Вести

LIČNOST NEDELjE Vladika ARTEMIJE. Sveti arhijerejski sabor završio se ove godine razrešenjem vladike Artemije, a nakon završetka sabora

+++

ostalo je nerazjašnjeno pitanje da li je saslušanje vladike Artemija i provera Eparhije raško-prizrenske stvarno unosi red u Srpsku pravoslavnu crkvu ili je vladika „doveden u red“ zbog svoje politike grešne prema državnom vrhu.

Episkop Artemije je rođen 15. januara 1935. kao sedmo dete porodice Radosavljević u selu Lelić, inače rodnom mestu i svetog vladike Nikolaja. Na krštenju je dobio ime Marko, a po želji oca Veselina i majke Kosane i blagoslovu vladike Justina Popovića upisao bogosloviju. Otac Justin ga je i zamonašio čim je završio fakultet 1960. godine. Postdiplomske studije upisuje u Atini, gde je i doktorirao.

Sredinom jula 1978. jeromonah se vraća u Srbiju, u zapusteli manastir Crna reka, na obroncima Mokre gore. Tu je proveo 13 godina, ali ne sam jer se vest brzo proširila i među prvima koji dolaze da provedu život pored ovog monaha današnji episkop timočki Justin, ali i mnogi drugi iskušenici. Život u nepristupačnom i zabačenom mestu Artemiju nije bio nimalo lak jer je po namirnice trebalo ići na drugu stranu Ibra, a reku prelaziti čamcem pošto most još nije bio sagrađen. Kad je Pavle izglasan za patrijarha 1991. za novog episkopa Raško-prizrenske eparhije predložio je Artemija. Prilikom rukopoloženja, Artemije je u svojoj besedi zamolio Pavla: „Pokažite mi koga treba pasti palicom, a koga sviralom, kada izvoditi stado na pašu i kada ga vraćati sa paše, kako se boriti sa vukovima koji nasrću na stado, bilo u vidu jeretika ili u vidu genocidno nastrojenih neprijatelja.“

Artemije odmah kreće u obnovu manastira, prvo Zočišta i Visokih Dečana, a ubrzo i Svete trojice kod Mušutišta, manastira Sokolice, Gračanice, a kasnije i Sopoćana, Đurđevih Stupova i drugih. U obnovljene svetinje poslao je jeromonahe, monahe i iskušenike kako bi manastiri zaživeli.

Artemije NATO-u nije oprostio bombardovanje Srbije, pa je septembra 2004. podneo tužbu Strazburu uz prvobitnu podršku Sinoda, ali se Sinod predomislio već u decembru. Vladika bi se u spor, vredan oko 20 miliona dolara, i upustio, ali je navodno zaustavljen po direktivi političkog vrha.

Borbeni Artemije bio je sklon da kritikuje predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca za izdaju, pozivao državu na kupovinu najsavršenijih borbenih sistema od Rusije. Pozivao je na zatvaranje administrativne granice Kosova ka Srbiji. Ostao je poznat po izjavi: „Treba ispitati da li je gospodin Šešelj uopšte kršten.“

Prihvaćen u narodu, ali ne i među crkvenim i političkim krugovima, vladikin put stradanja završava se razrešenjem. Na dušu vladike stavljene su zloupotrebe i finansijske malverzacije u eparhiji. Nije on jedini, kako je objašnjeno, ali je novoizabrani patrijarh Irinej rešio da zavede red, a Artemije se obreo prvi na spisku.

Prodaja crkvenog zemljišta u Đakovici izvesnom Kolju Kompaniju za 150.000 evra, bez znanja SPC, samo je jedna od njih, a na koju je Artemije uzvratio da se protiv njega vodi medijska kampanja s jednim ciljem – da po direktivi Pentagona on mora da bude uklonjen zarad nezavisnosti Kosova. Njegovi saradnici protosinđel Simeon Vilovski i direktor građevinske firme „Rade neimar“ Predrag Subotički osumnjičeni su da su prisvojili 350.000 evra namenjenih obnovi kosovskih manastira.

„Bela knjiga o slučaju vladike Artemija“ mr Zorana Čvorovića, asistenta na kragujevačkom Pravnom fakultetu, zbog koje su se rektor i dekan izvinjavali Sinodu i patrijarhu, pojavila se aprila ove godine od nepoznatog izdavača. U knjizi se tvrdi da je vladika u kućnom pritvoru, da mu je zabranjeno da ode lekaru u Beograd i da daje izjave medijima.

Bilo zloupotreba ili ne, sviranje vladike Artemija nije baš uklopilo u orkestar Crkve, kojim, tvrde pojedini, diriguje politika jer njegovo propovedanje srpstva nije uopšte evropski. Isto tako i njegovo propovedanje ortodoksnog pravoslavlja nije dobrodošlo baš u vreme kad se priziva dolazak pape Benedikta XVI na obeležavanje 1700 godina Milanskog edikta.

Zrelost za penziju vladika je pokazao još ranije, prilikom posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009. Jogunasti episkop nije javno blagoslovio posetu Bajdena čuvenom manastiru Dečani, uz obrazloženje da je Bajden bio jedan od glavnih zagovornika NATO bombardovanja 1999. Vlada je morala hitno da potraži pomoć Sinoda SPC, koji je „u ime hrišćanske ljubavi i gostoprimstva“ ukinuo odluku vladike Artemija. Od tada pa nadalje putevi predsednika Srbije Borisa Tadića i vladike Artemije retko su se ukrštali.

Bilo kako bilo, iza vladike je u Eparhiji raško-prizrenskoj ostalo oko 200 monaha i monahinja, što je dve trećine od ukupnog monaštva SPC. Episkopu je zabranjen boravak na Kosovu, pa mu je naloženo da piše molbu Sinodu da kao prognanik boravi u jednom od manastira drugih eparhija.

Usred molitve za Badnje veče u manastirskom konaku u Gračanici zazvonio mu je telefon melodijom „Bože, pravde“. A na čijoj strani je danas pravda razmrsiće vreme.

09. 05. 2010. 00:00h

Frankfurtske VESTI