Вести

ИНТЕРВЈУ – ТАТЈАНА БАБИЋ, ДИРЕКТОРКА АГЕНЦИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ.

Новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) су новоизабрану директорку Агенције за борбу против корупције, Татјану Бабић, питали како ова институција реагује на актуелне афере:

дана 15. Фебруара, у 16: 31 Разговор водио: Владимир Костић

***

да ли се Агенција занима за разлоге састанка Ивице Дачића и Родољуба Радуловића, докле се стигло у поступцима покренутим против Ивице Тончева, Драгана Ђиласа и Милице Делевић, ко је Томиславу Николићу поклонио аутомобил, али и о томе који су недостаци постојећег Закона о Агенцији за борбу против корупције? Татјана Бабић је на место директорке изабрана средином јануара ове године, а пре тога је била руководилац стручне службе одбора Агенције. Неколико дана пре него што је изабрана, заједно са другим представницима Агенције, имала је састанак са потпредседником владе, Александра Вучићем, па смо је питали како је тај састанак протекао?

Татјана Бабић: То је био састанак у циљу успостављања неке сарадње. Састанак је протекао успешно, у смислу да смо добили уверавања да ћемо имати пуну подршку да радимо неометано и да ће у свему што су наше законске надлежности да нас подржи. Односно да нас пусти да радимо свој посао како треба.

ЦИНС: Колико сте као Агенција заинтересовани за разлоге састанка Ивице Дачића и Родољуба Радуловића?

Само у оквиру наших надлежности. Ми за сада немамо никакав нити доказ нити обраћање од стране било кога да постоји нешто што би спадало у нашу надлежност. Док год је тако, нисмо заинтересовани. Уколико бисмо добили неку врсту пријаве или нешто, и уколико проценимо да ту има места за наш посао, наравно да бисмо били заинтересовани.

ЦИНС: Да ли Агенција може сама да покрене поступак или увек мора неко да пријави?

Можемо ми да покрећемо поступке по службеној дужности али морамо имати неку врсту индиције, неки наговештај да је ту дошло до нечега.

ЦИНС: Премијер је признао да је имао састанак са Радуловићем.

Добро, али шта више од тога? Ништа што произлази да би могло бити у нашој надлежности. Ми контролишемо да ли је он имао неки приватни интерес који је утицао на то како он обавља своју јавну функцију.

ЦИНС: На том састанку је могао да постоји неки утицај на тадашњег министра полиције?

Могао је. Теоретски је могло да дође до тога али опет нам нико није рекао да је вршен недозвољени утицај. Ми то не можемо знати само на основу чињенице да се неко са неким састао.

ЦИНС: Шта можете да кажете о поступку који сте покренули против Ивице Тончева?

Оно што смо и рекли. Наравно да рад Агенције треба да буде транспарентан али у мери у којој то неће угрозити вођење поступка. Ни пред Агенцијом ни евентуално неких даљих поступака. Тако да је тај поступак ванредне контроле у току.

ЦИНС: Шта то подразумева?

То је провера тачности и потпуности података из извештаја о имовини. Агенција сваке године прави годишњи план програма провере и по њему проверава функционере које је планирала да провери. У случају сумње да постоји нека несагласнот између стварног стања и онога што је функционер пријавио, која може настати на основу разних сазнања или тако што вам неко нешто пријави, па чак и на основу тих неких медијских натписа, ми покрећемо поступак ванредне контоле који је практично исто што и ова редовна само функционер није био обухваћен годишњим планом провере. Тражимо од функционера изјашњење, обраћамо се свим органима који могу да нам дају податке који нам требају, упоређујемо.

ЦИНС: Интересује нас тај случај јер смо ми објавили причу о Тончеву. Ивица Тончев је директор представништва фирме из Беча. Да ли функционери морају да пријаве те директорске позиције или само ако су власници фирме?

Он је дужан да пријави имовину и приходе. Дакле дужан је да пријави ако остварује приходе по основу те функције.

