Вести

Evo baš danas, 24. marta, jedanaest godina od početka bombardovanja Srbije, mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da

za novinar.de Dragan Vidaković, 24.03.2010
+++

oni koji su nas do juče besomučno terali u NATO, danas ćute. Reći će neko kakav je to razlog za zadovoljstvo? Veliki, kažem ja. To znači da ipak imaju obraza, stida i srama, da ima nade da će u kući obešenog prestati da pričaju o konopcu, da će možda jednog dana prestati da igraju po našem groblju, jer je nepristojno, a to što danas ćute znači da nas u NATO ne teraju iz ubeđenja, već iz daleko prozaičnijih razloga, da znaju šta rade, da znaju da to što rade nije dobro, jer da nije tako danas bi po ruševinama naših života odigrali svoj najbestijalniji ples sramote.

Nemam nameru da na ovaj tužni dan pišem nešto duže, već samo želim da podsetim da je Klintom povodom smrti Karolja Vojtile izjavio da nas je bombardovao zato što je to papa od njega tražio. A on, eto da učini. Boleći čovek. Hrišćanin. Šta će, kud će, nemade druge, zasu nas bombama, raketama, uranijumom, agensima, strahom…

Danas se, kako čitamo, kao argument za prijateljevanje sa Vatikanom potrže priča da se i Nemanja sastajao sa papom.

Da je Nemanja u tragično proleće 1999. živeo u Srbiji, da se krio po pećinama od raketa i bombardera, tako nešto mu sigurno ne bi palo ni na kraj pameti, naravno pod uslovom da se „onoga dana“ nije našao na „Grdeličkom mostu“.

A da je Nemanja čitao akademika prof dr Srboljuba Živanovića:

„Na jednom od sastanaka međunarodne komisije u Njujorku, kada sam rekao da posedujemo imena preko 315 katoličkih sveštenika koji su klali i ubijali, jedan od američkih stručnjaka je rekao: „Vi u Srbiji ne radite ništa na rasvetljavanju, mi smo skupili preko 1.400 imena katoličkih sveštenika koji su okravivili ruke“.

Ako znamo da je u celoj Jugoslaviji bilo preko 2000 katoličkih sveštenika u to vreme, znači da su od trojice – dvojica ubijali., poturčio bi se.

Dragan Vidaković