logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    565 пута прочитано    Датум: 20.11.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Иду избори

Јавност је већ одавно навикнута да чита неповољне вести о раду, тј, нераду врхунских националних институцијама: САНУ, СПЦ.

пише проф. др. Слободан Турлаков, 20.11.2011

+++

Матици српској, Вуковој Задужбини, београдском Универзитету, о њиховом отуђењу од свега оног што наш српски народ доживљава и трпи, као последицу све јаснијих тежњи наших непријатеља да нас буквално уништи.

Актуелна власт на челу са председником државе, чини све да учине себе некаквим миротворцима, промовишући се као носиоци идеје на успостављању тзв. добросуседских односа у региону, као гарантом уласка Србије у ЕУ!

И док се сав свет, сем Русије и Кине, ставио на страну наших вековних непријатеља, проглашавајући нас, Србе, за злотворе, владајући фолош, прави се да све то не примећује, као да притисци, претње и условљавања у нашем урушавању, долазе као одговор на српски грех 90- тих година, које су доживеле своју кулминациону тачку у слању Србији „Милосрдног анђела“, који ће своје милосрђе у виду разорних бомби са осиромашеним уранијумом, кроз 78 дана и ноћи, злочиначки изручивати на нашу земљу, чинећи не само нашу садашњост, већ и будућност, предметом својих сатанских потреба и циљева!

Дошли смо до тога, да наша деца, учећи се по новим програмима, и не знају ко нам је непријатељ и шта нам је све радио, али се кљукају Тадићевом истином, да не смемо „да заборавимо она зла које су неки, у име нашег народа, чинили другим народима!“ Познато је да Енглешчићи уче у школама само о својим победама, док, ето, наша деца, уче о неким нашим злотворима!

Фолошу немерљиви, да л неко од Вас изусти истину, ако се збио и неки злочин са наше стране, он је учињен у одбрани нашег бића. Ми нисмо нигде нападали само се бранили, што и Библија, и све вере света, одбравају и признају за неотуђиво право!

Али, то је већ тако, било је чак и неких факултета, на пример Факултет политичких наука, на коме се учило из западних уџбеника оно што су они о нама, као злотворима, писали. И кад је то откривено, ништа се није десило, као ни кад се сазнало да је, опет по предлогу ФПН, један амерички професор, који је заговарао бомбардовање Србије, проглашен за почасног доктора београдског Универзитета! И опет, ником ништа! Уосталом, зар „ови“ на власти, нису организовали званични, свечани дочек, на аеродрому у Батајници, америчким пилотима који су нас бомбардовали 78 дана и ноћи!

Еј, бре, упитали се неко: ко је већи злочинац, они или „ови“?! Кад се зна да су пилоти извршавали наређења предпостављених, онда је нужно приупитати се, чија су наређења извршавали организатори тог свечаног дочека!? Наравно, и без питања, зна се! Није ли амерички амбасадор у Београду, поводом НАТО бомбардовања, рекао ону чувену будалаштину: „Ми смо били савезници и ратовали смо заједно против Милошевића!“ Ту досетку нeби прихватио ни садашњи, а камоли ондашњи – Вук Драшковић.

Кад се све то, и ко зна још колико злочина и исто таквих условљавања по наш народ и његово постојање, вршило и још ће се вршити, и да не све то ни једна од поменутих високих националних институције није реаговала… шта онда рећи о њима! Искрено речено, ни једна осуђујућа реч не би била довољна и адекватна! Једноставно речено, њима „пуца прслук“ за српски народ из кога су проистекли и од кога су одродили, само да би њима и њиховим појединачним интересима било добро и потаман.

Шта више, све оно што би се могло и морало очекивати као подршка и сокољење народу и народа, они су прогласили – дневном политиком, а њима је статутарно законски забрањено да се њом баве! А што не помислише, да се том тзв. дневном политиком углавном и искључиво бави постојећа демократска власт, што би њима онда било забрањено да следе своје менторе! Сем, ако тим својим пословичним ћутањем, на најбољи начин одобравају све оно што они раде, све у нади да ће, на тај начин побољшати, свој материјални положај!

И побољшао се, још како! Сад је академски додатак 80 хиљада , а био је за време Медаковићевог председништва САНУ, тек и само 30.000 месечно. То побољшање дошло је за Хајдинове ере, као један од доказа да је испунио своје обећање, приликом првог бирања за председника САНУ, да ће „очистити Академију од Медаковићевштине!“ А шта тек има да се очекује од Хајдина у трећем мандату, на који је ових дана устоличен! И он и његови „флигел ађутанти“., од којих је један (п. пред,.Тасић) изјавио: сад кад је национално питање, временомм постало „пасе“!!! треба се сетити , увек кад нам је „национално било најважније, ствари су се лоше развијале! Од тога сви беже, па и политичари из нашег окружења“ Просто, фантазија! Зато и није чудо што се до сада званично Извршни одбор звао Извршни одбор Српске Академије наука и уметности, сад, кад је национално, по Тасићу, „паее“, зове се једноствно „Извршни одбор Академије“.