ЦИНС: Уколико нема приходе као директор, мора ли вам пријавити да врши ту функцију?

Он мора да пријави све податке који су битни за примену Закона. Ја не могу да замислим ситуацију да неко може податак да је директор неке фирме сматрати небитним за примену Закона. По мени, мора да пријави. Али кажем, ако он не би остваривао приходе по основу те функције, не би био дужан да пријави.

ЦИНС: Како ви проверавате да ли он има приходе на основу те функције?

Па обраћамо се банци, тражимо банка да нам достави.

ЦИНС: Али по тренутно важећем Закону банке нису дужне да вам доставља те податке, зар не?

Па један број банака се позива на обавезу чувања банкарске тајне али највећи број банака ипак доставља те податке. Ми можемо по овом Закону да и преко других органа прибављамо такве податке. Можемо да се обратимо тужилаштву и да кажемо да имамо сумњу да се ради о прикривању имовине па да их замолимо да они затраже од банке тај податак који ми не можемо непосредно да прибавимо.

ЦИНС: Докле је стигао поступак у вези са Драганом Ђиласом, односно његовом директорском функцијом у фирми у Чешкој коју није пријавио?

Ради се. Реч је о ванредној контроли. Управо смо на основу пријаве једног новинара заправо и покренули тај поступак ванредне контроле и тражили смо пре свега од функционера да се изјасни и он се изјаснио. Дотле је стигло.

ЦИНС: Можемо ли да знамо како се тачно изјаснио?

Биће обавештена јавност. Прво ми морамо да погледамо то изјашњење и да видимо који су даље кораци.

ЦИНС: А да ли се води поступак против Милице Делевић јер је она била једна од власника те фирме?

Да, ето могу рећи да се и против ње води поступак.

ЦИНС: Да ли је и у њеном случају поступак дошао до изјашњења?

Јесте, изјаснила се. Чим будемо окончали поступак, јавност ће бити обавештена.

ЦИНС: Да ли се зна отприлике када ће то бити?

Пре неки дан је стигло изјашњење, сада треба да се направи извештај па ћемо да видимо. Просто да видимо како су се изјаснили, нећу да прејудицирам било какву врсту одлуке. Треба видети како су се изјаснили и шта су од доказа доставили.

ЦИНС: Да ли је Агенција знала од кога је председник Томислав Николић добио аутомобил?

Не. Пријавио је тај аутомобил а као основ стицања је написао Уговор о поклону.

ЦИНС: Да ли је доставио тај Уговор?

Не, јер није дужан да достави тај Уговор сем у случају ванредне контроле или редовне уколико ми утврдимо да има неких сумњи.

ЦИНС: Дакле све се своди на оно што Николић сам каже?

Па не своди се на то у тренуцима када радимо контролу. Тада је дужан да достави.

ЦИНС: По ком принципу се бирају функционери који ће бити обухваћени годишњим контролама?

То Агенција процењује. Прошле године колико се сећам су били посланици, градоначелници. Увек се некако гледа да су то функционери највишег приоритета. Тако ће бити и ове године. Сада ћемо можда обухватит неки круг функционера који до сада нису били.

ЦИНС: Да ли то значи да пошто су прошле године били проверавани посланици, ове године неће бити?

Па не значи. Ипак смо имали изборе. Разговарали смо на ту тему и сигурна сам да ће народни посланици бити обухваћени.

ЦИНС: Функционер треба по Закону да пренесе управљачка права али му остаје право на добит. Уколико његова фирма склапа послове са државом, зар то није нека врста злоупотребе? Он има интерес да утиче на Законе и на неки други начин како би својој фирми обезбедио бољи положај и тако више новца за себе.

То је једна од оних ситуацију у којој у најмању руку изгледа као да утиче, да функционер има сукоб интереса. Ако већ не може да се докаже да утиче, оно бар изгледа као да утиче. Често се дешава да функционер има бројне такве уговоре где нема практично доказа да је функционер нешто утицао. Али оно што би Агенција могла је да провери како су нпр. Спроведени ти поступци јавних набавки. Да ли је ту поштована процедура, да ли су коришћене рупе у Закону. Ту већ може да постоји индиција да нешто није у реду.

ЦИНС: Због чега му се оставља могућност да и даље убира приходе?

Зато што је то право власништва које не може никоме да се одузме. Ако је он власник и узмите да је то све како треба, да је тај функционер крајње савестан, ја не видим ништа спорно у томе. Е сад је проблем доказати то савесно понашање. Али то не даје за право да се некоме укине право да буде власник нечега.

ЦИНС: У привредним друштвима у власништву функционера, њихови сувласници могу да буду оф – шор фирме. Иза оф – шора могу бити криминалци или сам функционер. Како то проверавате?

Па то је заиста тешко. Морали би да имамо неку врсту истражних овлашћења.

ЦИНС: Дакле Агенција не би могла то да провери?

Па могли би да питамо функционера, да се он изјасни да ли је на било који начин повезан. Уколико он каже да није, како то да се утврди. Ми немамо ту врсту овлашћења.

ЦИНС: Како се врши повраћај имовинске користи у случају да функционер обавља две функције?

То ће тек да почне да се примењује. До сада Агенција није имала ту праксу. Функционер је дужан да када Агенција утврди да је обављао другу функцију противно одредбама Закона, имовинску користи коју је стекао по том основу, врати. Да врати накнаде за обављање те функције. Ми предлажемо да се Закон прецизира у том делу. По мени, Агенција би требало да пита функционера да ли је он ту своју обавезу извршио. Уколико јесте, требало би да достави доказ након чега ћемо се ми обратити органу и проверити да ли је пријављена сума онолика колика му је исплаћена по основу обављања те друге функције. Уколико функционер не испуни ту обавезу, онда ћемо ми утврдити колико је дужан и то проследити надлежном јавном правобранилишту. То је добра врста санкција која до сада није била примењивана.

ЦИНС: Због чега се повраћаја имовинске користи не врши уколико функционер прикрива да је власник неког привредног друштва? Корист коју добија од власништва у том привредном друштву може бити знатно већа него да обављања две функције.

Претпостављам да је намера Законодавца била да заштити неки јавни интерес. Просто да не буде оштећен државни буџет. У овом другом случају, код приватног власништва, то није случај па вероватно због тога. Не знам ни како бисмо могли да натерамо неко привредно друштво да уплати новац на рачун буџета као неку врсту казне. Намера је да се спречи само штета, да неко ко није смео да обавља две функције да не узима новац из буџета.

ЦИНС: Казне предвиђене Законом су поприлично ниске. За већину прекршаја Закона казна се креће у распону од 50 000 до 150 000 динара. Да ли ће новим изменама у Закону и то бити промењено?

Колико ја знам, то су неки уобичајени износи. Добро је да постоји та нека прекршајна одговорност, али би пре свега требало да функционерима буде више стало да не добију меру од Агенције, него да ли ће да плате неку казну. Зато ћемо ми и предложити да уколико функционеру буде утврђено да је повредио Закон па му одлуком Агенције буде изречена мера, да орган који га поново бира мора да се обавести и да то буде разлог да он не може да бити поново биран.

ЦИНС: Приметили смо да су неки од поступака пред Прекршајним судом застарели јер надлежни органи нису успели да лоцирају функционера и уруче му позив?

То стварно јесте проблем али ћемо новим изменама предлажемо да се та достава сматра уредном и када му се достави на орган (институцију у којој ради – прим. Аутора). По Закону о општем управном поступку који ми примењујемо од достављања одлуке тече рок који не може да се продужава, мораш лично да му уручиш. Искрено, највећи број се не позива на то, али има и таквих функционера који се позивају. И онда одлука падне пред Управним судом.

http://www.cins.org.rs/?p=12564