Rusijo pomozi!
Lakoverni Rusi su omogućili izglasavanje Rezolucije o zoni zabranjenog leta nad Libijom što je bestidno iskorišćeno na već viđen: veoma nedostojan i neljudski način.
Dragan Vidaković, 03.11.2011
***
Imajući iskustvo sa sličnim podlostima, a čovek se najviše uči na iskustvu- osim nas Srba naravno, sasvim je jasno da uz posredstvo EU ne bi smeli da potpišemo ni da je nebo nad Kosovom plavo, jer bilo kakav potpis ili pristanak na nešto u vezi Kosova Zapadu je sasvim dovoljna osnova da uradi sve što mu padne na pamet, a šta njima može da padne na pamet u to dugo nismo mogli da poverujemo.
Inače, do koje mere Zapadni posrednici sve relativizuju i sve okrenu u svoju korist najbolje pokazuje čeka zvana IBM (Integrated Border Management) kojom nam proturaju da je slovo B početak reči Boundary-nešto kao administrativni prelaz, dok će čim potpišemo bilo kakav papir u vezi Kosova slovo B definitivno postati ono što i jeste-početno slovo reči Border-državna granica, što u prvim izjavama tvrdi i Priština.
Ali hajde da ne verujemo Prištini jer možda od prevelike želje stvari vidi onakvima kakve one nisu, ali kad se pogleda spisak onih koji su zadovoljni rešenjima koja je Stefanović postigao u Briselu: američki i engleski ambasadori u Beogradu, Eštonova, Kuper, Sonja Liht…, a to su uglavnom predstavnici zemalja ili organizacija i fondacija koje nikada nisu tajile zašta se zalažu u konfliktu Srba i Albanaca i šta im je cilj, onda više uopšte ne može biti dileme da će ubuduće B biti samo početno slovo reči Border (državna granica) dok će Boundary (administrativni prelaz) biti samo pilula za domaću upotrebu.
Ako je briselski rezultat posledica pretnji ratom ili nečim sličnim nije ga bilo lako izbeći i kao tekovina grube sile i teških batina ništavan je pred svakim sudom. Ali ako je sve to učinjeno zbog neke kandidature za nešto krajnje neizvesno i na poprilično dugom štapu načinjena je greška koja samo pospešuje apetite Zapadne birokratije, jer je krunski dokaz da popuštamo i funkcionišemo kooperativno samo pod jakim pritiscima i lažnim i besmislenim obećanjima, da ne pamtimo našta su nas sve navlačili, koliko su puta tražili da kao ključno učinimo nešto, da već sutra počnu da nas melju za nešto drugo.
Evropskim komesarima je lako. Prošla ih je kroz naš bedni život tušta i tma nagojenih i ljigavih. Svi su se šepurili, licemerno osmehivali, zabrinuto klimali glavom, pretili, primali visoke plate, dočekivali smo ih kao kraljeve i za dve tri godine od njih ni traga ni glasa, zamene ih novi, a nama prođe život u tim budalaštinama koje oni imaju zapisane u knjzi po kojoj nas terorišu, jer da nije tako, otkud be Eštonova, direktorka neke londonske bolnice, ako se ne varam, odmah uletela u igru i znala kako i zašto da nas pritiska, zašto Kosovo treba da bude nezavisno, zašto mi ne možemo u EU i šta sve još moramo da ispunimo za nešto što ni sami ne znamo šta je.
Ma kakva Rusija. Mi treba kolektivno da zatražimo preseljenje u Patagoniju, mada, kakve smo zle sreće, i tamo bi nas, siguran sam, pronašli buljuci neumoljivih evropskih komesara i raznoraznih specijalnih posrednika nezajažljive nemani. Ima li od njih, i od onih opčinjenih njima, uopšte spasa?
Dragan Vidaković
Uvjek je bolji rat nego truli mir u kome SRBi masovno nestaju. Zato je za SRBe uvijek bio i ostao bolji rat, nego sadasnji truli mir, jer ako vojska Antihrista u ratu SRBe pobjedi i opljacka, a zemlju njihovu pohara i od SRBa otme, uvijek postoji mogucnost da neko mlado SRBsko pokolenje u promjenitim geopolitickim okolnostima putem rata ili pregovora, i povrati zemlju od Boga im danu.
Medjutim, ako se SRBi budu sada „dobrovljno“ bez rata Kosova odrekli,ono vise SRBsko nikad biti nece, a to je bas ono sto sada ispod zita radi da se tako SRBi ne dosjete, izdajnicka vlada Borisa Tadica. Zato je Boris Tadic sa svojom vladom i svim SRBima kojise mire sa njegovom takvom izdajom SRBstva, veci i gori izdajica od Vuka Brankovica!