којој се уплаћују средства за куповину станова, или као средство утицања на правилност и законитост поступка остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања.

Неколико хиљада радника Фонда ПИО, има ту срећу да организација којој припадају има могућности да им обезбеди услове за пристојан живот у условима економске кризе, а у Србији и даље живи 400 000 пензионера са месечним примањем од 12 400 динара и непознат број пензионера којима су пензије незаконито укинуте. 

Фондовска Нова година 2013

Сви директори Фонда са возачима  и логистичком подршком, путују у петак 22. фебруара на Златибор на три дана, где ће одржати „Колегијум директора „. После свих погодности ред је и да науче да скијају  и да се одморе на рачун Фонда.

Уз цену пуног пансиона, претпостављам у Палисаду , треба урачунати и дневнице за три дана за најмање 100 људи по 3000 дневно, плус гориво за аутомобиле из 40 филијала и Дирекције и обавезна свечана вечера са музиком. Ради се наиме о организовању прославе Нове године, са закашњењем, обзиром да  није било упутно славити је у Београду, па да јавност помисли да се разбацују парама пензионера. После католичке,православне, кинеске ,пензионери су добили и фондовску Нову годину.

Зорица Тршић адв.