Вести

Холивудски глобализам у СПЦ-и

У историографији се 19. век не омеђава на уобичајени начин (1800-1900) попут осталих столећа, већ се говори о дугом 19. веку који траје још од Француске револуције све до Првог светског рата или пак до Октобарске револуције (1789-1914/1917). Разлог су томе одређене заједничке карактеристике овог временског периода. Дуги 19. век срушио је феудализам и древне монархије, и успоставио свет националних држава.

пише „Синђелић“ 15. фебруар 2013

***

И 20. век, слично дугом 19. веку, нема уобичајене временске међе. 20. век није завршио миленијумском прославом у ноћи са 31.12.1999. на 1.1.2000. године. Двадесети век траје и данас.

Темељна карактеристика дугог 20. века је глобализација као процес уједињења целог човечанства на економском, културном и политичком плану.

Као што су револуције обележиле дуги 19. век, дуги 20. век обележавају велики ратови. Два светска рата су својим резултатима политички ујединили Запад. Хладни рат који је резултирао пропашћу комунизма економски је ујединио цео свет капитализмом. Након политичког и економског уједињења преостаје још културно уједињење целог човечанства. Култура као скуп свих људских делатности обухвата и религију, па се тако процес религијске глобализације огледа у екуменском покрету. Свакодневни културни живот (који обухвата и животни стил широких маса) обликује Холивуд. О глобализацијским аспектима свакодневног културног живота није потребно пуно писати. Данас су сви „исти“: одећа, фризуре, понашање, морал, речник; све је униформисано по холивудском узору.

Глобализација на Западу је у завршним фазама свог извођења а у појединим деловима света њена реализација касни. Разлог томе је отпор који пружају поједини народи, државе и религије.

Тамо где су поједине државе пружале било какав отпор Западу, који је носилац процеса глобализације, исти је просто заменио себи несклоне владајуће режиме у тим државама прозападнима (ДОС и њихови жути и црвено-црни наследници у Србији место својеглавог Милошевића) или је замаглио очи народу инсталирањем на власт привидно антизападних а у реалности замаскираних прозападних режима (Ердоган у Турској, Путин у Русији, Јанукович у Украјини…). Сви ови прозападни режими проводе као јаје јајету сличну политику: приватизацију, олако препуштање природних богатстава мултинационалним корпорацијама (или јачањем Запада реком гаса и нафте коју Путинов режим усмерава ка Западу), слабљењем оружаних снага (некада моћне армије се претварају у мале и лако покретне бригаде које наступају по свету као праве феудалне војске у пратњи НАТО крсташа). Крајни циљ овакве политике је лако уочљив: националне државе послати на сметлиште историје и успоставити једну светску владу.

Државе које сметају због свог сложеног националног или верског састава се једноставно демонтирају милом (СССР, Чехословачка) или силом (Југославија, Ирак, Етиопија, Судан…).

Процес религијске глобализације – екуменски покрет – у својим делима детаљно су описали Свети Серафим Собољев и Свети Јустин Поповић као свејерес чији је првенствени циљ демонтажа хришћанства, нарочито његовог најизворнијег облика – Православља. На верском плану глобализација на Западу је при свом крају. Протестантске верске заједнице су до краја утопљене у екуменски мелтинг-пот, а процес утапања римокатолицизма је при крају (либерализација римокатолицизма започела је на Другом ватиканском сабору шездесетих година прошлог века). Остала је још само Православна црква као једина васељенска (свесветска) институција која пружа отпор васељенској глобализацији. Темељ на којем стоји целокупна грађевина Православне (Ортодоксне=Правоверне) цркве је њена догматика – чиста и неизмењена (права) вера. Чувар праве вере је епископат, а Запад преко роварења својих људи међу епископатом – уклањањем и ућуткивањем ортодоксних епископа – све више подрива темеље Православне цркве као институције у данашњем облику.

Где се у свему томе данас налази српски народ?

Српски народ због своје православне вере и вековног непокорног слободољубља заузима истакнуто место међу противницима глобализације. Зато се преко његових леђа преламају сви наведени начини борбе Запада за уједињење света – глобализацију.

О томе може ли српски народ одупрети се глобализацији и евентуално изаћи као победник прочитајте у следећем наставку чланка.

пише „Синђелић“