logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Европа    Аутор: Срђан Марјановић    1.614 пута прочитано    Датум: 24.03.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Зоране, зоране опет Ви...Преосвећени Брате Владико Артемије, Писао си писмо Патријарху: (22.фебруара 2010, и објавио га – иначе не бих знао – на антицрквеном сајту novinar.de, а како?

+ Еп. Атанасије с.р. 10.03.2010

+++

-објашњење које дајете je трагикомично, али типично за Твоју околину и сајтовски менталитет) “осећајући потребу… измрцварен/и/ овим, невиђеним и нечувеним у историји Цркве медијским линчом који се на Нас обрушио попут нијагариних водопада. Није то последица неке природне непогоде, већ силне, смишљене и оркестриране кампање”.

Даље пишеш да “нисмо се огласили ни у једним медијима (!). Ниједном речју(?)”… “Ми немамо могућности да јавно кажемо своју истину (!)… Као да се жели да ме “поједе мрак”, да нестанем незнано куда, да одем под лед, али нечујно…

Даље пишеш: како je све што се збива око Тебе “без провере, без доказа, без срама и стида”… “У овој прљавој кампањи се такмиче и надгорњавају Администратор Еп. Атанасије…”, који “куд год иде говори народу о “туђим гресима” (мојим и мојих сарадника), трујући душе слушалаца, припремајући их на линч (!) оних које он напада. To чини и пред мојим монасима (Бањска, 12.02). Куд год иде отрове просипа и раздор сеје. Не оставља на миру ни друге Епископе… Руши (у духовном смислу) све што смо градили и стварали деветнаест година. Дошао je, по одлуци Синода, “да среди стање” у Епархији рашко-призренској. А тек je ово стање, које се сада ствара, трагично за Епархију рашко-призренску и сав српски народ (!), посебно за овај на Косову и Метохији”. Итд.

Драги Владико, Ти изгледа да живиш у облацима, јер не видиш ништа ско себе, осим Твога великомучеништва! И “измишљених клевета” на Виловског! Да ли Те, свесно или несвесно, захватило слепило па олако говориш ноторне неистине, превиђаш да итекако дајеш изјаве, а нарочито “савете” Твојој “духовној деци”, која, и с Тобом и без Тебе, то све устостручују, јер си их Ти први томе научио својим поодавним бесавесниг,. изјавама и иступањима против Патријарха (Павла), Синода, Сабора, а поготову против нас, браће Твоје.

Овакав Твој менталитет, увишестручен болесним менталитетима Твојих најближих и “највернијих” духовних “синова”, формираних по истој “слици и прилици” лагања и дволичења “ad majorem gloriam” једног култа непогрешивости папског типа, све то je ово и изазвало и до свега овога довело. Давно сам Ти говорио и писао: да сајтови Твојих најближих сарадника шире “попут нијагариних водопада” бескрупулозне лажи и клевете на све и свакога, осим Тебе и Твојих сарадника, који су Те и довели до оваквог стања, заиста до “трагичног стања” у овој напаћеној Епископији и Епархији. Ти то ниси хтео да видиш, и сада нећеш да видиш, па зато Ти нећу даље говорити о томе, јер би то било донкихотско “гањање ветрењача”.

Оно због чега ти пишем ово братско писмо јесте следеће: Кажеш да Атанасије “руши све што смо градили и стварали деветнаест година”! Боже мој, каква ли je то грађевина грађена 19 година, коју један “силеџија” (и сл. како ме Твоји пулени зову, а ja сам и гори од тога) може одједном све да сруши! Брате и Владико, није ли то све што Ти сматраш Грађевином – зидано на песку? Нажалост, јесте по менталитету мегаломаније, култа личности, “духовног руковођења”, тј. завођења за Голеш планину. Уосталом, Ти си и у твојој краћој и широј “Практичној веронауци” уздигао тезу о духовнику/диховном оцу на пиједестал догме вере, а тога само монашко-манастирског израза уопште нема у Светим Канонима! Таква врста “духовништа” Твога и Твојих “духовника” (какав Ти je Николај Црноречки, Венедикт Архангелски, Симеон Виловски и слични њима) И довела je ДО неподношљивог духовног гушења у овој Епархији честитог и побожног а припростог верног Народа Православног (Православног и пре, и без, Твојих новопечених “Православаца”) и скромног али уплашеног и застрашеног од таквог “духовног” тортурисања парохијског Свештенства, пониженог и згаженог, и једног и другог, псевдодуховном, управо психолошко-језуитском методиком и методологијом “духовништва”, које личи на гуруизам, на вехабијско манипулисање вером и поверењем, савестима и срцима људи, експлоатисању духовног руковођења за уцењивање савести, какво и Ти нажалост понекад примењујеш (пример: Нектарије око Твог потписа на Меморандуму па повлачења истог; Милош Јанићијевић око “Атоса”, а сада случај монахиње Пелагије и њеног шпијунирања, по Твоме благослову, Синодске Комисије у Салону манастира Грачанице (доставио сам Ти текстове, њен и Твојих бранилаца, са сајта novinar.de, уз питање: “Има ли ту уопште Бога, Христа, Цркве, Православља, Српства Косовског, Лазаревског?”).

О том кључном духовном, пастирском и архипастирском, дубоко црквеном, еклисиолошком и литургијском проблему, који сам овде видео и констатовао, писао сам пре овога укратко и Светом Синоду, јер je то главни проблем Твој и ове Епархије, а материјалпо-финасијске малверзације и пљачке сиротог страдалног Народа само су последице, нус производи ове духовне оболелости. (Доставићу и ово писмо Патријарху ускоро).

Архијереју Православни, једини “поборниче Отачке вере и предања”, Ти си својим духовништвом, и бледом копијом његовом, али већ претвореном у карикатуру код Симеона И Николаја (које ja не “мрзим” – како мислиш и говориш, него дубоко жалим), преузнео СИ духовништво изнад Епископства, исповедника-духовног оца изнад Свештенолитурга и Пастира, ставио си манастире изнад Цркве (1) култ личности изнад Саборног бића Цркве као Тела Христовог,изнад саборног живота, општења и заједништва свих удова Христових у Духу Светоме. Створио се псевдозилотизам, сличан Масалијанцима, Катарима, Богомулима, – и сваки, ма и најмање, отпор томе, као например писмена изјава 5 Архијерејских Намесника поводом пуцања Твојих сарадника из “Рада Неимара” на ђакона Срђана и његову малу децу, и попут отпора Дечанских калуђера на тиранију Твог јединог “сарадника”, незаменљивог Симеона лажова (јер лаже, уз остале лажи, да су му “сломили ногу”, а они су га само “избацили”, као што су га избацили и мати Макарија и манастир Ћелије, само на блажи начин), прогласили сте за “побуну”! Па сте још слали “делегацију” да изнуђују потписе од монаштва и свештенства: ко je за Тебе, а ко за Теодосија? (што си Ти потом, лажући, негирао)! Бедног ли духовника и духовништва које се служи тиме, а свака част четири Игуманије, четири стуба Косова и Метохије, које нису хтеле да то потпишу!Писао СИ негде (кад си још био на почетку успона на висине свеобухватног духовника и специјалисте за духовништво, за “пост /и Суботом! против Св. Канона/ и исповест” као безусловне услове за Причешће, а тога нема нигде, буквално нигдс, у СБ. Каноинма, што наравно ке значи да пост и исповест и не требају уопште, како нас клеветају Твоји трабанти и суфлери, незналице “ни онога шта говоре ни о чему сведоче”); дакле, писао си: да се духовник “не намеће никоме… никада не настоји да насилно продре у нашу душу”, а сам Ти и Твоји “духовници” не радите тако, а притом се позивате на Оца Јустина, кога си, као и Св. Николаја (олако га имитираш својим писмима/одговорима – ако, нека!), монополисали само за себе и своје схватање свега, па и Православне вере, Догматике, Литургије, Предања Цркве, не видећи да ове Богодане Апостоле нашег доба представљате као људе секташког менталитета, какав менталитет ilOToßocncei у Теби и Твоме умозрјенију “православног богослова и једног од јавећих и најистакнутијих духовника данас (како Те зову Твоји обожаваоци и већ Ти пишу и шире по сајтовима и Житије\).

Твоји зилоти, псевдоревнитељи “не по разуму”, би да хришћане, верни народ, а поготову Свештенослужитеље парализују, кретенизују, да немају никакву иницијативу (као што je нису смели имати ни у обнови Храмова и Светиња, без сагласности П. Суботичког и пљачкашког клана “Раде Немар”, због непослушости којем су неки свештеници и кажњавани премештајем или опоменом, а једноме je Суботички претио: “Крви ћу ти се напити”!). Да je то тако види се како Ти свештеници служе: не знају богослужење, јадни а добронамерни људи, јер их никада нис и поучавао, архипастирски окупљао на братске разговоре и саветовања. (Сећам се: какав je хаос био у цркви Св. Димитрија у Митровици, кад смо с Тобом и Блаженопочившим Патријархом освећивали je, а Ти ниси ни реч проговорио да народ умириш. А ja будала покушавао да се неки ред успостави, као што и сада то настојим да чиним, па ме Твоји свудаприсутни “согљадатељи”- шпијуни, на сајтовима, клевећу како “опет бесни Атанасије”, “чини препаде на манастире”, “смењује игуманиије”, као да сам овде дошао да гледам од Тебе и иза Тебе заостали хаос и уплашеност, безнађе и мутне слутње: Шта ће бити ако се Артемије врати? Ко ће поднети освету његових малобројних али опаких моћника? Заиста, да ли знаш: да многи по Енархији стрепе од Твога и Симеоновог повратка, нарочито јадни Свештеници! Упитај се зашто?).

Владико мој и Брате, Свештенство Ти je дивно, и то Ти je велико дело и заслуга што си рукоположио и поставио те младе људе и што су сви углавном са Косова и Метохије. Али не идеш да служиш као Архипастир по Епархији, мало посећујеш Народ и Свештенство, и зато су запуштени, препуштени сами себи, неуки и неискусни, и још преплашени, без смелости и иницијативе. За све и сва треба да питају Тебе и Твоје самоуверене свезналице, какав je био Симеон. Они ништа не смеју да ураде, осим, само “како je благословено”, “како je прописано”, а када и где je то “прописано”, и ко je то “прописао”, нико не сме ни да помене. (Зато свештеници почињу да говоре: “Тек смо сада данули!”- иако их ja грдим и карам, Данули су, јер нема свеноћног клана Виловског).

Неслобода, ропски дух, укоченост, збуњеност, нерасуђивање и скоро парализа влада у јадном и пониженом Свештенству, јер су Твоји монаси, нарочито самопрокламовани “духовници”, узели и држе монопол свега, држе “кључеве Царства”, па нити они улазе, нити другима дају да уђу. Писах и Синоду у једном писму: да je овде на делу монахократија, уместо Христократије. Јер Црква није ни демократија, ни монархија, ни аутократија, ни деспотократија, него Христократија. “Закон Духа живота у Христу Исусу ослободи нас од закона греха и смрти”(Рм.8,2), и од закона “духовничких”, психичких, психолошких, бољерећи психотичних, а не истински духовних закона Вишње Мудрости, како вели Свети Апостол (Јак.3,14-18). Уместо стојања у слободи деце Божије, у слободи којом нас Христос ослободи, у слободи Духа Светога, која и јесте највећа одоворност пред Богом и људима, Твоји псеводуховници, а нажалост и Ти, своја духовна чеда поробљавате, парализујете, као аутомате покрећете на бунт и раскол у Цркви због “свога духовника”(читај: због култа личности!) на ово што видимо ових дана код те шаке бунтовника и клеветника, док их Ти тајно саветујеш онако како их саветујеш (“Ви радите по савести, а Ми ћемо по канонима”! – јер очигледно Синод и Патријарх не раде “по канонима”, него треба да се уче од јадног а надменог Жељка Которанина, од смућеног мутиводе Владе Димиријевића, од љотићевца М. Матејића), и подгреваш лажне наде: “да ће се Сима вратити, само се мало притајио, али je на сигурном”! To пак што je побегао, као лопов у ноћи, то нико не сме ни да помене , па н и Ти , који си му и припремио то бекство искалкулисаним на брзину “канонским отпустом”, а притом je он и даље остао на свим ранијим свемоћним функцијама у Епархији! И то Ти je “по светим канонима”! Међутим, ако не знаш, знај: Митрополит Пирејски Серафим je вратио Патријарху Симеонов досије, и враћа га назад Српској Цркви, уз остало и зато што га je Симеон слагао да бежи из Србије “због екуменизма”, те je овај схвватио да je по среди лаж.

Најгоре je од свега, драги Брате и Саслужитељу у Христу, што Ти ниси био такав. И ниси то ни видео ни научио од о. Јустина, него си то постао однедавно. Мислим да Ти je то наметнуто и од нерасудних зилота, од псевдозилотског духа и менталитета, који Те je обузео. И ти си се уживео у то, постао си роб тог и таквог болесног, интровертног, секташког менталитета, који je постао духовни естаблишмент. И кад неко доведе у питање тај естаблишмент, који je иначе на климавим ногама страха и депресије, онда рикнеш као рањени лав: “Све што сам 19 година градио, то ми сада Атанасије руши!” Тај Те крик, Оче и Брате, много одаје, јер се руши “кула од карата”. И јер слушаш незнавене а злонамерне суфлере: да су “тако гонили и пророке пре тебе”. Јустин није био такав “мученик”, и није “увек ишао уз воду”, како си негде рекао да je то његова “главна “карактеристика”, а није. И то те, такође, одаје.
Написах Ти ово, знам – несмирено, али добронамерно. Види нас Свевидеће Око.

Ман. Грачаница, на Св. Тарасија Цариградског, 10.3.2010.

+ Еп. Атанасије с.р.

GoPetition

(1) Лепо пишете у Шематизму: “На подручју ове Епархије, у 16 мушких манастира има 143 монаха, а у 7 женских манастира 63 монахиња, односно, у укупно 23 манастира има 206 ангелоподобних подвижника и подвижница. У сваком од наведених манастира обављају се редовна манастирска општежитељна послушања, где побожна рукодеља вредних руку омогућавају нормалан живот братства или сестринства. Храмовно благољепије, певничко слаткопјеније и складан манастирски типик у манастирима широм ове Епархије привлаче многе богочежњиве душе са свих страна. Храмовне славе и богодолични црквено-народни сабори у овим манастирима су заиста многоочекивани дани духовне радости и весеља свих верних, који се тамо редовно сабирају сваке године”. – Да ли je то све тако? Нажалост, понашње једног дела, оног “водећег”, Твог монаштва у неким манастирима, а негде и цео манастир, у ове дане, кад Твоју личност као духовниака дижу изнад Патријарха и Синода – указује да тај еуфемизам не стоји. Међу монаштвом, нарочито на северу, имаш неколико ноторних лудака (Антоније Давидовић, који сад у Ораховцу буни народ тражећи “да га бране”!) и духовним трезвоумљем непросвећених псевдозилота, “овнова предводника”, шаптача и клеветача на сва уста, чији хришћански људски етос и монашки итос немају благе везе са Православним Српским карактером и монашким Световасилијевским, Светосавинским и Светогорским живим Предањем.

Имате самонадмених духовника који зраче депресијом и опседнути су разноразним “анти-измима” (глобализам/екуменизам/папизам/модернизам/новотаризам) и тако своде Православље на нешто што je “анти”, од чега се не види и не осећа и не доживљава Јеванћелско За, јеванђелско Да, оно павловско Амин (2Кор. 1,19-20), које je Христос Богочовек и Спас свега света и свега рода Адамовеког, а не само умишљене елите “чистих”, шаке самонадмених апокалиптичара, који језуитским психологизмима и кретенизујућим механизмима држе људе око себе и страху од “јереси”, “отпадије”, апостазије”. “папизма”, “ђаволизма” сваке врсте, тако да Твоји зилоти више говоре о папи, о ђаволу, о пропасти, него ли о Христу, о Новој Пасхи, о Јеванђељу, о препородном покајању, о радостотворном плачу (а не о мрачној очајничкој кукњави над “данашњом пропашћу”); не благовесте и не сведоче благодат и радост новог живота, живу веру и срда чну љубав , препорођење и предоку шај истинског спасењ а; не сведо че саборно и црквено о раодосно-пасхалној, крсно-васкрсној Литургији Царства, још овде и сада на земљи, у којој се доживљава пуноћа јединства вере и Заједница Духа Светога Утешитеља. (Заиста, јеси ли слушао кад говори, и како говори, о. Николај Црноречки, и шта сугерише смућеном око њега и због њега народу? Ако јеси – а то траје ево пар деценија – онда се питам: да ли je то есфигменско “Ортодоксија или смрт”, или радостотворно Светосавско и Еванђелско Православље Св. Отаца, или Николаја, Пајсија, Јустина, Емилијана!?

Тај Твој Николај (ако ниси читао писмо јадних родитеља из Лазаревца Николају, и његову “Изјаву” на то, од 29.3.2007, – ево нађосмо у Архиви и придодајемо овом писму, као доказ менталитета) сасвим антиканонски пландује по неким Епархијама, мудрује по “саборима” сличнога Ти “јединог борца за веру” Никанора (који je сада, док си боравио у његовој Епархији, рекао (не пред Тобом, али Твојим поводом): “Патријарха треба сместити у лудницу, кад пушта Амфилохија и Атанасија да раде ово по налогу Хага”!)О Николају и духу који влада у његовом манастиру најбоље говори срамно писмо које су његови и Твоји монаси написали Патријарху – мислећи ваљда да су “Нови Студити”/мада о њима појма немају/ – и држе тај памфлет трајно на свом цркворушитељаном сајту). Оваква Твоја “духована деца” су духовна недоношчад, и остаће инвалиди духовни докле год не прихвате, у смирењу и послушности Цркви, метанијску промену ума и срца, и не прихвате од Св. Отаца, не “цитатоманију” и казуистичку “психологију”, него Христоподобно смирење и смиреноумно Отаца, “ум Христов”, како je имао и пројављивао Велики Авва Јустин. А ми, после њега и мимо њега, тј. мимо Христоносних и Духовођених Светих Отаца Цркве, смо недорасли и обогаљени духовни патуљци, нажалост са претензијама непогрешивости!

Формат текста и илустрације -новинар.де

+++

+++

+++

КОМЕНТАР

Ово писмо нама драгог али ипак бившег епископа а сада пар екселанс АДМИНИСТРАТОРА господина Атанасија (Јевтић) смо путем разних “служби” добили управо од ЊЕГОВИХ ближих сарадника. Очито да админстратор има сараднике који не воле његов начин опхођења према сопственом клиру али како нас Преосвећени Епископ Рашко-Призренски Господин Артемије на речи Господње подсети- “Нема ништа тајно што неће бити јавно”.

С.М.

+++

+++

+++

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=fxTJUWO2VXc]

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=u6f6wK8_mFM]




4 коментара у вези “Bratsko pismo Episkopu Artemiju -povodom Pisma Patrijarhu”
  1. Интервју Епископа бачког др Иринеја Телевизији Словенија
    

    У недељу, 21. марта 2010. године, група ходочасника Римокатоличке Цркве из Словеније, предвођена Преузвишеним Монсињором господином др Јуријем Бизјаком из копарске бискупије, посетила је новосадски Саборни храм Светога Великомученика Георгија.

    Наш Епископ господин др Иринеј сусрео се са ходочасницима и, том приликом, дао кратак интервју за Верску редакцију Телевизије Словенија.

    Звучни запис интервјуа

  2. Od ovog mantijasa i njegovih zicarosa mi se bljuje .Znamo ih kako trpaju milostinju ispod mantije a sada druge i svoju bracu vredja i stavlja ispod svojih nogu . Jos 10 zivota ovozemaljskih taso da zivis neces biti ono sto je Vladika Artemije.I ti to znas i to te boli, pa silom nameces svoj vonjavi zadah Pravoslavlja.Neces moci svima ,neces moci vernom Srbinu .Znamo mi sta je Bog ,necemo valjda dozvoliti da nam ti kazes i tvoj dugacki jezik.Boze sacuvaj ,moracu da krijem da sam Pravoslavka dok se ovakvi ne rasciste i ne prestanu da brukaju nasu veru.

  3. Crni Taso, jel ti cu sta tvoj bliski prijatelj i Ravenski potpisivac (da Papa bude nas Svetac i Patrijarh – sa Alojzom Stepincem naravno jedno bez drugo ne ide – papsko – ili sve ili nista), rece slovenskoj katolickoj omladini u Novom Sadu?
    Crni Taso, objasni nasim Srbima kakva je to bratska ljubav za koju je tvoj Irinej pocascen i ma cast, kako kaze, da razvija bratske odnose kao ucesnik u ekumenistiskom dijalogu i Ravenskoj komisiji – kada je konacno i potpisan primat Pape u ime SPC? Zar ne cu Crni Taso, jauk dece Jasenovca, Jadovna, Pribilivaca i drugih jama Hercegovackih kad izbegnu da pricas o Ekumenizmu i Raveni ili o Svetom Jevandjelju nego se ljutis na one koje to Jevandjelje propovedaju?
    Crni Taso, napisi neko pismo svom bratu po “ideologiji” Irineju i pokusaj da opravdas njegove rece upucene slovenskoj katolickoj deci, da nas Blazenopocivsi Patrijarh Pavle, kao star i nemocan, napravi tesko stanje u SPC pa sada mi (valjda Irinej i njegovi), kako kaze ‘Hvala Bogu”, idemo da “STABILIZUJEMO” ono sto je Blazenopocivsi Patrijarh Pavle “DESTABILIZOVAO?
    Hoces li Crni Taso, kao i Irinej ekumenisticki, da osudis Blazenopocivseg Patrijarha Pavla za “Destabilizaciju” “religiozno asketski zivot i blagost” da bi opravdao svoju nasilnost i antihriscansko ponasanje.
    Crni Taso ne huli i osudjuj jer si star i docices “Bogu na Istinu” kao svi mi. Mrznja i osveta je greh Taso Pomisli Taso da nikad nije kasno da se pokajes.
    Idi i uzuvaj svoju penziju Taso i prestani da unesrecujes svoju Bracu i konacno shvati da su te vekovni Srpski neprijatelji, antihristi i antipravoslavci iskoristili da utamnicis tvoga Brata Artemija i da se oni svima nama smeju i likuju po novinama i iza ledja.
    Seti se Taso da je svaka rec koju izgovoris protiv svoje brace u ime antihrista dolivanje uzarenog ugljevlja na tvoju glavu.

  4. Ovo pismo je… pa ovo je blgo rečeno nerazumevanje. Ali nek se ne boji pravedni episkop Artemije. Još malo da potrpi (pa ovo gonjenje samo je iskušenje), i doći će Arhijerejski sabor.
    Tamo neće biti samo progonitelj – nesnađeni novi patrijarh, članovi Sinoda, umirovljeni ep. Atanasije, ep. Teodosije, Maksim, Irinej Australijski i slični. Biće tamo i čestiti, skromni Vasilije Tuzlanski, mudri Jefrem Banjalučki, razboriti Nikanor, pa ugledna braća Đokić… i neće moći sve na ovome ostati.
    Dakle samo trpljenja i strpljenja i sve će doći na svoje mesto.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo