Вести

Oh dodirni nezno

Ova fotografija na prvoj strani magazina MX prikazuje premijera Australije, Juliju Gilard, kako je nežno potapšala američkog predsednika Obamu,

***

prilikom njegove prve posete Australiji. „Jer LJUBAV je lepa samo kad se ČEKA i kad od sebe nagoveštaj da.“

Za Australijance je ovo sasvim normalno,  jer se po njhovim obicajima, ako zelite nekoga da pomognete onda ga potapsete po zadnici ( taj gest ima znacenje da zelite da ga zastitite i uputite na pravi put), U podnaslovu pise: „Dirljiva (dodirljiva) prica Julije i Obame“
Ali, engleska stampa je ovo lose protumacila i osula je drvlje i kamenje na prethodnog premijera Australije Kitinga kada je isto tako potapsao kraljicu Elizabetu prilikom njene posete Australiji (na slici u desnom uglu), pa  je ovaj dogadjaj sa Julijom bio samo jos jedna neugodna asocijacija.

Kiting je poslednji premijer koji se otvoreno zalagao za samostalnost Australije od Londona i Vasingtona i to ga je skupo kostalo.

Doček

Da se razumemo, ja volim kraljicu, u mojoj trpezariji je veliki grb Brankovica, delo akademskog slikara, ja imam dve cerke, u Australiji ima preko hiljadu princeva i princeza (najvise iz Saudi Arabije) i ocekujem da se nase plemicko poreklo nastavi. Prethodne nedelje je Australiju posetila kraljica Elizabeta i mi smo bili na njenom doceku. Kraljica je vladalac Australije i ona je bila u Parlamentu u Kanberi i za neke je mozda neobicno da je ona postavila neke zahteve u vezi sa radom Parlamenta, ali ona ima puno pravo ukljucujuci da raspusti Parlament i da promeni premijera, sto je ucinjeno sa premijerom Vitlamom (jedinim premijerom koji je zvanicno posetio Beograd i koji je uvek govorio da politicari ne bi trebalo da se vladaju po napisima iz novina vec po naucnim enciklopedijama).

Slucajna podudarnost sa posetom kraljice je poseta iz Amerike, zvezde rijaliti soua, Kim Kardasijan, na cijem je doceku bilo mnogo naivnih Australijanaca, a koja se razvela posle braka od 3 meseca(nije oprala ni dve masine vesa) i mnogi zlonamernici smatraju da je ta poseta namerno iscenirana, mada ja smatram da i Engleska i Amerika podjednako zele Australiji demokratiju i slobodu i da ne treba u tome da se nadmecu.

Peglala sam ves i gledala televiziju, kad tamo direktan prenos doceka, predsednik Obama je dva puta odlagao posetu Australiji, velika bezbednost unaokolo aerodroma su uklonjeni svi vrapci i galebovi, sve traje uzasno sporo, slece avion pa cekanje. Julija Gilard se svecano obukla, beo dzeket, crna suknja, oci sijaju pune radosti i ocekivanja (nikada nije tako izgledala bujno i procvetalo). Novine su objavile da je od prvog susreta sa Obamom nesto kliknulo izmedju njih, cinila mi se kao maloletnica na prvom sastanku ili sam ja osetila neku romanticnu atmosferu..

Kada je avion sleteo otvorila su se prvo vrata na zadnjem delu aviona i odatle su silazili mnogobrojni clanovi obezbedjenja koji su se pridruzili lokalnom obezbedjenju i po nekom njihovom protokolu rasporedili desetak osoba iz odbora za docek predvodjenih premijerom Julijom Gilard u kolonu jedan po jedan. Posle duze pauze otvorila su se prednja vrata aviona i opet iscekivanje pa se najzad pojavio predsednik Obama i to potpuno sam bez supruge i bez ijednog clana posade aviona koji obicno pomazu i prate zvanicnike prilikom silaska niz stepenice. Bio je odmoran nasmejan, a dva velika oziljka oko glave su ga cinili zestokim i sarmantim momkom.
-Bilo je hladno i tmurno vreme, a onda se iz tog sivila izdvojila osoba u jarko zutoj haljini i pritrcala da se prva rukuje sa Obamom. Bila je to guverner Australije, Quentin Bryce. On je bio iznenadjen i sto je vise hteo da se oslobodi rukovanja, ona je vise stezala, on je provirivao sa leve strane prema Juliji Gilard koja je stajala kao skamenjena i nakon dobrih 5 minuta, (meni je pegla izgorela kecelju),  Obama se pozdravio sa Julijom Gilard, ali ne rukovanjem, vec zagrljajem i poljupcima (i to samo sa njom).

