logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    пута прочитано    Датум: 28.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Лажни митрополитПисмо Србима Аустралије Г. Ратомира Нешића, Председника Имовинског Повереништва Манастира Светог Саве – Новi Каленић a поводом „новог црквеног устава“

Ратомир Нешић, 27.07.2010

+++

Драга браћо Срби и сестре Српкиње,
Верни српски народе,

Када је се почетком ове године појавила нова верзија црквеног Устава за СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду, ја сам тада написао и разаслао на адресе председника и секретара Слободних ЦШО, један мој подужи елаборат у коме сам документовано изнео све манипулације са којима се епископ Иринеј Добријевић са његовим налогодавцима и помоћницима служи у покушајау да нас превари наметањем новог Устава. Основни циљ тог новог „заједничког“ Устава се очитује у његовом покушају да потпуно обесправи верни народ у активном учешћу у црквеном животу, како је то била ранија пракса, од самог оснивања верског и национлног живота Срба у Аустралији и Новом Зеланду.
Тада сам добио већи број телефонских позива и писама, у којима су се појединци захваљивали, увидевши да се у ономе што им епископ Иринеј потура крију велике подвале, у које нису веровали, док се нису у основноме упознали са делом документације коју сам тада изнео у јавност. Онда су неке ЦШО одржале и своје ванредне скупштине на којима су тај предлог Устава одбили. Тако је епископ Иринеј ту своју верзију повукао, пошто му је било више него јасно да ће бити одбијена, истовремено обавештавајући да ће она бити прерађена и послана пред предстојећи септембарски сабор.

Копију нове верзије тог такозваног „новог“ Устава сам ових дана добио, и утврдио да је изузев врло малог броја измена и допуна које одговарају свештеничкој олигархији, и са неким изврнутим реченицама које имају другачије значење, то уствари мало прерађена верзија Устава за САД и Канаду, који је прошле године тамо нелегитимно наметнут од стране Архијерејског Сабора, а који тренутно представља предмет судског спора који се у Америци води по питању легалитета његовог усвајања, будући да о њему уопште није расправљао Црквено Народни Сабор новограчаничке епархије.

Велика новост у овом новом Уставу, који сада више није обична „радна верзија“, о којој треба дискувати и изнети примедбе и предлоге, већ документ који сад треба само да се усвоји, јесте уздизање СПЦ у Аустралији и њене организационе структуре на степен „митрополије“. У даљим објашњењима биће речи о томе, а као доказ да је ово свршен чин, јесте чињеница да по питању новог Устава ЦШО НЕМАЈУ ПРАВО ДА ГЛАСАЈУ. (видети акт ЕУО/ЕС бр. 69/10 од 24. јуна 2010. године).

С тога, ако се браћа Срби и сестре Српкиње у ЦШО, и верници СПЦ широм Аустралије на време не пробуде и не увиде о каквој се овде превари и подвали ради, и одлучно не одупру, сносићемо сами одговорност за несрећу која ће нас задесити.

И овога пута, моја савест и моја дужност ми налажу, као председнику Имовинског Повереништва Слободоног Српског Манастира Новог Каленића (Free Serbian Orthodox Church, Diocese for Australia & New Zealand, Property Trust), и као дугогодишњем члану Епархијског савета и бившем члану Законодавног одбора за нови Устав, да Вас и овога пута упознам са документима која потврђују све малверзације и подвале епископа Иринеја, везане за овај потез његовог практично насилног наметања новог „заједничког“ Устава.

ОСНОВНА СПОРНА ПИТАЊА

После обичног ишчитавања текста новог Устава, недвосмислено се намеће заључак да је мирјанима, дакле верницима који са епископима и свештенством бројчано највише и сачињавају Цркву као Божанску установу, ОДУЗЕТО СВАКО ПРАВО учешћа у црквеном и административномм раду, а посебно право било каквог одлучивања у својим заједницама, о којима су увек водили бригу, а које су одувек поседовали.

Од почетка па до краја текста „устава“, све почиње и завршава се неприкосновеним правом одлучивања митрополита и свештеника, што наводи на једноставан закључак да је „верни“ народ остао само овца за шишање и крава музара.

Ако бацимо поглед само на нови грб митрополије, на насловној страни „устава“ довољно је да видимо шта нам митрополит са тим грбом спрема и куда нас води. Један грб је је обележје једне посебности и независности, што јасно наводи на закључак да је ова новоконструисана митрополија независна у сваком погледу, и да њена хијерархија има и прву и задњу реч по свим питањима, чак независно и од саме мајке цркве.

По овоме новом „уставу“ сва имовина треба да буде предата митрополиту на његову Компанију (Corporation limited by guarantee),како то предвиђа и његов члан 26 Г „Имовина“.

У њему нема више ни формулације а ни места за Црквено Народни Сабор. То ће сада бити само „митрополитов“ Сабор, на коме ће опет само он имати и прву и задњу реч. Остаје да се од мирјана – верника бирају само они који ће аминовати свему ономе што митрополит нареди. А како видимо да је он осведочени екумениста и новотарац, није искључено да ће једног дана тражити да се одрекнемо и своје светопредањске истините православне – светосавске вере, пређемо у новотарце, прихватимо нови календар и да се тако ујединимо са папистима, без обзира на све злочине које је римска курија починила у историји хришћанства, и данас чини над српским народом.

СПОРНА АКТА ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА

Заједно са текстом „устава“, епископ Иринеј је упутио и неколико својих пропратних писама, на која треба обратити посебну пажњу.

Акт ЕУО/ЕС бр. 69/10 од 24.јуна 2010. године садржи следећу формулацију: „Нови Заједнички Устав и Јединство Наше Цркве у Аустралији и Новом Зеланду“, да би неупићенима представио да је већ дошло до УЈЕДИЊЕЊА и уздизања двеју епархија на степен митрополије, где каже: „ предложено је да се нова заједничка епархија у Аустралији и Новом Зеланду уздигне на достојанство Митрополије,које она и заслужује с обзиром да ћемо са нашим административним уједињењем бити друга нјвећа православна заједница на Петом континенту. Аутори оригиналног предлога од 2. октобра 1997. године су Њихова Преосвештенства бивши епископи аустралијско-новозеландски Г.Г. Лука и Сава.“

Овај опис не одговара истини.

Наиме, неколико година пре овога, свој предлог и захтев за уздизање аустралијских епархија на степен митрополије, били су припремили свештеници епархије аустралијско-новозеландске са својим писмом упућеним Светом Архијерејском Сабору 4. новембра 1991. године из манастира Илајн у Викторији.

У нашој архиви поседујемо документ – писмо Светог Архијерејског Синода бр. 1295/зап 688, од 5. јуна 1995. године, које је упућено Епископском Савету Новграчаничке Митрополије, у коме се налазе изводи из одлука и препорука Светог Архијерејског Сабора са седнице одржане 25/12 маја 1995. године под ознаком АС бр. 50/ зап. 138.

За српску јавност су тренутно важне две тачке из овог акта, које се односе на будуће црквено устројство СПЦ у Аустралији. Једна дословце налаже да се води рачун и да се Црква у Аустралији НЕ ОРГАНИЗЈЕ НА МИТРОПОЛИТАНСКОМ СИСТЕМУ, а други ОГРАНИЧАВА ПРАВА И ПРЕВАГУ ЛАИЦИСТИЧКОГ ФАКТОРА у питањима локалне самоуправе.

У тачки број 2 овога документа, која је више него јасна, и зашта није потребан комента и тумачење, дословце стоји:
„…ИСКЉУЧИТИ организовање наше Цркве у САД и Канади и Аустралији по МИТРОПОЛИТАНСКОМ СИСТЕМУ, јер он НЕ ПОСТОЈИ ни у Уставу ни у пракси Српске православне цркве.“

А у тачки број 4 истог документа, која је исто тако више него јасна, и зашта исто није потребан коментар и тумачење, дословце стоји:

„Приликом стварања НОВОГ УСТАВА Српске православне цркве у САД и Канади и Аустралији, као и у свим областима практичног црквеног живота и делања ОНЕМОГУЋИТИ НЕПРИРОДНУ ПРЕВАГУ ЛАИЦИСТИЧКОГ ДУХА у односу на ЈЕРАРХИЈУ, односно на КЛИР уопште, што наравно не значи порицање природног учешћа и саодговорности чланова народа Божјег у животу Цркве, сходно духу и слову свештених канона.“

Овај акт је потписао у име председника Синода, члан тада епископ банатски Хризостом.

За нас остаје необјашњено питање, како се у Аустралији ствара митрополија, на једном потпуно засебном и целовитм географскм подручју, а што је још дискутабилније, противно упутству Светог архијерејског сабора и Синода?

У означеном акту епископа Иринеја у тачки број 1, предлаже се како да се поступи на скупштинама, карактеришући њихово чланство са термином „Досадашњим члановима“, што може да значи; „били сте чланови али од сада више нисте.“
У њој се саветује следеће:

„Досадашњим члановима црквено-школских општина и мисионарских парохија предочити питање новог заједничког Устава, било на редовној годишњој скупштини, уколико ће се иста благовремено одржати,или на скупштини ванредно сазваној поводом овог питања, пре почетка било које дискусије о Уставу, обавезно приказати достављен ДВД са порукама Његове светости Патријарха српског ГГ Иринеја и Нас, као уводом у разматрање питања Устава.“

У тачки број 2 истог акта, изричито се наређује да „ниједна скупштина нема право гласа за или против, односно дали се прима или одбија предложени Устав…“

У њој се дословце каже:

„Ниједна скупштина нема право гласа за или против, односно дали се прима или одбија предложени Устав. То је искључиво право само предстојећег паралелног ванредног заседања Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, митрополије новограчаничке, који ће се одржати у патак 3. и у суботу 4. септембра 2010. у Мелбурну.“

У предложеном дневном реду у тачки број 10 стоји:
„Усвајање нацрта Устава предложене Митрополије аустралијско-новозеландске Српске православне цркве.“
Овде се недвосмислено намеће питање, зашто се уопште сазивају скупштине ЦШО, ако ти „досадашњи чланови“ намају право да одлучују, и додатно, зашто се уопште и њихови представници позивају да учествују у раду једног таквог НЕЗАКОНИТОГ СКУПА, кад се у његовом дневном реду предвиђа једноставно само УСВАЈАЊЕ и ништа више. Значи, НЕМА ДИСКУСИЈЕ, НЕМА ГЛАСАЊА, већ само УСВАЈАЊЕ. Овакав начин рада не значи ништа друго, него да је тај „устав“ практично већ УСВОЈЕН, јер га је УСВОЈИО епископ Иринеј, што потврђује да је он себе неметнуо као неприкоснвени ауторитет, и ако је игде видљиво, то је овде; да је његова и „прва и последња“. Треба само најпре пажљиво саслушати шта ће да кажу патријарх и он и онда „устав“ једноставно УСВОЈИТИ.

Када смо код ових малверзација, потребно је нагласити да постојећи Устав Слободне СПЦ, односно епархије новограчаничке митрополије специфично захтева да, ако је у питању нови Устав, или отуђивање црквене имовине, о чему се овде превасходно ради, да би одлука о томе била пуноважна, потребна је двотрећинска већина гласова.
У овом случају, да председник и делегати једне ЦШО прекораче ову клаузулу још увек важећег Устава и оду на овакав незаконити Сабор, и гласају да се тај „устав“ УСВОЈИ, они морају бити свесни да је то криминална радња, и да због тога морају касније сносити и одговорност. У крајњој линији и сама одлука донета на таквом једном безаконом сабору не може бити ни валидна, будући да је донета противно једном важећем Уставу.

Сходно уставним правилима, делегати на једном Црквено Народном Сабору, дужни су да на њему заступају интерес своје ЦШО, и могу да гласају само онако какву је одлуку донела њихова СКУПШТИНА. Као што видимо, то право је овде незаконито ускраћено, што предтавља гажење и црквених закона одређених важећим Уставом, а у овом случају и државних закона, из чега произилази, пошто је митрополит „све и сва“ да је он једини ЗАКОН, и да ван њега нема другог закона.

Добро треба да се размислимо над овим плановима и незаконитим захтевима као и на узурпирању власти, омаловажавању важности скупштина и финансијског чланства у ЦШО, а што је још страшније, одузимању верном народу и ПРАВА ГЛАСА, што је у правном систему у Аустралији незамисливо.

ПРЕДЛОГ О ПОМИРЕЊУ

Пошто епископ Иринеј помиње и врло важан документ „Предлог о помирењу“, који је на најбезобзирнији начин погажен од српске патријаршије, и по коме се она није никада доследно ни руководила, цитираћу овде неколико његових клаузула, из којих се може закључити да је овај новопредложени „устав“ једноставно речено, НЕЗАКОНИТ документ. Цитати се конкретно тичу Слободне СПЦ преименоване у новограчаничку митрополију.

Члан 6, Секција 3: Јерархијско устројство

Тачка 4.
Нови епархијски архијереји Новограчаничке митрополије биће бирани од стране Светог архијерејског сабора Српске православне патријаршије између кандидата унетих у листу кандидаата на предлог Епископског савета Новограчаничке митрополије.

Тачка 7.
Свети архијерејски синод Српске православне патријаршије додељиваће чин архимандрита као и напрсни крст на предлог Митрополита Новограчаничке митрополије.

Тачка 8.
Администраторе упражњених епархија и администратора упражњене Новограчаничке митрополије поставља Свети архијерејски синод на предлог Епископског савета Новограчаничке митрополије.

Ове се тачке односе на достојанство митрополита Новограчаничке митрополије и њеног Епископског Савета.

Постављам питање, а уједно тражим и одговор:

Који је Епископски савет Новограчаничке митрополије предложио епископа Иринеја Добријевића за администратора наше Слободне епархије, како је предвиђено у Предлогу о помирењу, када тај Епископски Савет Новограчаничке митрополије више од петнаест година не постоји, заправо од момента када је волшебно укинута њена западно европска епархија?

Док на другој страни имамо Устав Слободне СПЦ, кога је српска патријаршија Предлогом о помирењу признала за важећи, и који још увек важи, и у њему члан 17 по коме Црквено Народни Сабор задржава право да бира епископа Слободне Епархије. А Свети Канони православне Цркве по којима треба да се управља и Српска Црква врло прецизно одређују колико може да траје период администрације једном епархијом, после кога се неизоставно мора поставити ЕПАРХИЈСКИ ЕПИСКОП. Ова се одредба налази у 25. Светом Канону Четвртог Васељенског Сабора, који дословце гласи: „Пошто неки митрополити, како смо изокола чули, занемарују поверена им стада (паству) и одлажу рукополагање епископа, свети Сабор одређује да рукополагања епископа имају бити КРОЗ ТРИ МЕСЕЦА…“

Поред тога, пошто нисмо били у могућности да одржимо Црквено Народни Сабор наше епархије због бојкота епископа Иринеја и његовог сазива и одржавања у Сиднеју (Александрија), ми смо истога дана 29. децембра 2007. одржали Проширени Пленумски Сабор у нашем манастиру, који је донео једногласну одлуку да нема поверења у епископа Иринеја, и да од тога времена не признаје никакве његове одлуке. Одлука тога заседања је са резолуцијом послана и Светом архијерејском синоду ради информације о немилим догађајима у крилу СПЦ у Аустралији.

Из овога јасно произилази да је аустралијска епархија новограчаничке митрополије УДОВА, јер је њен „администратор“, како га српска патријаршија још увек третира њен НЕЗАКОНИТИ АДМИНИСТРАТОР, и она уопште није дужна да се повинује његовим захтевима, наређењима, а још мање није обавезна да прихвати његов предлог „устава“.

Члан 6, Секција 1: Власништво и контрола

Новогрчаничка митрополија, њене епархије, црквеношколске општине и парохије задржавају права на потпуну контролу и власништво над њиховим имовинама, свака посебно као што је предвиђено у њиховим уставима, уредбама, правилима и постојећим документима.

Српска праволавна патријаршија се слаже да ни она нити ма која од њених потчињених или административних јединица ван Југославије, неће полагати право на ма коју непокретну, покретну или личну имовину Новограчаниче митополоије, њених епархија, црквеношколских општина, парохија или подручних институција и манастира.“

Овим клаузулама Предлога о помирењу, Слободној СПЦ односно митрополији новограчаничкој гарантује се право на задржавање власништва црквене и манастирске имовине и то онако како је предвиђено њеним Уставом, локалним Правилима, саобразно позитивном законодавству Аустралије а посебно закону о Корпорација, који важи за оне ЦШО које су ИНКОРПОРИРАНЕ.

Овде није на одмет напоменути и по ко зна који пут поновти речи блаженопочившег патријарха Павла, када се радило на договору у вези помирења: „Ми нећемо Ваше, него Вас.“

После овога, дали се неко пита, са којом сад правом епископ Иринеј са његовим „уставом“ и чланом 26 тражи да му се све тапије црквено школских општина предају, да би сада нови власник била његова Компанија (Corporation limited by guarantee)?

Председници ЦШО су у Аустралији по Уставу одговорни својим члановима, јер на њима стоји одговорност за црквену имовину, коју им је верни српски народ поверио на бригу и чување за будуће српске нараштаје.
Исто тако, користим прилику и обраћам се свим члановима Управних Одбора ЦШО, да их подсетим да не забораве да су при избору и прихватању својих дужноти положили заклетву, да ће се придржавати важећег Устава, и да ће поверену имовину чувати, а не предавати њене тапије и преписивати на неке новоосноване „компаније“!

УКИДАЊЕ ФИНАНСИЈСКОГ ЧЛАНСТВА

Најтрагичнија клаузула овог „устава“ епископа Иринеја јесте, укидање финансијског чланства, које са собом повлачи и укидање корпорација, које се у Америци и Канади отворено и неизоставно захтева. У овоме се крије и практично гашење Црквено Школских Општина, што је и крајњи и главни циљ новог „устава“. Такозвана „старатељства“ треба да замене чланство, а „старатељи“, опет према „уставу“, немају право власништва, немају право руковања и немају право било каквог одлучивања. Имају правао само да раде, а то ће право имати само они, које свештеничка олигархија одреди и за које нађе за сходно.

Исто тако према овом „уставу“, свако се од њих може заменити једноставним и једним потезом, тј. одлуком надлежног свештеника, која је извршна и коју ће у случају жалбе митрополит наравно потврдити, јер је његова задња. А да би се жалио на неправилности у раду свештеника, право жалбе се завршава код тог свештеника. И да би се жалио на неправилности у раду митрополита, опет право жалбе се завршава код митрополита, а њему остаје у његовој дискрецији да он реши, дали је ваша жалба основана или није!? Ово изгледа невероватно, али је истинито, јер у овом „предложеном“, или свеједно можемо да читамо и већ „усвојеном уставу“ дословце тако пише.
Прошле године је деветнаест (19) ЦШО у Америци и Канади из обе епархије затражило састанак у Кливеланду са епископом Др. Митрофаном, да би им он разјаснио питање укидања финансијског чланства, укидања корпорација и легитимитет наметања новог устава од стране Светог Архијерејског Сабора из Београда, заобилажењем Црквено Народног Сабора новограчаничке митрополије.

Извод из извештаја са тога састанка дословце гласи:

„Следила су најважнија питања, а то су; шта се тражи од нас да би се уклопили у живот нама новопредстављене Епархије? Било је доста уводних питања, доста одговора, као и дискусија, али је се све свело на следеће: повремено укидање чланства, укидање свих корпорација и признавање новог Устава за Северну и Јужну Америку.
Укидање чланства:

Преосвећени владика је подвукао да ће овај процес да се постепено уводи али ће крајњи резултат да буде да ће се сва чланства избацити, и да ће на њихово место да се уведе „stewardship“, што би у грубом преводу било нека врста „задужбинарства“, (у овом аустралијском „уставу“ се то зове „старатељство“). То би се спроводило на начин на који би сваки верник једне ЦШО дао сваке године обавезу на суму новца коју ће да приложи, и сваког месеца по свом обећању би морао да плати Црквеном Одбору. Истовремено, Епархија би слала рачун ЦШО сваког месеца да доставе ДВАНАЕСТИ део обећања „задужбинара“. Није било јасно дали се неки део оставља ЦШО или не, али је прецизирано да се од сваке зараде ЦШО, 9 процената шаље Епархији. За разлику од финансијског чланства, „задужбинарство“ је тело које са свештеником решава сва питања у ЦШО.“

Признање новог Устава за Северну и Јужну Америку:

Устав као и сваки Устав ограничава, али овај Устав за Северну и Јужну Америку нереално ограничава права чланству, а даје велика права свештенству и епархијским властима по питању управљања имовином, те из тога разлога никада и није прихваћен од ниједног Црквено Народног Сабора Новограчаничке митрополије.

Јасније од овога не може бити, јер значи ако ниси у могућности да се на годишњој скупштини обавежеш да месечно исплаћујеш обавезну суму Црквеном Одбору и тако постанеш „задужбинар“, губиш свако право да ти свештеник обавља црквене обреде; као што су сечење славског колача, крштење, венчање и опело… Ако дође до тога да је некоме потребан један од тих обреда, онда ће тај морати да надохнади исплату „задужбинарства“ (или у Аустралији) „старатељства“ за протекле три године и за две године унапред.“
Ово је вероватно по католичком или суботарском систему.

ПОЗИВ НА ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ…

Акт епископа Иринеја ЕУО/ЕС бр. 66/10 од 15. јуна 2010.године…
„Субота 4. септембар, 19 часова, Мелбурн „RACV CLUB“, Свечана прослава Епархијског дана…
недеља 5. септембар… Света архијерејска литургија и прослава ИМЕНДАНА ЕПАРХИЈСКОГ АРХИЈЕРЕЈА.“
Не можемо а да не закључимо да ће та прослава и вечера на коју се Срби позивају, ући у историју Српске Православне Цркве, како су Срби у Аустралији „продали своју Веру за Иринејеву вечеру“, чиме су се тешко огрешили о своје честите претке, који нам неизмењену Веру светих отаца сачуваше, и неокрњену предадоше.

Драга браћо и сестре,

Сведоци смо шта се све у Српској Православној Цркви на наше очи данас догађа. Америчка влада преко својих присталица и плаћених агената, прогнала је епископа Артемија, чувара српског народа и српских светиња са Косова и Метохије. Ова издаја и предаја данас улази у завршну фазу, јер најпре је предато Далмантинско Косово и са њиме и Српске Крајине.

Епископ аустралијски и незаконити администратор новограчаничке епархије – Слободне СПЦ у Аустралији изјавио је у мају 2005. године пред сведоцима да амерички Стејт департмент води разговоре са три човека; прво са њиме а онда са Тадићем и Драшковићем. Ништа не треба да нас чуди, све ово што се данас у СПЦ догађа, и зашто се нама оваквим нељудским начином нови „устав“ на силу намеће.

Епископ Иринеј са његовим махинацијама нас, који не можемо и не желимо да се са њиме сложимо по питању виталних интереса српске цркве и српског народа у Аустралији, покушава представити као противнике црквеног уједињења, којега је требало привести крају поштујући Предлог о помирењу, а које је њиме практично било и прихваћено још 1991. године, откада имамо и заједничко саслуживање.

Тада је и верни народ у Аустралији одушевљено прихватио помирење. Пребродили смо тешкоће и неспоразуме који су се непосредно после тога појавили, нисмо се разликовали, ружна прошлост је била остављена далеко иза нас, ишли смо у свете храмове где је ко хтео, могао и волео, без питања коме је припадао и било се престало са полемикама и међусобним оптуживањима.

Са доласком епископа Иринеја Добријевића у Аустралију, његовим диктаторским и крајње нецрквеним понашањем, успео је да нас завади и подели много дубље и горе него што је то било 1963. године. Тада смо били свесни да су у подели српског народа главну улогу имали и одиграли српски комунисти преко њиховог Министарства за верска питања, која се онда звало Верска комисија. Данас се ова несрећа у српском народу одвија и спроводи преко америчких и ватиканских слугу у влади Србије, у српској патријаршији и у српској дијаспори.

На општу жалост, поништена су сва добра дела постигнута за веме блеженопочивших; патријарха Павла и митрополита Иринеја, и најискренијег напора преосвећеног Никанора Богуновића, који је био према важећем Уставу прихваћен у Аустралији за надлежног епископа. Епископ Иринеј нас бескрупулозно напада и представља да нам није циљ административно обједињавање, већ да намерно стварамо „раскол“. Он је заборавио да се ми нисмо ни 1963. одвајали од светосавске мајке Цркве, већ да то што смо чинили, чинили смо зато што смо били приморани да се бранимо, као што смо присиљени да то чиномо и данас.

Прави расколници су данас новотарци, и они који краду нашу Веру и воде нас Ватикану и још увек, упркос масовним протестима верног народа, одржавају српску цркву у чланству Светског савета цркава.

Крајње је злонамерно називати старокалендарску грчку цркву „секта“, јер то нисмо видели да је ико до сада чинио, па ни сам блаженопочивши патријарх Павле. Нама изгледа да је епископ Иринеј забораво да је и српска црква старокалендарска, или му је то следећа препрека коју треба уклонити па да по новотарском систему богослужења, и у Српску цркву уведе нови – папин календар.

Драга браћо и сестре,

Ово што сам Вам предочио, учинио сам да бих умирио своју савест, и да бих Вас подсетио да се дубоко замислите над овим мутним облаком и олујом која прети да нас живе прогуга.

До Вас је колико ћете од свега овога разумети и прихватити, и како ћете поступити. Време за одлуку је САДА, јер сутра може да буде КАСНО.

„Пробуди се Србине, време ти је сада,
зар не видиш да нам Српство и Косово пада!“

Братски и српски поздарав,
Ратомир Нешић
председник Имовинског Повереништва
Манастира Новог Каленића

+++

+++

+++

АУДИО ДОДАТАК
Овде послушајте како је започео прогон Мила Савића
www.serbianradioprogram.com

On Sunday, 25 July 2010 the Serbian Radio Program – Adelaide, South Australia broadcast the Mile Pavic Story. For those not resident in Adelaide an „.mp3″ extract is attached (7’35“).




10 коментара у вези “Pismo Srbima Australije”
  1. Tacno je da se u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi poslednjih dvadesetak godina po ugledu na rimokatolicku versku zajednicu uvodi klerikalizam, i pravoslavni narod potiskuje iz njezinog zivota kada je u pitanju odlucivanje o njezinom radu. To se radi smisljeno i planski, i sadasnji dogadjaji u Crkvi i slucaj Vladike Artemija, to najbolje potvrdjuju. Sve je to suprotno ucenju i duhu Crkve Hristove koju sacinjavaju Episkopi, svestenici i narod. Ako nema bilo kojeg elementa, od ta tri neophodna cinioca, onda tu nema ni Crkve Hristove. Medjutim, isto tako treba da se zna da clan C.S.O. moze da bude samo ono lice koje ispunjava i zivi po ucenju nase Svete vere pravoslave, a komunisti, bigamisti i druga nedostojna lica nemogu da budu njezini clanovi, pa prema tome ni ona lica nemaju pravo glasa koja uplate svoju clanarinu, a koja ne ispunjavaju svoje hriscanske duznosti i obaveze, sto Uprave CSO cesto puta ne postuju. Zato i dolazi do ovakvih nesporazuma jer Zakon Boziji i Ustav crkveni koji bi trebao da bude iznad sviju nas: Episkopa, svestenika i naroda, mnogi nazalost cesto puta nepostuju ni vladike ni narod, ili ga tumace onako kako ih usi svrbe. Da ima medju nama istinske ljubavi i vere Hristove, kao sto je nema, tada nam Zakon i Ustav nebi ni trebao!

  2. Gospodine Nesicu,cela Au zna da ste vi gradili crkve i Manastir sa mnogobrojnim dobrociniteljima .Svi mi koji smo ovde vise od 40 godina pamtimo Vase priloge a pamtimo i da ste mnoge svestenike doveli u Slobodne Srpske Crkve.Reklo bi se da ste zmije dovodili ,koje Vas ujedose a i mnoge vernike oko Vas.U lazne klevete o Vama i drugim vernicima i dobrociniteljima veruju naivni ljudi ,isti oni koji sa novim Ustavom polako ali sigurno odlaze u katolike.Vi to godinama objasnjavate ali kao sto znate vera i savest vecine je na vrlo niskom nivou a svestenici su profiteri kojima i nije u interesu da objasne Ustav narodu ili da propovedaju Gospoda onako kako Pismo kaze.Od slave do preslave ,od zabave do piknika-pa ispod mantije .Svima je poznato da su posebno klevete o Vama smisljene od zmija koje ste doveli i „raskolnickim hlebom Slobodne Crkve hranili“.Svako zna da su Vas,mnoge svestenike i familije progonili da bi imanja Slobodne Crkve opljackali.Pa red je da se Vas Novcanik odmori,da vidimo sada nove novcanike po novom Ustavu.

  3. Sestro Djurdja, to je neizbezna sudbina naroda koji za svoje ideje nije uspio da pridobije ni svoju rodjenu djecu. Da bi sprecio dolazak udbasa u mantiji i nedostojnih svestenika, blazenoupokojeni Mitropolit Irinej negdje oko 1984 godine osnovao je bogosloviju u manastiru Nova Gracanica, ali nazalost Srbi-emigranti, znajuci kako je gorak svaki zalogaj svestenickog hleba nisu htjeli svoje sinove da salju u bogosloviju da uce da budu popovi. Iz Australije tu bogosloviju koja je imala drzavni status u SAD zavrsio je samo o. Srdjan Veselinovic koji sada sluzi u Galvestonu – Teksas, a ne u Australiji, bas zbog takvog odnosa kojeg Vi i Vama slicni imaju prema svestenicima, koji Vas ispovjedaju, pricescuju, krstavaju, vencavaju i sahranjuju. Prema tome kako smo radili, i kako radimo tako i prolazimo. Niko nama Srbima vise od nas samih nije kriv za crnu sudbinu koja nas je snasla. Pream tome, dok se sadasnji ostaci ostataka nekada velikog i slavnog Naroda srbskog ne pokaju istinski za grehe svoje, dok se ne vrate Bogu i Srbstvu, mi cemo samo da sluzimo na sablazan i sebi i drugima dok u potpunosti nebudemo nestali, a kako stvari sada stoje, to ce biti veoma brzo! Srbkinje umjesto da radjaju rod dostojan pokajanja najvecim svojim djelom i ono sto se zacme ili zametne ubijaju u utrobama svojim. Preko sto hiljada abortusa godisnje se izvrsi samo u Srbiji, a to znaci da svake godine nestane jedan grad poput Kragujevca ili njemu slicnih, pa prema tome o kakvoj buducnosti mi uopste govorimo. Mortalitet je veci u Srbiji od nataliteta, i pored pristiglih izbeglica iz Krajine i Bosne, sto znaci da mi ubrazano nestajemo. Pogledajte nasu srbsku dijasporu. Ljudi koji su prije desetak godina u tudjinu dosli sa svojom djecom u kuci pricaju engleski (cast onima koji tako nerade) a od svestenika ocekuju da im djecu vaspitavaju zaboravljajuci pri tome da kucno vaspitanje nemoze da zamjeni ni crkva ni skola, da se u njima samo vrsi nadgradnja onog sto su djeca iz kuce ponela, ako su danas uopste ista i ponela. Mjesani brakovi su rak rana mnogih Srba i Srbkinja,koji se u tudjini sa drugim narodima mjesaju, kao da je ona „stvar“ kod stranca ili strankinje ljepsa i bolja nego kod Srbina i Srbkinje, neznajuci pri tome da je Bog jos u starom zavjetu mjesane brakove zabranio.(5.Moj.7:3)Pream tome sestro Djurdja, ja neznam koliko Vi godina imate, ako ste mladi gledajte da rodite sto vise djece, jer ovaj se svijet menje polaskom od sebe,promjenom svog zivota,a ne svojim recima. Osim toga moj bi nauk Srbimka bio: ako se medjusobom koljete i jedete, gledajte da se medjusobno ne istrebite“.(Gal.5:15)

  4. Hvala na komentaru ,lepa je ova Vasa beseda ali kako vec jednom rekoh ,situacija na terenu je potpuno drugacija.
    Da vas samo podsetim da Sveti Sava nije arlaukao na Srpskom na liturgijama ,vec na Staroslovenskom.Sto se tice naseg Srpskog jezika ,cuvamo ga ko oci u glavi a za ostale pomodare i snobove dovoljno rekoh.Inace sa Novim Ustavom koji se upravo podmece srpskom narodu u Au,srpski jezik ce biti „obogacen,unapredjen,sacuvan od zaborava „sa liturgijama koje se mogu odrzavati i na engleskom u „srpskim crkvama svih hriscana“.Za sada toliko o Svetosavcima ,srpsko-engleskom jeziku,udbasima -mantijasima kojih ima jos uvek ,teskom svestenickom hlebu -kako kome nije da nema i milionera .Pa ako ste „Cast izuzeciama“sto ne dodjoste kod nas Au ,nego krv lije i sudske parnice se vode medju bracom u crkvama sa blagoslovom Mirka Dobrijevica.Jos jednom hvala ,ne zamerite.

  5. http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/282009?feat=directlink#5308279804971227714
    http://www.novinar.de/2008/09/20/vladika-i-njegov-prijatelj-sa-aljaske.html
    Da bi se spasilo pravoslavlje od rascepa i od ovog seceonistickog Ustava moramo videti sta su radili clanovi „Sinoda“ pri otcepljenju Crne Gore a i drugih republika i eparhija. Pogledajmo kako m.Amfilohije sedi sa vladikom Nikolajem(Sorajic iz neke druge americke religije)i mladjanim Teodosijem(bajden). Oni su posle ove litije bili izbaceni od svojih staresina, no m.Amfilohije ih je rehabilitovao i stavio na udarna i jurisna mesta???
    http://www.novinar.de/2010/07/20/ustav-u-tajnosti.html
    http://www.novinar.de/2010/07/31/the-new-constitution-of-the-metroplinate-of-australia-an

    d-new-zealand-%e2%80%93-the-serbian-orthodox-church.html

    http://www.novinar.de/2010/07/30/harac-rajo-harac.html

    http://www.novinar.de/2010/07/28/pismo-srbima-australije.html
    http://www.novinar.de/2010/07/27/gospode-pomozi-onima-koji-su-na-strani-istine-a-ne-one-koji-su-silni-i-neverni.html
    http://www.novinar.de/2010/07/21/amandmani-na-takozvani-ustav-mitropolije-australijsko-novozelandske.html
    http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sporno-pismo-o-statutu-Vojvodine-podelilo-Sinod.sr.html

  6. „То су људи без савјести и одговорности којима је „отац ђаво, и који сласти оца својег хоће дачине“. Сви су они гордељивци, јер у свом безумљу прогласише свој ум савршенијим од ума Цркве: Светог Предања и Закона Светих Отаца и Матери наших, и воље народне; иако је наш мудри Народ србски давно рекао: „Глас народа, је глас Сина Божијег“!
    http://borbazaveru.info/content/view/2650/1/

  7. … [Trackback]

    […] Find More to that Topic: novinar.de/2010/07/28/pismo-srbima-australije.html […]

  8. … [Trackback]

    […] Read More on on that Topic: novinar.de/2010/07/28/pismo-srbima-australije.html […]

  9. … [Trackback]

    […] Find More on that Topic: novinar.de/2010/07/28/pismo-srbima-australije.html […]

  10. … [Trackback]

    […] Read More on to that Topic: novinar.de/2010/07/28/pismo-srbima-australije.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo