Вести

Episkop raško-prizrenski je smenjen zbog njegove antiekumenističke doslednosti i čvrstog stava da Kosovo ostane sastavni deo Srbije.

+++

Prof. dr Dragiša Bojović, upravnik Centra za crkvene studije u Nišu i dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u osnivanju, govori za „Vesti“ o razlozima suspenzije vladike raško-prizrenskog Artemija i pozadini prolongiranja početka rada Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Nišu.

Kako gledate na suspenziju vladike Artemija koji je glavna tema Svetog arhijerejskog sabora SPC, čije je zasedanje u toku?
– Kada je reč o duhovnim crkvenim prilikama, uoči suspenzije vladike Artemija Eparhija raško-prizrenska je možda najbolja od svih eparhija u SPC. Mislim pre svega na opštežiteljne manastire, broj i kvalitet monaha, ali i parohijskog sveštenstva. Mada deluje u najtežim, skoro u ratnim uslovima na KiM, postigla je izuzetne rezultate na crkvenom planu. Ono što je bilo povod za smenu vladike Artemija su nekakve navodne finansijske malverzacije koje, koliko je meni poznato, do sada nisu dokazane. Nisam siguran da sudski postupak, građanski i crkveni, daje nekakve rezultate. Očigledno je da se iskoristio insinuirani povod. Pokušavalo se i ranije iznaći razlog da se vladika dr Artemije pomeri sa mesta episkopa raško-prizrenskog.

Zašto?
– Suština je u dva momenta: jedan je crkveni, a drugi politički. Reč je o antiekumenističkoj doslednosti vladike Artemija i njegovom čvrstom stavu da KiM ostane sastavni deo Srbije. S druge strane, očigledno je, da je u SPC došlo do oficijelnih približavanja stavova sa državom kada je reč o KiM. Mislim da je suspenzija vladike Artemija ustvari isključivanje i poslednjih prepreka oko, ako ne jednomislenog, ono barem približnog stava Crkve i države u vezi KiM. Naravno, Crkva je imala istorijsku ulogu u opstanku srpske države i mislim da će je održati bez obzira na, hipotetički govoreći, trenutnu međusobnu instrumentalizaciju između države i crkve.

Ako postoji harmonija između države i Crkve, zašto ne počinje sa radom Bogoslovski fakultet u Nišu?
– Pre tri godine na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora doneta je odluka da se u sklopu priprema za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta osnuje Pravoslavni bogoslovski fakultet u Nišu. Godinu dana nakon toga, 2008. Senat univerziteta i Savet univerziteta u Nišu donose istovetnu odluku, koju ni do danas Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete nisu potvrdili.

Nekoliko puta u 2009. i prva tri meseca 2010. u Nišu su boravili ministar prosvete Žarko Obradović i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje koji su javno obećali skori početak rada Bogoslovskog fakulteta. Nažalost, to se nije desilo.
Koji su razlozi?
– Reč je o pritisku pojedinih moćnih nezvaničnih crkvenih krugova, pre svega o uticaju dekana Bogoslovskog fakulteta u Beogradu na stav Vlade Republike Srbije.
Ko je taj dekan?
– Episkop bački Irinej.

Samo da ne bude prepreka

Da li očekujete da će se na ovom zasedanju Sabor episkopa konkretnije angažovati kako bi Bogoslovski fakultet u Nišu počeo s radom?
– Ne očekujem da će Sabor sad preinačiti svoju jednoglasno donetu odluku o osnivanju, ali se nadam da će zauzeti stav da se ne stvaraju nikakve prepreke u ostvarivanju tog cilja, koji je na dobrobit crkvene prosvete, srpskog obrazovanja, kulture i nauke. Osim toga, imamo zvaničnu odluku Bogoslovije Svetog Ćirila i Metodija da će nam ustupiti prostor za izvođenje nastave. Takođe, najmanje sedam doktora nauka bilo bi u radnom odnosu, a to mnogo znači jer je poznato da je kadrovski momenat vrlo važan za akreditaciju visokoškolskih obrazovnih institucija.

04. 05. 2010. 00:00h | R.LONČAR; VESTI-ONLINE