Вести

Pank grupa: "GENERACIJA BEZ BUDUĆNOSTI"

Uz malu pomoć svojih prijatelja. Mirko Stefanović (generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova) i njegov sinovac Borko Stefanović

28.02.2009 – 15:27, E-novine

+++

(nekadašnji zamenik srpskog ambasadora u Vašingtonu Ivana Vujačića; danas šef kabineta Vuka Jeremića) dugogodišnji su prijatelji Petra Kovačevića, oca Miladina Kovačevića. Da sve bude po scenariju srpske soap-opere, Igor Milošević i Borko Stefanović su kumovi!

Tvrdnja Vuka Jeremića izrečena u više navrata poslednjih dana da je za čitavu aferu „Kovačević“ kriv jedino vicekonzul Igor Milošević, koji je „samoinicijativno, bez konsultacija sa Beogradom“, izdao lažni pasoš našem Miladinu – imala je svoju reprizu u emisiji „Poligraf“ (petak, 27. februara 2009). Opet je Jeremić, glumeći poštenje, potvrdio da niko, ama baš niko iz njegovog Ministarstva inostranih poslova nije bio u vezi sa Igorom Miloševićem, koji se, izgleda, toliko osamostalio da je prekinuo svaki kontakt sa ministarstvom. Jeremić je objasnio da je Milošević dobio otkaz, da njegovo Ministarstvo nije krivo i – tačka.

Međutim, istina je malo drugačija. Kako e-novine saznaju, Igor Milošević i Miladin Kovačević imaju zajedničku tačku diplomatskog oslonca: reč je o porodici Stefanović, preciznije stricu Mirku i sinovcu Borku. Naime, Mirko Stefanović (generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova) i njegov sinovac Borko Stefanović (nekadašnji zamenik srpskog ambasadora u Vašingtonu Ivana Vujačića; danas šef kabineta Vuka Jeremića) dugogodišnji su prijatelji Petra Kovačevića, oca Miladina Kovačevića. Da sve bude po scenariju srpske soap-opere, Igor Milošević i Borko Stefanović su kumovi!

Izvori iz MIP-a potvrđuju ono što se dugo čuvalo kao velika tajna: upravo su Mirko & Borko bili ti koji su naredili/zamolili Igora Miloševića da reši to „oko ovog malog Kovačevića“. Čitava operacija obavljena je profesionalno na liniji MIP–konzulat u Njujorku: šifrovanim, diplomatskim telegramima. Verovalo se da će čitava priča ostati u krugu Familije (Kovačević, Stefanović, Milošević) i da velika Amerika neće da se bakće oko našeg kumovskog prava da pomognemo čoveku u nevolji. Naš je!

Zanimljivo je pročitati delove iz biografije Mirka Stefanovića. Rođen je 18. aprila 1952. godine u Novom Sadu gde je 1974. diplomirao na Pravnom fakultetu. Od 1976. do 1979. godine bio je sekretar Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Od 1979. do 1986. godine radio je u Izvršnom veću Vojvodine kao savetnik i pomoćnik sekretara Izvršnog veća, podsekretar u Izvršnom veću i savetnik predsednika Izvršnog veća.
Od 1986. do 2001. godine bio je zaposlen u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove u Beogradu.
Od 1986. do 1991. godine bio je prvi savetnik/konzul u ambasadi SFR Jugoslavije u Bagdadu, Irak.
Od 1991. do 1992. godine radio je u Upravi za Bliski istok i Severnu Afriku u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove.
Od 1992. do 1997. godine bio je otpravnik poslova u ambasadi SR Jugoslavije u Tel Avivu, Izrael.
Od 1997. do 2001. godine bio je ambasador Jugoslavije u Ambasadi SR Jugoslavije u Tel Avivu, Izrael.

Međutim, nakon petooktobarskih promena, iznenada odlučuje da se „odmori“ od diplomatske karijere: u zvaničnoj biografiji na sajtu MIP-a stoji da se do 2007. godine bavio „privatnim biznisom“.

Stefanović se 2007. godine, opet bez objašnjenja, vraća u diplomatsku igru i odmah postaje generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.

Borko Stefanović poznat je ljubiteljima rok zvuka i kao basista novosadskog benda Generacija bez budućnosti (GBB). Kožna jakna, „martinke”, kratka kosa i mrki pogled odavali su imidž odmetnika sa Limana koji se zajedno sa ostalim „srodnim dušama” okupljao ispred čuvenog dragstora kod Limanskog parka ispijajući pivo. Mnogi iz te generacije nisu menjali diskurs već samo mesto okupljanja ili bendove. Borko je i dalje aktivan u bendu, u kojem je od njegovog osnivanja, a koji po opisu na myspace strani zvuči kao „istinita i entuzijastična pank rok generacija bez budućnosti”.

U pauzama između dve probe, Borko Stefanović stigao je u MIP kao kadar G17 plus (oni ne prave pitanje); shvativši da u Generaciji bez budućnosti nema budućnosti, Borko se uz pomoć stričevih diplomatskih veza brzo probio u prve MIP redove. Mada ima i onih koji tvrde da je vižljasti Borko dovukao strica u diplomatsku baru. Na iznenađenje mnogih, već 2007. godine (kad mu se stric vratio u diplomatiju) osvanuo je u Vašingtonu kao zamenik Ivana Vujačića, tadašnjeg srpskog ambasadora.

Po izboru Baraka Obame za predsednika SAD, srpski mediji lansirali su senzacionalnu vest da je Obamin šef kabineta Ram Emanuel zvani Rambo veliki srpski prijatelj. Njega je Srbima „približio“ Borko Stefanović, jedan od najbližih saradnika Vuka Jeremića. Emanuel i Stefanović su gotovo tri godine u Vašingtonu zajedno radili na jačanju srpsko-američkih odnosa. Beogradski „Press“ piše da je „Borko Stefanović najzaslužniji za formiranje naše kokus grupe u Kongresu. On je i privukao Emanuela, koji je već tada bio jedan od najperspektivnijih funkcionera Demokratske stranke. Sada se vidi koliko je to bilo značajno jer ćemo imati odličnu vezu u Beloj kući“.

Stefanović je za vreme svog boravka u Americi bio vrlo aktivan u organizaciji svesrpskog ujedinjenja (Serbian Unity): na velikom svečanom vašaru 2007. godine Borko Stefanović je u ime srpske ambasade pozdravio prisutne, a potom mikrofon ustupio ostalim uglednim gostima – Miloradu Dodiku, Oliveru Duliću, princu prestolonasledniku Aleksandru, Predragu Bubalu, da bi se svi na kraju opustili uz entertainment u obliku Momčila Bajagića, koji je stihovima „Što ne može niko, možeš ti“ zlokobno najavio predstojeću aferu „Miladin“.

Važno da je veselo!

izvor: http://www.e-novine.com/index.php?news=23219

Ilustracija, veze i format teksta uradio novinar.de (spomenute fotografije u tekstu e-novina su bile uklonjene)

+++
+++
+++

http://youtu.be/l26VfhdrWp4

+++

+++

+++

Борко је на овом видео споту у позадини и прилично живахно трчи у круг и на крају спота прилази камери.

+++

+++

++++

+++

Hokus-pokus, gde je kokus (TABLOID 199)

….

Mirko i Borko

Kada je Izrael devedesetih godina odbio davanje agremana Budimiru Košutiću, nesuđenom jugoslovenskom ambasadoru u toj zemlji, otpravnik poslova naše tamošnje ambasade postao je Mirko Stefanović. Po normalizaciji diplomatskih odnosa dve zemlje 1997. godine, Mirko kao profesionalac blizak SPS-u i JUL-u, a na ličnu intervenciju Slobodana Miloševića, postaje ambasador u Tel Avivu. Sa te funkcije smenjuje ga Goran Svilanović.

Po odlasku iz diplomatije Mirko uhlebljenje nalazi u mesnoj industriji Carnex, a potom u Dunav osiguranju, i tu radi sve dok ga Vuk Jeremić nije rehabilitovao i vratio u MSP.

O Mirku i njegovom sinovcu Borivoju-Borku Stefanoviću, šefu kabineta ministra Jeremića i političkom direktoru Ministarstva inostranih poslova, šira javnost je saznala tek kad je izbila afera Kovačević. Skandal je bio utoliko žešći što se ispostavilo da su njih dvojica dugogodišnji bliski prijatelji Petra Kovačevića, oca nadobudnog i nevaspitanog tabadžije Miladina Kovačevića.

Ni to nije bilo sve, nego je javnost saznala da je Borko Stefanović i kum bivšem vicekonzulu u Njujorku Igoru Miloševiću, koji je prvo iz državne kase platio skoro 100.000 dolara kaucije za Miladina Kovačevića, a zatim mu izdao putnu ispravu kako bi pobegao iz SAD.

Da bi zataškala diplomatski skandal koji je na ovaj način izazvao Borko Stefanović, Vlada Srbije je, opet od novca uzetog od naroda, Miladinovoj žrtvi, Brajanu Stajnhaueru, isplatila gotovo milion dolara odštete.

Kriminalni tandem Mirko i Borko se pojavljuje i u vezi sa aferom s početka 2009. oko rekonstrukcije zgrade Ministarstva u Kneza Miloša 24-26 u Beogradu, posla vrednog 40 miliona dinara. Iako je na tenderu pobedila firma Spektar 3 iz Temerina, koja već godinama sarađuje sa MSP-om, Mirko je odlučio da mimo konkursa posao dodeli firmama Beta inženjering, čiji je vlasnik i direktor kum funkcionera MSP-a Tomislava-Tome Đurina, zatim GP Kalibarinženjering – gradnja i Zanat – gradnja koje protežira Meri Stevanović, takođe zaposlena u MSP-u.

Pošto se vlasnik Spektra 3 žalio na ovakav ishod, u neočekivanu kontrolu preduzeća došao mu je Dušan Aleksić, inspektor privrednog kriminala SUP-a Novi Sad, koji je, eto čuda, slučajno i – zet Borka Stefanovića.

….
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=199&cl=15