Вести

Уступамо на увид нашим читаоцима писмо заточеног Епископа Србског Г.Г. Артемија патријарху српском иринеју писано 22. фебруара ове године.

С.Марјановић, 05.03.2010

+++

Зашто патријарх још увек држи заточеног Преосвећног владику Артемија, није више никоме јасно.

 отворен цитат

АРТЕМИЈЕ
Православни епископ СПЦ
Бр. 06
22. 02. 2010. године
Призрен – Грачаница

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ
ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
Г. ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ
Б Е О Г Р А Д

Ваша Светости,

Осећали смо потребу да Вам пишемо и пре неколико дана. Ннсмо имали снаге измрцваренн овим, невиђеним и нсчувеним у историји Цркве, медијским линчом који се на Нас обрушио попут нијагариних водопада. Није то последица неке природне непогоде, већ силне, смишљене и оркестриране кампање.

Сећам се, на седници Светог архијерејског синода 13. фебруара 2010. године, између осталог речено je и апеловано:

„He у медије“

И образложено:

„Није добро препуцавати се преко медија“.

Прихватили смо то, као и остале одлуке Синода, и ево, од тада до сада нисмо се огласили ни у једним медијима. Ни једном речју. Мислили смо да то правило важи за обе стране и да ће се тог златног правила сви држати. Нажалост, није тако било. Друга страна je свакодневно у медијима: изјаве, саопштења, коментари. To je стварање једностране слике. Народ мора да зна истину. А оно што се даје у медије (новине) није истина. Није једина и пуна истина. И у старом Риму je важило правило: „Да се чује и друга страна“, а данас, у 21 веку, у Цркви Божијој, то се Нама забрањује. Ако je зло и штетно, и за народ саблажњиво, „препуцавање“ преко медија, зло je, штетно je и саблажњиво и непрекидно „пуцанње“ само са једне стране. И то баражном ватром. Из свих оруђа.

Ми немамо могућности да јавно кажемо своју истину, или бар, своје виђење проблема. И још, кажем ли на било који начин, онда долазе осуде за „непоштовање“ црквених власти, и – испадам грбав. Као да се жели да ме „поједе мрак“, да нестанем незнано куд, да одем под лед, али нечујно. На такву игру, ипак, не пристајем. Стога Вам ово и пишем.

Поред званичног Саопштења Синода, које je било неопходно, по Нама и довољно, нажалост, на томе се није стало. Ево десетак дана, сви медији, штампани и електронски, препуни су изјава, саопштења, интервјуа, у којима се нештедимице анализира, критикује, сумњичи, клевета, осуђује Епископ Артемије и његови сарадници за све и свашта. Без провере, без доказа, без срама и стида. Све je: „наводно“, „прича се“, „претпоставља се“ и т. сл. итд. У овој прљавој кампањи се такмиче и надгорњавају Администратор Еп. Атанасије и синодалац Еп. Григорије, који ће теже и оштрије речи употребити, како ће Нас што више увредити. Епископ Атанасије куд год иде говори народу о „туђим гресима“ (мојим и мојих сарадника), трујући душе слушалаца, припремајући их на линч оних које он напада. To чини и пред мојим монасима (Бањска, 19. 02.).

Куд год иде отров просипа и раздор сеје. Не оставља на миру ни друге Епископе, називајући их свакаквим именима, ваљда, на „назидање“ братије. Руши (у духовном смислу) све што смо градили и стварали деветнаест година. Дошао je, по одлуци Синода, ,да среди стање“ у Епархији рашко-призренској. А тек je ово стање, које се сада ствара, трагично за Епархију рашко-призренску и сав српски народ, посебно овај на Косову и Метохији. Овако се Косово не брани и не штити.

Зар није било довољно јавност обавестити преко синодског Саопштења (као што je и учињено) о покретању поступка, постављању Администратора. А онда, истрагу водити савесно и детаљно, па када се утврде чињенице, са љима изаћи у јавност. Овако, нашта ово личи? Да ли се ико сећа речи Христовнх о онима „који саблазне једнога од ових малих“? Није ли ово на саблазан целог нашег народа и на подсмех осталим народима?

И још нешто, Ваша Светости. Будући да je ово прва активност Вас као Патријарха српскога, бојимо се и искрено жалимо, да ће ова и оваква кампања највише штете нанети Вашем угледу. Народ има и друга сазнања од оних која се сада желе наметнути. Многи су пратили Наш рад на Косову и Метохији у протеклом периоду, Нашу борбу за задржавање нашег народа на овим просторима, као и Косова и Меохије у Србији, нарочито у последњих десетак година. Неће ова, на брзину креирана, и кампањом наметана, истина бити у стању да све то избрише из свести народа.

Већ се чују гласови многих који на то указују. Истина се не може сакрита. Она, по народној мудрости, „што се дубље закопава, све сјајнија васкрсава“. Тако je и Бог рекао: „Нема ништа тајно што неће бити јавно“.

Вашој Светости одан у Господу

затворен цитат

Формат текста и илустрација: новинар.де

Оригинал документ-писмо можете овде погледати као ПДФ документ. Из своје богате архиве документ-писмо уступио Жељко Которанин.

припремио Срђан Марјановић, 05.03.2010