Izgledalo je da je guvernerka zelela da komanduje protokolom, ali joj to nije uspelo- Julija i Obama su imali vise prisnih susreta, igrali su fudbal u Beloj kuci, na Havajima su izmenjivali sale i Obama je ucio australijski jezik, oblacili su tradicionalne havajske suknje od trave…

Imaju puno zajednickog: Obama je prvi crnac predsednik u istoriji SAD, Julija je prva zena premijer u istoriji Australije, oboje su rodjeni 1961 godine,  nekonzervativni i hipici po ponasanju, vole sport…

Oboje su donedavno imali strana dvojna drzavljanstva i nisu rodjeni u zemljama gde vladaju, krstenice i misteriozne biografije, prate ih konspirativne teorije. Guvernerka je htela da ih razdvoji da poveze Obamu svojim kolima, ali su se tu svi protokoli pomesali i na kraju je Obama sam utonuo u crni auto, Julia u drugi, a guvernerka u treci, pa se cak u kolima Quentin presvukla u jarko crvenu haljinu, sa kojom se prezentirala u Parlamentu.U Parlamentu je Obama odrzao govor(jedino su u Parlamentu pre govorili Bus i Klinton od stranih drzavnika) govor pun komplimenata Juliji, a ona je uzvratila sa „ovde Vas svi vole, dobrodosli ste kao saveznik, partner i prijatelj“.

-Po meni jedino je ovu romansu pokvarila guvernerka Australije, jer ona nikada nije ranije prisustvovala doceku predsednika neke druge zemlje, vec je tu obicno ambasador i ministar unutrasnjih poslova Kevin Rad (koga tu nije bilo).
Australijske novine uopste nisu pomenule guvernerku u svojim izvestajima???

-Da li  novine Manipulisu?

Ugledni Herald objavljuje da su na doceku bili samo Julia Gillard, Paul Henderson i William Risk.

http://www.smh.com.au/national/barack-obamas-visit-to-australia-20111116-1ni9j.htm
„Air Force One landed in Darwin about 5pm and Mr Obama was greeted by Julia Gillard, Northern Territory Chief Minister Paul Henderson, and Aboriginal leader William Risk.“

Nisam se smirila sve dok nisam pronasla fotografije doceka bas u Heraldu na kome je bila i guverner Australije -Quentin Bryce.

Povodom toga, moram da citiram Noama Comskog, Amerikanca dobitnika nagrade za najinteligentnijeg coveka planete:

***

Десет упозорења Ноама Чомског

БУДИТЕ ОПРЕЗНИ!

Стратегија манипулисања људима путем масовних медија

1) УПОТРЕБА НЕВАЖНОГ

Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.
2) СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА

Та метода се назива и „проблем-реаговање-решење“. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу, или да би се оправдало рушење социјалне државе.
3) ЛОШЕ НА КАШИЧИЦУ

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама.
Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року,
биће спроведене политиком малих корака.
Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.
4) РАЗБЛАЖАВАЊЕ НЕПОПУЛАРНОГ

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеју о промени. Сем тога и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава њиховo прихватање.
5) ДЕЧЈИ ЈЕЗИК ЗА ОДРАСЛЕ

Када се одраслима обраћамо као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања. Description: cid:image002.jpg@01CC98CB.5FA05D70
6) КРАТКИ СПОЈ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.
7) НЕЗНАЊЕ ЗА СИРОМАШНЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.
8) ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.
9) УСАЂИВАЊЕ КРИВИЦЕ

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу,
услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.

10) ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем“, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

http://www.theaustralian.com.au/national-affairs/obama-in-australia/future-belongs-to-the-free-barack-obama/story-fnb0o39u-12261983580

I drugi ugledni list, Australian me zbunjuje jer u naslovu pise da je Obama rekao: „Buducnost pripada onima koji su FREE.“ (misleci na Australiju). Ja ne znam kako da prevedem free, jer to moze da znaci slobodan i moze da znaci dzabe (besplatan), pa u svojoj izjavi Obama dodaje da i : „u istoriji su pobedjivali FREE“, sto znaci po meni da jedino u sadasnjosti nema FREE , nema ni slobode nema ni dzaba i mogu da budem optimisticna da ta sadasnjost brzo prolazi i da bar u njoj imamo romanse…

Miladija Panic