Г. Тасићу, како Вас није стид да говорите како су се „националног“ одрекли и политичари „у нашем окружењу“, кад знате да се вековна „Југославенска Академија наука и уметности“, прекрстила у „Хрватску академију науке и уметности“! А ко зна, можда је том својом тврдњом, положио колоквијум да остане и даље подпредседник!

Међутим, ситно је то шта је све урадио председник Хајдин, који је, како каже једини академик достојан поштовања, проф. Василије Крестић, да „Хајдин није истерао дневну и мондијалистичку политику, већ само српску политику“. И то професор није казао новинатрима, већ јавно на Скупштиони САНУ, и није, како каже г. Тасић том емоционалном политиком „скупљао поене“! И зашто би то чинио, кад сви Срби знају да је једини прави и дежурни Србин у САНУ, управо он, проф. Василије Крестић! А у тој истој Србији ко уопште зна за г. Тасића!

Проф Крестић је и аргументовао претседниково истеривање српске политике, саглашавајући се са свим оним што чини и тражи актуелна власт, па се тако САНУ није огласила ни о статуту Војводине, „који има циљ растурање српске државе“. Даље, „није дозволио ни научни скуп „Велика Србија – истина, заблуде и злоупотребе“, нити је дозволио издавање зборник радова, са ипак одржаног скупа, који је издала СКЗ.“ Кад се поставило питање одржавање научног скупа о КиМ –у, председник Хајдин је питао: „Шта ће нам рећи политичари?“ Па ни „обележавање 200 годишњице Првог српског устанка није достојно обележено“. Ништа није учињено ни за „очување српског језика, ни ћирилице“, баш као ни о питању наказних и катастрофалних реформи нашег школства, нити о увођењу „Болоњске декларације“, која је уништила наше високо школство!“ Једноставно речено: „За Србе и Србију се ништа не може учинити под председништвом Хајдина“, насупрот проф Крестића, који је затражио. „да у жижи интересовања и рада САНУ, буде национално питање“! Дакле, оно што је некад Стојан Новаковић писао: „Академија наука треба да окупља темеље наука о српском народу“.

И шта мислите? Нико га од академика и дописника, учесника тих Скупштина, није подржао. Преко његових опомињућих речи, о томе како је САНУ „изгубила сваки кредибилитет у народу, већ и зато што нема свој став о најважнијим питањима свога народа и своје државе“ Скупштина је прешла као да ништа није речено што би морало да забрињава сваког Србина.. Та битна и незаобилазна питања за сваку инстутуцију од националног значаја, за председника Хајдина спадају у – политику, а, по њему, „Академија не постоји због политике“. .

Треба бити поштен, па признати, да није само Извршни одбор САНУ, на челу са председником Хајдином, довео до тога да САНУ занеми и нестане из јавног мнења.. Може ли неко да замисли, али да оправда ћутање целокупног састава Академије, на толика провокативна и истинита иступања проф.Крестића?. Да је амбасадор Конузин, којим случајем, био тада на тим скуповима, могао би оправдано да понови своју чувену реченицу: „Има ли овде Срба?“ Јасно је да нема! Јер да их има, они би се закачили за толике тврдње проф Крестића, проширили би их по својим схватањима и сазнањима, и тада би се у свеопштој реакцији, засноване на националним питањима и будућности нашег народа, морало да изроди тражено решење, које би показало да српски народ није препуштен самом себи, већ да и они који чине со нације, размиш-љају и траже решења за његову судбину.

И тако, пошто међу академицима и дописницима, нема забринутих – Срба, онда није чудо што ова руководећа четворка овенчана признањем, иде даље с правом, изражавајући својим опортунизмом, у пуном смислу речи, мишљење и опредељења целог састава САНУ, удружујући се у ненародном „послу“ са актуелном влашћу и њиховим менторима. Страшно!

Председник Хајдин има и такве идеје: „Кад академац уђе у зграду, требало би да на вратима остави и политику и идеологију, и да му је главни задатак буде бављење науком“. А да ли су тај „багаж“ оставили сви они који су гласали за њега и његове „флигел ађутанте“, или он можда мисли да њихов избор, није – политички и идеолошки обојен? Ваљда нису толико уображени да мисле да је то признање њиховом раду! Кад једна национална институција, напусти своје националне задатке, она се не може похвалити било каквим радом. Онда боље и да не постоји.

Коначно, председник Хајдин губи из вида, од кад су се институти издвојили из САНУ и постали самосталне установе, САНУ од тада није више непосредно у научном процесу. И сад се враћа оно време кад нису институти ни постојали, о ком времену Милутин Миланковић пише у својим Мемоарима:

„Рад Академије био је искључиво индивидуалан. Сваки је радио у свом дому и долазио у Академију да у свом Одељењу (тада их је било 4) да би био публикован у Академијиним издањима“.

———

На свечаном скупу, 19. нов., поводом 170 годишњице САНУ, Хајдин је одједном променио своју причу о задатку САНУ: „Сваки проблем који заокупља друштво истовремено је и проблем Српске академије наука и умтности (!)“ што из основа мења досадашњи начин рада САНУ, и што је, хтео не хтео, највећа критика тог рада. И потпуно умесна.

Скупу је оприсуствовао и председник Тадић, који је у свом поздравном и доста противречном говору, рекао и: „Мисија САНУ није да буде у служби дневне политике, већ да остане оно што је и до сада била – стожерна национална научна и културна институција“

Што је могло у првом делу да ободри Хајдина, али оно „националним“, мора да му није баш пријало.

Па, као да је допунио, председника Тадића, подвлачећи:„Основни задатак Академије је да анализира и изучава просветне проблеме на научној основи и да у том правцу јавно делује”, што је опет и овако и онако. То јест, нужно је укључити се у дневне токове друштва, чиме је опет дао за право проф Крестићу, да се САНУ удаљила од просветних проблема Срба и Србије.

Тадић пошто је рекао да „јачање капацитета за укључивање Србије у међународне научне пројекте и заустављање одлива мозгова морају бити један од државних приоритета и задатака Српске академије наука и уметности“, што, једно друго искључује, јер не може и једно и друго. Ипак, докопао се чвршћег терена, који у потпуности негира оно што је раније говорио, да ми морамо да школујемо кадрове, који ће моћи да се укључе у европске токове.

„Не желимо да школујемо младе истраживаче за друге, од нас богатије, већ да овде створимо радне и животне услове, перспективу за њих, да првенствено овде остварују своје професионалне циљеве и потврђујући себе развијају и унапређују привреду, друштвени и културни живот у својој земљи.“

Што би требало да значи , враћамо оним образовним програмима, који су нас непланирано укључили у међународну поделу рада, на врхунским нивоима. Наравно, у то треба сумњати.

——–

И тако, заврши се тај „компендијум“ око САНУ, а шта ће бити даље, видеће се. Председник Хајдин је најавио и већу бригу за сценске уметности, које не би требало да буду ван интереса САНУ. А то значи, да ће убудуће бити омогућен пријем у чланство САНУ: глумаца, редитеља, драматурга, певача, естрадних звезди интернационалног значаја, или оних који су добили тзв. националне пензије!

Једна невероватна ствар, која никако не иде у прилог ни једнима , ни другима, јер је то у основи неозбиљно и недолично. Ако већ говоримо доличности, било би нормално, пошто постоји Универзитет уметности, да се оснује и „Српска Академија уметности“, каквих иначе има по свету, и што би и код нас било сасвим прихватљиво решење.

Да се нешто дигне чика Миливоје, који је лично мислио да је њему место у САНУ, као најбољем српском глумцу… али, његова мера помрсила би многе рачуне… с правом.

 

проф. др. Слободан Турлаков




1 коментар у вези “Има ли Срба у националним установама”
  1. Sadasnji skolski sistem u Srbiji sluzi samo zato da zaludjuje mlade SRBe i SRBkinje, ili da im ispira i ono malo zdrave pameti sto oni imaju kao dar Boziji, a ne da prosvecuje i otvara oci djacima svojim. Zato promjenom vlasti u SRBiji, treba da dodje i do promjene skolskog sistema koji treba i mora od vrtica do fakulteta da bude besplatan, i da bude u sluzbi SRBskom narodu i njegovoj drzavi, a ne kao do sada da skola sluzi politickim potrebama postojecih prolaznih rezima i satanskim ciljevima Novom svetskom poretku!

    SANU je verno sluzila za vreme J.B. Tita komunistickom rezimu, a sada ideji Novog svetskog poretka, I ona je zato bila i ostala pecina hajducka puna masona i komunista, a ne najvisa naucna ustanova. Za vreme komunistickog robstva SANU je bila kao komunisticka “naucna” ustanova, samo pokrice za nihove “naucne” eksperimente nad nemocnim SRBskim narodom i SANU je sluzila samo zato da bi “naucno” opravdala komunisticke zablude i zlocine. Ona je bila sastavljena od poznatih komunista – “naucnika” jer clanovi SANU vecinom su postajali po svojoj komunistickoj slepoj poslusnosti i odanosti, a ne po svojim naucnim saznanjima i sposobnosti.

    Zadojeni jugoslavenstvom i komunistickom utopijom clanovi SANU nisu mogli zato nikakvo dobro donet i dati SRBskom narodu. To se najbolje vidi iz MEMORANDUMA SANU. Taj memorandum je vise stete i nesrece naneo SRBskom narodu nego koristi, jer on je pisan iz politickih potreba a ne iz SRBskih narodnih pobuda! Ljudi koji su ucestovali u njegovom pisanju poput “akademika” Dobrice Cosica, medju prvim su promjenili curak naopako i svoje “naucno” misljenje kada je SRBima krenulo naopako, i tako jos jednom izdali i Boga i SRBSTVO!

    SRBska Pravoslavna Crkva kroz vijekove je bila najsvetija SRBska narodna ustanova. Ona je bila u stvari bastion i cuvar SRBstva u svim njegovim osobinama. Zato je SPC od strane komunista i ostalih SRBskih neprijatelja planski razarana i unistavana, zahvaljujuci prije svega petoj koloni unutar same crkve, koju su sacinjavali tajni komunisti, papisti, ekumenisti i novotarci. Oni su kao sinovi tame i obmane um svoj ljudski proglasili visim od uma Crkve, Sv. Save i Gospoda Isusa Hrista, i njezine dosadasnje Slavne proslosti punog zivotnog iskustva i mudrosti. Nije smetala SPC komunistickom rezimu J.B.Tita, samo zato sto je ona bila Crkva, nego je Titu i partiji smetao prije svega njezino SRBsko: Pravoslavno i Svetosavsko narodno obiljezje koje je Crkva tada imala i nosila. Zbog toga je komunisticki rezim ucinio sve sto je znao i mogao da crkvu Sv. Save podcini sebi i svojim politickim ciljevima i potrebama. Zbog nedostatka vere kod onih ljudi koji su tada za vreme komunizma SPC vodili i prestavljali njima je zato nedostajalo i junastva, da se hrabro i odlucno suprostave komunistickom nasrtaju i njihovom unistenju SPC kao SRBske narodne institucije!

    Unistenje SPC i razvodnjavanje Svetosavlja, u ime “bratstva i jedinstva” komunisti su poceli da sprovode odmah poslije njihovog preuzimanja vlasti u zemlji. Tada su jugoslavenski komunisti zajedno sa Titom na celu zbog svojih politickih ciljeva sa odusevljenjem slavili Sv. Savu po narodnim skolama u SRBiji, da bi tako prevarili ako mogu i izabrane, a zatim su preko Patrijarha Germana SPC pocepali stvarajuci americki i makedonski raskol koji postoji jos i danas, a zatim je komunisticki rezim u Jugoslaviji odborio SPC, da ona moze da bude poput Ruske Pravoslavne Crkve clan Svetskog Saveza Crkava.

    Za tim svojim gestom “dobre volje i razumevanja” savremenih potreba SPC, komunisti su lukavo zabili glogov kolac u srce i dusu SRBskog naroda. Najverovatnije da osim najodgovornijih prestavnika Crkve, vecina naroda, nizeg i viseg svestenstva nije bila ni svesna u kakvu je komunisticku zamku crkva tada uletela, jer jugoslavenski komunisticki rezim na taj nacin je SRBski narod zavio u crno, i tako od njegove dotadasnje Svetosavske Crkve Hristove, komunisti su istu prevarom i nasiljem uspjeli da pretvore u laznu crkvu iz Jovanovog Otkrovenja.

    Sva zla koje se desavaju sada u SPC, jesu posledice toga komunistickog satanskog plana o unistenju SPC, jer padom komunizma ili bolje receno njegovim mirnim preobrazajem u pseudo demokratiju, SPC nije ociscena od nevernika i tudjih zbira i spijuna u njenim redovima, koji su tako i dalje zbog toga ostali na svojim visokim polozajima u Crkvi, odakle su oni i dalje nastavili tako ne ometani od bilo koga da razaraju i unistavaju SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje!

    Zato promjenom drzavne vlasti u SRBiji, i dolaskom na vlast i celo drzave istinskih SRBskih rodoljuba zadojenim duhom Svetosavskim, jedna od prvih i najvaznijih duznosti i obaveza novih SRBskih narodnih vlasti bice da SRBsku Pravoslavnu Crkvu, uz Boziju pomoc i svoj trud kao najsvetiju ustanovu SRBskog naroda ociste sto prije i brze od njezinog smeca: papista, komunista, ekumenista, novotaraca i onih svestenika i vladika koji zbog svog raskolasnog zivota ne ispunjavaju moralne uslove za cinove koj oni u Crkvi imaju i nose!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo