logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    365 пута прочитано    Датум: 1.08.2012    Одштампај
This entry is part 3 of 9 in the series Прогон Срба у Хрватској
PDF pageEmail pagePrint page

ВЕСТИ, 31.07.2012

Брачни пар Момчило и Мира Томашевић из Хрватске, просветни радници у пензији и избеглице у Србији дуже од 20 година покушавају да врате отету имовину у Водицама, код Шибеника. Захваљујући упорности сина Алена, још нису одустали од захтева да им се врати на силу одузета имовина велике вредности,

31. 07. 2012. 13: 03х | Б. Миличић – Вести

***

иако све чешће и сами схватају да хрватска држава са десетинама хиљада Срба – води “игре без граница”.

У децембру 1991. Момчило Томашевић је сачинио предуговор о замени имовине са Бранком Марићем из Книна верујући да ће се предратно стање у Хрватској смирити и да ће поново свако доћи на своје.

Он је у Водицама код Шибеника 1990. Завршио градњу куће – хотела од 960 квадрата и надао се да ће, као пензионери он и супруга, моћи лепо да живе од издавања соба у туристичкој сезони.

Кућа – хотел

Момчило и Мира Томашевић су кредитима саградили кућу на три спрата са поткровљем у којој је 14 соба, пет кухиња и по девет купатила и ЊЦ. Објекат је био у потпуности опремљен 1990. И требало је да прими прве туристе већ 1991. И док је Марићев син узурпирао ту кућу Томашевића, он је кућу у Книну коју је требао да користи Момчило Томашевић, издао уз накнаду избеглицама из Босне и Херцеговине.

Међутим, припреме за рат у Хрватској и све тежи положај Срба, навеле су га на помисао да би могао сачувати имовину, ако је замени са Бранком Марићем из Книна.

Они су 17. Децембра 1991. Сачинили предуговор о замени некретнина, који Томашевић никад није потписао, нити је предуговор званично оверен.

За свој објекат на три спрата у Водицама, Томашевић је требало да у замену добије недовршену једноспратну кућу Бранка Марића у Книну, која је сазидана на земљишту које има више власника. Већ у децембру 1991. У Томашевићеву кућу у Водицама уселио је Јандре Марић, син Бранков.

Од тада до данас Момчило покушава да врати своју отету имовину, али без успеха. Чак му је и адвокат кога је ангажовао одмогао, јер је уместо Момчила Томашевића ставио потпис којим је преписао његову кућу на Бранка Марића.

- Прошли смо све судске инстанце у Хрватској и стигли до Уставног суда Хрватске, који је донео решење 19. Јануара ове године које смо ми добили тек у мају. У жељи да схватимо решење Уставног суда Хрватске био сам код адвоката у Србији, али и у “Веритасу” који води Саво Штрбац и сви су били јединствени у оцени да је одбацивање уставне тужбе тешко схватљив чин.

У решењу стоји да “не постоје претпоставке за одлучивање о бити ствари и да се не ради о повреди уставног права”, те да Уставни суд Хрватске има задатак да “заштити појединачна људска права и темељне слободе”. А ако је било незаконитости у редовном судском поступку “онда правну заштиту пружају редовни и специјализовани судови”.

Ово решење и досад донете па одбачене судске одлуке, као и одбијање да се изврши ревизија целог судског поступка, јасно говоре да Хрватска “игра на време”. Развлачење поступка и намерно пробијање рокова, опструкција, отворено стајање више адвоката на страну Бранка Марића и кривотворење очевог потписа у случају преписа наше куће говоре на шта су све спремни они који желе да отму туђу

Претње и напади

Већ 1991. Почели су проблеми Томашевића са ратоборним појединцима у окружењу, које је штитила држава. Тако је њихов син Ален физички нападнут на улици, на њега су пуцали из ватреног оружја, разбијен му је ауто, а минирана је и гаража Момчиловог брата чија кућа се налазила до њихове. Све је то било део тадашње политике која је дала резултат у прогону неколико стотина хиљада Срба из Хрватске.

Имовину – истиче Ален Томашевић и додаје да је убеђен да ће ипак стићи до правде.

Поставља се и питање – какву поруку шаље хрватско правосуђе Србима протераним са својих огњишта у Хрватској, али и да ли то ЕУ, којој би ускоро требало да приступи и Хрватска, све то види и толерише?

Момчило и Мира Томашевић су данас хрватски држављани са 66 година радног стажа у просвети, који су остварили у Основној школи “Браћа Рибар” у Брибирским Мостинама. Суд им је бесправно одузео кућу у Водицама, стан у селу Међаре је порушен, а за обнову порушене породичне куће у Морполачи нису могли добити помоћ, јер су 1991. Били пријављени у Шибенику.

Последице тога на свом здрављу је осетио Момчило Томашевић. Он је 2003. Преживео мождани удар, 2004. Је добио шећер, а 2005. Оперисао је жуч. Данас он и супруга живе у Новим Бановцима, код Београда као избеглице, а у њиховој кући – хотелу дуже од 20 година живи породица Јандре Марића који су насилно ушли у објекат децембра 1991.

Хрватско правосуђе није ништа урадило да би отету имовину вратило њеном власнику. Сличних примера има много, али нема много оних који су упорни и одлучни као Ален Томашевић да иду до краја с вером да ће правда коначно победити.

 

извор ВЕСТИ, 31.07.2012

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/243314/Igre-bez-granica-hrvatske-drzave-

Series Navigation<< Hrvatska čini sve da se nikad ne vratimoУ затвору због борбе за кућни праг! >>




Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo